бр. 07-00-621/2023-02  датум: 3.6.2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднелa Фондација А. А. против Дома здравља Б. Б. због дискриминације на основу здравственог стања. Удружење је обавестилo Повереника за заштиту равноправности о намери да, у складу са чланом 46. став 4. Закона о забрани дискриминације, спроведе ситуационо тестирање потенцијалне дискриминације лица која живе са HIV-ом, у области пружања здравствене заштите, како би неспоредно проверили да ли запослени у медицинским установама приликом пружања својих услуга поштују правила о забрани дискриминације. У притужби је наведено да је тестерка 22. новембра 2023. године, у 12:25 минута, телефоном позвала приватни Дом здравља Б. Б. и тражила уклањање кондилома узрокованих HPV вирусом. Наводи да је запослена обавестила о ценама интервенције и да ће „разговорати са докторком и одредити термин“, да је обавестила да има слободан термин 24. новембра 2023. године, у 19:00 часова, код др Весне Јовановић. Тестерка је оставила своје податке и обавестила је да је HIV+ особа, и да јој је запослена одговорила да ће морати да се консултује са докторком, и да је након тога тестерка позвала Дом здравља у 13:06 минута, након пропуштеног позива.  Истиче да је запослена обавестила да нису у могућности да пруже услугу јер „не могу да стерилишу инструменте јер немају специјални аутоклав стерилизатор“. У изјашњењу и допуни изјашњења Дома здравља Б. Б. је наведено да је интервенција отказана јер је аутоклав стерилизатор био на сервису“, а не из разлога јер је пацијенткиња путем телефона навела да је особа која живи са HIV-ом. Имајући у виду наводе из изјашњења, Повереник је извршио увид у достављене доказе, и то Записник о предаји апарата и Извештај о поправци апарата из којих је утврђено да је аутоклав стерилизатор био на сервису у периоду од 21. до 25. новембра 2023. године, и да је том приликом замењен грејач на уређају. У допуни изјашњења Дом здравља је истакао да у периоду од 21. до 25. новембра 2023. године, ни једном пацијенту није пружена хируршка интервенција и да располажу са једним аутоклав стерилизатором. У прилог наводима да не врши дискриминацију особа које живе са HIV-ом,  Дом здравља Б. Б. је доставио извод из књиговодственог програма за 2023. годину, као и фотокопију Протокола пацијената, на основу којих је утврђено да је у претходној години извшено 119 медицинских услуга пријема и тестирања пацијената на HIV вирус. Такође у прилогу доуне изјашњења Дом здравља је доставио електронско писмо пацијента који живи са ХИВ-ом у којем је наведено да користи здравствене услуге Дома здравља. Имајући у виду све достављене доказе Повереник за заштиту равноправности је мишљења да Дом здравља Б. Б., у конкретном случају није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Фондације А. А. против Дома здравља Б. Б. због дискриминације на основу здравственог стања.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је Фондација А. А. обавестила Повереника за заштиту равноправност о намери да, у складу са чланом став 4. Закона о забрани дискриминације,^[1] спроведе ситуационо тестирање „потенцијалне дискриминације лица која живе са HIV-ом, у области пружања здравствене заштите“, како би неспоредно проверили да ли запослени у медицинским установама приликом пружања својих услуга поштују правила о забрани дискриминације.
• да је ситуационо тестирање спроведено 22. новембра, тако што је тестерка позвала телефоном Дом здравља Б. Б. и тражила уклањање кондилома узрокованих HPV;
• да је запослена информисала тестерку о ценама интервенције, „до 15 промена 20.000 динара а преко 35 промена 36.000 динара и да докторка долази вечерас и да ће разговарати са њом и договорити термин“;
• да је запослена позвала тестерку у 12:30 минута и да је информисала да има слободан термин 24. новембра у 19:00 часова код др Весне Јовановић и да је тестерка након што је оставила своје податке обавестила запослену „да је особа са HIV+ статусом;
• да је запослена у Дому здравља Б. Б. обавестила да у том случају мора да се консултује са докторком и да ће се јавити тестерки поново;
• да је након пропуштеног позива, тестерка позвала Дом здравља и да је запослена медицинска сестра обавестила да се консултовала са директорком и да нису у могућности да пруже услугу јер не могу да стерилишу инструменте, јер немају специјални стерилизатор;
• да је тестерка обавестила да прима терапију и да не може ником да пренесе вирус, и како онда стерилишу инструменте после било ког пацијента, и да је запослена одговорила да немају специјални аутоклав стерилизатор
• да је тестерка обавила разговор у присуству конторолора и координаторке фондације.
  • У прилогу притужбе је достављено: 1) Обавештење о намери спровођења ситуационог тестирања; 2) Извештај о спроведеном ситуационом тестирању за Дом здравља Б. Б..
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[2], те је затражио изјашњење на наводе из притужбе од В. В., директорке Дома здравља Б. Б.;
  • У изјашњењу директорке В. В., наведено је:
• да Дом здравља Б. Б. најоштрије осуђује сваки вид дискриминације у свим областима живота, и од оснивања здравствене установе ниједан пацијент никада није дискриминисан;
• да се „никакав догађај није десио“, јер би то значило да је пацијент који је HIV+ дошао у Дом здравља и лекар би одбио преглед пацијента, што се није догодило;
• да запосена „ни у једној реченици није изговорила да пацијенткиња са HIV-ом не може бити прегледана у нашој установи“;
• да није реткост да пацијенти „имају нереалне захтеве путем телефона, да заказују различите врсте прегледа и интервенција а да се након тога једностано не појаве“, и да је потпуно неуобичајено да пацијент путем телефона „одмах тражи интервенцију притом наводећи да је HIV+ особа, што није пракса пацијената већ о свом HIV+ статусу обавесте лекара приликом прегледа;
• да је и поред тога медицинска сестра заказала интервенцију, међутим након разговора са особљем установљено је да нису у могућности да обаве интервенцију јер је у том моменту аутоклав стерилизатор био на сервису, и интервенција је отказана из тог разлога, а не јер је пацијенткиња путем телефона навелa да је HIV+;
• да у прилогу притужбе достављају доказе да аутоклав стерилизатор није био у просторијама Дома здравља, већ на сервису и да из тог разлога ниједна интервенција није могла бити заказана у том периоду, с обзиром „да се интервенција у којој има крви или је може бити, без обзира на пацијента спроводи по истом протоколу“;
• да се у посебно предвиђеној просторији изводе све интервенције, поштујући сва правила асепсе и антисепсе, односно мере за спречавање, сузбијање и ширење било какве инфекције „чиме нас обавезују следећи закони: Закон о здравственој заштити, Закон о заштити становништва од заразних болести, Кривични законик“;
• да је „очигледно по Фондацији требало да урадимо интервенцију без обзира што у том моменту немамо одговарајући аутоклав стерилизатор у коме би могли да пре и након интервенције стерилишемо све што је потебно за безбедну интервенцију без обзира да ли соба има или нема HIV инфекцију“;
• да Дом здравља Б. Б. не врши дискриминацију према особама које имају HIV, доказ је и чињеница да нуди медицинске услуге тестирања пацијената на HIV вирус, и да у прилогу достављају фактуре и изводе из протокола где су услуге евидентиране не наводећи имена пацијената, јер немају потребну сагласност;
• да на веб презентацији Дома здравља нуде услуге тестирања пацијената на HIV вирус, на друштвеним мрежама у објавама са профила Дома здравља позивају пацијенте на тестирање, и да 1. децембра на светски дан борбе против HIV/AIDS-a, пружају 20% попуста пацијентима који се тестурају на HIV вирус;
• да је у 2023. години, укупно 119 пацијената тестирано у Дому здравља Б. Б. и да приликом тестирања пацијенaта на вирус, запослени у Дому здравља су у контакту са пацијентима и узоркују крв и може доћи до евентуалног преношења вируса, али поштујући правила асепсе и антисепсе то се никада није догодило;
• да је право и обавеза Дома здравља Б. Б. да уколико неку услугу нису у прилици да пруже по свим правилима струке из било ког разлога исту откажу без обзира ко је у питању.

1.6.  Повереник за заштиту равноправности је, ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, упутио директорки Дома здравља захтев за допуну изјашњења, у којем је затражено да прецизира и појасни између осталог, из ког разлога нису понудили други термин за хируршку интервенцију, или обавестили тестерку да ће  нови термин заказати након отклањања квара на аутколав стерилизатору, као и у чему је специфичност аутоклав стерилизатора, односно по чему је посебан апарат за дезинфекцију и да ли користе и друге методе за дезинфекцију хируршких инструмената. Такође је затражено да прецизира да ли је дом здравља, и на који начин пружао хируршке интервенције у периоду од 21. до 25. новембра 2023. године и да ли Дом здравља Б. Б., располаже са једним или Више аутклав стерилизатора.

1.7. У допуни изјашњења директорке В. В., између осталог наведено је:

• да тестерки није понуђен нови термин јер њихов принцип рада са лекарима који су у допунском раду, подразумева да пацијенти траже термине након чега Дом здравља позива лекара и договара да ли је могуће обавити преглед или хируршку интервенцију;
• да је једини гинеколог запослен на допунском раду др Весна Јовановић, и да с обзиром да нису знали да је „тестерка позвала Дом здравља“, према њој су поступили на исти начин као и према осталим пацијентима, на тај начин што не нуде нове термине уколико сам пацијент поново не затражи нови термин, нарочио у случају уколико је квар неког апарата у питању и не могу да знају у ком временском периоду ће апарат бити сервисиран;
• да се Повереник обратио притужбом 4. јануара 2024. године, након што је тестерка само један пут позвала Дом здравља, 22. новембра 2023. године, да је то једини позив који им је упућен, да тестирање није поновљено у периоду од два месеца, и да на основу једног позива тестерке и свих приложених доказа „јасно је да није учињена дискриминација од стране Дома здравља“;
• да тестерка није питала за други термин, и да није тражила да је обавесте када ће моћи да уради интервенцију, и да као приватна установа обављају прегледе на добровољној бази и претпостављају да уколико тренутно не могу да обаве одређену интервецнију да ће пацијент позвати другу приватну здравсвену установу;
• да су стерилизација и дезинфекција две различите методе, да се дезинфикују предмети, радне површине, кожа, одређени прибор итд.
• да је стерилизација метода потпуног уништења патогених микроорганизама и једина се користи у медицини и хирургији за стерилизацију свих хируршких инструмената, и да без стерилизатора није могуће стерилисати инструменте који се користе за операцију;
• да је најсавременији начин стерилизације инструмената, стерилизација воденом паром – аутоклавом који поседују, и да поседују један аутокла стерилизатор који је био на сервису и нису били у прилици да обаве интервенцију из тог разлога;
• да је медицинска сестра на инфо пулту отказала интервенцију и објаснила да тренутно немају аутоклав стерилизатор, јер нема разлога да одбију пацијента који је HIV+ обзиром да Дом здравља пружа здравствене услуге свим пацијентима без дискриминације;
• да не постоји ни један разлог зашто пацијент са HIV+ статусом не би био примљен, јер Дом здравља пружа здравствене услуге пацијентима са „различитим врстама инфекција и обољења и никад нисмо одбили да пружимо здравсвене услуге пацијентима“;
• да дом здравља Б. Б. у периду од 21. до 25. новембра 2023. године, ни једном пацијенту није пружао хируршку интервенцију из претходно наведеног разлога, и да располаже са једним аутоклав стерилизатором;

У прилогу изјашњења и допуне изјашњења достављен је: 1) Записник о предаји апарата на сервис од 21. новембра 2023. године; 2) Извештај о поправци апарата Promitech – парни стерилизатор аутоклав од 25. новембра 2023. године, радње за оправку електронске и оптичке опреме; 3) Извод из књиговодственог програма за Дом здравља Б. Б., за услуге тестирања на HIV вирус; 4) Фотокопија протокола пацијената о евидентираним услугама; 5) Одлуку о подршци кампањи светког дана борбе против HIV/AIDS-a; 6) електронско писмо пацијента са ХИВ-ом које је упућено Дому здравља Б. Б.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У току поступка утврђено је да је 22. новембра 2023. године, добровољна испитивачица дискриминације Фондације А. А. спровела најављено ситуационо тестирањем позивањем Дома здравља Б. Б.
• У извештају о спроведеном ситуационом тестирању од 22. новембра године, наведени су подаци о тестеру, о контролору/ки ситуационог тестирања, затим тестираном правном лицу, опис ситуације и резултати тестирања. Наиме, у извештају је наведено да је доборовољна испитивачица дискриминације (тестерка)  22. новембра 2023. године, у 12:25 минута, телефоном позвала приватни Дом здравља А. А. и тражила уклањање кондилома узрокованих HPV. Наводи да је запослена обавестила о ценама интервенције и да ће „разговорати са докторком и одредити термин“, да је запослена позвала и обавестила да има слободан термин 24. новембра 2023. године, у 19:00 часова, код др Весне Јовановић. Тестерка је оставила своје податке и обавестила је да је HIV+ особа, и да јој је запослена одговорила да ће морати да се консултује са докторком, и да је након тога тестерка позвала Дом здравља у 13:06 минута, након пропуштеног позива. Истиче да је запослена обавестила да нису у могућности да пруже услугу јер „не могу да стерилишу инструменте јер немају специјални стерилизатор“, да је тесерка обавестила да пије терапију и да не може ником да пренесе вирус, те да је упитала запослену „како стерилишете инструменте после било ког пацијента“. Наводи да је добила одговор да установа „нема специјални аутоклав стерилизатор“. Тестерка је разговор водила у присуству контролора и координаторке фондације.
• Увидом у Записник о предаји апарата на сервис, утврђено је да је радња за поправку електронске и оптичке опреме, новембра 2023. године, преузела од Дома здравља Б. Б. апарата Promitech – парни стерилизатор аутоклав, модел PS 2540VLL, серијски број 2540-10032 ради поправке апарата, јер се апарат не загрева.
• Увидом у Извештај о поправци апарата Promitech – парни стерилизатор аутоклав, утврђено је да је замењен грејач на апарату 25. новембра 2023. године, и да је апарат враћен Дому здравља Б. Б.
• Увидом у фактуре од 8. маја и 26. априла 2023. године, утврђено је да је Дом здравља обавио набаку HIV тестова.
• Увидом у извод из књиговодственог програма за Дом здравља Б. Б., утвђено је да је у 2023. години, извршено 119 услуга теситарања пацијената на HIV вирус;
• Увидом у фотокопију протокола пацијената утвђено је да су евидентиране услуге тестурања на HIV вирус.
• Увидом у Одлуку о подршци кампањи светског дана борбе против HIV/AIDS-а, утврђено је да је Дом здравља Б. Б. одобрио 20% попуста за све грађане који желе да се тестирају на HIV вирус 1. децембра 2023. године.
• Увидом у електронско писмо једног пацијента од 17. маја 2024. године које је упућено Дому здравља Б. Б., истакнуо је да је у питању особа са HIV+ статусом и да користи здравствене услуге Дома здравља без дискриминације и да мејл са његовим подацима може бити прослеђен Поверенику за заштиту равноправности.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужби, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности је да поступа по притужбама због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче мере у складу са чланом 40. овог закона.
• Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
• Одредбом члана став 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима^[5] гарантовано је да ће сва права која су у њему формулисана бити остваривана без икакве дискриминације засноване на раси, боји коже, полу, језику, политичком или каквом другом мишљењу, националном или социјалном пореклу, имовном стању, рођењу или каквој другој околности. У Генералном запажању о недискриминацији Комитет за економска, социјална и културна права^[6] изричито је укључио здравствено стање, а нарочито HIV статус у „другу околност“ из чл. 2. ст. 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима. У Генералном запажању изричито је наведено да HIV статус не може да буде основ за различит третман у погледу приступа образовању, запослењу, здравственој нези [..]
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, чланом овог закона прописана је забрана дискриминације лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање. Овај вид дискриминације постоји нарочито ако се лицу или групи лица због њихових личних својстава неоправдано одбије пружање здравствених услуга.
• Закон о здравственој заштити[7] у члану 21. став 1. прописује да начело правичности здравствене заштите подразумева забрану дискриминације у пружању здравствене заштите по основу расе, пола, рода, сексуалне оријентације и родног идентитета, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, здравственог стања, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета, као и другог личног својства које може бити узрок дискриминације. Одредбом члна 39. став 1. тач. 1-4. истог закона прописано је да приватна пракса може обављати здравствену делатност ако испуњава услове прописане овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона, и то ако има: 1) прописану врсту и број здравствених радника са стеченим одговарајућим високим, односно средњим образовањем, са лиценцом надлежне коморе, а за обављање одређених послова и са одговарајућом специјализацијом, односно ужом специјализацијом, у радном односу на неодређено време; 2) прописану дијагностичку, терапијску и другу опрему за безбедно и савремено обављање здравствене делатности за коју је приватна пракса основана; 3) прописане просторије за обављање здравствене делатности за коју је приватна пракса основана; 4) прописане врсте и количине лекова и медицинских средстава које су потребне за обављање здравствене делатности за коју је приватна пракса основана.
• Члан 6. став Закона о правима пацијената^[8] прописано је да у поступку остваривања здравствене заштите пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације.
• Члан 43. став 1. Правилника о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе[9] прописује да здравствена установа, односно приватна пракса може се основати и обављати здравствену делатност ако има одговарајућу опрему утврђену у Листи опреме за обављање здравствене делатности која је одштампана уз овај правилник и чини његов саставни део.

Анализа навода притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли је Дом здравља Б. Б. извршио акт дискриминације на основу здравственог стања као личног својства, односно да ли је одбио да пружи здравствену услугу особи која је навела да има ХИВ само из тог разлога.

3.10. С обзиром да је притужба поднета на основу ситуационог тестирања дискриминације, Повереник најпре истиче да је основна сврха ситуационог тестирања обезбеђивање доказа у поступцима заштите од дискриминације. Наиме, чланом 46. Закона о забрани дискриминације успостављен је посебан метод добровољног испитивања дискриминације (ситуационо тестирање), који олакшава њено доказивање. Ситуaциoнo тeстирaњe користи се с циљем да се дискриминација утврди „на лицу места“, како би се доказало неједнако (неповољније) третирање лица или групе лица засновано на неком личном својству, односно, како би се учиниле видљивим дискриминаторне праксе. Ситуационо тестирање је посебан механизам, који подразумева креирање одређене ситуације, у којој је особа (потенцијални дискриминатор) доведена у позицију да може да се понаша/поступа дискриминаторно без бојазни да је неко посматра, а тестери су они који се излажу поступању потенцијалног дискриминатора и проверавају да ли се он у датој ситуацији дискриминаторно понаша. У складу са наведеним чланом 46. Закона о забрани дискриминације, добровољни испитивач дискриминације је лице које се свесно изложило дискриминаторском поступању у намери да непосредно провери примену правила о забрани дискриминације у конкретном случају.

3.11. На основу извештаја о спроведеном ситуационом тестирању утврђено је да је  доборовољна испитивачица дискриминације (тестерка)  22. новембра 2023. године, у 12:25 минута, телефоном позвала приватни Дом здравља Б.  Б. и тражила уклањање кондилома узрокованих HPV вирусом. У извештају је наведено да је запослена обавестила тестерку о ценама интервенције и да ће „разговорати са докторком и одредити термин“, да је затим запослена позвала и обавестила да има слободан термин 24. новембра 2023. године, у 19:00 часова, код др Весне Јовановић. Тестерка је оставила своје податке и обавестила је да је HIV+ особа, и да јој је запослена одговорила да ће морати да се консултује са докторком, и да је након тога тестерка позвала Дом здравља  у 13:06 минута, након пропуштеног позива.  Истиче да је запослена обавестила да нису у могућности да пруже услугу јер „не могу да стерилишу инструменте јер немају специјални аутоклав стерилизатор.

3.12. Дакле у конкретном случају, након спроведеног ситуационог тестирања дискриминације у телефонском разговору са запосленом у Дому здравља Б. Б., исход тестирања је показао да постоји вероватноћа о постојању дискриминиације, јер је Дом здравља Б. Б. одбио да пружи хируршку интервенцију уклањања кондилома. С тим у вези, Повереник истиче да је у конкретном случају релевантна примену правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, уколико подносилац притужбе учини вероватним акт дискриминације терет доказивања да није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је поднета притужба. На основу утврђеног чињеничног стања, и то извештаја о спроведеном ситуационом тестирању дискриминације, Повереник констатује да су подносиоци притужбе учинили вероватним акт дискриминације, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације. Дакле, даље је потребно утврдити да ли је Дом здравља  Б. Б. пружио доказе да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости.

3.13. У изјашњењу Дома здравља Б. Б.је између осталог наведено да нису били у могућности да обаве интервенцију јер је аутoклав стерилизатор био на сервису, и да је то био разлог отказивања интервенције, а не то што је тестерка изјавила да је особа која живи са HIV-ом. У изјашњењу су такође навели да је пацијеткиња обавештена да не могу да пруже услугу јер немају аутоклав стерилизатор, те да није одбијена услед њеног здравственог стања с обзиром да Дом здравља Б. Б.“ не врши дискиминацију особа које су HIV+, већ да пружа услуге овим особама. Као пример су навели тестирања на HIV вирус, којих тестирања је у 2023. години у установи обављено у 119 случајева. Истакли су и да приликом тестирања пацијенaта на вирус, запослени у Дому здравља су у контакту са пацијентима и узоркују крв и може доћи до евентуалног преношења вируса, али поштујући правила асепсе и антисепсе то се никада није догодило.

3.14. Поводом ових навода из изјашњења Повереник најпре указује да је међу странама неспорно да је тестерки одбијена медицинска услуга услед околности да Дом здравља Б. Б. 22. новембра 2023. године, није поседовао аутколав стерилизатор. У изјашњењу је истакнуто да је аутоклав стерилизатор био на сервису у периоду од 21. до 25. децембра 2023. године, услед квара и замене грејача на уређају. У прилогу овим наводима Дом здравља Б. Б. је доставио Записник о предаји апарата на сервис од 21. новембра 2023. године, и Извештај о поправци апарата Promitech – парни стерилизатор аутоклав од 25. новембра 2023. године, радње за оправку електронске и оптичке опреме.

3.15. У допуни изјашњења Дома здравља  Б. Б.,  између осталог истакнуто је да је једини гинеколог запослен на допунском раду др Весна Јовановић, и да с обзиром да нису знали да је „тестерка позвала Дом здравља“, према њој су поступили на исти начин као и према осталим пацијентима, на тај начин што не нуде нове термине уколико сам пацијент поново не затражи нови термин, нарочио у случају уколико је квар неког апарата у питању и не могу да знају у ком временском периоду ће апарат бити сервисиран. Такође је истакнуто да не постоји ни један разлог зашто пацијент са HIV+ статусом не би био примљен, јер Дом здравља пружа здравствене услуге пацијентима са „различитим врстама инфекција и обољења„ и „никада нису одбили да пруже здравствене услуге пацијентима“, као и да Дом здравља Б. Б. у периду од 21. до 25. новембра 2023. године, ни једном пацијенту није пружао хируршку интервенцију, и да располаже са једним аутоклав стерилизатором.

3.16. Имајући у виду наводе из изјашњења, Повереник је извршио увид у достављене доказе, и то Записник о предаји апарата и Извештај о поправци апарата из којих је утврђено да је аутоклав стерилизатор био на сервису у периоду од 21. до 25. новембра 2023. године, и да је том приликом замењен грејач на уређају. У допуни изјашњења Дом здравља је истакао да у периоду од 21. до 25. новембра 2023. године, ни једном пацијенту није пружена хируршка интервенција и да располажу са једним аутоклав стерилизатором. У прилог наводима да не врши дискриминацију особа које живе са HIV-ом,  Дом здравља Б. Б. је доставио извод из књиговодственог програма за 2023. годину, као и фотокопију Протокола пацијената, на основу којих је утврђено да је у претходној години извшено 119 медицинских услуга пријема и тестирања пацијената на HIV вирус. Такође у прилогу доуне изјашњења Дом здравља је доставио електронско писмо пацијента који живи са ХИВ-ом у којем је наведено да користи здравствене услуге Дома здравља.

3.17. С тим у вези на основу сагледаног чињеничног стања и анализе навода из притужбе, изјашњења и допуне изјашњења, може се констатовати да Дом здравља Б. Б., није отказао медицинску интервенцију тестерки, јер је особа која живи са HIV-ом, већ услед околоности да нису имали аутоклав стерилизатор, односно да је овај уређај био на поправци. Имајући у виду све достављене доказе Повереник за заштиту равноправности је мишљења да Дом здравља Б. Б., у конкретном случају није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.18. Иако у конкретном случају није утврђена повреда права, Повереник за заштиту равноправности указује да су особе које живе са HIV-ом једна од највише маргинализованих и стигматизованих друштвених група у Србији, што доводи до њихове изолације, стигматизације и дискриминације. Особе које живе са HIV-ом свакодневно се сусрећу са одбацивањем, искључивањем, осудом и другим проблемима, што може, између осталог довести и до самоизолације и несигурности да потраже здравствену заштиту ван клиника специјализованих за здравствену негу особа које живе са HIV-oм. Повереник за заштиту равноправности подсећа на пресуду Европског суда за људска права у предмету Kiyutin против Русије, у којој суд наводи да, упркос знатном напретку у превенцији HIV-а и бољем приступу третману у вези са вирусом последњих година, стигма и дискриминација особа које живе са HIV/AIDS-ом остала је предмет велике забринутости свих међународних организација које су активне у домену HIV/AIDS-а. Суд у образложењу пресуде, наводи да је у Декларацији о посвећености борби против HIV/AIDS-а назначено да је стигма погоршала последице епидемије за појединце, породице, заједнице и нације, те да сматра да су особе које живе са HIV-oм осетљива група која је већ дуго времена жртва предрасуда и стигматизације^[10].

3.19. Влада Репубиле Србије је усвојила Стратегију за превенцију и контролу HIV инфекције и AIDS-а у Републици Србији, 2018–2025. године^[11], у којој је истакнуто да је Општи циљ Стрaтегије превенцијa HIV инфекције и других полно преносивих инфекција, кaо и обезбеђење лечењa и подршке свим особaмa које живе са HIV-ом. Главне компоненте Стратегије су: 1) превенција; 2) лечење и подршка особа које живе са HIV-ом; 3) заштита људских права, стигма и дискриминација; 4) стандарди квалитета; 5) стратешке информације за акцију. У оквиру поглавља  заштита људских права, стигма и дискриминација постављен је циљ да се  смањи стигма и елиминише дискриминација у окружењу према PLHIV и кључним популацијама у ризику уз пуно поштовање њихових људских права. Унапређење капацитета за елиминацију дискриминације, сузбијање свих облика насиља и за поштовање и заштиту људских права повезаних са HIV-ом.  У оквиру анализе актуеле ситације истакнуто је да чак око 41% здравствених радника у Републици Србији има дискриминаторан став према особама које живе са HIV-ом. Већина случајева стигме и дискриминације пријављених од стране PLHIV бива почињено од стране здравствених радника. У Редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2023. годину^[12], истакнуто је да особе које живе са ХИВ/АИДС-ом ретко подносе притужбе из страха да ће њихов статус постати познат широј заједници, чиме се повећава ризик од виктимизације и због чега су  врло значајна спроведена ситуациона тестирања дискриминације. Такође у извештају Human rights and HIV/AIDS Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights^[13], Високи комесар Уједињених нација за људска права упутио је препоруке које су неопходне за постизање друштвених циљева које је усвојила Генерална скупштина у својој Политичкој декларацији о ХИВ-у/ АИДС-у, и то: укидање неједнакости и усмеравање ка окончању АИДС-а до 2030. године; уклањање казнених законских и политичких оквира; смањење стигме и дискриминације; и решавање родних неједнакости и родно заснованог насиља. Дискриминација према особама које живе са ХИВ-ом у здравственим установама је широко распрострањена, са уделом људи који живе са ХИВ-ом у распону од 1,7% до чак 21% у 13 земаља који су пријавили ускраћивање здравствених услуга најмање једном у претходних 12 месеци. У најмање 1/3 земаља које су извештавале, више од 10% испитаника у свим кључним популацијама избегавало је да потражи здравствену заштиту.

3.20. Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности сматра да сви друштвени актери, посебно здравствени радници/це који због природе свог посла први сазнају за HIV позитиван статус особа, морају да пруже подршку и омогуће особама које живе са HIV-oм пружање здравствених услуга без дискриминације и под истим условима као и за особе које не живе са HIV-oм.

4. МИШЉЕЊЕ

Дом здравља Б. Б. није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[3] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/06)

[5] Чл. 33. Закон о ратификацији Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима („Службени гласник СФРЈ“, бр. 7/71)

[6] Бр. 20 из 2009. године

[7] „Службени глансик РС“, бр. 25/19 и 92/23 – аутентично тумачење

[8] „Службени глансик РС“, бр. 45/13 и 25/19 др. закон

[9]„Службени гласник РС“, бр. 43/06, 112/09, 50/10, 79/11, 10/12 – др. правилник, 119/12 – др. правилник, 22/13, 16/18, 18/22 и 20/23

[10] Case of Kiyutin v. Russia, application no. 2700/10,  10. март 2011. године

[11] „Службени гласник РС“, бр. 61/18

[12] Извештај Повереника за заштиту равноправности 2023. годину, доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[13]Human rights and HIV/AIDS, Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights, 2022, доступно на интернет страници: https://documents-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/G22/337/67/PDF/G2233767.pdf?OpenElement

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1263-23 Притужба због дискриминације у области пружања здравствених услуга на основу личног својства здравствено стање