бр. 07-00-703/2019-02   датум: 05.03.2020.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је AA из ББ поднео против Дирекције за продају животних осигурања компаније „ВВ“ а.д.о. (у даљем тексту: компанија ВВ), због дискриминације на основу родног идентитета и здравственог стања. Подносилац је у притужби између осталог навео да је 14. новембра 2019. године отишао у компанију ВВ како би закључио уговор о животном осигурању. Даље, навео је да је службеници која је попуњавала полису осигурања рекао да му је „успостављена дијагноза F 64.9“ и да узима терапију леком „Заласта“, да је службеница наведене податке забележила у полиси и да му је рекла да ће одговор добити писаним путем. Према даљим наводима из притужбе, компанија ВВ је 26. новембра 2019. године обавестила подносиоца притужбе „да не постоји могућност да са њим буде закључен уговор о животном осигурању, јер уговор одступа од услова осигурања“. Подносилац је у притужби истакао да је са компанијом ВВ већ закључивао уговор о животном осигурању, и то у периоду од 2006. до 2011. године, када му „још увек није била успостављена дијагноза“, због чега сматра да је у конкретном случају дискриминисан на основу свог здравственог стања и родног идентитета. У изјашњењу на притужбу компанија ВВ је, између осталог, навела да је служба за процену ризика Дирекције за продају животних осигурања увидом у медицинску документацију коју је доставио подносилац притужбе, а на основу одредбе члана 9. Посебних услова за осигурање увећаних ризика, констатовала да дијагноза која је достављена у предметној документацији искључује могућност закључења уговора о осигурању живота, „јер уговарач/осигураник одступа од прописаних услова осигурања“. Наиме, у изјашњењу је појашњено да процену ризика врши овлашћено лице према прописаним Општим условима за осигурање живота и Посебним условима за допунско осигурање лица од последица несрећног случаја (незгоде) уз осигурање живота, као и на основу пописа болести којима се дефинише степен анормалног ризика. Даље, наведено је да је чланом 4. став 7. Општих услова за осигурање живота прописано да осигуравач има право да одбије понуду или да предложи понуђачу закључење уговора о осигурању под измењеним условима и да компанија ВВ, у конкретном случају, није извршила акт дискриминације, већ је поступила према законски усвојеним и прописаним условима осигурања живота. У току поступка утврђено је да је одредбом члана 9. Посебних услова за осигурање увећаних ризика (анормални ризик) (у даљем тексту: Посебни услови) прописано да су „душевно болесна лица у сваком случају искључена из осигурања“, као и да се у оквиру Посебних услова налази попис душевних болести, болести централног и периферног нервног система, које у складу са наведеном одредбом представљају основ за искључење из осигурања. Такође, утврђено је да је у извештају лекара специјалисте Клиничког центра Србије наведено да подносилац притужбе „болује од F29 и секундарне дијагнозе F64.9“, као и да је наведени извештај лекара приложен уз понуду за осигурање живота. Увидом у шифрарник дијагноза Републичког фонда за здравствено осигурање, утврђено је да шифра F29 означава „неорганско душевно обољење, неозначено“, док je шифром F64.9 означен „поремећај полног идентитета, неозначено“. Ценећи наведено, а не улазећи у оправданост одредбе члана 9. Посебних услова, након спроведеног поступка и изведених доказа утврђено је да ни примарна, ни секундарна „дијагноза“ подносиоца притужбе нису наведене у листи душевних болести која се према Посебним условима сматрају основом за искључење из осигурања живота, па је нејасно на основу којих критеријума је подносилац притужбе сврстан у групу душевно болесних лица која се искључују из осигурања. Повереник посебно указује да је одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације, забрањена непосредна дискриминација на основу било ког личног својства прописаног чланом 2. истог закона, међу којима се изричито наводи и родни идентитет. Такође, Повереник подсећа да је на Светској здравственој скупштини која је у мају 2019. године одржана у Женеви, трансродност уклоњена са листе менталних обољења и да се према новој Међународној класификацији болести (МКБ-11) трансродност уместо као обољење, види као стање, због чега је у последњем издању овог документа део који се односи на здравље везано за родни идентитет премештен из поглавља о „менталним поремећајима“ у поглавље о сексуалном здрављу. Повереник користи прилику и да укаже да трансродне особе често од најранијег детињства изражавају „родно нетипично“ понашање, што их излаже злостављању, одбацивању и изолацији, а неретко се суочавају и са неразумевањем у примарној породици, што значајно утиче на целокупан процес развоја. Због неразумевања и бројних предрасуда са којима се транс особе суочавају, потребно је истаћи дa трaнспoлнoст ниje хир, кaприц, „прoлaзнa фaзa“, вeћ кoрeнити дoживљaj нeсклaдa измeђу биолошког (aнaтoмскoг) пoлa и полног/рoднoг идeнтитeтa, па се неретко негативни аспекти понашања према овим особама одражавају и на њихово ментално здравље. Ценећи све напред наведено, а имајући у виду и правило о прерасподели терета доказивања из члана 45. закона о забрани дискриминације, те да компанија ВВ није пружила било какве доказе о оправданости наведеног искључења подносиоца притужбе, може се констатовати да је одбијањем понуде за закључење уговора о осигурању, подносилац притужбе неоправдано стављен у неповољнији положај на основу личног својства – родни идентитет, чиме су повређене одредбе члана 6. у вези са чланом 17. Закона о забрани дискриминације. Због тога је компанији „ВВ“ а.д.о. препоручено да отклони последице дискриминаторног поступања према АА и омогући једнаке услове за закључење уговора о животном осигурању, те да АА упути писано извињење због дискриминаторног поступања, као и да се убудуће придржава прописа који забрањују дискриминацију.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио АА из ББ, против Дирекције за продају животних осигурања компаније „ВВ“ а.д.о. због дискриминације на основу родног идентитета и здравственог стања.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је 14. новембра 2019. године отишао у Дирекцију за продају животних осигурања, како би закључио уговор о животном осигурању;
• да је службеници која му је попуњавала полису рекао да му је успостављена дијагноза F 9, као и да узима терапију леком „Заласта“ 10 mg увече;
• да је службеница наведене податке о његовом здравственом стању забележила у полиси и том приликом рекла да ће одговор добити писаним путем;
• да је 26. новембра 2019. године, добио одговор компаније „ВВ“ у којем је обавештен „да не постоји могућност да са њим буде закључен уговор о животном осигурању, јер уговор одступа од услова осигурања“;
• да му је у телефонском разговору објашњено да је то због „болести“;
• да је са компанијом „ВВ“ а.д.о. већ закљућивао ову врсту уговора и то у периоду од 2006. до 2011. године, као и да том приликом није имао никаквих проблема, али да му тада још увек није била успостављена дијагноза што није ни било могуће забележити у полиси осигурања, због чега сматра да је у конкретном случају дискриминисан на основу свог родног идентитета и здравственог стања.

Уз притужбу je у виду прилога достављена следећа документација : 1) инструкција за уплату премије девизног осигурања живота 2) понуда за осигурање живота; 3) извештаји лекара специјалисте од 14. децембра 2016. године и 21. октобра 2019. године; 4) обавештење компаније „ВВ“ о неприхватању понуде за осигурање живота и 5) налог за исплату по основу осигурања живота од 1. фебруара 2012. године.

1.3.  Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење од Дирекције за продају животних осигурања компаније „ВВ“ а.д.о.

1.4.   У изјашњењу и допуни изјашњења Дирекције за продају животних осигурања „ВВ“, између осталог, наведено је:

• да је на основу Општих услова за осигурање живота и Посебних услова за допунско осигурање лица од последица несрећних случаја (незгоде) уз осигурање живота, запослени у продаји животних осигурања прибавио понуду за мешовито осигурање живота са пратећом документацијом, коју је уговарач и подносилац притужбе потписао;
• да је уговарач/осигураник позитивно одговорио на питање из здравственог упитника у Понуди за осигурање живота, које се односи на редовно узимање медикамената и уредно предао извештај ординирајућег лекара специјалисте;
• да је потписана Понуда за осигурање живота, као и остала документација прослеђена Служби која врши процену ризика унутар Дирекције за продају животних осигурања „ВВ“;
• да је служба за процену ризика Дирекције за продају животних осигурања на основу увида у медицинску документацију коју је доставио подносилац притужбе, а на основу одредбе члана 9. Посебних услова за осигурање увећаних ризика, констатовала да дијагноза која је достављена у предметној документацији искључује могућност закључења уговора о осигурању живота, „јер уговарач/осигураник одступа од прописаних услова осигурања“ (у допуни изјашњења наведено је да је реч о примарној дијагнози);
• да је на основу процењеног ризика 20. новембра 2019. године, овлашћено лице у Служби за процену ризика доставило на званичном обрасцу (ОБ-0427), писаним путем обавестило уговарача – осигураника АА о немогућности закључења Уговора о животном осигурању;
• да се процена ризика врши искључиво од стране овлашћеног лица запосленог Дирекцији за продају животних осигурања компаније „ВВ“ а.д.о., а према прописаним Општим условима за осигурање живота и Посебним условима за допунско осигурање лица од последица несрећног случаја (незгоде) уз осигурање живота, на основу пописа болести којима се дефинише степен анормалног ризика или се упућује на одбијање прихвата у осигурање у складу са Посебним условима за осигурање увећаних ризика;
• да на основу члана 4. став 7. Општих услова за осигурање живота, осигуравач има право да одбије понуду или да предложи понуђачу закључење уговора о осигурању под измењеним условима;
• да у самом процесу не постоји могућност физичког контакта овлашћеног лица за процену ризика и уговарача/осигураника, те сходно томе не постоји основ за наведену дискриминацију;
• да за разлику од уобичајене праксе на тржишту осигурања живота, „ВВ“ не познаје разлику полова те су све тарифе универзалне за све полове, чиме се искључује могућност наведене дискриминације;
• да Дирекција за продају животних осигурања, сматра да није дошло до повреде личности и дискриминације, већ да је поступљено искључиво према законски усвојеним и прописаним условима осигурања живота.

Уз изјашњења су у виду прилога достављени следећи докази: 1) Општи услови за осигурање живота; 2) Посебни услови за осигурање увећаних ризика (анормални ризик); 3) Обавештење о неприхватању понуде за осигурање живота; 4) Фотокопија Понуде страна 2 (попуњен упитник о здравственом стању осигураника); 5) Извештај лекара специјалисте (фотокопија документа).

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1.   Увидом у понуду за осигурање живота од 14. новембра 2019. године број 200171532, између осталог, утврђено је да се на страни 2 налазе подаци везани за здравствено стање осигураника. Даљим увидом утврђено је, да је подносилац притужбе на питања која се односе на његово здравствено стање дао следеће одговоре: „Да ли сте доброг здравља? – Да“; „Да ли сте у претходном периоду били лечени у болници или сте били подвргнути хирушким интервенцијама? – Не“; „Да ли сте у претходном периоду били примљени у болницу, клинику или другу здравствену установу због операције или сте били на испитивањима на основу чега је утврђено нешто од следећег…поремећај нервног система и психичких поремећаја, парализа, АИДС, хепатитис Б или Ц? – Да“; „Да ли сте у последњих годину дана били подвргнути лабораторијским анализама које су показале неке поремећаје? – Не“; „Да ли редовно узимате лекове или сте их узимали у последњих 12 месеци“ – Да“. Даљим увидом утврђено је да је подносилац притужбе на питање које је у полиси наведено под редним бројем три одговорио са „F64.9 – копија извештаја у прилогу“, а да је на питање које у полиси означено редним бројем 5 одговорио „Заласта 10 mg увече“.

2.2.   Увидом у Опште услове за осигурање живота компаније „ВВ“ а.д.о., између осталог, утврђено је да је одредбом члана 4. став 7. прописано да осигуравач има право да одбије понуду или да предложи понуђачу закључење уговора о осигурању под измењеним условима. Увидом у члан 7. став 2. Прописано је да осигуравач има право да захтева увећану премију осигурања код осигурања оних лица која представљају повећани ризик, у складу са посебним условима за осигурање увећаних ризика, као и друге услове при закључењу уговора.

2.3.  Увидом у Посебне услове за осигурање увећаних ризика (анормални ризик) утврђено је да је у члану 1. наведено да посебни услови представљају саставни део уговора о осигурању живота и уговора о осигурању лица од последица несрећног случаја који уговарач закључи са Компанијом „ВВ“ а.д.о. Даљим увидом утврђено је да одредбом члана 9. Посебних услова прописано да су душевно болесна лица, у сваком случају, искључена из осигурања. Увидом у Попис болести на основу којих се оцењује степен анормалног ризика, а који је саставни део Посебних услова за осигурање увећаних ризика (анормални ризик), утврђено је да се под душевним болестима, болестима централног и периферног нервног система сматрају следеће болести: TIA, алкохолизам, душевни поремећаји изазвани злоупотребом алкохола, absus никотин, absus дрога, деменција, дебилитет, идиотија, имбецилитет, кретенизам, манично депресивна психоза, шизофренија, параноја, церебрална склероза, епилепсија са поремећајем личности, Паркинсонизам, sclerosis multiplex, прогресивна парализа, tabes dorsalis, siringomielia, Симондсово оболење, церебрални синдром, амиотрофична латерална склероза.

2.4.  Увидом у извештај лекара специјалисте Клиничког центра Србије, др ГГ од 24. октобра 2019. године, између осталог, утврђено је да је у извештају констатовано да пацијент АА болује од F29, секундарне дијагнозе F64.9. Даљим увидом утврђено је да је наведено да пацијент потискује сопствене потребе у родној експресији, „иако наводно реферише да свој пол не воли“, као и да размишља да престане да долази, „иако не жели да узима психофармаке“. Такође, у извештају је констатовано да пацијент „и даље не успева да се професионално ангажује“ и да у свом месту живи „практично изоловано“.

2.5.  Увидом у Обавештење о неприхватању понуде за осигурање живота од 20. новембра 2019. године, утврђено је да је Дирекција за продају животних осигурања компаније „ВВ“ а.д.о. обавестила АА да након разматрања понуде осигурања живота нису у могућности да са њим закључе Уговор о осигурању живота зато што „наведени уговор одступа од услова осигурања“.

2.6.  Увидом у налог за исплату утврђено је да је Компанија „ВВ“ а.д.о. 1. фебруара 2012. године, по основу уговора о осигурању живота, АА исплатила приписану добит у износу од 1.350,00 динара која приликом ликвидације истека осигурања није одмах обрачуната због грешке у систему. Даљим увидом утврђено је да је АА закључио уговор о осигурању живота са компанијом „ВВ“ а.д.о. који је трајао од 1. децембра 2006. године до 1. децембра 2011. године.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету ценио наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању дискриминације^[2]. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

• Устaв Рeпубликe Србиje[3] у члан зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa.

• Принципом бр. 3. УН Џогџакарта принципа[4] утврђено је да свако има право дa свудa будe прaвнo признaт кao прaвни субjeкaт. Oсoбe рaзличитe сeксуaлнe oриjeнтaциje и рoдних идeнтитeтa имaће прaвну спoсoбнoст у свим живoтним aспeктимa. Сaмoдeфинисaнa сeксуaлнa oриjeнтaциja и рoдни идeнтитeт интeгрaлни је дeo њихoвих личнoсти и jeдaн je oд нajoснoвниjих суштинских aспeкaтa сaмooдрeђeњa, дoстojaнствa и слoбoдe. Никo нeћe бити пoдвргнут притиску дa пoништи, сузбиje или oдбиje свojу сeксуaлну oриjeнтaциjу и рoдни идeнтитeт.

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

• Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у члану 2. став 1. тачка 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Одредбама члана 6. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај. Чланом 17. став 1. наведеног закона прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи. Одредбама члана 27. став 1. прописано је да је забрањена дискриминације лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица.

Анализа навода из притужбе и изјашњења с аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли je Дирекција за продају животних осигурања компаније „ВВ“ а.д.о. (у даљем тексту: компанија ВВ), дискриминисала подносиоца притужбе на основу његовог личног својстава – родни идентитет, тиме што је одбила да са њим закључи уговор о осигурању живота.

• Да би се у конкретном случају одговорило на питање да ли је поступање компаније ВВ било дискриминаторно, од кључне важности је правилна примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Наиме, према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним акт дискриминације, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, сноси лице против којег је поднета притужба.

• Имајући у виду доказе које је подноситељ притужбе поднео уз притужбу, и то да је приликом закључења уговора са компанијом ВВ, приложио доказе о свом здравственом стању, односно „дијагнози“ која се односи на његов родни идентитет, а да је након тога компанија ВВ одбила да са њим закључи уговор, можемо констатовати да је подноситељ притужбе акт дискриминације учинио вероватним.

• Компанија ВВ не оспорава да са подноситељем притужбе уговор није закључен управо због дијагнозе која му је констатована. У изјашњењу се, између осталог, наводи да је Служба за процену ризика констатовала да дијагноза, која је достављена у предметној медицинској документацији, искључује могућност закључења уговора о осигурању живота „јер уговорач/осигураник одступа од прописаних услова осигурања“. Даље, наведено је да се процена ризика врши на основу пописа болести којима се дефинише степен анормалног ризика, или се понуда осигурања одбија у складу са Посебним условима за осигурање увећаних ризика (у даљем тексту: Посебни услови). У конкретном случају, одлука је донета на основу одредбе члана 9. Посебних услова. Међутим, Повереник констатује да је одредбом члана 9. Посебних услова прописано да су „душевно болесна лица у сваком случају искључена из осигурања“, а да се у оквиру Посебних услова налази листа, односно попис тачно одређених душевних болести, болести централног и периферног нервног система, које у складу са наведеном одредбом члана 9. представљају основ за искључење из осигурања. На овој листи се не налази дијагноза која установљена подносиоцу притужбе.

• Даље, Повереник такође констатује да је у извештају лекара специјалисте Клиничког центра Србије наведено да подносилац притужбе „болује од F29 и секундарне дијагнозе F64.9“. Увидом у шифрарник дијагноза Републичког фонда за здравствено осигурање утврђено је да је назив дијагнозе под ознаком F29 „неорганско душевно обољење, неозначено“, док je шифром F64.9 означен „поремећај полног идентитета, неозначено“. Даљим увидом у извештај, утврђено је да је наведено да пацијент потискује сопствене потребе у родној експресији, и да реферише да свој пол не воли. Дакле примарна и секундарна дијагноза, према извештају лекара специјалисте, у потпуности се односи на родни идентитет подносиоца притужбе. Такође, приликом попуњавања понуде за осигурање живота 14. новембра 2019. године подносилац притужбе је, уз образац понуде за осигурање живота, приложио наведени извештај лекара специјалисте, тако да су запослени у служби за процену ризика имали сазнања о комплетном здравственом стању подносиоца притужбе, као и о томе на шта се дијагноза односи.

• Повереник указује да је на Светској здравственој скупштини која је у мају 2019. године одржана у Женеви, трансродност уклоњена са листе менталних обољења, па се према новој Међународној класификацији болести (МКБ-11) трансродност уместо као обољење види као стање. Због тога је у последњем издању овог документа део који се односи на здравље везано за родни идентитет премештен из поглавља о менталним поремећајима у ново поглавље о сексуалном здрављу. На овај начин је на међународном нивоу показано да трансродност није ментално обољење и извршен је први корак ка депатологизацији трансродности, а све државе чланице, укључујући и Србију, почеће са извештавањем о примени нове класификације од 2022. године, због чега је потребно што пре извршити све неопходне промене на националном нивоу.

• Поводом навода из изјашњења компаније ВВ да у самом процесу процене ризика не постоји могућност физичког контакта овлашћеног лица за процену ризика и уговарача/осигураника те да у конкретном случају „не постоји основ за наведену дискриминацију“, Повереник указује да је одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због неког свог личног својства, у истој или сличној ситуацији, стављају у неповољнији положај било којим актом радњом или пропуштањем, док је чланом став 1. наведеног закона прописано да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, између осталог, одбије пружање услуге. Наиме, није спорно да делатност осигурања носи са собом одређене ризике и да је осигуравајуће друштво слободно да одлучи да ли ће и под којим условима закључити уговор, међутим услови за процену, и разлози због којих се лицу онемогућава да закључи одређену врсту уговора о осигурању, морају бити усклађени са Уставом Републике Србије и законским прописима, и то како оним који регулишу област осигурања, тако и са прописима који забрањују дискриминацију.

• Уколико се има у виду да одредба члана став 7. Општих услова, на коју се компанија ВВ позвала у изјашњењу, прописује да осигуравач има право да одбије понуду, али и да предложи понуђачу закључење уговора о осигурању под измењеним условима, а да се ни према примарној али ни према „секундарној дијагнози“ подносилац притужбе не може сматрати душевно болесним лицем које се у смислу члана 9. Посебних услова искључује из осигурања, може се констатовати да је одбијањем понуде за закључење уговора о осигурању, подносилац притужбе неоправдано стављен у неповољнији положај на основу свог личног својства – родни идентитет.

• Повереник је посебно имао у виду да компанија ВВ, током поступка није пружила доказе да постоји било који оправдани разлог да са АА не закључи уговор о животном осигурању, нити да је одлука заснована на било којим другим разлозима које се не односе на родни идентитет подносиоца притужбе.

• Повереник користи прилику да истакне да су проблеми са којима се суочавају трансродне особе веома специфични и да је поштовање њихових људских права дуго било игнорисано и занемаривано због чега је њихов друштвени положај изразито лош. Наиме, трансродне особе често од најранијег детињства изражавају „родно нетипично“ понашање, што их излаже злостављању, одбацивању и изолацији, а неретко се суочавају и са неразумевањем у примарној породици, што значајно утиче на целокупан процес развоја. Све ово одржава се и на њихово школовање, а касније и на могућности запослења, третман на радном месту, као и на остале сфере живота, због чега су непрестано изложени вишеслојној и вишеструкој дискриминацији и насиљу у средини у којој живе. Због неразумевања и бројних предрасуда са којима се транс особе суочавају, потребно је истаћи дa трaнспoлнoст ниje хир, кaприц, „прoлaзнa фaзa“, вeћ кoрeнити дoживљaj нeсклaдa измeђу биолошког (aнaтoмскoг) пoлa и полног/рoднoг идeнтитeтa, штo je узрок рaзличитих видoвa прoблeмa у функциoнисaњу oсoбe. Због тога се у извештајима, како домаћих, тако и међународних организација о људским правима, наводи да у Србији све групе обухваћене акронимом ЛГБТ припадају дискриминисаним мањинама, те да су њени припадници/це изложени високом нивоу јавно и приватно изражене фобичности и нетрпељивости.

• Полазећи од положаја трансродних особа у друштву, Повереник истиче да иако је у питању веома мала и разнолика заједница, сви друштвени актери, свако у оквиру својих надлежности, морају да пруже подршку и предузму све мере како би људска права и достојанство лица чији родни идентитет није у складу са бинарном родном поделом, у Србији уживали сва права, без било ког облика дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби АА из ББ против Дирекције за продају животних осигурања, компаније „ВВ“ а.д.о. утврђено је да су повређене одредбе члана 6. у вези са чланом 17. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Дирекцији за продају животних осигурања компаније „ВВ“ а.д.о.:

5.1. Да отклони последице дискриминаторног поступања према АА и омогући једнаке услове за закључење уговора о животном осигурању.

5.2.  Да упути писано извињење АА због дискриминаторног поступања према њему.

5.3. Да се убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, придржава прописа који забрањују дискриминацију.

Потребно је да Дирекција за продају животних осигурања компаније „ВВ“ а.д.о. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Дирекција за продају животних осигурања компаније „ВВ“ а.д.о. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, повереница може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09)

[3] „Службени гласник  РС“, број 98/06

[4] http://www.yogyakartaprinciples.org/principles_en.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1262-19 Mишљeњe у oблaсти пружaњa услугa нa oснoву рoднoг идeнтитeтa и здрaвствeнoг стaњa