бр. 07-00-722/2024-02 датум: 5.5.2025.године

ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКА КОМОРА СРБИЈЕ

Александра Стевановић, председница

11040 Београд

Мачков камен бр.14

Савски Венац

Поштована госпођо Стевановић,

Повереник за заштиту равноправности у оквиру надлежности прописаних Законом о забрани дискриминације^[1] прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације, и спроводи друге релевантне активности.

Као што Вам је познато Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом^[2] прописана је забрана повреде начела једнаких права и обавеза, до које долази уколико се дискриминисаном искључиво или углавном, због његовог инвалидитета, неоправдано ускраћују права и слободе, односно намећу обавезе, које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, односно, ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује . Чланом 34.  став 1. овог закона прописано је да су органи јавне власти дужни да предузму мере за обезбеђење равноправности особа са инвалидитетом у поступцима пред тим органима. Ставом 2. је даље прописано да су органи јавне власти дужни да у поступцима пред тим органима, поред потписивања исправа на начин уређен посебним прописом, особи са инвалидитетом која има трајне последице телесног или сензорног оштећења или болести омогуће потписивање исправа уз помоћ печата који садржи податке о личном идентитету или уз помоћ печата са угравираним потписом, док је ставом 3. прописано да се исправе које представљају форму уговора или неког другог правног посла не могу потписивати у складу са ставом 2. овог члана, већ у складу са прописима који уређују оверу потписа и потврђивање исправе. Чланом 34.а Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописано је да су правна и физичка лица из члана 13. овог закона дужна да особи са инвалидитетом која има трајне последице телесног или сензорног оштећења омогући коришћење услуга потписивањем, када је то потребно, уз помоћ печата који садржи податке о личном идентитету или уз помоћ печата са угравираним потписом.

Из Образложења закона се може закључити да је интенција законодавца била да се овим нормама унапреди положај особа са инвалидитетом, посебно у домену приступачности услуга и да им се пружи подршка неопходна за уживање и остваривање права под истим условима под којима их уживају и остварују лица која немају инвалидитет.

Међутим, као што Вам је познато, од почетка примене у пракси је долазило до различитих тумачења и примене одредаба чл. 34. и 34а Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом што се одразило и на неуједначени положај особа са инвалидитетом када се обраћају различитим органима.

Повереник за заштиту равноправности се још од 2016. године, када су се први пут појавиле недоумице у тумачењу и примени правних норми из Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом у циљу разрешења проблема и правилне примене прописа више пута обраћао Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарству правде, Удружењу банака, Јавнобележничкој комори. Ова обраћања су дала одређене резултате, тако што су органи у свом поступању мање рестриктивно тумачили закон и дозвољавали су употребу факсимила у већем броју случајева него на почетку примене закона. Такође након иницијативе и бројних састанака, смањена је такса коју слепе особе плаћају приликом оверавања документа уз присуство сведока у поступцима пред јавним бележником. У циљу указивања на забрану дискриминације и важност употребе факсимила који користе особе са инвалидитетом у правном промету, Повереник је покренуо и добио стратешку парницу против јавног бележника који није дозволио особи са инвалидитетом да се потпише факсимилом. Важно је разумети да особе са инвалидитетом користе факсимил када нису у могућности да се својеручно потпишу због телесних или сезнорних оштећења или болести. У питању су пословно способне особе које немају проблем са разумевањем садржаја различитиих писмена, него су из разлога инвалидитета у немогућности да се својеручно потпишу.

У просторијама Повереника за заштиту равноправности недавно је одржан и састанак са представницима и председником Савеза слепих Србије и Савеза цивилних инвалида рата у вези са проблемима са којима се сусрећу слепе и слабовиде особе приликом коришћења факсимила. Представници савеза су истакли да је овај проблем и даље, иако у мањој мери него у ранијем периоду, изражен приликом употребе факсимила у приступу банкарским услугама (приликом отварања рачуна, подизања новца, одобравања кредита), као и у поступку овере докумената код јавних бележника. Сматрају да се у примени Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом крајње рестриктивно тумачи, мимо циља који се увођењем могућности употребе факсимила хтео постићи. Указују да су дискриминисани неједнаким поступањем јер им се у великом броју случајева не даје могућност да се потпишу факсимилом у складу са Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом већ се тражи да овласте неко лице које ће их заступати у остваривању њихових права пред банком и другим институцијама. Као пример наводе да слепе и слабовиде особе без проблема потписују рачуне савеза факсимилом у поступку пред Трезором, те им је нејасно зашто онда банке праве проблем када је у питању физичко лице које примера ради жели да отвори рачун или подигне новац потписујући налоге факсимилом. Сматрају да је овакво поступање дискриминаторно, противзаконито и понижавајуће за слепе особе  које су пословно способне.

Након одржаног састанка, како би се што боље сагледао проблем, Повереник се обратио Народној банци Србије. Народна банка Србије је Поверенику доставила детаљан одговор указујући да одредба члана 34a Закона о спречавању дискриминације не регулише на јасан начин поступак коришћења факсимила, имајући у виду да се из употребљеног израза „коришћење услуга уз помоћ“ не може јасно закључити да ли je у том смислу довољно користити само факсимил, или се уз факсимил, као додатак, може захтевати и предузимање и других радњи и испуњење додатних услова. Даље су навели да је на основу одржаних састанака са представницима Савеза слепих Србије и анализе и сагледавања праксе банака у Републици Србији, која je разноврсна по питању пружања услуга слепим и слабовидим особама, Народна банка Србије, у настојању да се у границама прописа побољша положај особа са инвалидитетом и да им се олакша доступност платних и других банкарских услуга, дана 11. марта 2025. године упутила препоруку свим банкама за поступање у пружању својих услуга слепим и слабовидим особама. У препоруци је, између осталог, наведено да је потребно да банке размотре да слепим и слабовидим особама понуде могућност избора, тј. да им омогуће да сагласност за извршење платних трансакција односно за закључење уговора дају на неки од следећих начина: својеручним потписом (за особе које су у стању да се на тај начин потпишу), остављањем отиска рукознака или пак уз помоћ факсимила, уколико њихова процена ризика то дозвољава и уз примену одређених мера којима се обезбеђује правилна идентификација особе. Такође, навели су и да су банке дужне да омогуће особама са инвалидитетом које у складу са законом користе факсимил да самостално закључују различите банкарске уговоре, без захтева за ангажовањем пуномоћника када je реч о пословно способним лицима, будући да прописи из надлежности Народне банке Србије не предвиђају обавезу да слепе и слабовиде особе закључују те уговоре преко пуномоћника. Посебно су напоменули да je при пружању банкарских услуга овој категорији лица битно да се она на одговарајући и поуздан начин упознају са садржином документа/акта са којим се саглашавају, те да би требало да се обезбеди адекватна потврда да су та лица упозната са садржином наведеног, чиме им се пружа одговарајућа заштита и спречавају евентуалне злоупотребе. С тим у вези, када je реч о захтевима појединих банака за присуством сведока при извршењу платних трансакција ових особа или при закључивању уговора са њима, наведено je да je потребно да банке, уколико њихова процена ризика то дозвољава, размотре могућности да, и на други одговарајући начин, обезбеде упознавање особе са садржином платног налога, односно уговора који се закључује, нпр. обезбеђивањем тонског или аудиовизуелног записа који садржи текст тог налога односно уговора, као и потврду особе да je упозната са наведеном садржином (у којем случају je претходно потребно обезбедити и одговарајућу сагласност особе за сачињавање поменутог записа), те да у том смислу понуде могућност избора, a све у циљу олакшавања доступности поменутих услуга, и тиме побољшања њиховог положаја као посебно рањиве категорије корисника банкарских услуга.

Такође, наведено је да банке у складу са препоруком Народне банке Србије могу прихватити коришћење факсимила као начин потписивања слепих и слабовидих особа при пружању својих успуга, односно могу омогућити закључивање уговора и коришћење тих успуга уз помоћ факсимила, ако њихова процена ризика то дозвољава и уз примену одређених мера у циљу одговарајућег упознавања особе са инвалидитетом која користи факсимил са садржином документа/акта са којим се саглашавају, чиме се обезбеђује њихова заштита од евентуалних злоупотреба, као и сигурно и безбедно коришћење банкарских услуга. С тим у вези, не постоји пропис или било који други акт Народне банке Србије који особама са инвалидитетом забрањује, односно онемогућава пружање појединих услуга банака уз потпис факсимилом.

Имајући у виду да је препорука Народне банке Србије, након обраћања Повереника дата са аспекта прописа који су у надлежности Народне банке Србије, Повереник је  упутио препоруку мера свим банкама, у складу са чланом 33. став 1. тачка 9) Закона о забрани дискриминације, са аспекта андидискриминационих прописа, како би се унапредио  положај  особа са инвалидитетом које уместо својеручног потписа користе факсимил и обезбедила равноправност ових особа приликом пружања банкарских услуга. Ова препорука мера уједно представља и позив банкама да доставе Поверенику опис стања, евентуалне предлоге и добре праксе које су се успоставиле приликом примене закона у погледу коришћења факсимила приликом пружања банкарских услуга, имајући у виду важност заштите интереса корисника приликом пружања банкарских услуга, али и равноправност и једнакост у пружању услуга. Како је Народна банка Србије дала добре смернице остављајући банкама да пронађу најбоље начине који су што повољнији за странку, свако унапређење које банка успостави изменом интерних процедура може помоћи да се унапреди положај свих особа са инвалидитетом које користе факсимил у банкарском сектору.

Повереник сматра да је неопходно извршити измене и допуне релеватних прописа, ускладити праксу надлежних органа јавне власти, и омогућити да се прописи примењују на исти начин у истим ситуацијама, односно правним пословима, како би се у потупности поштовало начело једнакости особа са инвалидитетом у односу на све друге грађане у обављању правних и других послова у којима је потребно оверити потпис, рукопис или препис.

Имајући у виду да наведене активности Повереника и Народне банке Србије не решавају проблем употребе факсимила који користе особе са инвалидитетом у потпуности, Повереник сматра да је неопходно покренути иницијативу за измене закона. Међутим док се Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом у том делу не измени, сматрамо да се може предузети низ активности у циљу уједначене и најмање рестриктивне примене спорних одредаба и у поступцима пред јавним бележницима.

С тим у вези, а имајући у виду да смо у ранијем периоду заједнички поједине проблеме око употребе факсимила успешно решавали и да смо у Вама имали искреног партнера, обраћамо Вам се са предлогом да размотрите које активности би Јавнобележничка комора могла предузети, као што је то учинила Народна банка Србије, а које би довеле до што уједначеније праксе и што мање рестриктивне примене спорних одредаба закона. Стојимо Вам на располагању и за одржавање заједничког састанка по овом важном питању за особе са инвалидитетом. Тим поводом можете нас контактирати на број телефона 011 243 81 84.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33. став 1. тачка 7, а у вези тачке 5.

[2] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1158-24 Иницијатива Јавнобележничкој комори Србије