1058-21 Притужба због дискриминације по основу синдикалне припадности • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-00504/2020-02 датум: 10.6.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе AA, руководитељке Одељења за унапређење, развој и надзор библиотечке делатности у Градској библиотеци, поднете против Синдикалне организације Градске библиотеке и Савеза самосталних синдиката града и општина-Синдиката радника културе, због дискриминације на основу неприпадности синдикалној организацији. У притужби је наведено да је Синдикална организације Градске библиотеке, као репрезентативни синдикат у Градској библиотеци, уз подршку Савеза самосталних синдиката града и општина-Синдиката радника културе, онемогућио AA да буде кандидована за чланицу управног одбора Градске библиотеке из реда запослених тако што је кандидовање чланова за управни и надзорни одбор библиотеке из реда запослених условила чланством у Синдикалној организацији. У наводима изјашњења оба синдиката наведено је да Правила о раду синдикалне организације утврђују да се предлагање, евидентирање и избор кандидата за чланове управног и надзорног одбора врши на исти начин и по истим правилима која се примењују за избор председника и органа Синдикалне организације, а која су регулисана овим правилима. Статутом Савеза самосталних синдиката Србије, као највишег акта синдиката са којим сви акти синдикалних организација морају да буду усклађени, утврђено је на експлицитан начин у члану 46. да се право члана синдиката да буде биран у органе синдиката стиче годину дана након учлањења у самостални синдикат. Изборна правила су примењена и приликом избора чланова управног и надзорног одбора библиотеке. Такође, у изјашњењу је наведено да су, у складу Правилима о раду синдикалне организације, чланови управног и надзорног одбора који су именовани на предлог репрезентативног синдиката дужни да преносе и заступају одлуке, предлоге и друге ставове органа синдиката, те није јасно како би неко ко није члан синдиката и не присуствује синдикалним састанцима био упознат са овим одлукама и заступао их у управном и надзорном одбору. У изјашњењу је даље наведено да се поставља питање да ли неко ко није члан синдиката познаје акте синдиката и његових виших органа које би заступао и да ли би тај неко уопште имао интереса да штити интересе синдиката, као што би то чинио неко ко је члан синдиката и добро је упознат са овим актима. У току поступка Повереник је констатовао да чињенице и докази које су понудили Синдикална организација Градске библиотеке и Савез самосталних синдиката града и општина-Синдикат радника културе а не пружају основа за закључак да је онемогућивање AA да буде кандидована за чланицу управног одбора Градске библиотеке из реда запослених засновано на легитимним и оправданим разлозима. Наиме, Законом о култури прописано је да ако је оснивач установе Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, највише једна трећина чланова управног одбора именује се из реда запослених у установи, на предлог репрезентативног синдиката установе, односно највише једна трећина чланова надзорног одбора именује се из реда запослених у установи, на предлог репрезентативног синдиката установе. Пoсебним колективним уговором за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе прописано је да поступак предлагања чланова управног одбора и надзорног одбора из реда запослених води репрезентативни синдикат код послодавца. Законом о раду дефинисано је да запослени, у смислу овог закона, јесте физичко лице које је у радном односу код послодавца. Будући да Закон о култури, Закон о раду и Посебан колективни уговор за установе културе – акти више правне снаге од статута или правила синдиката, не постављају ни један други услов за избор чланова управног и надзорног одбора из реда запослених, није могло бити уважено изјашњење синдиката у којем се позивају на одредбе Статута Савеза самосталних синдиката Србије, Правила синдикалне организације библиотеке које се односе на избор органа синдикалне организације. Дословном применом правила за избор органа синдиката на избор за чланове управног и надзорног одбора из реда запослених, из поступка предлагања искључена је AA и сви запослени који нису чланови репрезентативног синдиката односно Синдикалне организације библиотеке. Повереник је стога донео мишљење да су Синдикална организације Градске библиотеке, као репрезентативни синдикат у Градској библиотеци и Савез самосталних синдиката града и општина-Синдикат радника културе дискриминисали AA јер су јој због тога што није чланица Синдикалне организације онемогућили да буде кандидована у поступку предлагања чланова управног и надзорног одбора из реда запослених, чиме су повредили одредбе члана 6. у вези са чланом 16. и 25. Закона о забрани дискриминације. Повереник је Синдикалној организацији Градске библиотеке и Савезу самосталних синдиката града и општина-Синдикату радника културе препоручио да убудуће приликом тумачења прописа који се примењују на избор за чланове управног и надзорног одбора из реда запослених тумаче у складу са антидскриминационим прописима тако да не онемогућавају запослене који нису чланови синдиката да буду кандидовани за члана управног или надзорног одбора установе, као и да са мишљењем Повереника упозна директора установе у циљу предузимања мера из његове надлежности.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбе је поднела AA против Савеза самосталних синдиката града и општина-Синдиката радника културе (у даљем тексту: Синдикат радника културе) и Синдикалне организације Градске библиотеке (у даљем тексту: Синдикална организација библиотеке), због дискриминације на основу чланства у синдикалној организацији.
- У притужбама је, између осталог, наведено:

да су у Градској библиотеци (у даљем тексту: Библиотека) у току избори за чланове управног и надзорног одбора из редова запослених и да се ови избори спроводе незаконито због тога што нису јавни као што прописују општи акт Градске библиотеке и Правила Синдикалне организације библиотеке;
да Синдикална организација библиотеке, која води поступак предлагања чланова управног и надзорног одбора из редова запослених, сматра да запослене у библиотеци који нису чланови Синдикалне организације библиотеке треба искључити из изборног процеса чиме је дискриминисано деветнаест запослених у Библиотеци који нису чланови синдикалне организације;
да Синдикална организација библиотеке ужива подршку Синдиката радника културе у заступању става да запослени у библиотеци који нису чланови Синдикалне организације библиотеке не могу бити предложени за чланове управног и надзорног одбора;
да је подноситељка притужбе у Библиотеци запослена дванаест година на радном месту руководитељке Одељења за унапређење, развој и надзор библиотечке делатности и да је директно дискриминисана јер јој је оспорено право да буде кандидована за члана управног одбора Библиотеке јер није чланица Синдикалне организације библиотеке, иако је за кандидата предложена упрво од стране чланова Синдикалне организације библиотеке;
да је чл. 24 и 25. Статута Библиотеке прописан начин избора чланова управног и надзорног одбора из редова запослених и да је у члану 24. наведено да се чланови управног одбора из реда запослених у Библиотеци именују на предлог репрезентативног синдиката Библиотеке;
да је чланом 25. Статута Библиотеке прописано да се предлагање за члана управног одбора из реда запослених врши на скупу запослених, јавним гласањем и да је сходно томе синдикат (или директор) дужан да организује скуп запослених који ће јавним гласањем предлагати кандидате за чланове управног и надзорног одбора из реда запослених а не из реда синдикалне организације;
да је Статут Библиотеке у складу са Законом о култури[1] и чланом 42. тог закона, којим је прописан начин именовања чланова управног одбора из редова запослених у установама културе чији је основач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, и чланом 46. којим је прописан начин именовања чланова надзорног одбора из редова запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе;
да је чланом 26. Правила Синдикалне организације библиотеке прописано да Синдикална организација, као репрезентативна синдикална организација, предлаже два кандидата за чланове управног одбора и једног кандидата за члана надзорног одбора, у складу са Законом о култури и општим актом Библиотеке и да, следствено томе, Правила Синдикалне организације библиотеке морају бити у складу са Статутом Библиотеке;
да представници управљачких структура Синдикалне организације библиотеке стављају Правила Синдикалне организације библиотеке изнад Статута Библиотеке тако што изборну процедуру за органе Синдикалне организације дословно примењују на избор кандидата за чланове управног и надзорног одбора Библиотеке, чиме дискриминушу запослене у Библиотеци који нису чланови Синдикалне организације библиотеке, а којих се избор чланова управног и надзорног одбора итекако тиче и на који имају право;
да би се, строго формално гледано, могло прихватити ограничење које се састоји у томе да они запослени који нису чланови Синдикалне организације библиотеке не би могли да предлажу кандидате за чланове управног и надзорног одбора, али да свакако имају право да буду предложени као и да гласају. Уколико било који члан Синдикалне организације библиотеке предложи било ког запосленог и он прихвати кандидатуру, не постоје никакве законске сметње да његово име не буде на гласачком листићу;
да описаним поступањем органи Синдикалне организације библиотеке грубо крше одредбе Правила Синдикалне организације библиотеке, Статута Библиотеке, као и Устав Републике Србије и међународне конвенције;
да су подноситељки притужбе ББ и ВВ усмено 24. октобра у Библиотеци саопштиле да је Синдикална организација библиотеке затражила мишљење Синдиката радника културе и да морају да се држе тог мишљења сходно коме нико ко није члан Синдикалне организације библиотеке не може да доспе на листу кандидата за чланове управног и надзорног одбора, чак и ако је предложен;
да подноситељка притужбе мишљење Синдиката радника културе није видела али да је са његовом садржином била упозната јер је секретарка Библиотеке ГГ подноситељки притужбе саопштила да су на састанку код директора Библиотеке представници Синдиката радника културе инсистирали да се за процедуру избора кандидата за чланове управног и Надзорног одбора морају применити Правила за избор председника и органа Синдикалне организације библиотеке, што подразумева да и кандидате и бираче чине искључиво чланови Синдикалне организације библиотеке;
да су Правила Синдикалне организације библиотеке која су примењена приликом избора кандидата за чланове управног и надзорног одбора тумачена произвољно, једнострано и тендециозно, стављајући основ чланста у Синдикалној организацији библиотеке изнад „интереса запослених и чланства Синдикалне организације библиотеке“ што, по члану 24. Правила Синдикалне организације библиотеке представља основ за покретање поступка за опозив органа Синдикалне организације библиотеке;
да Статут Библиотеке као и Правила Синдикалне организације библиотеке прописују јавност поступка избора кандидата за чланове управног и надзорног одбора, а да је упркос томе одабран имејл као начин предлагања кандидата, те да је из достављеног позива јасно да је овај начин комуникације одабран због епидемиолошке ситуације, што је валидан разлог јер је у Библиотеци запослено 100 радника, али да имејл нипошто није јавно средство и да је могао бити организован скуп на отвореном, у дворишту Библиотеке или путем ZOOM aпликације. Имејл су добили само чланови Синдикалне организације библиотеке, док 19 запослених који нису чланови синдиката о предстојећим изборима нису били ни обавештени;
да три од пет чланова Извршног одбора Синдикалне организације библиотеке није могло да приступи синдикалном мејлу јер је шифра за улазак промењена од стране осталих чланова управе Синдикалне организације библиотеке, те ове чланице Извршног одбора нису имале увид у ток предлагања. Шифра им није дата ни након што су је лично затражиле, што је довољан разлог да се цео поступак оспори, међутим Синдикат радника културе у овој чињеници није видео никакав проблем јер је у допису од 21.10.2020. године које је послат Градкој библиотеци наведено да је „Синдикална организација библиотеке апсолутно поштовала Правила Синдикалне организације библиотеке“;
да су ДД и ЂЂ јавно иступиле и изнеле став да су радње које спроводи део управљачких структура Синдикалне организације библиотеке незаконите и да се са таквим одлукама неће сагласити, о чему су спремне да сведоче;
да је директор Библиотеке, према изборној процедури прописаној Статутом Библиотеке, оформио изборну комисију која је поменути имејл заједнички отворила 19. октобра и прочитала предлоге али да је манипулација пристиглом електронском поштом од стране привилегованих била могућа пре отварања, што представља разлог за поништај процедуре
да је Изборна комисија одлучила да се од 11 кандидата предложених за чланове управног одбора као кандидати одаберу првих четворо по броју предлога, а од 13 предложених кандидата предложених за члана надзорног одбора прва два кандидата по броју предлога, што представља кршење процедуре јер у позиву за предлагање ниједном речи није споменуто да је потребно слати што већи број предлога нити је помињано рангирање. За изгласавање кандидата за чланове управног и надзорног одбора валидан је број гласова на листићу, а не број предлога јер сваки предлог, уколико се предложени сагласи, завређује место на гласачком листићу;
да подноситељка притужбе није била на послу у периоду од 13-19. октобра, да се у ток изборног поступка укључила 20. октобра и да је о истом сазнала из телефонских позива колегиница које су уочиле неправилности и алармирале управу Библиотеке;
да је директор Библиотеке неколико дана пре 17. октобра, кад је истицао мандат актуелним члановима управног и надзорног одбора, затражио од представника Синдикалне организације библиотеке имена запослених које Синдикална организација библиотеке предлаже. Председница Синдикалне организације библиотеке је, без икакве изборне процедуре, директору однела три имена, о чему директор може да посведочи. Тим поводом су ЕЕ и ЂЂ алармирале Синдикалну организацију библиотеке и управу, захтевајући спровођење изборног поступка;
да ниједан састанак чланства Синдикалне организације библиотеке није одржан у актуелном мандату, а да су чланице Извршног одбора Синдикалне организације библиотеке ЂЂ и ЖЖ скрајнуте из свих договора;
да су на састанку са представницима Синдиката радника културе 22. октобра 2020. године директор и секретар Библиотеке прихватили наметнуто тумачење да се из изборне процедуре изузима 19 радника који нису у синдикату, али се одустало од рангирања кандидата предложених имејлом, осим подноситељке притужбе и још једне колегинице о чему су информисане усмено;
да је у петак, 24. октобра, председница Синдикалне организације библиотеке била код директора и да су се договорили о садржају новог позива за гласање које ће се обавити 26. октобра, у понедељак (у који је подноситељка притужбе имала увид) и у којем је наведено да ће ипак сви који су предложени имати право да буду кандидовани осим оних који не припадају Синдикалној организацији библиотеке а то су подноситељка притужбе и још једна колегиница;
да је подноситељка притужбе јавно иступила пред изборном комисијом, захтевајући своја права и оспоравајући слање таквог позива, предочавајући да ће алармирати све распосложиве институције и медије и захтевати своја права на све распосложиве начине;
да се Изборна комисија сложила да провери следеће кораке са директором Библиотеке;
да подноситељка притужбе сматра да су њој и осталим колегама из Библиотеке који нису чланови Синдикалне организације библиотеке оспорена основна људска и радна права, да њих деветнаесторо трпи директну дискриминацију по основу неприпадања Синдикалној организацији библиотеке и да им се ускраћује прилика да учествују у питањима која се тичу Библиотеке;
да најјачи вид дискриминације трпе подноситељка прутужбе и још једна колегиница, којима је ускраћено право да буду кандидоване за чланице управног и надзорног одбора, а предложене су од стране чланова Синдикалне организације библиотеке;
да им је ускраћено основно људско право, загарантовано Уставом и међународним конвенцијама, да бирају и буду биране а да су дискриминацију извршили Синдикална организација библиотеке и Синдикат радника културе;
да је подноситељка притужбе запослена у Библиотеци а да се описани избори тичу те куће, те да није у питању избор органа Синдикалне организације библиотеке, где по закону и по природи ствари имају право да буду делегирани смо чланови Синдикалне организације библиотеке.

Уз притужбу против Синдикалне организације библиотеке достављени су следећи докази: записник Синдикалне организације библиотеке од 19.10.2020. године са састанка комисије која је верификовала предлоге за чланове управног и надзорног одбора; електронски позив члановима Синдикалне организације библиотеке да предложе запослене за које сматрају да треба да буду чланови управног и надзорног одбора од 14.10.2020. године; допис председника Синдиката радника културе директору Библиотеке од 21.10.2020. године; Статут градске библиотеке од 8.10.2010. године; Правила Синдикалне организације библиотеке од 23.12.2014. године.
Повереник за заштиту равноправности је спровео поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[2], па је у току поступка прибављено изјашњење Синдикалне организације библиотеке и Синдиката радника културе.
У изјашњењу председника Синдиката радника културе, ЗЗ, између осталог, наведено је:

да су сви наводи из притужбе АА због наводне дискриминације на основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама нетачни и засновани на личном и субјективном тумачењу синдикалних аката и аката Библиотеке;
да је чланом 22. Статута Библиотеке прописано да управни одбор библиотеке чине председник и шест чланова од којих се свега два члана именују из реда запослених и да је подноситељка притужбе могла да своје право на чланство у управном одбору да оствари кандидовањем на преосталих пет места за чланове управног одбора;
да је у члану 24. Статута Библиотеке изричито наведено да два члана управног одбора и једног члана надзорног одбора Библиотеке предлаже репрезентативни синдикат;
да се подноситељка притужбе позива на непоштовање одредби члан 25. Статута Библиотеке свесно и намерно доводећи Повереника у заблуду с обзиром да је тим чланом регулисана ситуација када у Библиотеци нема репрезентативног синдиката па се поступак спроводи јавним гласање, а сам поступак избора организује и спроводи директор;
да члан 42. Закона о култури гласи: „Ако је оснивач установе Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, највише једна трећина чланова управног одбора именује се из реда запослених у установи, на предлог репрезентативног синдиката установе, а уколико не постоји репрезентативни синдикат, на предлог већине запослених.“
да је у члану 26. Правила Синдикалне организације библиотеке, којим је регулисан избор чланова управног и надзорног одбора Библиотеке из реда запослених, наведено: „Синдикална организација, као репрезентативна синдикална организација, предлаже два кандидата за чланове Управног и једног кандидата за члана Надзорног одбора градске библиотеке, у складу са Законом о култури и општим актом Градске библиотеке“;
да је чл. 20-25. Правила Синдикалне организације библиотеке регулисана „изборна активност“ и да је између осталог наведено да се евидентирање и утврђивање предлога кандидата за чланове Извршног и Надзорног одбора врши на предизборном састанку Синдикалне организације, на предлог чланова Синдикалне организације и да се предложени кандидати изјашњавају потписивањем сагласности о прихватању кандидатуре, из чега се може закључити да кандидате могу да предлажу искључиво чланови Синдикалне организације библиотеке;
да је у члану 22. Правила Синдикалне организације библиотеке наведено да се избори спроводе тајним гласањем а јавно гласање је могуће изузетно ако је на листи утврђен само један кандидат који мора да добије више од половине гласова;
да је чланом 23. Правила Синдикалне оргнизације библиотеке прописано да су изабрани кандидати који добију највећи број гласова и то ако је на изборе изашло више од 50% чланова Синдикалне организације, што је у конкретном случају остварено с обзиром да је од 70 чланова Синдикалне организације на изборе изашао и гласао 61 члан;
да, у складу са Статутом Савеза самосталних синдиката Србије и Статутом самосталних синдиката града, право гласа у синдикату имају једино и искључиво запослени који су чланови синдиката, који плаћају чланарину и поштују Статут и одлуке синдиката;
да је чланом 46. Статута Савеза самосталних синдиката Србије, као највишег акта синдиката са којим сви акти Синдикалних организација морају да буду усклађени прописано да се право члана синдиката да буде биран у органе синдиката стиче годину дана након учлањења у самостални синдикат и да су изборна правила примењена и приликом избора чланова управног и надзорног одбора Библиотеке;
да је у члану 68. Статута Савеза самосталних синдиката Србије наведено да члану и носиоцу функције у органу, чланство у том органу престаје, између осталог и у случају престанка чланства у самосталном синдикату, чиме се јасно истиче да је свака изборна функција у органу везана искључиво за чланство у синдикату;
да је чланом 26. став 3. Правила Синдикалне организације библиотеке прописано да су чланови управног и надзорног одбора, који су именовани на предлог репрезентативног синдиката, дужни да доследно и бескомпромисно штите интересе радника Библиотеке, у оквирима закона, колективних уговора, Статута виших органа синдиката и Правила синдикалне организације;
да је у члану 26. Правила Синдикална организације библиотеке наведено да су чланови управног и надзорног одбора, који су именовани на предлог репрезентативног синдиката дужни да преносе и заступају одлуке, предлоге и друге ставове органа синдиката, те није јасно како би неко ко није члан синдиката и не присуствује синдикалним састанцима био упознат са овим одлукама и заступао их у управном и надзорном одбору;
да је у члану 26. Правила Синдикална организације библиотеке наведено да су чланови управног и надзорног одбора који су именовани на предлог репрезентативног синдиката дужни да стално и благовремено извештавају органе синдиката о свом раду у оба одбора, а да једном годишње о томе обавештавају Скупштину синдиката, као и да у случају да члан управног или надзорног одбора не поступа у складу са овим чланом или смерницама синдикалне организације, синдикална организација ће покренути поступак његовог опозива из чега се јасно види да је на јасан начин дефинисана одговорност чланова синдикалне организације који су изабрани у управни и надзорни одбор за случај непоштовања аката синдиката;
да су нетачни наводи да су постојале било какве неправилности приликом спровођења избора за чланове управног и надзорног одбора, као и наводи да није постојао позив за гласање; да су сви чланови синдиката који имају право гласа позвани да гласају 29.10.2020. године и то убацивањем гласачких листића у кутије, да је све било врло транспарентно и спроведено по свим правилима, а код гласачких кутија је све време од 9-17 часова била присутна комисија која је поступак контролисала и о чему је сачинила записник;
да подноситељка притужбе намерно, у циљу довођења Повереника у заблуду поставља питање зашто скуп није био одржан у дворишту или преко ZOOM апликације, што би била чиста дискриминација према спремачицама и техничком и другом особљу које није у обавези да користи имејл, дигиталне технологије и друге апликације, као и да су тада на снази биле епидемиолошке мере (забрана окупљања више од 30 људи) да подноситељка притужбе наводи да су због тога прекршена Правила и Статут, иако зна да се избори по највишим актима синдиката спроводе тајним гласањем и то убацивање гласачких листића у кутије, што је том приликом и учињено;
да су запослени у Градској библиотеци, као и сама синдикална оргнизације, у последњих неколико месеци изложени сталном притиску од стране појединих чланова руководства, што могу и да посведоче, а притисак је нарочито појачан када је постало јасно да запослени желе да активно учествују у раду управног одбора и покушају да у овом телу заштите сопствене интересе, као и да тамо неће бити именован неко близак руководству, што је била дотадашња пракса, а што је вероватно изазвало револт руководства;
да се из записника који је доставила подноситељка притужбе види да је у предлозима за чланове Управног одбора било и лица која нису чланови синдиката, међутим нису се сви предлози нашли на листи за гласање, већ смо они који су имали највећи број гласова који су их предложили и оних који су потписали сагласност да се нађу на гласачким листићима, док је узет дупли број предлога од броја лица за функцију за коју се именују;
да је због сталних притисак и дискриминације чланова синдиката, управо због чланства у синдикату Синдикат радника културе послао директору Библиотеке допис од 21.10.2020. године којим моли да се престане хитно са таквим поступањем и да је тај допис послат на личну мејл адресу директора, а да је подноситељка притужбе, као представница послодавца и блиска сарадница заменице директора, дошла до истог и послала га Поверенику покушавајући да на тај начин обесмисли овај допис и сврху његовог слања, доводећи при томе Повереника у заблуду и стварајући погрешну слику о стварној ситуацији;
да је тврдња подноситељке притужбе да Правила Синдилкалне организације библиотеке морају бити у складу са Статутом библиотеке један од доказа намерног и погрешног приказивања стварне ситуације, јер су Градска библиотека и Синдикална организација два потпуно различита правна лица; да су синдикалну организацију основали запослени у Грдској библиотеци у складу са Статутом Савеза самосталних синдиката Града, тако да Синдикална организација нема никакве везе са Статутом библиотеке већ са Статутом Савеза самосталних синдиката Града;
да је нетачна тврдња да је Синдикат радника културе правила Синдикалне организације библиотеке истумачио произвољно, једнострано и тендециозно, стављајући основ чланства у једној организацији изнад интереса запослених и чланства Синдикалне организације библиотеке;
да су избори регуларно спроведени, запослени чланови Синдикалне организације библиотеке (а то је била већина од укупног броја запослених у градској библиотеци) су имали могућност да предлажу, између кандидата који су потписали сагласност, запослени су изабрали своје кандидате на основу највише добијених гласова;
- У изјашњењу председнице Синдикалне организације библиотеке, ВВ, између осталог, наведено је:
да су сви наводи из притужбе АА због наводне дискриминације на основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама нетачни и засновани на личном и субјективном тумачењу синдикалних аката и аката Библиотеке, као и да АА није компетентна за правна тумачења нити је члан Синдикалне организације чије акте тумачи;
да је АА више пута угрозила синдикална права и слободу износећи лажне информације преко гугл групе „библиотекари“ и да је након оснивања сопственог синдиката вршила притисак на чланове Синдикалне организације библиотеке да се ишчлане, због чега ће Синдикална организација библиотеке у наредном периоду бити принуђена да поднесе кривичне пријаве и да се образи надлежним органима за заштиту својих права
да је чланом 22. Статута Библиотеке прописано да управни одбор библиотеке чине председник и шест чланова од којих се свега два члана именује репрезентативни синдикат из реда запослених и да је подноситељка притужбе могла да своје право на чланство у управном одбору да оствари кандидовањем на преосталих пет места за чланове управног одбора;
да се подноситељка притужбе позива на непоштовање одредби члан 25. Статута Библиотеке свесно и намерно доводећи Повереника у заблуду с обзиром да је тим чланом регулисана ситуација када у Библиотеци нема репрезентативног синдиката па се поступак спроводи јавним гласање, а сам поступак избора организује и спроводи директор;
да члан 42. Закона о култури гласи: „Ако је оснивач установе Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, највише једна трећина чланова управног одбора именује се из реда запослених у установи, на предлог репрезентативног синдиката установе, а уколико не постоји репрезентативни синдикат, на предлог већине запослених.“
да је у члану 26. Правила Синдикалне организације библиотеке, којим је регулисан избор чланова управног и надзорног одбора Библиотеке из реда запослених, наведено: „Синдикална организација, као репрезентативна синдикална организација, предлаже два кандидата за чланове Управног и једног кандидата за члана Надзорног одбора градске библиотеке, у складу са Законом о култури и општим актом Градске библиотеке“;
да је чл. 20-25. Правила Синдикалне организације библиотеке регулисана „изборна активност“ и да је између осталог наведено да се евидентирање и утврђивање предлога кандидата за чланове Извршног и Надзорног одбора врши на предизборном састанку Синдикалне организације, на предлог чланова Синдикалне организације и да се предложени кандидати изјашњавају потписивањем сагласности о прихватању кандидатуре, из чега се може закључити да кандидате могу да предлажу искључиво чланови Синдикалне организације библиотеке;
да је у члану 22. Правила Синдикалне организације библиотеке наведено да се избори спроводе тајним гласањем а јавно гласање је могуће изузетно ако је на листи утврђен само један кандидат који мора да добије више од половине гласова;
да је чланом 23. Правила Синдикалне оргнизације библиотеке прописано да су изабрани кандидати који добију највећи број гласова и то ако је на изборе изашло више од 50% чланова Синдикалне организације, што је у конкретном случају остварено с обзиром да је од 70 чланова Синдикалне организације на изборе изашао и гласао 61 члан;
да, у складу са Статутом Савеза самосталних синдиката Србије и Статутом самосталних синдиката града, право гласа у синдикату имају једино и искључиво запослени који су чланови синдиката, који плаћају чланарину и поштују Статут и одлуке синдиката;
да је чланом 46. Статута Савеза самосталних синдиката Србије, као највишег акта синдиката са којим сви акти Синдикалних организација морају да буду усклађени прописано да се право члана синдиката да буде биран у органе синдиката стиче годину дана након учлањења у самостални синдикат и да су изборна правила примењена и приликом избора чланова управног и надзорног одбора Библиотеке;
да је у члану 68. Статута Савеза самосталних синдиката Србије наведено да члану и носиоцу функције у органу, чланство у том органу престаје, између осталог и у случају престанка чланства у самосталном синдикату, чиме се јасно истиче да је свака изборна функција у органу везана искључиво за чланство у синдикату;
да је чланом 26. став 3. Правила Синдикалне организације библиотеке прописано да су чланови управног и надзорног одбора, који су именовани на предлог репрезентативног синдиката, дужни да доследно и бескомпромисно штите интересе радника Библиотеке, у оквирима закона, колективних уговора, Статута виших органа синдиката и Правила синдикалне организације;
да је у члану 26. Правила Синдикална организације библиотеке наведено да су чланови управног и надзорног одбора, који су именовани на предлог репрезентативног синдиката дужни да преносе и заступају одлуке, предлоге и друге ставове органа синдиката, те није јасно како би неко ко није члан синдиката и не присуствује синдикалним састанцима био упознат са овим одлукама и заступао их у управном и надзорном одбору;
да је у члану 26. Правила Синдикална организације библиотеке наведено да су чланови управног и надзорног одбора који су именовани на предлог репрезентативног синдиката дужни да стално и благовремено извештавају органе синдиката о свом раду у оба одбора, а да једном годишње о томе обавештавају Скупштину синдиката, као и да у случају да члан управног или надзорног одбора не поступа у складу са овим чланом или смерницама синдикалне организације, синдикална организација ће покренути поступак његовог опозива из чега се јасно види да је на јасан начин дефинисана одговорност чланова синдикалне организације који су изабрани у управни и надзорни одбор за случај непоштовања аката синдиката;
да подноситељка притужбе намерно, у циљу довођења Повереника у заблуду поставља питање зашто скуп није био одржан у дворишту или преко ZOOM апликације, што би била чиста дискриминације према спремачицама и техничком и другом особљу које није у обавези да користи имејл, дигиталне технологије и друге апликације, као и да су тада на снази биле епидемиолошке мере (забрана окупљања више од 30 људи) да подноситељка притужбе наводи да су због тога прекршена Правила и Статут, иако зна да се избори по највишим актима синдиката спроводе тајним гласањем и то убацивање гласачких листића у кутије, што је том приликом и учињено;
да су запослени у Градској библиотеци, као и сама синдикална оргнизације, у последњих неколико месеци изложени сталном притиску од стране појединих чланова руководства, што могу и да посведоче, а притисак је нарочито појачан када је постало јасно да запослени желе да активно учествују у раду управног одбора и покушају да у овом телу заштите сопствене интересе, као и да тамо неће бити именован неко близак руководству, што је била дотадашња пракса, а што је вероватно изазвало револт руководства;
да се из записника који је доставила подноситељка притужбе види да је у предлозима за чланове Управног одбора било и лица која нису чланови синдиката, међутим нису се сви предлози нашли на листи за гласање, већ смо они који су имали највећи број гласова који су их предложили и оних који су потписали сагласност да се нађу на гласачким листићима, док је узет дупли број предлога од броја лица за функцију за коју се именују;
да је АА покушавала да негира постојање репрезентативне синдикалне организације код послодавца и сама организује изборе и именује своје чланове Управног и Надзорног одбора, више пута вршила притисак и на запослене уз различите претње и вређање током спровођења ових избора, због чега је једна запослена била принуђена да затражи помоћ и од директора;
да је због сталних притисак и дискриминације чланова синдиката, управо због чланства у синдикату Синдикат радника културе послао директору Библиотеке допис од 21.10.2020. године којим моли да се престане хитно са таквим поступањем и да је тај допис послат на личну мејл адресу директора, а да је подноситељка притужбе, као представница послодавца и блиска сарадница заменице директора, дошла до истог и послала га Поверенику покушавајући да на тај начин обесмисли овај допис и сврху његовог слања, доводећи при томе Повереника у заблуду и стварајући погрешну слику о стварној ситуацији;

1.7. У прилогу изјашњења Синдикалне организације библиотеке достављени су следећи докази: допис директору Библиотеке – реакција на ситуацију поводом избора нових чланова управног и надзорног одбора Библиотеке библиотекарке ИИ, од 26.10.2020. године; позив на гласање који је председница Синдикалне организације члановима Синдикалне организације библиотеке упутила електронском поштом 28.10. 2020. године

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Синдикална организација библиотеке је репрезентативни синдикат у Библиотеци, који у скалду чл. 24. и 30. Статута Библиотеке предлаже два члана управног одбора и једног члана надзорног одбора из реда запослених.

Увидом у имејл од 14.10.2020. године утврђено је да је председница Синдикалне организације библиотеке обавестила чланове Синдикалне организације да члановима управног и надзорног одбора из реда запослених истиче мандат 17.10.2020. године и позвала чланове Синдикалне организације библиотеке да предложе запослене за које сматрају да треба да буду нови чланови управног и надзорног одбора.

Увидом у записник Комисије која је верификовала предлоге за чланове управног и надзорног одбора од 19.10.2020.године утврђено је да су чланови Синдикалне организације библиотеке предложили 11 кандидата за чланове управног одбора и 13 какандидата за члана надзорног одбора, а након тога је Комисија, на основу пребројаних предлога сачинила листу од четири кандидата за чланове управног одбора и два кандидата за члана надзорног одбора.

Увидом у позив за гласање достављеном члановима синдиката 28.10.2020. године, који је Поверенику достављен уз изјашњење Синдикалне организације библиотеке, утврђено је да је Синдикална организација библиотеке одустала од предлога да на листи за гласање буду четири кандидата за чланове управног одбора и два кандидата за члана надзорног одбора, како је претходно предложено након пребројавања предлога кандидата, и на листи за гласање нашли су се сви кандидати које су предложили чланови Синдикалне организације библиотеке осим оних кандидата који не испуњавају услов – чланство у Синдикалној организацији библиотеке.

Увидом у мишљење Синдиката радника културе, утврђено је да је директор Градске библиотеке информисан да је позив директора на „састанак запослених“ за избор кандидата из реда запослених и да су све радње у циљу организовања и избора предлога кандидата за чланове Управног и Надзорног одбора из реда запослених, незаконите и нестатутарне, имајући у виду да у Градској библиотеци постоји репрезентативан синдикат.

Увидом у изјашњење Синдикалне организације библиотеке и Синдиката радника културе утврђено је да оба синдиката Правила синдикалне организације библиотеке тумаче на начин који подразумева да предложени кандидати за чланове управног и надзорног одбора из реда запослених могу бити само чланови Синдикалне организације библиотеке.

Увидом у наводе притужбе, у достављена изјашњења, у допис библиотекарке ИИ директору Библиотеке који је насловљен „реакција на ситуацију поводом избора нових чланова управног и надзорног одбора“, као и увидом у допис Синдиката радника културе директору библиотеке, утврђено је да је избор кандидат за чланове управног и надзорног одбора из реда запослених изазвао подељеност, незадовољство и проблеме у колективу Библиотеке.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду чињеничне наводе наведене у притужби, изјашњењима, као и поднете доказе.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у члану забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[5], којим је прописано да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 25. став 1. забрањена дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци, односно синдикалној организацији. Чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације ( „Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.
Одредбом члана 18. Закона о раду[6] забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбом члана 5. став 1. овог закона прописано је да запослени, у смислу овог закона, јесте физичко лице које је у радном односу код послодавца.
Одредбама члана 42. став 1. Закона о култури прописано је да ако је оснивач установе Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, највише једна трећина чланова управног одбора именује се из реда запослених у установи, на предлог репрезентативног синдиката установе, а уколико не постоји репрезентативни синдикат, на предлог већине запослених. Ставом 2. истог члана прописано је да најмање један од чланова управног одбора из реда запослених мора да буде из реда носилаца основне, тј. програмске делатности. Одредбама члана 46. став 1. прописано је да ако је оснивач установе Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, највише једна трећина чланова надзорног одбора именује се из реда запослених у установи, на предлог репрезентативног синдиката установе, а уколико не постоји репрезентативни синдикат, на предлог већине запослених.

Пoсебним колективним уговором за установе културе чији је оснивач Република Србија, Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе[7] одредбом члана 65. прописано је да поступак предлагања чланова управног одбора и надзорног одбора из реда запослених води репрезентативни синдикат код послодавца, у складу са законом.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли су Синдикална организација библиотеке и Синдикат радника културе извршили акт дискриминације на основу личног својства подноситељке притужбе – неприпадност синдикалној организацији. При томе, Повереник је анализирао само оне наводе из притужбе и изјашњења, као и достављене доказе који су од значаја за утврђивање дискриминације. Наводи који се односе на евентуалне друге повреде права за чије утврђивање су надлежни други државни органи, нису узети у разматрање.
У току поступка, као неспорне, утврђене су следеће чињенице:

да је подноситељка притужбе АА запослена у Градској библиотеци на радном месту руководитељке Одељења за унапређење, развој и надзор библиотечке делатности;
да АА није чланица Синдикалне организације библиотеке;
да је Синдикална организација библиотеке репрезентативни синдикат у Градској библиотеци;
да је АА у првом поступку предлагања била предложена за чланицу управног одбора управо од стране чланова Синдикалне организације библиотеке, али да јој је ускраћено право да буде кандидована јер није чланица Синдикалне организације библиотеке;
да је Синдикална организација библиотеке поставила чланство у тој синдикалној организацији као услов за кандидовање за члана управног и надзорног одбора из реда запослених;
да је Синдикат радника културе од почетка био активно укључен у поступак избора кандидата за чланове управног и надзорног одбора из реда запослених у Градској библиотеци.

3.10. С тим у вези Повереник је анализирао прописе којима је регулисано питање именовања чланова управног и надзорног одбора из реда запослених у установама културе чији је оснивач установе Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе. Законом о култури прописано је да се највише једна трећина чланова управног одбора именује из реда запослених у установи, на предлог репрезентативног синдиката установе, а уколико не постоји репрезентативни синдикат, на предлог већине запослених, односно највише једна трећина чланова надзорног одбора именује се из реда запослених у установи, на предлог репрезентативног синдиката установе, а уколико не постоји репрезентативни синдикат, на предлог већине запослених. Пoсебним колективним уговором за установе културе чији је оснивач Република Србија, Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе одредбом члана 65. прописано је да поступак предлагања чланова управног одбора и надзорног одбора из реда запослених води репрезентативни синдикат код послодавца, у складу са законом. Статутом Библиотеке предвиђено је да се чланови управног и надзорног одбора из реда запослених именују на предлог репрезентативног синдиката. Одредбом члана 5. став 1. Закона о раду дефинисано је да запослени, у смислу овог закона, јесте физичко лице које је у радном односу код послодавца.

3.11. Синдикална организација библиотеке је у току избора кандидта за чланове управног и надзорног одбора из реда запослених примењивала Правила о раду Синдикалне организације библиотеке јер је чланом 26. став 2. Правила утврђено да се предлагање, евидентирање и избор кандидата за чланове управног и надзорног одбора врши се на исти начин и по истим правилима која се примењују за избор председника и органа Синдикалне организације. Синдикална организација библиотеке је дословно применила Правила и на тај начин из поступка предлагања чланова за управни и надзорни одбор Библиотеке из реда запослених искључила подноситељку притужбе и све запослене који нису чланови Синдикалне организације библиотеке. У наводима изјашњења на притужбу Сидикална организација библиотеке, поред наведеног, истиче и да су чланови управног и надзорног одбора који су именовани на предлог репрезентативног синдиката дужни да преносе и заступају одлуке, предлоге и друге ставове органа синдиката, те није јасно како би неко ко није члан синдиката и не присуствује синдикалним састанцима био упознат са овим одлукама и заступао их у управном и надзорном одбору.

3.12. Синдикат радника културе је директору библиотеке 21.10.2020. године упутио допис у коме је поред осталог наведено да се том синдикату обратио велики број запослених који су чланови синдиката, тако да се са сигурношћу може закључити да је Синдикат радника културе, као кровни синдикат којег је Синдикална оргнизација библиотеке члан, од почетка био упознат и у кључен у ситуацију око избора кандидата за чланове управног и надзорног одбор из реда запослених. Даље у наводима овог дописа, Синдикат радника културе правилно је указао да кандидате за чланове управног и надзорног одбора из реда запослених предлаже репрезентативни синдикат у библиотеци а то је Синдикална организација библиотеке и да се избори за предлог чланова управног и надзорног одбора из реда запослених не могу спроводити као да у Градској библиотеци не постоји репрезенатативни синдикат.

3.13. Да би се утврдило да ли је поступање Синдиката радника културе било дискриминаторно, односно да ли је тај синдикат учествовао у искључивању подноситељке притужбе и осталих запослених који нису чланови синдиката из поступка предлагања за чланове управног и надзорног одбора, важна је примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је Синдикат радника културе извршио акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на Синдикату радника културе. С тим у вези, од Синдиката радника културе Повереник је затражио да се изјасни о наводима притужбе да је извршио акт дискриминације тако што је упутио обавезујуће мишљење Синдикалној организацији библиотеке да „нико ко није члан Синдикалне организације не може да учествује у изборима, нити да доспе на листу кандидата чак и а ко је предложен од стране чланова Синдикалне организације“ и да је подржавао Синдикалну организацију библиотеке да поступак избора кандидата за чланове управног и надзорног одбора библиотеке из реда запослених спроведе на начин којим се из тог поступка искључују подноситељка притужбе и сви запослени који нису чланови Синдикалне организације библиотеке. Синдикат радника културе у наводима свог изјашњења није директно одговорио на питање Повереника да ли је упутио обавезујуће мишљење, али је истакао да се предлагање, евидентирање и избор кандидата за чланове управног и надзорног одбора врши се на исти начин и по истим правилима која се примењују за избор председника и органа Синдикалне организације односно да се Правила о раду Синдикалне организације библиотеке примењују дословно и на начин који онемогућава запосленима који нису чланови Синдикалне организације библиотеке да буду предложени за кандидате за чланове управног и надзорног одбора из реда запослених.

3.14. Анализом дописа Синдиката радника културе директору библиотеке од 21.10.2020. године и анализом изјашњења овог синдиката Повереник је утврдио да је Синдикат радника културе, као кровни синдикат, био од почетка укључен у поступак избора кандидата за чланове управног и надзорног одбора из реда запослених у Градској библиотеци и да је заступао становиште спровођења поступка избора кандидата на начин који искључује подноситељку притужбе и све остале запослене који нису чланови Синдикалне организације библиотеке.

3.15. Анализом наведених прописа којима је регулисано питање именовања чланова управног и надзорног одбора из реда запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, Повереник за заштиту равноправности је утврдио je постављање услова чланство у Синдикалној организацији библиотеке као услова за остваривања права на кандидатуру за члана управног и надзорног одбора из реда запослених очигледно довело до стављања у неједнак положај АА и запослених који нису чланови Синдикалне организације библиотеке.

3.16. У складу са наведеним, Повереник је утврдио да је Синдикална организација библиотеке постављањем услова чланство у том синдикату као услова за кандидовање за члана управног и надзорног одбора из реда запослених извршио су непосредну дискриминацију подноситељке притужбе због неприпадности синдикалној организацији а која је изричито забрањена одредбама члана 25. Закона о забрани дискриминације.

3.17. Синдикат радника културе, као кровни синдикат којег је Синдикална организација библиотеке члан, извршио је непосредну дискриминацију подноситељке притужбе тако што је подржавао Синдикалну организацију библиотеке и истој давао упутстава да постави услов чланство у том синдикату као услова за кандидовање за члана управног и надзорног одбора из реда запослених чиме је извршио су непосредну дискриминацију подноситељке притужбе због неприпадности синдикалној организацији а која је изричито забрањена одредбама члана 25. Закона о забрани дискриминације.

3.18. Повереник констатује да је постуњем Синдикалне организације библиотеке и Синдиката радника културе подноситељка притужбе онемогућена да буде кандидована за чланицу управног и надзорног одбора из реда запослених у Градској библиотеци, а питање да ли би подноситељка притужбе била изабрана за чланицу управног или надзорног одбора није релевантно и није предмет ове правне ствари.

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби АА утврђено је да су Синдикална организације Градске библиотеке, као репрезентативни синдикат у Градској библиотеци и Савез самосталних синдиката града -Синдикат радника културе дискриминисали АА јер су јој због тога што није чланица Синдикалне организације онемогућили да буде кандидована у поступку предлагања чланова управног и надзорног одбора из реда запослених, чиме су повредили одредбе члана 6. у вези са чланом 16. и 25. Закона о забрани дискриминације.

5.ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Синдикалној организацији Градске библиотеке и Савезу самосталних синдиката града-Синдикату радника културе да:

5.1. Убудуће приликом тумачења прописа који се примењују на избор за чланове управног и надзорног одбора из реда запослених тумаче у складу са антидскриминационим прописима тако да не онемогућавају запослене који нису чланови синдиката да буду кандидовани за члана управног или надзорног одбора установе.

5.2. Са мишљењем Повереника упозна директора установе у циљу предузимања мера из његове надлежности.

Потребно је да Синдикална организација библиотеке и Синдикат радника културе обавесте Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико наведена лица не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 72/09, 13/16, 30/16 – исправка и 6/20

[2] „Службени гласник РС”, број 22/09

[3] „Службени гласник РС“, број 22/09

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[5] Члан 2. став 1. тачка. 1. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21)

[6] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење

[7] „Службени гласник РС“, бр. 106/18 и 144/20

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1058-21 Притужба због дискриминације по основу синдикалне припадности