бр. 07-00-619/2023-02  датум: 11.3.2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Фондаијца А. А. против Поликлинике Б. Б. због дискриминације на основу здравственог стања. Удружење је обавестилo Повереника за заштиту равноправности о намери да, у складу са чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације, спроведе ситуационо тестирање „потенцијалне дискриминације лица која живе са HIV-ом, у области пружања здравствене заштите“, како би неспоредно проверили да ли запослени у медицинским установама приликом пружања својих услуга поштују правила о забрани дискриминације. У притужби је наведено да је тестер 22. новембра 2023. године, у 12:47 минута телефоном позвао Поликлнику Б. Б. и тражио да му закажу термин за циркумцизију, и да га је „мушка особа“ обавестила да је цена 36.000 динара. Истакнуто је да је термин заказан за 23. новембар 2023. године, након чега је тестер обавестио запосленог у поликлиници да је особа са HIV+ статусом. Запослени је „навео је да мисли да то неће бити проблем, али да мора да провери са доктором“. Навео је да су га позвали из поликлинике у 13:28 минута и потврдили термин, међутим сутрадан 23. новембра 2023. године, у 10:59 примио је СМС поруку о отказивању термина „јер нису у могућности да испоштују процедуру везану за здравствено стање пацијента“, потом је у 11:57 минута, уследио позив из поликлинике Б. Б. и да је запослена обавестила тестера да отказују интервенцију „јер немају услове у сали“. У изјашњењу је између осталог наведено да је неспорно да је заказани термин, касније отказан, али услед техничких разлога јер је дошло до престанка рада лабораторијске гермицидне УВ лампе, и с обзиром да запослени нису имали податак када ће квар бити отклољен обавестили су пацијента о техничком проблему уз извињење да покуша да закаже термин у другој установи. Да су у конкретном случају запослени обавестили пацијента да је термин отказан због недостатка услова у сали и да није од утицаја његово здраствено стање, HIV+ статус. У прилогу је достављен Извештај са дефектаже лабораторијске гермицинде лампе. У току поступка је утврђено да је  Поликлиника Б. Б. отказала хируршку интервенцију – циркумцизију тестеру, јер је особа која живи са HIV-ом, обзиром да су обавестили тестера путем СМС поруке као и у телефонском разговору да не могу да обаве заказану интервенцнију због здравственог стања пацијента. Околност да је дошло до квара гермицидне УВ лампе у операционој сали није саопштена тестеру као разлог октазивања интервенције, нити му је пружена могућност да се одложи хируршки захват услед техничког квара УВ лампе.  Повереник је донео мишљење да је отказивањем хируршке интервенције добровољном испитивачу дискриминације (тестеру) након саопштавања HIV статуса, Поликлиника Б. Б. повредила одредбе члана 6. а у вези са чланом 27. Закона о забрани дискриминације. Поликлиници је препоручено да у будуће обезбеди пружање здравствених услуга особама које живе са HIV-oм и да, у оквиру обављања послова из своје надлежности, поступа у складу са антидискриминационим прописима.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Фондације А. А. против Поликлинике за област интерне медицине, лабораторије за медицинску биохемију, лабораторије за микробиологију и лабораторије за патохистологију Б. Б. (у даљем тексту Поликлиника Б. Б.) због дискриминације на основу здравственог стања.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је Фондације А. А., обавестила Повереника за заштиту равноправност о намери да, у складу са чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације,^[1] спроведе ситуационо тестирање „потенцијалне дискриминације лица која живе са HIV-ом, у области пружања здравствене заштите“, како би неспоредно проверили да ли запослени у медицинским установама приликом пружања својих услуга поштују правила о забрани дискриминације.
• да је ситуационо тестирање спроведено 22. новембра 2023. године, тако што је тестер позвао телефоном Поликлинику Б. Б., и тражио да му се закаже циркумцизија (обрезивање полног органа), да је већ био у Клиничком центру Ниш и да му је операција индукована и тражио је термин код др Ракића;
• да је запослену у поликлиници тестер питао за цену интервенције, да је телефонску слушалицу уступила свом колеги који је обавестио тестера да интервенција кошта 36.000 динара;
• да је тестер оставио своје податке и заказао термин за интервенцију за 23. новембар 2023. године, у 12:45 минута, да је након заказивања обавестио запосленог да је особа са HIV+ статусом, и да је добио одговор да „мисли да то неће бити проблем, али да мора да провери са доктором“;
• да су тестера позвали из поликлинике и потврдили термин, међутим сутрадан 23.11.2024. године у 10:59 минута Поликлиника Б. Б. је послала СМС тестеру о отказивању заказене операције у којем је наведено „да нису у могућности да испоштују процедуру везану за здравствено стање пацијента, и да покуша у другој клиници или клиничком центру“, и да је у 11:57 са телефонског броја 060 0567465 уследио позив из Поликлинике Б. Б., да морају да откажу интервенцију јер немају услове у сали;
• да је тестер рекао да прима терапију и да не може никог да зарази, и да се запослена извинула и да је обавестила тестера „да немају услове у сали и да проба у некој другој установи“.
  • У прилогу притужбе је достављено: 1) Обавештење о намери спровођења ситуационог тестирања; 2) Извештај о спроведеном ситуационом тестирању за Поликлинику б. Б.; 3) Фоткопија екрана телефона СМС порука коју је упутила Поликлиника Б. Б.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[2], те је затражио изјашњење на наводе из притужбе од Поликлинике Б. Б..
  • У изјашњењу адвоката В. В. пуномоћника Поликлинике Б. Б., наведено је:
• да је у предметној притужби подносилац навео да је позвао Поликлинику Б. Б. како би заказао хируршку интервенцију циркумцизију, да је интервенција заказана и да је тестер након заказаног термина обавестио особље да је особа која је HIV+;
• да је добио одговор „да то неће представљати проблем, али да мора да провери са доктором“, и да је након тога термин потврђен;
• да заказани термин особи која је HIV+ није отказан након разговора са лекаром, имајући у виду да поступање са HIV+ пацијентима није ништа страно запосленима у поликлиници;
• да је неспорно да је термин касније отказан, али да су разлози отказивања били техничке природе;
• да је Поступком чишћења и дезинфекције операционе сале након хируршке интервенције прописано да се након поступка чишћења подних површина припремљеним радним раствором укључује УВ лампа и затварају врата од операционе сале. Наведени поступак чишћења и дезинфекције се примењује у свим релевантним здравственим установама;
• да је у конкретном случају 23. новембра 2023. године, дошло до престанка рада UV лампе, односно лабораторијске гермицидне лампе BCS2000 модела 2046Z, серијског броја 11216А131, произвођача РМЕ Ниш, и да је поликлиника ради отклањања квара контактирала сервисера Mediactiva доо, који је истог дана преузео лампу;
• да запослени нису имали податак када ће квар бити отклољен и лампа поправљена, пацијента су у најкраћем року обавестили о техничком проблему уз извињење да покуша да закаже термин у другој установи;
• да су у конкретном случају запослени пацијента обавестили да је термин отказан због недостатка услова у сали, и да није разлог отказивања здравствено стање пацијента;
• да подносилац притужбе није учинио вероватним да је дошло до дискриминаторног поступања, и да сам чин отказивања термина не представља акт дискриминације из разлога што је пацијент након упознавања особља са здравственим статусом обавештен о потврђивању заказаног термина, а након консулатије са изабраним лекаром;
• да је подносилац притужбе пропустио да наведе да је пре упућивања СМС поруке, пацијент покушан да се контактира позивом али да се није јавио на телефон, као и да није водио разговор, како се наводи са „доктором“;
• да је симптоматичан „Извештај ситуационо тестирање“ који је попуњаван од најмање два лица, док се рукопис тестера „Алекса Николић“ и потпис тестера „Ал. Николић“, знатно разликује, те „основано сумњамо да је у питању таргетирање Поликлинике Б. Б., а ради нарушавања угледа“;
• да предлаже Поверенику да прибави од Универзитетског клиничког центра Ниш, Процедуру чишћења и дезинфекције операционе сале након хируршке интервенције;
• да пуномоћник Поликлинике Б. Б. предлаже Повернику да након спроведеног поступка донесе мишљење да у конкретном случају није дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације.

У прилогу изјашњења достављен је: 1) Извештај са дефектаже лабораторијске гермицидне лампе  BCS2000, od 25. новембра 2023. године; 2) Поступак са инструментаријумом након хируршке интервенције; 3) Поступак чишћења и дезинфекције операционе сале након хируршке интервенције; 4) Пуномоћје о заступању адвоката В. В.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У току поступка утврђено је да је 22. новембра 2023. године, добровољни испитивач дискриминације Фондaција А. А. спровела најављено ситуационо тестирањем позивањем Поликлинике Б. Б..
• У извештају о спроведеном ситуационом тестирању, наведени су подаци о тестеру, о контролору/ки ситуационог тестирања, затим тестираном правном лицу, опис ситуације и резултати тестирања. Наиме, у извештају је наведено да је добровољни испитивач дискриминације (тестер), 22. новембра 2023. године, у 12:47 минута телефоном позвао Поликлнику Б. Б. тражио да му закажу термин за циркумцизију, питао је за цену интервенције, и да га је запослени обавестио да је цена 36.000 динара. Истакао је да је термин заказан за 23. новембар 2023. године, да су узели његове податке, након чега је тестер путем телефона обавестио запосленог у поликлиници да је особа са HIV+ статусом. Запослени је навео „да мисли да то неће бити проблем, али да мора да провери са доктором“. Навео је да су га позвали из поликлинике у 13:28 минута и потврдили термин, међутим сутрадан 23. новембра 2023. године, у 10:59 примио је СМС поруку о отказивању термина „јер нису у могућности да испоштују процедуру везану за здравствено стање пацијента“, потом је у 11:57 минута, уследио позив из поликлинике Б. Б. и „женска особа“  је обавестила тестера да отказују интервенцију „јер немају услове у сали с обзиром на здравствено стање пацијента“.  Истиче да је тестер рекао да је на терапији и да не може никог да зарази, и да се запослена у поликлиници извинила и обавестила тестера да „проба у некој другој установи“. Тестер је разговор је обавио у присуству конторолорке и координаторке фондације.
• Увидом у фокотопију снимка екрана СМС порука,утврђено је да је Поликлиника Б. Б. упутила прву СМС поруку у којој је, заказала термин за хируршку интервенцију пацијенту „поштовани имате заказан Термин у Поликлници Б. Б. 23. новембра 2023. године, у 12:45 минута“. У другој поруци коју су упутили наведено је „Поштовани нажалост морамо да откажемо интервенцију за данас, јер нисмо у могућности да испоштујемо процедуре везано за Ваше здравствено стање. Молимо Вас да покушате у некој другој клиници или клиничком центру. С поштовањем Поликлиника Б. Б.“.
• Увидом у Извештај са дефектаже лабораторијске гермицидне лампе BSC2000, Меdiaktiva doo , утврђено је да је на захтев Поликлнике Б. Б. 23. новембра 2023. године, преузета лабораторијска гермицидна лампа BSC2000, модел 2046Z, и да је након отклањања квара 25. новембра 2023. године, УВ лампа враћена и инсталирана на предвиђену локацију у поликлиници.
• Увидом у поступак чишћења и дезинфекције операционе сале након хирурше интервненције, утврђено је да се након завршене хируршке интервенције дезинфикују подне површине припремљеним радним раствором за подове по упутсву произвођача, укључују се УВ лампе, затварају врата од операционе сале.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је независни државни орган установљен Законом о забрани дискриминације^[3]. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
• Одредбом чл. 2. ст. 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима^[5] гарантовано је да ће сва права која су у њему формулисана бити остваривана без икакве дискриминације засноване на раси, боји коже, полу, језику, политичком или каквом другом мишљењу, националном или социјалном пореклу, имовном стању, рођењу или каквој другој околности. У Генералном запажању о недискриминацији Комитет за економска, социјална и културна права^[6] изричито је укључио здравствено стање, а нарочито HIV статус у „другу околност“ из чл. 2. ст. 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима. У Генералном запажању изричито је наведено да HIV статус не може да буде основ за различит третман у погледу приступа образовању, запослењу, здравственој нези [..]
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, чл. 27. прописана је забрана дискриминације лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање. Овај вид дискриминације постоји нарочито ако се лицу или групи лица због њихових личних својстава неоправдано одбије пружање здравствених услуга.
• Закон о здравственој заштити[7] у члану 21. став 1. прописује да начело правичности здравствене заштите подразумева забрану дискриминације у пружању здравствене заштите по основу расе, пола, рода, сексуалне оријентације и родног идентитета, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, здравственог стања, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета, као и другог личног својства које може бити узрок дискриминације. Одредбом члна 39. став 1. т. 1-4. истог закона прописано је да приватна пракса може обављати здравствену делатност ако испуњава услове прописане овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона, и то ако има: 1) прописану врсту и број здравствених радника са стеченим одговарајућим високим, односно средњим образовањем, са лиценцом надлежне коморе, а за обављање одређених послова и са одговарајућом специјализацијом, односно ужом специјализацијом, у радном односу на неодређено време; 2) прописану дијагностичку, терапијску и другу опрему за безбедно и савремено обављање здравствене делатности за коју је приватна пракса основана; 3) прописане просторије за обављање здравствене делатности за коју је приватна пракса основана; 4) прописане врсте и количине лекова и медицинских средстава које су потребне за обављање здравствене делатности за коју је приватна пракса основана.
• Члан 6. ст. 2. Закона о правима пацијената^[8] прописано је да у поступку остваривања здравствене заштите пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације.

Анализа навода притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли je Поликлиника Б. Б.  извршила акт дискриминације на основу здравственог стања као личног својства, односно да ли је HIV+ статус добровољног испитивача дискриминације био разлог да му поликлиника откаже заказани термин за хируршку интервенцију.

3.10. С обзиром да је притужба поднета на основу ситуационог тестирања дискриминације, Повереник најпре истиче да је основна сврха ситуационог тестирања обезбеђивање доказа на којем ће се базирати вођење самог поступка за заштиту од дискриминације. Чланом 46. Закона о забрани дискриминације успостављен је посебан метод добровољног испитивања дискриминације (ситуационо тестирање), који олакшава њено доказивање. Ситуaциoнo тeстирaњe користи се с циљем да се дискриминација утврди „на лицу места“, како би се доказало неједнако (неповољније) третирање лица или групе лица засновано на неком личном својству, односно, како би се учиниле видљивим дискриминаторне праксе. Овај метод/механизам омогућава откривање дискриминације која је често „прикривена“ и правда се различитим изговорима. Ситуационо тестирање је посебан механизам, који подразумева креирање одређене ситуације, у којој је особа (потенцијални дискриминатор) доведена у позицију да може да се понаша/поступа дискриминаторно без бојазни да је неко посматра, а тестери су они који се излажу поступању потенцијалног дискриминатора и проверавају да ли се он у датој ситуацији дискриминаторно понаша. Наиме, у складу са чланом 46. став 3. Закона о забрани дискриминације, добровољни испитивач дискриминације је лице које се свесно изложило дискриминаторском поступању у намери да непосредно провери примену правила о забрани дискриминације у конкретном случају.

3.11. На основу извештаја о спроведеном ситуационом тестирању утврђено је да је добровољни испитивач дискриминације (тестер) 22. новембра 2023. године, у 12:47 минута телефоном позвао Поликлнику Б. Б. и тражио да му закажу термин за циркумцизију (обрезивање полног органа) ,  питао је за цену интервенције и  запослени га је обавестио да је цена 36.000 динара. Истакао је да је термин заказан за 23. новембар 2023. године, да су узели његове податке, након чега је тестер путем телефона обавестио запосленог у поликлиници да је особа са HIV+ статусом. Запослени је рекао је да мисли да то неће бити проблем, али да „мора да провери са доктором“. Навео је да су га позвали из поликлинике у 13:28 минута и потврдили термин, међутим сутрадан 23. новембра 2023. године, у 10:59 примио је СМС поруку о отказивању термина „јер нису у могућности да испоштују процедуру везану за здравствено стање пацијента“, потом је у 11:57 минута, уследио позив из поликлинике Б. Б. и запослена  је обавестила тестра да отказују интервенцију „јер немају услове у сали с обизором на здравствено стање пацијента“.

3.12. Дакле у конкретном случају, након спроведеног ситуационог тестирања дискриминације у телефонском разговору са запосленима у Поликлиници Б. Б., исход тестирања је показао да постоји вероватноћа о постојању дискриминиаци, јер је хируршка интервенција заказана за 23. новембар 2023. године, отказана уз образложење да немају адекванте услове у сали с обзиром на здравствено стање пацијента, односно не могу да  испоштују процедуру везану за здравствено стање пацијента – статус ХИВ+ особе. С тим у вези, Повереник истиче да је у конкретном случају релевантна примену правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, уколико подносилац притужбе учини вероватним акт дискриминације терет доказивања да није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је поднета притужба. На основу утврђеног чињеничног стања, и то извештаја о спроведеном ситуационом тестирању дискриминације, као и СМС порука, Повереник констатује да су подносиоци притужбе учинили вероватним акт дискриминације, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације. Дакле, даље је потребно утврдити да ли је Поликлиника Б. Б. пружилa доказе да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости.

3.13. У изјашњењу је између осталог наведено да је неспорно да је заказани термин отказан 23. новембра 2023. године, али услед техничких разлога јер је дошло до престанка рада лабораторијске гермицидне УВ лампе, и с обзиром да запослени нису имали податак када ће квар бити отклољен обавестили су пацијента о техничком проблему уз извињење да покуша да закаже термин у другој установи. Да су у конкретном случају запослени обавестили пацијента да је термин отказан због недостатка услова у сали и да није од утицаја на отказивање термина његово здраствено стање, HIV+ статус. У прилогу је достављен Извештај са дефектаже лабораторијске гермицинде лампе, која је преузета од поликлинике 23. новембра 2023. године,  и након отклањања квара инсталирана на предвиђену локацију у поликлиници 25. новембра.

3.14. Поводом ових навода из изјашњења Повереник најпре указује да је увидом у СМС поруку о отказивању термина коју је Поликлиника Б. Б. упутила пацијенту наведено „морамо да откажемо интервенцију за данас, јер нисмо у могућности да испоштујемо процедуре везано за Ваше здравствено стање“, и да су након тога позвали тестера и обавестили га да морају да откажу интервенцију јер немају услове у сали с обзиром на здравствено стање пацијента. Дакле на основу анализе доказа Повереник може да закључи  да је HIV+ статус разлог отказивања заказане хируршке интервенције, наиме пацијент није обавештен да је дошло до квара лабораторијске гермицидне УВ лампе/техничког квара, и да је то разлог отказивања интервенције, такође Поликлиника пацијенту  није пружила могућност да заказани термин одложи за други датум након отклањања техничког квара у операционој сали. Наиме као разлог отказивања заказане интервенције поликлиника је навела у СМС поруци „да није у могућности да испоштује продецуру везану за здраствено стање пацијента“, и да су у разговору са тестером навели да „немају услове у сали за интервенцију с обзиром на здравствено стање пацијента“, дакле здравствено стање пацијента (HIV+статус) и немогућност да обезбеде услове везане за здравствени статус пацијента су истакнути као разлог отказивања медицинске интервенције.  Дакле околност да је дошло до престанка рада лабораторијске гермицидне УВ лампе 23. новембра 2023. године, и да из тог разлога није било могуће обавити хируршки захват, није била саопштена тестеру коме је Поликлиника заказала термин за 23. новембра 2023. године у 12:45 минута.  Наиме као разлог за отказивање термина наведено је „немогућност да испоштују процедуру везану за здравсвено стање пацијента, односно да немају услове у сали за интервенцију с обзиром на здравствено стање пацијента“, дакле чињеница да је тестер особа која живи са HIV-oм је била кључна за отказивање заказаног термина.

3.15. С ти му вези Повереник указује да су претходних година рађена бројна истраживања и студије у вези са хируршким захватом – циркумцизија код пацијената који су HIV+. У једној од студија  циљ је био да се упореде стопе могућих нежљених последица које се односе на циркумцизију код HIV позитивних и HIV негативних мушкараца како би се пружиле смернице за поступак циркумцизије и извршила упоредна здравствена анализа.  Конкретно студија се односила на 2.326 HIV-негативних и 420 HIV-позитивних мушкараца, који су подвргнути хируршком захвату – циркумцизији. Доктори укључени у студију су утврдили да упоредном анализом  HIV позитивних и HIV негативних пацијената који су били потврдгнути цикрумцизији није дошло до било какви разлика везаних за повећан ризик или друге нежељене последице[9]. Дакле процедура циркумцизије и опоравка након операције су били идентични код HIV позитивних и HIV негативних пацијената. Поступак хируршке интервенције циркумцизије, пацијентима који живе са HIV-ом се не разликује од пружања интервенције пацијентима које немају HIV, уз спровођење свих стандардних медицинских мера заштите, које се свакако подразумевају у циљу заштите особља и пацијената. Из тог разлога нису потребне посебне процедуре или посебни услови приликом цикрумцизије пацијената који су HIV+ у односу на  HIV негативне пацијенте.

3.16. Повереник је ценио наводе из изјашњења да је „Извештај ситуационо тестирање који је попуњаван од најмање два лица симптоматичан, да се рукопис  у колони тестер Алеска Николић, и потпис тестера Ал. Николић знатно разликују, те да сумњају да је у питању таргетирање Поликлинике Б. Б. ради нарушавања угледа“. Повереник указује тим поводом да је Фондација а. А., обавестила Повереника за заштиту равноправност о намери да, у складу са чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације, спроведе ситуационо тестирање „потенцијалне дискриминације лица која живе са HIV-ом, у области пружања здравствене заштите“,  како би неспоредно проверили да ли запослени у медицинским установама приликом пружања својих услуга поштују правила о забрани дискриминације. Наиме ситуционо тестирање је обављено телефонским путем над укупно 50 здравствених установа у Београду, Новом Саду, Нишу и Суботици, те да ситуационо тестирање позивањем између осталих здравствених установа и Поликлинику Б. Б. није циљано нити представља нарушавање угледа, већ чињеница да се Поликлиника Б. Б. налази на територији града Ниша, а који је један од градова који је био укључен у ситуационо тестирање.  Такође ово није први пут да  Фондација А. А., спроводи ситуционо тестирање. Наиме у марту 2016. године Фондација је спровела ситуционо тестирање особа које живе са  HIV/AIDS у Србији, у области доступности здравствене заштите, и да се том приликом такође обратила Поверенику за заштиту равноправности.

3.17. На основу сагледаног чињеничног стања у овом поступку, може се констатовати да је Поликлиника Б. Б. отказала хируршку интервенцију – циркумцизију тестеру, јер је особа која живи са HIV-ом, обзиром да су обавестили тестера путем СМС поруке као и у телефонском разговору да не могу да обаве заказану интервенцију због здравственог стања пацијента. Околност да је дошло до квара гермицидне УВ лампе у операционој сали није саопштена тестеру као разлог октазивања интервенције, нити му је пружена могућност да одложи хируршки захват услед техничког квара УВ лампе. Такво поступање је дискриминисало тестера, особу које живе са HIV-ом у односу на особе које немају HIV.

3.18. Повереник за заштиту равноправности подсећа на пресуду Европског суда за људска права у предмету Kiyutin против Русије, у којој суд наводи да, упркос знатном напретку у превенцији HIV-а и бољем приступу третману у вези са вирусом последњих година, стигма и дискриминација особа које живе са HIV/AIDS-ом остала је предмет велике забринутости свих међународних организација које су активне у домену HIV/AIDS-а. Суд у образложењу пресуде, наводи да је у Декларацији о посвећености борби против HIV/AIDS-а назначено да је стигма погоршала последице епидемије за појединце, породице, заједнице и нације, те да сматра да су особе које живе са HIV-oм осетљива група која је већ дуго времена жртва предрасуда и стигматизације^[10].

3.19. Повереник за заштиту равноправности указује да су особе које живе са HIV-ом једна од највише маргинализованих и стигматизованих друштвених група у Србији, што доводи до њихове изолације, стигматизације и дискриминације. Особе које живе са HIV-ом свакодневно се сусрећу са одбацивањем, искључивањем, осудом и другим проблемима, што може, између осталог довести и до самоизолације и несигурности да потраже здравствену заштиту ван клиника специјализованих за здравствену негу особа које живе са HIV-oм.

3.20. Влада Репубиле Србије је усвојила Стратегију за превенцију и контролу HIV инфекције и AIDS-а у Републици Србији, 2018–2025. године^[11], у којој је истакнуто да је Општи циљ Стрaтегије превенцијa HIV инфекције и других полно преносивих инфекција, кaо и обезбеђење лечењa и подршке свим особaмa које живе са HIV-ом. Главне компоненте Стратегије су: 1) превенција; 2) лечење и подршка особа које живе са HIV-ом; 3) заштита људских права, стигма и дискриминација; 4) стандарди квалитета; 5) стратешке информације за акцију. У оквиру поглавља  заштита људских права, стигма и дискриминација постављен је циљ да се  смањи стигма и елиминише дискриминација у окружењу према PLHIV и кључним популацијама у ризику уз пуно поштовање њихових људских права. Унапређење капацитета за елиминацију дискриминације, сузбијање свих облика насиља и за поштовање и заштиту људских права повезаних са HIV-ом.  У оквиру анализе актуеле ситације истакнуто је да чак око 41% здравствених радника у Републици Србији има дискриминаторан став према особама које живе са HIV-ом. Већина случајева стигме и дискриминације пријављених од стране PLHIV бива почињено од стране здравствених радника. У Редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2023. годину^[12], истакнуто је да особе које живе са ХИВ/АИДС-ом ретко подносе притужбе из страха да ће њихов статус постати познат широј заједници, чиме се повећава ризик од виктимизације и због чега су  врло значајна спроведена ситуациона тестирања дискриминације. Такође у извештају Human rights and HIV/AIDS Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights^[13], Високи комесар Уједињених нација за људска права упутио је препоруке које су неопходне за постизање друштвених циљева које је усвојила Генерална скупштина у својој Политичкој декларацији о ХИВ-у/ АИДС-у, и то: укидање неједнакости и усмеравање ка окончању АИДС-а до 2030. године; уклањање казнених законских и политичких оквира; смањење стигме и дискриминације; и решавање родних неједнакости и родно заснованог насиља. Дискриминација према особама које живе са ХИВ-ом у здравственим установама је широко распрострањена, са уделом људи који живе са ХИВ-ом у распону од 1,7% до чак 21% у 13 земаља који су пријавили ускраћивање здравствених услуга најмање једном у претходних 12 месеци. У најмање 1/3 земаља које су извештавале, више од 10% испитаника у свим кључним популацијама избегавало је да потражи здравствену заштиту.

3.21. Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности сматра да сви друштвени актери, посебно здравствени радници/це који због природе свог посла први сазнају за HIV позитиван статус особа, морају да пруже подршку и омогуће особама које живе са HIV-oм пружање здравствених услуга без дискриминације и под истим условима као и за особе које не живе са HIV-oм.

4. МИШЉЕЊЕ

Отказивањем хируршке интервенције добровољном испитивачу дискриминације (тестеру) након саопштавања HIV статуса, Поликлиника Б. Б. је повредила одредбе члана 6. а у вези са чланом 27. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Поликлиници Б. Б. да:

5.1.  Убудуће обезбеди пружање здравствених услуга особама које живе са HIV-oм.

5.2.  Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, поступа у складу са антидискриминационим прописима.

Потребно је да Поликлиника Б. Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Поликлиника Б. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[3] Закон о забрани дискриминације, („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21)

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/06)

[5] Чл. 33. Закон о ратификацији Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима („Службени гласник СФРЈ“, бр. 7/71)

[6] Бр. 20 из 2009. године

[7] „Службени глансик РС“, бр. 25/19 и 92/23 – аутентично тумачење

[8] „Службени гласник РС“, бр. 45/2013 и 25/19 др. закон

[9] The Safety of Adult Male Circumcision in HIVI nfected and Uninfected Men in Rakai, Uganda,  PLoS Medicine 2008 доступно на: https://journals.plos.org/plosmedicine/article/file?id=10.1371/journal.pmed.0050116&type=printable

[10] Case of Kiyutin v. Russia, application no. 2700/10,  10. март 2011. године

[11] „Службени гласник РС“, бр. 61/18

[12] Извештај Повереника за заштиту равноправности 2023. годину, доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[13]Human rights and HIV/AIDS, Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights, 2022, доступно на интернет страници: https://documents-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/G22/337/67/PDF/G2233767.pdf?OpenElement

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1261-23 Притужба због дискриминације у области пружања здравствених услуга на основу личног својства здравствено стање