бр. 07-00-620/2023-02  датум: 11.3.2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднеla Фондација А. А. против стоматолошке ординације Б. Б.  због дискриминације на основу здравственог стања. Удружење је обавестилo Повереника за заштиту равноправности о намери да, у складу са чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације, спроведе ситуационо тестирање „потенцијалне дискриминације лица која живе са HIV-ом, у области пружања здравствене заштите“, како би неспоредно проверили да ли запослени у медицинским установама приликом пружања својих услуга поштују правила о забрани дискриминације. У прутужби је истакнуто да је добровољна испитивачица дискриминације (тестерка) 22. новембра 2023. године, у 13:47 минута телефоном позвала стоматолошку ординацију Б. Б. и обавестила особу која се јавила на позив да има проблем са умњаком, да је боли неколико дана и да јој је потребан преглед стоматолога, како би прегледом утврдила да ли је потребно зуб извадити. Наводи да је „запослена  обавестила да може сутра да дође на преглед и да је цена прегледа 2.000 динара, након чега је тестерка оставила податке и заказала термин за 23. новембар 2023. године, у 17:30 минута. Тестерка је затим указала да је особа која живи са HIV-ом, након чега је запослена у ординацији навела „Немамо ми хирурга, идите Ви на клинику, тамо има врхунских доктора да Вас не шетамо“. У изјашњењу је између осталог наведено да је стоматолошкиња упутила тестерку да се обрати Стоматолошкој клиници када је сазнала да је тестерка особа која живи са HIV-ом, да није реч о дискриминацији јер су особе које су HIV+ углавном имунокомпромитоване и интервенција као што је вађење зуба умњака је случај за збрињавање на клиници“, и да је из тог разлога она упућена даље, као и да у складу са кадровским и стручним могућностима Б. Б. није у стању да пружи одговрајући ниво стоматолошке заштите пацијентима који су позитивни на вирус HIV. Повереник је донео мишљење да је Стоматолошка ординација Б. Б. одбила да пружи стоматолошку услугу особи која живи са HIV-oм, чиме је повредила одредбе члана 6. а у вези са чланом 27. Закона о забрани дискриминације. Стоматолошкој ординацији Б. Б.  је препоручено да у будуће обезбеди пружање здравствених услуга особама које живе са HIV-oм и да, у оквиру обављања послова из своје надлежности, поступа у складу са антидискриминационим прописима.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Фондације А. А. против стоматолошке ординације Б. Б. због дискриминације на основу здравственог стања.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је Фондација А. А., обавестила Повереника за заштиту равноправност о намери да, у складу са чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације,^[1] спроведе ситуационо тестирање „потенцијалне дискриминације лица која живе са HIV-ом, у области пружања здравствене заштите“, како би неспоредно проверили да ли запослени у медицинским установама приликом пружања својих услуга поштују правила о забрани дискриминације.
• да је ситуационо тестирање спроведено 22. новембра 2023. године, тако што је тестерка позвала телефоном стоматолошку ординацију Б. Б., и обавестила запослену да има проблем са умњаком, да је боли неколико дана и да јој је потребан преглед стоматолога, како би прегледом утврдила да ли је потребно зуб извадити;
• да је запослена у стоматолошкој ординацији обавестила да „може сутра да дође на преглед, и да кошта 2000 динара“;
• да је тестерка оставила своје податке и заказала термин за 24. новембар 2023. године у 17:30, и да након што је тестерка обавесила да је особа са HIV+ статусом, добила је одговор „да немамо ми хирурга, идите Ви на клинику тамо има врхунских хирурга да Вас не шетамо“;
• да је тестерка обавесила да је пре свега тражила преглед и да јој можда није потребан хирург, да пије терапју и да не може ником да пренесе вирус, и да је запослена обавестила да иде на клнику код др Вучковића.
• да је тестерка обавила разговор у присуству конторолора и координаторке фондације.
  • У прилогу притужбе је достављено: 1) Обавештење о намери спровођења ситуационог тестирања; 2) Извештај о спроведеном ситуационом тестирању за стоматолошку ординацију Б. Б.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[2], те је затражио изјашњење на наводе из притужбе од стоматолоке ординације Б. Б.
  • У изјашњењу авоката В. В. пуномоћника стоматолошке ординације Б. Б. , наведено је:
• да је у пријави тражен и заказан преглед, и кад је тестерка навела да је особа која живи са HIV-ом да је запослена обавестила да се јави хирургу, а да је насупрот томе у извештају о ситуационом тестирању у рубрици „Коју врсту услуге сте тражили“, наведено је „вађење умњака да се тестерка жали на бол (тражи интервенцију)“;
• да је тестерака позвала ординацију и тражила преглед и вађење умњака, и да након што јој је запослена заказала термин, обавестила је да је особа са HIV+ статусом, докторка је обавестила да је боље да „оде на Стоматолошку клинику“;
• да није у питању дискриминација већ да ординација пацијенте које имају хроничне болести упућује у терцијарне здравствене установе, „да уколико им се јави пацијент који је имао шлог упуте га на Клинику, као и пацијенти са „прележаним инфартком“ пацијенте који користе инсулин и др“;
• да су у питању здравствена стања где је могуће да су пацијенти имунокомпромитовани, и да је увек боље да буду збринути у установи која има организована дежурства и које могу у случају потребе да реагују;
• да се често дешава да стоматолошка ординација закаже преглед пацијенту и да након његовог доласка констатују да „није случај за њихову ординацију“, и да тада настане проблем за пацијента „да га шетамо јер је он дошао а ми га враћамо“,
• да су особе позитивне на вирус HIV-а углавном имунокомпромитоване и „да једна тешка интервненција као што је вађење умњака“, је случај за збрињавање на клиници, и из тог разлога је пацијенткиња упућена даље;
• да се Стоматолошка ординација Б. Б. води принципом „primum non nocere“ (прво не наштетити), и да је из тог разлога пацијенткиња упућена на Стоматолошку клнику, и да у ординацији збрињавају пацијенте са „оштећеним видом, слухом, говором, и да лица са оваквим здравственим проблемима немају медицинских контраиндикација за стоматолошке интервенције у амбулантим условима;
• да Етички кодекс доктора стоматологије у члану 10. прописује да стоматолог има право да одбије лечење пацијента уколико процени да психички, стручно или организационо није у стању да пружи одговарајући ниво стоматолошке заштите;
• да као што су навели особе које живе са HIV+ статусом су углавном имунокомпромитоване и једна „тешка хируршка интервенција као што је вађење умњака је случај за збрињавање на клиници“ и из тог разлога је пацијенткиња упућена на даље лечење јер ординација није организационо у стању да пружи одговарајући ниво стоматолошке заштите пацијетнима који су HIV+;
• да је пацијенткиња из медицинских оправданих разлога упућена на Стоматолошку клинику и да није реч о дискриминацији на основу личног својства – здравствено стање.

У прилогу притужбе достављено је пуномоћје о заступању адвокатске канцеларије.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У току поступка утврђено је да је 22. новембра 2023. године, добровољна испитивачица дискриминације Фондације А. А.  спровео најављено ситуационо тестирањем позивањем стоматолошке ординације Б. Б.
• У извештају о спроведеном ситуационом тестирању од 22. новембра године, наведени су подаци о тестеру, о контролору/ки ситуационог тестирања, затим тестираном правном лицу, опис ситуације и резултати тестирања. Наиме, у ивештају је наведено да је  испитивачица дискриминације (тестерка), 22. новембра 2023. године, у 13:47 минута телефоном позвала стоматолошку ординацију Б. Б. и обавестила особу која се јавила на позив да „има проблем са умњаком, да је боли неколико дана, да јој је потребан преглед стоматолога и вађење умњака“. Наводи да је „женска особа“ обавестила да може сутра да дође на преглед и да је цена прегледа 2.000 динара, након чега је тестерка оставила податке и заказала термин за 23. новембар 2023. године, у 17:30 минута. Тестерка је затим указала да је особа која живи са HIV-ом, након чега је запослена у ординацији навела „Немамо ми хирурга, идите Ви на клинику, тамо има врхунских доктора да Вас не шетамо“. Истакнуто је да је тестерка одговорила, ја пијем терапију, не могу ником да пренесем вирус“, након чега је добила одговор запослене „ја то знам, идите код хирурга, има др Вучковић, он је врхунски хирург“. Тестерка је разговор обавила у присуству контролора и коориднаторке фондације А. А.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је независни државни орган установљен Законом о забрани дискриминације^[3]. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
• Одредбом чл. 2. ст. 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима^[5] гарантовано је да ће сва права која су у њему формулисана бити остваривана без икакве дискриминације засноване на раси, боји коже, полу, језику, политичком или каквом другом мишљењу, националном или социјалном пореклу, имовном стању, рођењу или каквој другој околности. У Генералном запажању о недискриминацији Комитет за економска, социјална и културна права^[6] изричито је укључио здравствено стање, а нарочито HIV статус у „другу околност“ из чл. 2. ст. 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима. У Генералном запажању изричито је наведено да HIV статус не може да буде основ за различит третман у погледу приступа образовању, запослењу, здравственој нези [..]
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, чл. 27. прописана је забрана дискриминације лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање. Овај вид дискриминације постоји нарочито ако се лицу или групи лица због њихових личних својстава неоправдано одбије пружање здравствених услуга.
• Закон о здравственој заштити[7] у члану 21. став 1. прописује да начело правичности здравствене заштите подразумева забрану дискриминације у пружању здравствене заштите по основу расе, пола, рода, сексуалне оријентације и родног идентитета, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, здравственог стања, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета, као и другог личног својства које може бити узрок дискриминације. Одредбом члна 39. став 1. т. 1-4. истог закона прописано је да приватна пракса може обављати здравствену делатност ако испуњава услове прописане овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона, и то ако има: 1) прописану врсту и број здравствених радника са стеченим одговарајућим високим, односно средњим образовањем, са лиценцом надлежне коморе, а за обављање одређених послова и са одговарајућом специјализацијом, односно ужом специјализацијом, у радном односу на неодређено време; 2) прописану дијагностичку, терапијску и другу опрему за безбедно и савремено обављање здравствене делатности за коју је приватна пракса основана; 3) прописане просторије за обављање здравствене делатности за коју је приватна пракса основана; 4) прописане врсте и количине лекова и медицинских средстава које су потребне за обављање здравствене делатности за коју је приватна пракса основана.
• Члан 6. ст. 2. Закона о правима пацијената^[8] прописано је да у поступку остваривања здравствене заштите пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације.
• Етичким кодексом доктора стоматологије^[9], одредбом члана прописано је да се стоматолошка професија ставља у службу здравља сваког човека и целог народа, те да је племенита и слободна, а одредбом члана 7. прописана је забрана дискриминације, тако што је наведено да стоматолог мора да заштити здравље пацијента без обзира на његов лични статус, расу, пол, народност и др. Слична одредба прописана је и одредбом члана 46. став 2. у којој је наведено да је стоматолог обавезан са истом пажњом да пружи стоматолошку услугу свим пацијентима без обзира на њихово порекло, социјални статус, породичну ситуацију, припадност етничким групама, религијама, без обзира на евентуални здравствени хендикеп, углед и лични осећај према њима. Одредбом члана 10. прописано је да стоматолог има право да одбије лечење пацијента уколико процени да психички, стручно или организационо није у стању да пружи одговарајући ниво стоматолошке услуге, док је чланом 18. прописано да стоматолог мора да упути пацијента, уз писани извештај или упут, за савет или интервенцију код другог колеге уколико није надлежан, уколико није стручно оспособљен за конкретну методу лечења или ако најприкладније лечење превазилази могућности, знање и вештине стоматолога. Такође, одредбом члана 56. овог кодекса је прописано да у случају када правни прописи Републике Србије одређено питање уређују другачије него што је то уређено Кодексом, стоматолози су дужни да поступају по правним прописима.

Анализа навода притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли je стоматолошка ординација Б. Б. извршила акт дискриминације на основу здравственог стања као личног својства, односно да ли је након навођења HIV статуса одбила да пружи здравствену услугу добровољној испитивачици дискриминације, којa је желела да закаже преглед и стоматолошку интервенцију.

3.11. С обзиром да је притужба поднета на основу ситуационог тестирања дискриминације, Повереник најпре истиче да је основна сврха ситуационог тестирања обезбеђивање доказа на којем ће се базирати вођење самог поступка за заштиту од дискриминације. Чланом 46. Закона о забрани дискриминације успостављен је посебан метод добровољног испитивања дискриминације (ситуационо тестирање), који олакшава њено доказивање. Ситуaциoнo тeстирaњe користи се с циљем да се дискриминација утврди „на лицу места“, како би се доказало неједнако (неповољније) третирање лица или групе лица засновано на неком личном својству, односно, како би се учиниле видљивим дискриминаторне праксе. Овај метод/механизам омогућава откривање дискриминације која је често „прикривена“ и правда се различитим изговорима. Ситуационо тестирање је посебан механизам, који подразумева креирање одређене ситуације, у којој је особа (потенцијални дискриминатор) доведена у позицију да може да се понаша/поступа дискриминаторно без бојазни да је неко посматра, а тестери су они који се излажу поступању потенцијалног дискриминатора и проверавају да ли се он у датој ситуацији дискриминаторно понаша. Наиме, у складу са чланом 46 став 3. Закона о забрани дискриминације, добровољни испитивач дискриминације је лице које се свесно изложило дискриминаторском поступању у намери да непосредно провери примену правила о забрани дискриминације у конкретном случају.

3.12. На основу извештаја о спроведеном ситуационом тестирању утврђено је да је добровољна испитивачица дискриминације (тестерка) 22. новембра 2023. године, у 13:47 минута телефоном позвала стоматолошку ординацију Б. Б. и обавестила особу која се јавила на позив да „има проблем са умњаком, да је боли неколико дана, да јој је потребан преглед стоматолога и вађење умњака“. Наводи да је „женска особа“ обавестила да може сутра да дође на преглед и да је цена прегледа 2.000 динара, након чега је тестерка оставила податке и заказала термин за 23. новембар 2023. године, у 17:30 минута. Тестерка је затим указала да је особа која живи са HIV-ом, након чега је запослена у ординацији навела „Немамо ми хирурга, идите Ви на клинику, тамо има врхунских доктора да Вас не шетамо“.

3.13. У изјашњењу је између осталог наведено да је стоматолошкиња упутила тестерку да се обрати Стоматолошкој клиници када је сазнала да је тестерка особа која живи са HIV-ом, да није реч о дискриминацији јер су особе које су HIV+ углавном имунокомпромитоване и интервенција као што је вађење зуба умњака је случај за збрињавање на клиници“, и да је из тог разлога она упућена даље, као и да у складу са кадровским и стручним могућностима Б. Б.  није у стању да пружи одговрајући ниво стоматолошке заштите пацијентима који су позитивни на вирус HIV. Поводом ових навода из изјашњења Повереник за заштиту равноправности указује да су претходних година рађена бројна истраживања и студије у вези са пружањем стоматолошких услуга особама које живе са HIV-ом. У овим студијама је наведено да стоматолошко лечење особа које живе са HIV-ом не захтева примену другачије терапије у односу на терапију која се пружа другим особама, а да велики број особа које живе са HIV-ом нису у могућности да добију адекватну стоматолошку заштиту због неоправданог страха и/или незнања стоматолога, те да, као и у раду са осталим пацијентима који болују од хроничних и потенцијално смртоносних болести, план терапије диктирају: опште здравствено стање пацијента, способност пацијента да поднесе стоматолошки захват и ниво ризика и користи од интервенције на целокупно здравље пацијента. Редослед терапијских поступака исти је за особе које живе са HIV-ом, као и у општој популацији, а модификовање стоматолошке терапије само због HIV инфекције, нарочито код пацијената који имају само позитиван налаз антитела на HIV, није медицински нити етички оправдано и представља дискриминацију. Стоматолошко лечење, вађење зуба и друге стоматолошке услуге не представљају ризик за здравље пацијента који живи са HIV-ом јер већина ових пацијената редовно узима терапију и контролише своју болест, те сама чињеница да живе са HIV-ом никако није разлог за другачији терапијски приступ. Поред тога, спровођењем стандардних мера заштите (ношење рукавица, маске и заштите за очи) и контроле инфекције у ординацији, ризик трансмисије болести на особље и остале пацијенте готово да не постоји^[10]. У другој студији аутори су заузели готово идентичне ставове, односно, истакли су да не постоји разлика између стоматолошког третмана особа које живе са HIV-ом и других пацијената, као и да стоматолозима који пружају стоматолошке услуге особама које живе са HIV-ом нису потребне специјалне стоматолошке вештине или опрема. Наведено је и да је потребно следити исти протокол за пацијенте који немају HIV и за пацијенте који живе са HIV-ом којима је потребна специјалистичка стоматолошка интервенција (нпр. орална медицина, орална патологија, орална хирургија, парадонтална терапија итд)^[11].

3.14. Повереник је ценио навод из изјашњења у вези са чланом 10. Етичког кодекса доктора стоматологије. Наиме, према овом кодексу, стоматолог има право да одбије лечење уколико процени да психички, стручно или организационо није у стању да пружи одговарајући ниво стоматолошке услуге. Међутим, Повереник указује да је истим Кодексом у члану 18. прописано да стоматолог мора да упути пацијента, уз писани извештај или упут, за савет или интервенцију код другог колеге уколико није надлежан, уколико није стручно оспособљен за конкретну методу лечења или ако најприкладније лечење превазилази могућности, знање и вештине стоматолога. Такође, одредбом члана 56. овог кодекса је прописано да у случају када правни прописи Републике Србије одређено питање уређују другачије него што је то уређено Кодексом, стоматолози су дужни да поступају по правним прописима.

3.15. Повереник даље указује на одредбе Закона о забрани дискриминације, Закона о здравственој заштити и Закона о правима пацијената, које изричито забрањују дискриминацију на основу здравственог стања, као личног својства. Такође и Етички кодекс доктора стоматологије, у члану 7. и члану 46. став 2. прописује забрану дискриминације пацијената и обавезу стоматолога да заштите пацијентово здравље, без обзира на његово лично својство.

3.16. Из извештаја о спроведеном ситуационом тестирању као и изјашњења на наводе притужбе неспорно је да прегледа пацијента није било, већ да је стоматолошкиња након што је у телефонском разговору добровољна испитивачица дискриминације саопштила HIV статус, одлучила да јој откаже преглед, односно није јој пружила могућност прегледа, консултације и процене њеног здравственог стања, већ је одмах упутила на Стоматолошку клинику. На основу анализе доступне литературе, може се закључити да се пружање стоматолошких услуга пацијентима који живе са HIV-ом не разликује од пружања услуга особама које немају HIV, уз спровођење свих стандардних медицинских мера заштите, које се свакако подразумевају у циљу заштите особља и пацијената. Особе које не живе са HIV-ом или које нису саопштиле свој HIV статус имају могућност да у овој стоматолошкој ординацији, без икаквих тешкоћа, закажу преглед, као и да им буду пружене стоматолошке услуге, док је особама које живе са HIV-ом онемогућено  да закажу долазак, те се упућују у друге здравствене институције. На тај начин особе које живе са HIV-ом су непосредно дискриминисане на основу њиховог личног својства – здравственог стања.

3.17. Повереник напомиње да стручни текстови из области стоматологије указују на велики значај стоматолошких прегледа особа које живе са HIV/AIDS-ом. Наиме, много особа које живе са HIV-ом, већ у раном стадијуму болести, имају оралне лезије као први знак инфекције, те уколико их стоматолог препозна то може да води раној дијагностици болести^[12]. Дакле, стоматолошке интервенције су значајне како за особе које нису свесне да живе са HIV-ом, тако и за особе којима је HIV дијагностикован, а посебно  се особама које живе са HIV-ом препоручује да одлазе на стоматолошке контроле најмање сваких шест месеци, док би пацијенти са оралним лезијама требало да се контролишу на свака три месеца^[13]. Истраживања показују да велики број особа које живе са HIV-ом још увек немају могућност да остваре адекватну стоматолошку заштиту због одбијања стоматолога да их лече^[14]. С обзиром да нема много примера из судске праксе у овој области, Повереник указује на чињеницу да је  Федерални апелациони суд САД још 1997. године донео прву пресуду (прецедент) против стоматолога који је одбио да пружи стоматолошку услугу пацијенткињи који живи са HIV-ом. Наиме, суд  је заузео став да поступање стоматолога који је одбио да пружи стоматолошку услугу особи која живи са HIV-ом, није законито и да се заснива на „неразумном страху“ од потенцијалног преноса HIV инфекције са пацијента на стоматолога. У пресуди је истакнуто да оваква бојазан стоматолога није заснована на научним доказима и стога представља дискриминацију^[15]. Повереник такође подсећа на пресуду Европског суда за људска права у предмету Kiyutin против Русије, у којој суд наводи да, упркос знатном напретку у превенцији HIV-а и бољем приступу третману у вези са вирусом последњих година, стигма и дискриминација особа које живе са HIV/AIDS-ом остала је предмет велике забринутости свих међународних организација које су активне у домену HIV/AIDS-а. Суд у образложењу пресуде, наводи да је у Декларацији о посвећености борби против HIV/AIDS-а назначено да је стигма погоршала последице епидемије за појединце, породице, заједнице и нације, те да сматра да су особе које живе са HIV-oм осетљива група која је већ дуго времена жртва предрасуда и стигматизације^[16]. Повереник сматра да је упознавање стручњака и стручњакиња са правном праксом Европског суда за људска права, али и праксом других земаља значајно посебно у циљу бољег разумевања положаја особа које живе са HIV-ом, које се сусрећу са сличним проблемима широм света, имајући у виду да и даље постоји стигматизација без обзира где особе које имају HIV живе, као и неразумевање и незнање у погледу савремених начина лечења и преношења инфекције.

3.18. На крају, Повереник за заштиту равноправности указује да су особе које живе са HIV-ом једна од највише маргинализованих и стигматизованих друштвених група у Србији, што доводи до њихове изолације, стигматизације и дискриминације. Особе које живе са HIV-ом свакодневно се сусрећу са одбацивањем, искључивањем, осудом и другим проблемима, што може, између осталог довести и до самоизолације и несигурности да потраже здравствену заштиту ван клиника специјализованих за здравствену негу особа које живе са HIV-oм.

3.19. Влада Репубиле Србије је усвојила Стратегију за превенцију и контролу HIV инфекције и AIDS-а у Републици Србији, 2018–2025. године[17], у којој је истакнуто да је Општи циљ Стрaтегије превенцијa HIV инфекције и других полно преносивих инфекција, кaо и обезбеђење лечењa и подршке свим особaмa које живе са HIV-ом. Главне компоненте Стратегије су: 1) превенција; 2) лечење и подршка особа које живе са HIV-ом; 3) заштита људских права, стигма и дискриминација; 4) стандарди квалитета; 5) стратешке информације за акцију. У оквиру поглавља  заштита људских права, стигма и дискриминација постављен је циљ да се  смањи стигма и елиминише дискриминација у окружењу према PLHIV и кључним популацијама у ризику уз пуно поштовање њихових људских права. Унапређење капацитета за елиминацију дискриминације, сузбијање свих облика насиља и за поштовање и заштиту људских права повезаних са HIV-ом.  У оквиру анализе актуеле ситације истакнуто је да чак око 41% здравствених радника у Републици Србији има дискриминаторан став према особама које живе са HIV-ом. Већина случајева стигме и дискриминације пријављених од стране PLHIV бива почињено од стране здравствених радника. У Редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2023. годину[18], истакнуто је да особе које живе са ХИВ/АИДС-ом ретко подносе притужбе из страха да ће њихов статус постати познат широј заједници, чиме се повећава ризик од виктимизације и због чега су  врло значајна спроведена ситуациона тестирања дискриминације.

3.20. Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности сматра да сви друштвени актери, посебно здравствени радници/це који због природе свог посла први сазнају за HIV позитиван статус особа, морају да пруже подршку и омогуће особама које живе са HIV-oм пружање здравствених услуга без дискриминације и под истим условима као и за особе које не живе са HIV-oм.

4. МИШЉЕЊЕ

Одбијањем прегледа добровољној испитивачици дискриминације (тестерки) након саопштавања ХИВ статуса, стоматолошка ординација Б. Б. повредила је одредбе члана 6. а у вези са чланом 27. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Стоматолошкој ординацији Б. Б. да:

5.1.  Убудуће обезбеди пружање здравствених услуга особама које живе са HIV-oм.

5.2.  Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, поступа у складу са антидискриминационим прописима.

Потребно је да Стоматолошка ординација обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Стоматолошка ординација Б. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[3] Закон о забрани дискриминације, („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21)

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/06)

[5] Чл. 33. Закон о ратификацији Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима („Службени гласник СФРЈ“, бр. 7/71)

[6] Бр. 20 из 2009. године

[7] „Службени глансик РС“, бр. 25/19 и 92/23 – аутентично тумачење

[8] „Службени гласник РС“, бр. 45/2013 и 25/19 др. закон

[9] „Службени гласник РС“, бр. 14/08

[10] „Стоматолошко лијечење болесника са HIV болести“, мр сц Влахо Браило, Завод за оралну медицину, Стоматолошки факултет Свеучилишта у Загребу

[11] „Medical Evaluation of the HIV Dental Patient“, Louis G. DePaola, DDS, MS Professor, Department of Diagnostic Sciences and Pathology Dental School, University of Maryland Baltimore; Michael Glick, DMD, Professor and Chairman, Department of Diagnostic Sciences, University of Medicine and Dentistry of New Jersey, Director, Dental Trainig, AIDS ETC

[12] „Превенција HIV инфекције у стоматолошкој пракси“, стручни рад, Ана Цекић Арамбашин, Завод за оралну медицину, Стоматолошки факултет Свеучилишта у Загребу

[13] „Стоматолошко лијечење болесника са HIV болести“, мр сц Влахо Браило, Завод за оралну патологију, Стоматолошки факултет Свеучилишта у Загребу

[14] Брошура HUHIV – Хрватска удруга за борбу против HIV-a и вирусног хепатитиса

[15] „Federal Appeals Court Rules In Landmark Case That Health Care Workers Cannot Refuse To Treat People With HIV“, Bennet Klein, Esq, AIDS Law Project Director, Gay & Lesbian Advocates & Defenders (GLAD); The Flint Hills Observer

[16] Case of Kiyutin v. Russia, application no. 2700/10,  10. март 2011. године

[17] „Службени гласник РС“, бр. 61/18

[18] Извештај Повереника за заштиту равноправности 2023. годину, доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1262-23 Притужба због дискриминације у области пружања здравствених услуга на основу личног својства здравствено стање