бр. 07-00-618/2019-02   датум: 16.04.2020. године

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела АА против др ББ, због дискриминаицје на осову пола. Подноситељка притужбе је између осталог навела да јој је др ББ једном приликом када је мењала његову секретарицу и када је угостио осморицу пријатеља у свом кабинету, рекао да гледа на сат и да на сваких пет минута уђе и пита присутне „шта ће господа да пију јер су то његови из странке пошто је он председник странке …, те да ју је вређао пред гостима, што је кулминирало коментаром који је упутио једном од својих посетилаца, речима: „Свиђа ли ти се, хоћеш ли да је ј…“, при томе мислећи на притужиљу. Такође је навела да је била принуђена да ћути и трпи и да јој је претио отказом. Даље је навела да је 4. новембра 2018. године др ББ који је тада био декан, испред врата кабинета секретарице декана привукао к себи и ухватио за груди, због чега му је у шоку рекла „шта радиш то“, „за ово ћу да те тужим“, на шта је он са подсмехом одговорио „што да ме тужиш зато што сам те ухватио за сису“. Такође је навела да су наведени догађај снимиле и камере, али да је други дан снимак обрисан. У притужби је навела да је све то прогањало и да је због тога решила да покрене поступак јер сматра да би требало да се зна да постоји подршка за све оне који несмеју да кажу. Поред тога је навела да је он у … „сила“ и да јој је отворено рекао да му не може ништа јер је питао адвоката, те да жели да задње понижење које је доживела буде обелодањено и кажњено. У притужби је предложила ВВ, као сведокињу моја може да потврди њене наводе. С тим у вези, обзиром да је у складу са Законом о забрани доскриминације подносилац притужбе дужан да достави доказе којима акт дискриминације чини вероватним, Повереник је прибавио изјаву сведокиње. Притужба је достављена др ББ ради изјашњења. У свом изјашњењу др ББ је оспорио наводе притужбе наводећи да они нису тачни и да су измишљени, као и да никада није омаловажавао и вређао подноситљеку притужбе. Даље је навео да наводи из притужбе да је подноситељку притужбе приморавао да на сваких пет минута улази у канцеларију да би сипала пиће нису тачни, и да би на основу таквог понашања свако помислио да је „психички болестан“, и да се сам пита како је могуће да је њега „таквог болесног, колектив факултета бирао пет пута у звање декана факултета, тајним гласањем?“, те да је на крају 15-годишњег мандата декана изабран за проректора Универзитета, што мисли „да не могу да буду болесни људи“. У изјашњењу је навео да одговорно тврди да скоро сваког дана АА вербално малтретира ВВ, што се може сазнати од особа чије се канцеларије додирују са поменутом канцеларијом, као и да су до њега, у периоду када је био декан, долазиле усмене пријаве да се то дешава, тако да је неколико пута реаговао, те да је зачуђујуће што ВВ никада није хтела да напише писану изјаву о томе. Поред тога је навео да подноситељка притужбе има средњу стручну спрему у складу са којом ју је распоредио на одговарајуће радно место, због чега га је подноситељка притужбе неколико пута вербално нападала наводећи да јој није дао адекватно радно место, те да сматра да је то једини разлог због чега је подноситељка притужбе поднела притужбу против њега. Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације. Наводи који се односе на евентуалне пропусте у раду или поступање за које су надлежни други државни органи, нису узети у разматрање. С тим у вези нису извођени ни докази, нити саслушавани сведоци поводом догађаја из којих очигледно произлази да се не ради о повреди права из Закона о забрани дискримнације. Стога, имајући у виду предмет ове притужбе, Повереник се искључиво фокусирао на утврђивање да ли је др ББ изложио подноситељку притужбе узнемиравању и понижавајућем поступању на основу њеног личног својства – пола. С тим у вези, важна је примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је др ББ дискриминисао, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на др ББ. Према подацима из притужбе и изјашњења неспорно је да је подноситељка притужбе запослена на Факултету техничких наука у …, као и да је др ББ ангажован на истом факултету, од чега је више од деценију обављао дужност декана. Такође, неспорно је да су притужиља и др ББ у више наврата директно сарађивали. Имајући у виду да је сведокиња потврдила наводе из притужбе у погледу догађаја од 4. новембра 2018. године којем је непосредно присуствовала, Повереник се фокусирао на утврђивање чињеница поводом овог догађаја. У складу са правилом о пребацивању терета доказивања, Повереник је анализирао наводе из изјашњења др ББ, у којем је наведено да „све што је наведено у притужби није тачно и да је измишљено“. Др ББ се у свом изјашњењу није уопште осврнуо на догађај од 4. новембра 2018. године, односно, није навео да ли се тог дана уопште срео са подноситељком притужбе, а уколико јесте, како је тај сусрет изгледао и шта се том приликом догодило. Иако није спомињао догађај од 4. новембра 2018. године, др ББ се у свом изјашњењу осврнуо на чињеницу да је ВВ предложена за сведокињу у овом поступку. Међутим, он није навео да ће сведокиња потврдити да наводи из притужбе нису истинити, односно, да се догађај описан у притужби уопште није догодио, или да се одиграо другачије, већ се искључиво бавио њеним односом са подноситељком притужбе, истичући да притужиља готово сваког дана наводно злоставља сведокињу. Сведокиња у свом исказу ни једном речју није споменула да су међуљудски односи између ње и подноситељке притужбе нарушени. Штавише, исказала је емпатију према тешкој ситуацији у којој се подноситељка притужбе нашла, при чему је детаљним описом догађај од 4. новембра 2018. године којем је непосредно присуствовала у потпуности потврдила наводе подноситељке притужбе. Што се тиче навода из изјашњења који се односе на стручност и богато професионално искуство, Повереник констатује да наведено није предмет анализе Повереника, нити је притужбом његова стручност оспоравана. То такође не значи да неко ко има професионалне компетенције за обављање посла универзитетског професора, не може кршити прописе о забрани дискриминације и у радном окружењу испољавати разне облике непримереног понашања.  Такође, у изјашњењу је истакао да се у његовој каријери нико од запослених није жалио да га је узнемиравао и понижавао, о чему је позвао Повереника да се распита код запослених. Чак и да нису постојале никакве раније притужбе на понашање др ББ, то само по себи не значи, нити је доказ у прилог тврдњи да критичног дана није дискриминисао АА. Осим тога, поступак пред Повереником за заштиту равноправности је формалан и одлучује се на основу доказа који се достављају уз притужбу и изјашњење на притужбу, а не „распитивањем“. Имајући у виду све наведено, а полазећи од члана 45. Закона о забрани дискриминације, др ББ није доказао да се догађај од 4. новембра 2018. године одиграо на другачији начин од оног како је описано у притужби, односно, није понудио чињенице и доказе у прилог тврдњи да спорног датума није узнемирио и понизио подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – пола. Након спроведеног поступка Повереник је дао мишљење да је 4. новембра 2018. године, др ББ приликом сусрета са АА извршио акт дискриминације – узнемиравање и понижавајуће поступање на основу пола, чиме је повредио одредбе члана 12, а у вези са чланом 20. став 1. Закона о забрани дискриминације и чланом 10. Закона о равноправности полова. Због тога је др ББ препоручено да упути писано извињење АА због узнемиравања и понижавајућег поступања на основу пола, као и да се убудуће суздржи од узнемиравајућих и понижавајућих поступака према подноситељки притужбе.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратила се АА, притужбом против др ББ, професора на Факултету техничких наука у …, због дискриминације на основу пола.
   • У притужби и допуни притужбе је, између осталог, наведено:

• да је запослена на Факултету техничких наука у …, пуних 20 година, и да је др ББ био декан поменуте установе 15 година;
• да је периоду док је био декан често понижавао, у присуству запослених и странака;
• да је једном приликом мењала секретарицу др ББ, који је тог дана угостио осморицу пријатеља у свом кабинету, те да јој је рекао да гледа на сат и да на сваких пет минута уђе и пита присутне „шта ће господа да пију јер су то његови из странке пошто је он председник странке …“;
• да је приликом сваког уласка у кабинет, др ББ исмевао и узнемиравао и да је три наредна сата на сваких пет минута морала да улази у кабинет и пита шта ће да пију;
• да је у једном моменту изашао са једним већ пијаним гостом који се случајно окренуо ка њој, а да је ББ питао: „свиђа ли ти се хоћеш ли да је ј…“;
• да је често радила прековремено, и да је три године, поред свог реферата, радила и на пословима који се односе на јавне набавке;
• да је једном приликом ангажовао да помогне колегиници да „среде документацију за акредитацију“, и да је када је одбила да ради тај посао јер јој не пише у уговору, позвао у канцеларију и претио са шест копија уговора да ће добити отказ са посла, због чега је доживела стрес и месец дана „користила таблете“;
• да се др ББ 2018. године пензионисао али да је остао да ради као професор у пензији на мастер и докторским студијама;
• да је 4. новембра 2018. године пошла код декана у канцеларију и да је на вратима канцеларије секретарице коју је мењала ВВ, др ББ који је ишао из супротног смера, сачекао и изненада привукао ка себи једном руком, а другом руком је ухватио за груди;
• да му је у шоку рекла „шта радиш то“, „за ово ћу да те тужим“, на шта је он са подсмехом одговорио „што да ме тужиш зато што сам те ухватио за сису“. Овај догађај је видела ВВ, која је у притужби предожена као сведокиња;
• да су наведени догађај снимиле и камере, али је други дан снимак обрисан;
• да су њена деца испаштала, јер је живела у тешкој ситуацији;
• да је морала да их оставља често саме како би радила дуже и то туђе послове, а све због тога што је ББ требало да се иживљава;
• да је све то прогањало и да је због тога решила да покрене поступак јер сматра да би требало да се зна да постоји подршка за све оне који несмеју да кажу;
• да је ББ „сила“ у …, да у суд нема поверења без обзира на доказе и сведочење колегинице;
• да је он у … све и да јој је отворено рекао да му не може ништа јер је питао адвоката;
• да жели да задње понижење које је доживела буде обелодањено и кажњено, те да би јој било лакше када би „овај бахати човек био одговоран, за све што ми је учинио“.
  • У току поступка је, у складу са одредбом члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[1] прибављена изјава сведокиње ВВ.
  • У изјави сведокиње ВВ, између осталог, наведено је:
• да је била присутна и да је видела када је др ББ, на вратима кабинета секретарице декана коју је тог дана замењивала, сачекао АА, да је привукао к себи и ухватио за груди;
• да је јасно чула АА која је више викајући, видно узрујана због његовог понашања рекла да ће да га тужи;
• да се склонио од АА, не обазирући се на њу као сведокињу и да је рекао „што, је ли зато што сам те ухватио за сису“;
• да је др ББ био скоро 15 година декан и да је у том периоду често омаловажавао или говорио нешто непримерено;
• да ради у истој канцеларији као и подноситељка притужбе, и када год би се др ББ наљутио, дошао би код њих две и викао на АА;
• да су једном приликом отвориле прозор у канцеларији иако је била зима али су морале због странака;
• да је за несрећу он тада ушао у њихову канцеларију и да је много ружних речи упутио само АА и да је запретио да ће да им искључи грејање;
• да је подноситељка притужбе често радила послове „који нису у оквиру њеног обима посла“, и да је остајала да ради и прековремено, за шта није била плаћена, осим једне прилике када су јој исплатили 25.000 динара, да би после 15 дана др ББ, тада на функцији декана, тражио да врати тај новац, што је она и учинила;
• да је била присутна у многим ситуацијама, те да су услови под којима је радила АА били тешки, а да ако би некад рекла нешто у знак АА одбране да би јој рекао „ако ти се не свиђа иди одакле си дошла“, пошто она није из …, а да ако било шта каже да ће добити отказ;
• да је видела много пута АА да по повратку из кабинета декана плаче, некад толико гласно јер није могла да се контролише;
• да је једном ни крива ни дужна морала да ископира шест примерака АА уговора, те да ју је позвао да јој каже да ће добити отказ, а све зато што је одбила да ради послове који нису њени и да „запамти да је он декан и да има право да ради шта хоће“;
• на крају је навела „Све у свему господо, није јој било лако и сада сам сведок да често узима средства за смирење“.
  • Повереник за заштиту равноправности је спровео поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење на притужбу др ББ.
  • У изјашњењу на притужбу, др ББ је, између осталог, навео:
• да је АА зазпослена на Факултету техничких наука у Општој и правној служби, и да се „ударни догађај у њеној притужби догодио у тренутку када сам наводно додиривао горњи део њеног тела“, а како би догађај добио на тежини подноситељка притужбе га је представила на почетку притужбе као особу која је понижава, показује суровост и бахатост, терајући је да у канцеларији декана „сваких пет минута улази да сипа пиће мојим пијаним гостима“;
• да све што је подноситељка навела у притужби није тачно и да је измишљено и да с тога притужбу одбацује;
• да наводи из притужбе да је подноситељку притужбе приморавао да на сваких пет минута улази у канцеларију да би сипала пиће нису тачни, и да би на основу таквог понашања свако помислио да је „психички болестан“, и да се сам пита како је могуће да је њега „таквог болесног, колектив факултета бирао пет пута у звање декана факултета, тајним гласањем? Да ли се о томе причало? На крају 15-годишњег мандата декана изабран сам за проректора Универзитета. То мислим не могу да буду болесни људи“;
• да је акредитацију факултета, која је два пута извршена за његовог мандата, радила стручна лица (професори и асистенти), који се разумеју у тај захтеван посао, те да не зна како је г-ђа АА видела ту себе;
• да се подноситељки притужбе увек излазило у сусрет када су у питању били њени финансијски проблеми;
• да је лично одобравао њене захтеве за неповратну новчану помоћ неколико пута, што се може проверити у Финансијској служби, што може потврдити благајница факултета ГГ;
• да у канцеларији где ради подноситељка притужбе, ради и ББ, која је наведена као сведок притужбе;
• да одговорно тврди под кривичном одговорношћу, да скоро сваког дана АА вербално малтретира ББ, што се може сазнати од особа чије се канцеларије додирују са поменутом канцеларијом;
• да су до њега, у периоду када је био декан, долазиле усмене пријаве да се то дешава, тако да је неколико пута реаговао, узевши у заштиту ВВ, те да је зачуђујуће што ББ никада није хтела да напише писану изјаву о томе, те да се то и данас дешава, а да њему није јасно зашто;
• да ненаставно особље у које спада АА, чине правна, студентска, финансијска и техничка служба;
• да у свим службама, изузев портира, су особе женског пола и да су све оне са високом стручном спремом, коју су већином стекле на неким студијским програмима факултета;
• да је за све њих, као декан систематизацијом радних места распоредио на адекватна задужења и према правилнику доделио лични доходак;
• да је подноситељка притужбе која има средњу стручну спрему, распоредио на одговарајуће радно место које њеној спреми припада уз одговарајући лични доходак;
• да је то навео јер га је подноситељка притужбе неколико пута вербално нападала наводећи да јој није дао адекватно радно место, што може да потврди и тадашња секретарица ДД, која сада ради на месту шефа кабинета декана;
• сматра да је наведено једини разлог због чега је подноситељка притужбе поднела притужбу против њега;
• да Повереник за заштиту равноправности може да пита било кога од наставног и ненаставног особља факултета, да ли је за четрдесет година радног стажа у настави и 15 година мандата декана факултета неког повредио, узнемиравао, понижавао и сексуално узнемиравао.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у притужбу, изјашњење и исказ сведокиње, неспорно је да је подноситељка притужбе у радном односу на Факултету техничких наука у …, те да је професор ББ био на функцији декана Факултета, да се пензионисао, као и да још увек ради на факултету.

• Међу странама није спорно да су подноситељка притужбе и професор ББ имали одређене несугласице и вербалне конфликте на послу.

• Увидом у изјаву сведокиње ВВ, колегинице подноситељке притужбе, утврђено је да је сведокиња између осталог, навела да је била присутна и видела да је др ББ, на вратима кабинета секретарице декана, коју је тога дана замењивала, сачекао подноситељку притужбе, привукао ка себи и ухватио је за груди. Сведокиња наводи да је јасно чула притужиљу, која је више вичући, видно узрујана, рекла др ББ да ће га тужити, на шта се он склонио од ње и не обазирући се на сведокињу, рекао подноситељки притужбе: „Што, је ли зато што сам те ухватио за сису?“. Такође је истакла је да је виђала подноситељку притужбе да, након повратка из кабинета, гласно плаче и да јој у целој тој ситуацији није било лако.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и достављене прилоге.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Одредбом члана 1. тачка 1. Конвенцијe Међународне организације рада бр. 111 која се односи на дискриминацију у погледу запошљавања и занимања[4], одређено је да израз дискриминација, између осталог, подразумева свако прављење разлике, искључење или давање првенства заснованог на раси, боји, полу, вери, политичком мишљењу, националном или социјалном пореклу, који иду за тим да униште или наруше једнакост могућности или поступања у погледу запошљавања или занимања.
• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[5], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних овом конвенцијом обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Такође, чланом 20. став 2. овог закона забрањено је физичко или друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.
• Одредбама члана 4. Закона о равноправности полова[6] прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области, а одредбом члана став 1. тачка 6. прописано је да узнемиравање представља сваки нежељени вербални, невербални или физички акт, учињен са намером или који има за последицу повреду достојанства и изазивање страха или стварање непријатељског, понижавајућег, деградирајућег или увредљивог окружења, заснован на полу, а да сексуално узнемиравање представља нежељени вербални, невербални или физички акт сексуалне природе, учињен са намером или последицом повреде личног достојанства, стварања застрашујућег, непријатељског, деградирајућег или увредљивог окружења, заснован на полу.

• Одредбама члана 18. Закона о раду[7] забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство, а одредбом члана 20. дискриминација је забрањена, између осталог и у односу на услове рада и сва права из радног односа. Такође, одредбама члана 21. став 1. и 2. овог закона забрањено је узнемиравање и сексуално узнемиравање. Узнемиравање у смислу овог закона јесте свако нежељено понашање узроковано неким од основа из члана 18. овог закона које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, дошк сексуално узнемиравање у смислу овог закона, јесте свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.

Анализа навода из притужбе, прилога и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације. Наводи који се односе на евентуалне пропусте у раду или поступање за које су надлежни други државни органи, нису узети у разматрање. С тим у вези нису извођени ни докази, нити саслушавани сведоци поводом догађаја из којих очигледно произлази да се не ради о повреди права из Закона о забрани дискримнације већ евентуално неког другог права.

3.10. Стога, имајући у виду предмет ове притужбе, Повереник се искључиво фокусирао на утврђивање да ли је др ББ изложио подноситељку притужбе узнемиравању и понижавајућем поступању на основу њеног личног својства – пола. Наиме, подноситељка притужбе је навела да подноси притужбу против др ББ из неколико разлога, од којих су два у вези са њеним личним својством – полом: 1) вређања и узнемиравања које се догодило једном приликом када је мењала његову секретарицу, а када ју је др ББ вређао пред својим гостима, што је кулминирало коментарем који је упутио једном од својих посетилаца, речима: „Свиђа ли ти се, хоћеш ли да је ј…“, при томе мислећи на притужиљу; 2) хватање притужиље за груди, уз непримерен коментар, након њеног пружања отпора, речима: „Што да ме тужиш, зато што сам те ухватио за сису“, што се по притужиљиним наводима догодило 4. новембра 2018. године.

3.11. Да би се одговорило на питање да ли је поступање др ББ било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је др ББ дискриминисао АА, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на др ББ. Наиме, према подацима из притужбе и изјашњења неспорно је да је подноситељка притужбе запослена на Факултету техничких наука у …, као и да је др ББ ангажован на истом факултету, од чега је више од деценију обављао дужност декана. Такође, неспорно је да су притужиља и др ББ у више наврата директно сарађивали.

У притужби, АА је навела да је једном приликом мењала секретарицу др ББ, који је тог дана угостио осморицу пријатеља у свом кабинету, те да јој је рекао да „да на сваких пет минута уђе и пита шта ће господа да пију“. У притужби је навела да је приликом сваког уласка у кабинет, др ББ исмевао и узнемиравао, што је, према њеним речима, кулминирало коментарем који је упутио једном од својих гостију, речима: „Свиђа ли ти се, хоћеш ли да је ј…“, при томе мислећи на притужиљу. Међутим, у односу на околности које се тичу овог догађаја, анализом притужбе, допуне притужбе и исказа сведока, утврђено је да подноситељка притужбе није доставила ни један доказ у прилог тврдњи да се овај догађај одиграо на начин на који је описала у притужби, односно, да ју је др ББ, критичном приликом, вређао на основу њеног пола. Стога, Повереник се фокусирао на утврђивање да ли је подноситељка притужбе учинила вероватним да је претрпела акт дискриминације на основу пола у другој описаној ситуацији, која се одиграла 4. новембра 2018. године.

Описујући конкретну ситуацију, притужиља је навела да је 4. новембра 2018. године пошла код декана у канцеларију и да је на вратима канцеларије секретара, тадашњи декан др ББ изненада привукао ка себи једном руком, а другом руком је ухватио за груди, те да му је у шоку рекла „шта радиш то“, „за ово ћу да те тужим“, на шта је др ББ са подсмехом одговорио „што да ме тужиш зато што сам те ухватио за сису“. У притужби је навела да ВВ, може да потврди ове њене наводе јер је непосредно била присутна, због чега ју је предложила као сведокињу.

3.12.  Сведокиња ВВ, колегиница подноситељке притужбе и др ББ, која је била присутна током овог догађаја, у потпуности је поткрепила наводе притужбе описујући  догађај од 4. новембра 2018. године, којем је присуствовала. Она је навела да је тога дана замењивала секретарицу декана, те да је видела како је др ББ сачекао подноситељку притужбе, привукао је ка себи и ухватио је за груди. Сведокиња је у свом исказу истакла да је јасно чула притужиљу, која је више вичући, видно узрујана, рекла професору ББ да ће га тужити, на шта се он склонио од ње и не обазирући се на сведокињу, рекао подноситељки притужбе: „Што, је ли зато што сам те ухватио за сису?“

3.13. Приликом разматрања навода из притужбе, Повереник за заштиту равноправности је имао у виду и резултате различитих истраживања о изложености жена сексуалном узнемиравању на раду. Тако је истраживање рађено у Републици Србији[8] показало да 42% испитаних жена каже да су доживеле барем један облик сексуалног узнемиравања након своје 15. године. Жене су изјавиле да је сексуално узнемиравање у Србији уобичајено искуство свих жена, које обично почиње током периода адолесценције. Рана искуства су укључивала нежељено додиривање од стране адолесцентних дечака, што је околина сматрала нормалним понашањем и није узимано за озбиљно ни од стране одраслих који су га били свесни. У одраслом добу испитанице су описале доживљавање сексуалног узнемиравања на послу од колега, посебно од оних на вишим положајима. Као најчешће облике сексуалног узнемиравања жене наводе застрашивање и то тако што их неко непристојно и неприкладно фиксира погледом, или поставља наметљива и увредљива питања о њиховом приватном животу. Два процента испитаних жена је навело да је нежељено додиривано, грљено или љубљено више од шест пута током живота. Истраживање Агенције за основна права Европске уније[9] је показало да је сексуално узнемиравање и даље веома уобичајено искуство многих жена. У зависности од врсте узнемиравања, ово истраживање показује да је 83 до 102 милиона (45%–55%) жена у 28 земаља чланица Европске уније било изложено некој врсти узнемиравања од петнаесте године, укључујући и узнемиравање на послу.

3.14.   Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси др ББ. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је др ББ понудио пружају довољно основа за закључак да према подноситељки притужбе није поступао на увредљив и понижавајућ начин због њеног личног својства – пола, односно, да својим поступањем није повредио достојанство личности АА.

3.15.   Повереник за заштиту равноправности анализирао је наводе из изјашњења др ББ, у којем је наведено да „све што је наведено у притужби није тачно и да је измишљено“. Међутим, др ББ ове наводе није поткрепио доказима. Штавише, у свом изјашњењу, др ББ се, осим претходно споменуте опште напомене, није осврнуо на догађај од 4. новембра 2018. године, односно, није навео да ли се тог дана уопште срео са подноситељком притужбе, а уколико јесте, како је тај сусрет изгледао и шта је том приликом речено. Иако није спомињао догађај од 4. новембра 2018. године, др ББ се у свом изјашњењу осврнуо на чињеницу да је ВВ предложена за сведокињу у овом поступку. Међутим, он није навео да ће сведокиња потврдити да наводи из притужбе нису истинити, односно, да се догађај описан у притужби уопште није догодио, или да се одиграо другачије, већ се искључиво бавио њеним односом са подноситељком притужбе, истичући да притужиља готово сваког дана наводно злоставља сведокињу. Ипак, сведокиња у свом исказу ни једном речју није споменула да су међуљудски односи између ње и подноситељке притужбе нарушени. Штавише, сведокиња се са емпатијом изразла о тешкој ситуацији у којој се подноситељка притужбе нашла, истичући да је присуствовала и тренуцима када је притужиља, након повратка из кабинета, гласно плакала, те да јој је због свега што се дешава није било лако.  Др ББ није ниједним доказом довео у сумњу кредибилитет сведокиње ВВ, нити се могло стећи уверење да је она из било ког разлога заинтересована за исход поступка, због чега је Повереник њен исказ прихватио у потпуности.

Даље, у свом изјашњењу, др ББ је истакао своју стручност и богато професионално искуство, те чињеницу да је након петнаест година мандата декана изабран за проректора Универзитета, што није предмет анализе Повереника у овом поступку, нити је притужбом његова стручност оспоравана. То такође не значи да неко ко има професионалне компетенције за обављање посла универзитетског професора, не може кршити прописе о забрани дискриминације и у радном окружењу испољавати разне облике непримереног понашања. Такође, у изјашњењу је истакао да се у његовој каријери нико од запослених није жалио да га је узнемиравао и понижавао, о чему је позвао Повереника да се распита код запослених. Међутим, чак и да нису постојале никакве раније притужбе на понашање др ББ, то само по себи не значи, нити је доказ у прилог тврдњи да критичног дана није дискриминисао АА. Осим тога, поступак пред Повереником за заштиту равноправности је формалан и одлучује се на основу доказа који се достављају уз притужбу и изјашњење на притужбу, а не „распитивањем“.

3.16. Коначно, у свом изјашњењу др ББ истиче да је поднистељки притужбе „излажено у сусрет када су били у питању њени финансијски проблеми“, те да је неколико пута „лично одобравао њене захтеве за неповратну новчану помоћ“. Као ни претходно, ни овај навод сам по себи не говори у прилог чињеници да др ББ није узнемиравајуће и понижавајуће поступао према подноситељки притужбе 4. новембра 2018. године. Осим тога, у питању су лични подаци подноситељке притужбе, чије изношење није ни од каквог значаја за утврђивање релевантних чињеница у овом поступку.

Такође, индикативно је да се у изјашњењу наводе управо овакве чињенице, које говоре о односу моћи између др ББ и подноситељке притужбе. Сексуално узнемиравање у својој суштини, нарочито када се догађа на радном месту између надређеног и подређене, представља комплексан однос, који има своју динамику. Кроз различите студије, утврђено је да је сексуално узнемиравање утемељено у потреби, најчешће мушкараца, да и кроз овај облик понашања испоље своју доминацију и моћ и у професионалном мушко-женском односу[10], те евентуална финансијска подршка запосленој од њеног надређеног не значи да је тај исти надређени није пре или након тога и сексуално узнемиравао.

3.17. Имајући у виду све претходно наведено др ББ, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, није доказао да се догађај од 4. новембра 2018. године одиграо на другачији начин од оног како је описано у притужби, односно, није понудио чињенице и доказе у прилог тврдњи да спорног датума није узнемирио и понизио подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – пола.

3.18. Повереник за заштиту равноправности жели да укаже и на последице које сексуално узнемиравање оставља на жртве, као и на разлоге због којих је мало оних који су претрпели овај облик дискриминације, одлучује да ово дело пријави. Наиме, психолошке последице сексуалног узнемиравања резултат су комплексне интеракције између особе која је изложена сексуалном узнемиравању, починиоца, њихових колегиница и колега и надређених, те њима блиских особа. Основна последица сексуалног узнемиравања је стрес. Што је тај стрес дуготрајнији и интензивнији, већа је вероватноћа да ће последице бити теже. Висок ниво стреса који ће вероватно доживљавати особе изложене сексуалном узнемиравању такође лоше утиче на физичко здравље. Више студија о сексуалном узнемиравању показало је да сексуално узнемиравање оставља озбиљне негативне последице на професионални живот не само узнемираваних особа него и читавих организација у којима долази до узнемиравања.[11] И сама подноситељка притужбе је истакла да су јој остале последице везане за плакање у сну и непроспаване ноћи. Такође, сведокиња, која дели канцеларију са подноситељком притужбе, навела је, на крају свог исказа, говорећи о притужиљи: „Све у свему господо, није јој било лако и сада сам сведок да често узима средства за смирење“.

Важно је указати и да су резултати истражавања[12] рађеног у нашој земљи показали да више од четвртине жена (26%) које су доживеле сексуално узнемиравање на радном месту нису то никоме рекле или пријавиле, а само 8% је употребило званични механизам за такве пријаве на радном месту, док је 2% жена сексуално узнемиравање пријавило полицији. Готово половина жена (49%) које нису пријавиле сексуално узнемиравање рекло је да су желела да то саме реше, 28% је навело да није желело да пријави то искуство, 17% се бојало да би, да је пријавило инцидент(е), остало без посла, а 11% да их је било срамота. Интервјуи су, такође, открили да су се жене које су доживеле сексуално узнемиравање чешће одлучивале на то да оду са радног места где су доживеле узнемиравање него да пријаве инцидент(е). Стога, не чуди што је подноситељки притужбе било потребно више од годину дана да се оснажи и затражи заштиту од узнемиравања и понижавања које је претрпела на радном месту.

Такође, пракса Повереника у поступању по притужбама, као и налази различитих истраживања и извештаја, показују да до дискриминације на основу пола/рода најчешће долази управо у сфери запошљавања или на послу. Подаци показују да су жене у мањем проценту запослене од мушкараца и да чине највећу рањиву групу на тржишту рада у Републици Србији, те да су жене више дискриминисане у радним односима и на послу, од постављања питања у вези са планирањем породице, преко сексуалног узнемиравања на радном месту, до немогућности напредовања.[13] Истраживање Фондације Kvinna till Kvinna Родна дискриминација у области рада и запошљавања у Србији[14] из 2019. године, испитује родну дискриминацију, која се дефинише као дискриминација којој је особа изложена због рода којем припада, до које долази зато што је неко жена, мушкарац или припада неком другом родном идентитету. Родна дискриминација погађа и жене и мушкарце, с тим што су јој чешће изложене жене. Више од половине анкетираних из овог истраживања имало је искуства с дискриминацијом када је реч о напредовању на послу. Жене се суочавају и с тим да им послодавац упућује алузије и предлоге сексуалне природе, а присутно је и сексуално узнемиравање. Готово половина анкетираних жена изјавила је да је искусила неки вид сексуалног узнемиравања на радном месту, а свака пета да је сексуалном узнемиравању била изложена више пута. Жене се ретко обраћају судовима за заштиту права из радног односа. Резултати истраживања Радна права и дискриминација – упознатост и ставови жена у Србији^[15] показују да је главни разлог страх од губитка посла и трајне или веома дуге немогућности за налажење новог запослења. Такође, разлози су и недовољно познавање права, високи трошкови поступка и непостојање механизама који би спречили виктимизацију.

3.20. Питање сексуалног узнемиравања жена, као једне од манифестације родно заснованог насиља и дискриминације на основу пола, већ неко време је у фокусу међународних организација за заштиту људских права, али је било више пута и предмет разматрања наших судова. Тако је у пресуди Апелационог суда у Крагујевцу, која се односи на сексуално узнемиравање на раду нежељеним грљењем, покушајем љубљења и неумесним вербалним изразима, суд је усвојио тужбени захтев тужиље и оценио да је наведено понашање туженог према тужиљи представљало повреду њеног достојанства, угледа личног и професионалног интегритета, а код тужиље је изазвало осећај понижености и видне узнемирености односно створило је понижавајуће окружење.[16] Тешко је замислити меру која може жртви да надомести претрпљено понижење, односно да отклони последице дискриминаторног поступања. Последице сексуалног узнемиравања изузетно тешко погађају особе које су им изложене и остављају дуготрајне последице. Комитет за елиминацију свих облика дискриминације жена, у Општој препоруци број 35, указује да родно засновано насиље према женама представља дискриминацију жена, које погађа жене током целог њиховог животног циклуса. Према овом документу, једна од манифестација родно заснованог насиља је и узнемиравање.[17] У новоусвојеној Конвенцији против насиља и узнемиравања из 2019. године (број 190) Међународне организације рада, између осталог, признаје се право сваке особе на рад без насиља и узнемиравања;  препознаје се да насиље и узнемиравање на радном месту могу представљати кршење или повреду људских права, те да су насиље и узнемиравање претња једнаким могућностима, неприхватљива и неспојива са достојанственим радом. Затим, Конвенција препознаје да насиље и узнемиравање на радном месту утичу на психичко и физичко здравље, достојанство, као и породични и друштвени живот жртава, те им могу онемогућити приступ, останак и напредовање на тржишту рада, посебно када је реч о женама.[18]

4. МИШЉЕЊЕ

Дана 4. новембра 2018. године, др ББ је приликом сусрета са АА извршио акт дискриминације – узнемиравање и понижавајуће поступање на основу пола, чиме је повредио одредбе члана 12, а у вези са чланом 20. став 1. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује др ББ:

5.1.  Да упути писано извињење АА због узнемиравања и понижавајућег поступања на основу пола, као и да се убудуће суздржи од узнемиравајућих и понижавајућих поступака према подноситељки притужбе.

Потребно је да др ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико др ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06

[4] Уредба о ратификацији Конвенцијe Међународне организације рада бр. 111  која се односи на дискриминацију у погледу запошљавања и занимања „Сл. лист ФНРЈ – Међународни уговори и други споразум“, број 3/61

[5] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број 9/03

[6] „Службени гласник РС“, број 104/09

[7] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/23, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење

[8] Анкета о насиљу над женама коју је спровео ОЕБС – Добробит и безбедност жена – Србија, основни извештај, OEBS, 2019.

[9] Приручник за судије и тужиоце за поступање у предметима сексуалног узнемиравања, Мајда Халиловић и др, Атлантска иницијатива, Сарајево, 2018.

[10] Приручник за судије и тужиоце за поступање у предметима сексуалног узнемиравања, Мајда Халиловић и др, Атлантска иницијатива, Сарајево, 2018.

[11] Приручник за судије и тужиоце за поступање у предметима сексуалног узнемиравања, Мајда Халиловић и др, Атлантска иницијатива, Сарајево, 2018.

[12] Родна дискриминација у области рада и запошљавања у Србији, Аурелија Ђан и Софија Врбашки, Фондација Kvinna till Kvinna, Београд, 2019.

[13] “Посебан извештај Повереника за заштиту равноправности о дискриминацији у облати рада и запошљавања“, Повереник за заштиту равноправности, децембар 2019. године, Београд

[14] Родна дискриминација у области рада и запошљавања у Србији, Фондација Kvinna till Kvinna, 2019, доступно на интернет адреси: https://kvinnatillkvinna.org/wp-content/uploads/2019/04/EU_Final_GenderLabourSerbia_srb.pdf

[15] Радна права и дискриминација – упознатост и ставови жена у Србији, Београдски центар за људска права

[16] Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2927/12 од 09.04.2013. године

[17] Комитет за елиминисање дискриминације жена, Општа препорука број 35. о родно заснованом насиљу над женама, 14. јули, 2017, CEDAW/C/GC/35

[18] Одлуке Савета о овлашћивању држава чланица да у интересу Европске уније ратификују Конвенцију против насиља и узнемиравања из 2019. (бр. 190) Међународне организације рада, Европска комисија, Брисел, COM(2020) 24 final

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1174-19 Утврђења дискриминација по основу пола