бр. 07-00-593/2020-02  датум: 14.5. 2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А. А. из З. против Б. Б., због дискриминације на основу здравственог стања. Подноситељка притужбе је навела да је запослена у Б. Б. и да је до операције коју је имала 2012. године, радила је на радном месту спремачица, а након повратка на рад после боловања премештена је на радно место у вешерај, у складу са експертизом медицине рада за промену радног места. Даље је наведено да услови у којима ради и посао који обавља доводе до погоршања њеног здравственог стања, због чега се обраћала послодавцу усмено и писмено ради премештаја на друго радно место, али да није добила одговор на молбу коју је предала 14. октобра 2014. године. У изјашњењу предшколске установе је наведено да су упознати са хируршком интервенцијом којој је подноситељка притужбе подрвгнута 2012. године; да није пронађен одговор на молбу запослене од 14. октобра 2014. године; да је Законом о раду прописано да послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада ради премештаја на други одговарајући посао, због потреба процеса и организације рада, као и да се одговарајућим послом сматра посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду. Даље је наведено да је запослена 31. јануара 2012. године закључила уговор о раду на неодређено време за радно место спремачице, за који се захтева 1. степен стручне спреме, основна школа, да је након хируршке интервенције премештена на послове спремачице у стручним службама где је управа установе и где су послови знатно мањег обима и физички мање захтевни, као и да је запосленој понуђено радно место у вешерају, које је било једино расположиво у складу са њеним знањем, вештинама и степеном образовања са којим је засновала радни однос у установи. Анализом достављених експертиза Института за медицину рада Србије из 2012. и 2017. године, Решења РФ ПИО из 2014. године, Акта о процени ризика Б. Б. и Правилника о организацији и систематизацији ПУ, утврђено је да у експертизама медицине рада од 2012. до 2017. године, иако је констатована промена у здравственом стању, нису утврђене промене у ограничењима послова које је подноситељка притужбе способна да обавља. Затим, утврђено је да на пословима на радном месту вешерка подноситељка притужбе није изложена утврђеним ограничењима (подизање терета од 5 кг у једном захвату, неповољни микро-климатски услови и изложеност канцерогеним ноксама). Због свега наведеног, Повереник је дао мишљење да Б. Б. није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила А. А. из З. против Б. Б., због дискриминације на основу здравственог стања.
• У притужби и допуни притужбе је, између осталог, наведено:

• да је запослена у Б. Б. и да је до операције карцинома материце (тотална хистеретомија), коју је имала 2012. године, радила је на радном месту спремачица, а након повратка на рад после боловања премештена је на радно место у вешерај, у складу са експертизом медицине рада за промену радног места.
• да има завршену вишу економску школу и да је пре предшколске установе била запослена од 1991. до 2010. године као комерцијалиста велепродаје и малопродаје у предузећу до одласка предузећа у стечај;
• да њен посао захтева дизање и ношење терета, рад у просторији где су велике машине (уређаји за прање, сушење и пеглање веша) и да је свакодневно изложена удисању паре и хемикалија;
• да услови у којима ради и посао који обавља доводе до погоршања њеног здравственог стања, због чега се обраћала послодавцу усмено и писмено ради премештаја на друго радно место. Да јој је директорка усмено рекла да установа нема адекватно радно место на које могу да је преместе, „тако да не вреди ни писмено ни усмено да се обраћаш“.
• да од послодавца није добила одговор на молбу коју је предала и да послодавац нема разумевања за њену ситуацију, као и да се инспекцији рада није обраћала јер је „већ изгубила сваку наду“.
  • У прилогу притужбе и допуне притужбе достављена су следећа документа: 1) експертиза Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ Београд број 2515/2012 од 13. јуна 2012. године; 2) експертиза Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ Београд број 6634/2013 од 16. децембра 2013. године; 3) експертиза Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ Београд број 4528/2017 од 7. новембра 2017. године; 4) допуна експертизе Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ Београд број 5748/2017 од 27. децембра 2017. године; 5) извештај лекара специјалисте Клиничког центар Србије, Клиника за орториноларингологију и максилофацијалну хирургију Београд од 4. септембра 2018. године; 6) специјалистички налаз ендокринолога Еуромедик дом здравља од 30. септембра 2020. године; 7) одговор Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управа за безбедност и здравље на раду број: 101-00-1/2019-1 од 18. новембра 2019. године; 8) молба за промену радног места предшколској установи и повратница од 14. октобра 2014. године; 9) понуда за закључење III анекса уговора број 6511 од 20. септембра 2012. године; 10) понуда за закључење IV анекса уговора број 1515 од 28. фебруара 2013. године; 11) решење Републичког фонда за ПИО број 182.3-1-418/2014 од 4. марта 2014. године; 12) решење Републичког фонда за ПИО број 181.8-1-162/14 од 9. септембра 2014. године.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење директорке Б. Б.
  • У изјашњењу је, између осталог, наведено:
• да су упознати са хируршком интервенцијом којој је подрвгнута А. А. 2012. године;
• да радно место подноситељке притужбе не подразумева подизање терета од 5 кг у једном захвату. Веш доносе помоћни транспортни радници или возачи у просторије вешераја, тако да га они разврставају и не постоји потреба подизања терета у једном захвату.
• да у Акту о процени ризика за радно место вешерке у рубрици „категоризација тежине физичког рада“ пише „лак рад“;
• у Правилнику о организацији и систематизацији послова предвиђена су четири извршиоца – све четири раде заједно од 7 до 15 часова.
  • У прилогу изјашњења достављени су: 1) извод из Правилника о организацији и систематизацији послова – радно место – Вешерка; 2) извод из Акта о процени ризика за радно место вешерке.
  • Након пријема изјашњења предшколске установе, Повереник је, ради утврђења чињеничног стања и даљег поступања по притужби, 5. априла 2021. године затражио допуну изјашњења. Затражено да се установа посебно изјасни на наводе подноситељке притужбе да је установи доставила 14. октобра 2014. године молбу за промену радног места због умањења радне способности са Решењем Републичког фонда ПИО број 181.8-1-162/14 од 9. септембра 2014. године и да на ову молбу није добила писани одговор. Поред тога, затражено је и да се установа изјасни из којих разлога подноситељка притужбе није премештена на друго радно место након подношења молбе 14. октобра 2014. године.
  • У допуни изјашњења од 21. априла 2021. године Предшколска установа је, између осталог навела:
• да није пронађен одговор на молбу запослене од 14. септембра 2014. године;
• да је чланом 171. став 1. тачка 1) Закона о раду прописано да послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада ради премештаја на други одговарајући посао, због потреба процеса и организације рада. Одговарајућим послом сматра се посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду;
• да је запослена 31. јануара 2012. године закључила уговор о раду на неодређено време за радно место спремачице, за који се захтева 1. степен стручне спреме, основна школа;
• да запослена није прихватила рад финансијског референта у магацину јер не познаје рад на рачунару и јер је сматрала да ће јој тамо бити тешко;
• запослена је из радне јединице „Први корак“ – јасле премештена на послове спремачице у стручним службама где је управа установе и где су послови, у односи на објекте где су групе са децом, знатно мањег обима и физички мање захтевни. Затим је запосленој понуђено радно место у вешерају, које је било једино расположиво у складу са њеним знањем, вештинама и степеном образовања са којим је засновала радни однос у установи;
• да је 21. априла 2021. године секретарка установе у телефонском разговору А. А. понудила лакши посао у оквиру вешераја, који је запослена одбила;
• да сматрају да запослена није дискриминисана и да су исцрпљене све законске алтернативе.
  • У прилогу допуне изјашњења достављена су следећа документа: 1) Уговор о раду број 674 од 31. јануара 2012. године; 2) понуда за закључење III Анекса уговора о раду број 6511 од 20. септембра 2012. године; 3) III Анекс уговора о раду број 6511/1 од 20. септембра 2012. године; 4) понуда за закључење IV Анекса уговора о раду број 1515 од 28. фебруара 2013. године; 5) IV Анекс уговора о раду број 1515/1 од 28. фебруара 2013. године; 6) допис запослених у вешерају од 12. марта 2019. године заведен под бројем 2139 од 14. марта 2019. године; 7) службена белешка број 3362 од 21. априла 2021. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у Експертизу Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ Београд број 2515/2012 од 13. јуна 2012. године, утврђено је да је у закључку експертизе, између осталог наведено: „Према утврђеном здравственом стању а због скорашњег оперативног лечења малигнитета утеруса није способна за рад везан за тешка физичка непрезања, подизање и ношење терета тежег од 5 кг и друга еквивалентна напрезања, није за рад дужи од осмочасовног радног времена. Нија за послове где се излаже канцерогеним ноксама. Уз примену чл. 81. Закона о раду променити радно место. Омогућити јој административне послове у складу са квалификацијом коју поседује уважавајући наведена ограничења“.
• Увидом у Допуну Експертизе Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ Београд број 5748/2017 од 27. децембра 2017. године, утврђено је да је у закључку експертизе, између осталог наведено: „Код осигуранице постоји умањена радна способност за средње тешка и тешка физичка оптерећења и напрезања (ношење и подизање терета од 8 кг у једном захвату, дуготрајни нефизиолошки положаји тела), за послове где је потребно очувано чуло вида укључујући послове који изискују бинокуларни, стереовид, рад на висини, над дубином, поред машина у покрету и сл. Такође, није способна за излагање респираторним штетностима и/или иритансима (гасови, паре, прашина и сл.). Способна за послове у оквиру својих квалификација (економиста) уз уважавање наведених ограничења.“
• Увидом у Уговор о раду број 674 од 31. јануара 2012. године, утврђено је да су уговор о раду закључили Б. Б. и А. А. из З. ради обављања послова радног места спремачице, I степен стручне спреме, ОШ, на основу коначне одлуке директора ПУ о избору кандидата по конкурсу од 9. новембра 2011. године.
• Увидом у понуду за закључење IV анекса уговора број 1515 од 28. фебруара 2013. године, утврђено је да се понуда односи на измену услова рада које се сатоје у распоређивању на други одговарајући посао, односно радно место, у истом месту рада, а то је радно место вешерка, I степен струлчне спреме. У тачки 2. анекса наведено је да су разлози за понуду премештаја потребе процеса рада и организације рада установе а сходно Правилнику о организацији рада и систематизацији послова у установи уз уважавање ограничења запослене наведена у експертизи Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ Београд, број 2515/2012 од 13. јуна 2012. године.
• Увидом у решење Републичког фонда за ПИО број 181.8-1-162/14 од 9. септембра 2014. године, утврђено је да овим решењем А. А. није признато право на инвалидску пензију, јер не постоји потпуни губитак радне способности. У образложењу решења, између осталог, наведено је да је потребно радницу ослободити послова који захтевају подизање и ношење терета од 5 кг у једном захвату, рад у неповољним микро-климатским условима и изложеност канцерогеним ноксама.
• Увидом у молбу А. А. за промену радног места због умањења радне способности, утврђено је да А. А. доставила Б. Б. Решење РФ ПИО број 181.8-1-162/14 од 9. септембра 2014. године и затражила промену радног места због здравственог стања. Увидом у приложену повратницу утврђено је да је Б. Б. молбу примила 14. октобра 2014. године.
• Увидом у Правилник о организацији и систематизацији Б. Б. од децембра 2019. године, утврђено је да су одредбама члана 95. Правилника прописан опис послова за радно место – Техничар одржавања одеће (вешерка): прима и класификује веш према врсти и припрема га за прање; припрема и прање веша (постељина, радни мантили, завесе и друго); пере, суши и пегла постељину и одговорна је за квалитет опраног рубља; врши сортирање и пакује опрани веш; води евиденцију о опраном вешу и издавање истог из вешернице; требује потрошни материјал за рад у договору са предрадником вешераја; одржава хигијену простора у вешерници; одржава хигијену машина на којим ради и одговара за правилно руковање; одговара за инвентар у вешерници; обавља и друге послове из домена по налогу предрадника вешераја и сарадника за унапређење превентивно-здравствене заштите. Даље је прописан број извршилаца: 4.
• Увидом у Акт о процени ризика Б. Б. од децембра 2019. године, утврђено је да тачком 5.34. Акта о процени ризика обрађено радно место Вешерка. У Акту је наведено да су на основу дефинисане чек листе утврђене следеће групе непосредних опасности и штетности: 1) механичке опасности, које с појављују коришћењем опреме за рад, као што су: недовољна безбедност због ротирајућих или покретних делова, коришћење опасних средстава за рад и опреме, која могу произвести експлозије или пожаре; 2) опасности које се појављују у вези са карактеристикама радног места, као што су: опасне површине (површине које имају оштре ивице – рубове), могућност клизања или спотицања (мокре или клизаве површине); 3) опасност које се појављују коришћењем електричне енергије, као што су: опасност од индирекног додира, додира са деловима електричне инсталације и опреме под напоном), 4) штетности које настају или се појављују у процесу рада као што су: штетни утицаји микроклиме, повишена температура и влажан ваздух; 5) штетности које проистичу из физичких и психофизиолошких напора који се узрочно везују за радно место и послове које запослени обавља, као што су: напори или телесно напрезање (ручно преношење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности), нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање), напори при обављању одређених послова који проузрокују псхолошка оптерећења (стрес), одговорност у примању у преношењу информација, коришење одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима понашања. У делу Изложеност опасностима и штетностима, процена ризика и мере за спречавање, отклањање и смањење ризика, између осталог, код свих наведених опасности и штетности наведено је да је процењена прихватљивости ризика „ниска, али већ значајна“, са закључком да је категоризација тежине физичког рада – лак рад. У делу Закључак о процени ризика на пословима радног места Вешерка, наведено је да је ниво ризика низак али већ значајан и да се радно место не евидентира као радно место са повећаним ризиком.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир  

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Закон о забрани дискриминације дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. одредбама члана 27. забрањена је дискримнација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица.
• Одредбом члана 81. став 2. Закона о раду[4] прописано је да запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа у складу са законом, не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину. Даље је одредбама овог закона прописано да је послодавац дужан да запосленом са инвалидитетом и запосленом са здравственим сметњама обезбеди обављање послова према радној способности, у складу са законом (члан 101.). Одредбама члана 102. овог закона је прописано да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који одбије да прихвати посао у смислу члана 101. овог закона, као и да, ако послодавац не може запосленом да обезбеди одговарајући посао, запослени се сматра технолошким вишком (члан 102.).

Анализа навода из притужбе и изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је Б. Б., ставила у неповољнији положај подноситељку притужбе на основу њеног здравственог стања. Притом указујемо да Повереник није разматрао друге евентуалне повреде права, већ је вршио анализу конкретне правне ствари само са аспекта своје надлежности, дакле анализом да ли је учињен акт дискриминације или не. Наиме, Повереник није надлежан да утврђује евентуалне повреде које се односе на пријем, евидентирање, чување и одговарање на дописе запослених.
• Неспорно је да је подноситељка притужбе 2012. године имала хируршку интервенцију због које је надлежни здравствени орган утврдио потребу за променом радног места. Такође, неспорно је и да је ПУ подноситељку притужбе, у складу са мишљењем надлежног здравственог органа након повратка са боловања преместила са радног места спремачице на радно место вешерка. Подноситељка притужбе је навела да се 2014. године обратила послодавцу са молбом да је премести са радног места вешерка на друго радно место из разлога погоршања здравственог стања. Задатак Повереника је да утврди да ли је послодавац пропуштањем да подноситељку притужбе премести са овог радног места на неко друго радно место ставио подноситељку притужбе у неповољнији положај на основу њеног здравственог стања.
• У допуни изјашњења Б. Б. наведено је да одговор на молбу подноситељке притужбе из 2014. године нису пронашли у документацији установе. Даље је наведено да је подноситељка притужбе анексом уговора од 20. септембра 2012. године, након хируршке интервенције, са радног места спремачице премештена на радно место спремачице у стручним службама (где је обим посла мањи), а након тога анексом уговора од 28. фебруара 2013. године, на радно место вешерка.
• Анализом достављених експертиза Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ Београд из 2012. и 2017. године и решења РФ ПИО из 2014. године, може се закључити да је дошло до промене здравственог стања подноситељке притужбе од 2012. до 2017. године, као и да специјалисти медицине рада Института, односно Републичког фонда, нису констатовали промену у ограничењима послова које је способна да обавља, односно, због које би била неопходна промена радног места. Наиме, у експертизи Института за медицину рада од 13. јуна 2012. године утврђено је да подноситељка притужбе није способна за рад везан за тешка физичка непрезања, подизање и ношење терета тежег од 5 кг и друга еквивалентна напрезања, није за рад дужи од осмочасовног радног времена, није за послове где се излаже канцерогеним ноксама. Експертизом од 27. децембра 2017. године је утврђено да постоји умањена радна способност за средње тешка и тешка физичка оптерећења и напрезања (ношење и подизање терета од 8 кг у једном захвату, дуготрајни нефизиолошки положаји тела), за послове где је потребно очувано чуло вида укључујући послове који изискују бинокуларни, стереовид, рад на висини, над дубином, поред машина у покрету и сл.; да није способна за излагање респираторним штетностима и/или иритансима (гасови, паре, прашина и сл.), као и да је способна за послове у оквиру својих квалификација (економиста) уз уважавање наведених ограничења. У решењу Републичког фонда за ПИО од 9. септембра 2014. године, наведено је да је подноситељку притужбе потребно ослободити послова који захтевају подизање и ношење терета од 5 кг у једном захвату, рад у неповољним микро-климатским условима и изложеност канцерогеним ноксама. Дакле, иако је констатована промена у здравственом стању, нису утврђене промене у ограничењима послова које је подноситељка притужбе способна да обавља.
• Актом о процени ризика за радно место вешерка закључено је да је категоризација тежине физичког рада – лак рад. Такође, овим актом нису утврђене штетности које су у експертизама Института за рад наведене као ограничења под којим подноситељка притужбе може да обавља послове. У изјашњењу установе, као и у Правилнику о организацији и систематизацији је наведено да је укупан број извршилаца за радно место вешерка четири извршиоца колико их и у конкретном случају обавља посао свакодневно у току осмочасовног радног дана. Такође, наведено је да ово радно место не подразумева подизање терета од 5 кг у једном захвату, да веш доносе помоћни транспортни радници или возачи, као и да не постоји потреба подизања терета у једном захвату. Због свега наведеног, а на основу утврђеног чињеничног стања увидом у наводе притужбе и изјашњења, као и достављене прилоге, може се закључити да подноситељка притужбе на радном месту вешерке обавља послове који уважавају ограничења наведена у експертизама Института и решењу РФ ПИО.
• Одредбама чл. 171. став 1. Закона о раду регулисана је измена уговорених услова рада и прописано је да послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада, између осталог, и ради премештаја на други одговарајући посао, због потреба процеса и организације рада. Ставом 2. истог члана прописано је да се одговарајућим послом сматра посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду. У складу са законским решењем да запослени не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину, прописане одредбама члана 81. Закона о раду, послодавац има обавезу да запосленог распореди на послове чије обављање не би погоршало његово здравствено стање, односно на други одговарајући посао. У складу са наведеним одредбама закона, други одговарајући посао је онај за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду. У конкретном случају, одговарајући посао на који би А. А. могла бити премештена је онај за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду број 674 од 31. јануара 2012. године који је закључен ради обављања послова радног места спремачице, I степен стручне спреме, при чему посао мора бити и у складу са ограничењима наведеним у експертизама Института медицине рада. Због свега наведеног, а на основу утврђеног чињеничног стања увидом у наводе притужбе и изјашњења, као и достављене прилоге, околност да Б. Б. није преместила А. А. са радног места вешерке на неко друго радно место након поднете молбе од 14. октобра 2014. године, не представља акт дискриминације на основу њеног здравственог стања.
• Повереник је анализирао и наводе изјашњења да је 21. априла 2021. године секретарка установе у телефонском разговору А. А. понудила лакши посао у оквиру вешераја (да обавља послове у издвојеној просторији где се налази само даска за пеглање). Повереник је свестан чињенице да су радна места систематизована и да је ограничен њихов број те сматра важним активности послодавца на континуираном праћењу стања и унапређивању услова за здрав и безбедан рад.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби А. А. из З., утврђено је да Б. Б. није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06, члан 21

[4]  „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1146-20 Mишљeњe пoвoдoм притужбе прoтив пoслoдaвцa збoг дискриминaциje нa oснoву здрaвствeнoг стaњa у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaњa