бр. 07-00-109/2021-02  датум: 6. 5. 2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе којом се обратио А. А. против Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, због дискриминације на основу пребивалишта. У притужби је наведено да је Покрајински секретаријат расписао Оглас за постављање сталних судских преводилаца и судских тумача знакова слепих, глувих или немих лица за подручје виших судова на територији Аутономне покрајине Војводине број 128-74-25/2020-02 од 25. новембра 2020. године у којем је као посебан услов за кандидате прописано да кандидат има пребивалиште на територији АП Војводине. У изјашњењу је, између осталог наведено да је огласом прописано пребивалиште на територији АПВ као општи услов за кандидате са циљем да лице које буде постављено за судског преводиоца или за судског тумача буде доступно судовима са територије АПВ који имају потребу за ангажовањем преводилаца у поступку, да се преводилац или тумач може одазвати на позив суда и присуствовати суђењима, да председник вишег суда који је надлежан да врши надзор над радом преводиоца и тумача може да врши надзор без потешкоћа, као и због рационализације путних трошкова. Даље је наведено и да је у вршењу поверених послова надлежност покрајинских органа територијално ограничена на подручје Аутономне покрајине Војводине. У току поступка утврђено је да ни Правилником о сталним судским тумачима ни Законом о државним службеницима није прописано пребивалиште кандидата као услов за сталног судског тумача, као и да се након разматрања пријава кандидата врши провера знања језика и правне терминологије ради доказивања испуњености посебих услова, што има за циљ да се за сталног судског тумача постави лице које поседује неопходан ниво знања. Даље је утврђено да, с обзиром на величину територије АПВ, није нужно да ће особа са пребивалиштем на територији АПВ бити доступнија и ближа седишту суда чији је преводилац, од особе која има пребивалиште ван територије АПВ; да пребивалиште није стварни и одлучујући услов за постављање сталног судског преводиоца, да се циљеви који се желе постићи постављењем сталног судског преводиоца и судског тумача за подручје одређеног вишег суда могу остварити без обзира на пребивалиште кандидата, односно пребивалиште преводиоца не мора бити на територији АП Војводине. Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да су, прописивањем општег услова у Огласу за постављање сталних судских преводилаца и судских тумача знакова слепих, глувих или немих лица за подручје виших судова на територији Аутономне покрајине Војводине број 128-74-25/2020-02 од 25. новембра 2020. године да право учешћа на Оглас има лице које има пребивалиште на територији АП Војводине, повређене одредбе члана 8. Закона о забрани дискриминације. Због тога је Повереник за заштиту равноправности препоручио Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице да убудуће приликом расписивања Огласа за постављање сталних судских преводилаца и судских тумача знакова слепих, глувих или немих лица за подручје виших судова на територији Аутономне покрајине Војводине не крши антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А. А. из Београда, против Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, због дискриминације на основу пребивалишта.
• У притужби је, између осталог, наведено:

• да је Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице (у даљем тексту: Покрајински секретаријат) расписао Оглас за постављање сталних судских преводилаца и судских тумача знакова слепих, глувих или немих лица за подручје виших судова на територији Аутономне покрајине Војводине број 128-74-25/2020-02 од новембра 2020. године (у даљем тексту: Оглас);
• да је у један од услова у огласу и пребивалиште на територији АП Војводине;
• да је у члану V став 4. Огласа наведено: „неблаговремене, недопуштене, неразумљиве и непотпуне пријаве неће се разматрати“, због чега је 27. новембра 2020. године електронским дописом упутио молбу Секретеријату да му се омогући учешће на расписаном Огласу иако не испуњава услов који се односи на пребивалиште;
• да му је 30. новембра 2020. године у телефонском разговору С. Ј., в. д. помоћнице Покрајинског секретаријата за управу, објаснила да је у питању поверен посао због чега не могу да мењају услове Огласа, као и да пребивалиште кандидата нужно мора бити на територији АП Војводине и да је тај услов јако важан;
• да је 9. децембра 2020. године упутио молбу Министарству правде. У Мишљењу Министарства правде број 740-06-01120/2020-22 које му је достављено 3. фебруара 2021. године, између осталог је наведено и „…сматрамо да лица која имају пребивалиште ван територије АП Војводине, испуњавају формални услов за пријаву на конкурс за постављање за судијског преводиоца и тумача, који расписује надлежни орган АП Војводине“;
• да је 4. фебруара 2021. године електронским дописом упутио молбу Покрајинском секретаријату да му омогући учешће на конкурсу након истека рока за конкурисање, након чега је добио одговор да је оглас био расписан до 25. децембра 2020. године и да би се његова пријава након истека рока сматрала као неблаговремена.
  • Уз притужбу су достављена следећа документа: 1) молба за омогућавање учешћа на конкурсу за постављање сталних судских преводилаца од 27. новембра 2020. године; 2) молба Министарству правде од 9. децембра 2020. године; 3) мишљење Министарства правде број 740-06-01120/2020-22 од 18. јануара 2021. године; 4) молба за омогућавање учешћа на конкурсу за постављање сталних судских преводилаца након истека рока за пријаву од 4. фебруара 2021. године; 5) одговор на молбу од 4. фебруара 2021. године и 6) допис „одговор на молбу“ од 17. фебруара 2021. године.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице (у даљем тексту: Покрајински секретаријат).
  • У изјашњењу Покрајинског секретаријата је, између осталог, наведено:
• да је поступак постављења сталних судских тумача утврђен Правилником о сталним судским тумачима („Службени гласник РС“, бр. 35/10, 80/16 и 7/17), којим је предвиђено да се судски преводиоци постављају на основу огласа, који се расписује једном или више пута годишње, а према потребама које искажу председници виших судова;
• на основу члана 79. став 1. Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине („Службени гласник РС“, бр. 99/09, 67/12 – Одлука УС и 18/20 – други закон), предвиђено је да Аутономна покрајина Војводина, преко својих органа, у складу са прописима о сталним судским тумачима поставља и разрешава сталне судске тумаче за подручје судова на територији покрајине и води регистар сталних судских тумача за територију покрајине као и да ове послове врши као поверене, а да надзор над овим пословима врши Министарство правде;
• да је Покрајински секретаријет 25. новембра 2020. године расписао Оглас за постављање сталних судских преводилаца и сталних судскух тумача знакова слепих, глувих или немих лица за подручје виших судова на територији Аутономне покрајине Војводине број 128-74-25/2020-02, као и да су заинтересовани кандидати могли да поднесу пријаву на оглас „у року од 30 дана од дана када је оглас објављен, односно до 25. новембра 2020. године.“;
• да је огласом, између осталих услова, прописано пребивалиште на територији Аутономне покрајине Војводине као општи услов за кандидате са циљем да лице које буде постављено за судског преводиоца или за судског тумача буде доступно судовима са територије АПВ који имају потребу за ангажовањем преводилаца у поступку, да се преводилац или тумач може одазвати на позив суда и присуствовати суђењима, као и да председник вишег суда који је надлежан да врши надзор над радом преводиоца и тумача може да врши надзор без потешкоћа;
• да по дефиницији, да би дискриминација постојала мора да постоји нека радња услед које је одређено лице или група лица доведена у неповољнији положај због неке особине коју то лице поседује, а на коју не може да утиче, као што су пол, раса, националност или верска припадност, као и да ситуација мора да буде стварна, а не хипотетичка;
• да подносилац притужбе своју притужбу заснива на хипотетичкој ситуацији у којој би његова евентуалан пријава на неки будући оглас била одбачена због чињенице да нема пријављено пребивалиште на територији АПВ, односно да се ради о ситуацији која се није догодила;
• да су нетачни наводи да је због пребивалишта које се не налази на територији АПВ подносилац притужбе доведен у неповољнији положај у односу на остале кандидате, већ је истина да подносилац притужбе није благовремено поднео пријаву на оглас, самим тим, о његовој пријави није се могло ни одлучивати;
• да је у мишљењу Министарства правде наведено да кандидати који имају пребивалиште ван територије АПВ испуњавају формални услов за пријаву на конкурс за постављање сталних судијских преводиоца и тумача. Овакво мишљење није обавезујуће и само значи да сви који имају формалне услове имају право да се пријаве на конкурс, а не и да буду изабрани. Подносилац притужбе погрешно изводи закључак да не само да има право да се пријави на конкурс, него да се то право протеже и на конкурс на ком је истекао рок за пријаву;
• да је у вршењу поверених послова надлежност покрајинских органа територијално ограничена на подручје Аутономне покрајине Војводине. Иако у Правилнику о сталним судским тумачима није експлицитно наведен услов који се односи на пребивалиште на територији АПВ, „услов који се односи на пребивалиште на територији АПВ никако се не може сматрати дискриминаторним, имајући у виду територијалну надлежност покрајинских органа“;
• да судски преводиоци који су постављени за подручје одређеног суда треба да буду увек доступни суду за чију територију су и постављени, а постављање судских преводилаца и тумача, чије пребивалиште је ван подручја суда за који су постављени у пракси би било проблематично – од финасијских проблема у вези надокнаде путних трошкова, немогућности председника суда да врши надзор над радом преводиоца, до недоступности самог судског преводиоца због удаљености у тренутку када суд има потребу за превођењем;
• да подносилац притужбе није онемогућен у остваривању свог права , јер може да се јави на оглас који објави Министарство правде.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у Оглас за постављање сталних судских преводилаца и судских тумача знакова слепих, глувих или немих лица за подручје виших судова на територији Аутономне покрајине Војводине број 128-74-25/2020-02 од новембра 2020. године, утврђено је да се оглас расписује за постављање сталних судских преводилац и сталних судских тумача за неколико виших судова (Виши суд у Новом Саду, Зрењанину, Суботици, Сремској Митровици, Панчеву и Сомбору), за више језика. Огласом се за подручје Вишег суда у Зрењанину траже три преводиоца за руски језик. Даље је утврђено да су тачком II огласа прописани општи услови за кандидате, a као први услов прописано је да је кандидат пунолетно лице и да има пребивалиште на територији АП Војводине. Испуњење услова доказује се личном картом и пријава с доказима се доставља у року од 30 дана од дана објављивања огласа.
• Међу странама је неспорно да подносилац притужбе није поднео пријаву на Оглас из разлога што не испуњава један од општих услова огласа – пребивалиште на територији АП Војводине.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије^[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Дискриминација је дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, одредбама члана 8. овог закона прописано је да до повреде начела једнаких права и обавеза долази ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћује или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.
• Одредбама члана 79. Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине[4] прописано је да АП Војводина, преко својих органа, у складу са прописима о сталним судским тумачима: 1) поставља и разрешава сталне судске тумаче за подручје судова на територији АП Војводине; 2) води регистар сталних судских тумача за територију АП Војводине, као и да се послови из става 1. овог члана врше као поверени.
• Одредбама члана 2. Правилника о сталним судским тумачима[5] прописано је да постојање потребе за преводиоцима за одређене стране језике председници виших судова достављају министарству надлежном за правосуђе, као и да министар надлежан за правосуђе, на предлог једног или више председника виших судова који су уочили недовољан број преводилаца за одређене стране језике најмање једном годишње објављује оглас за постављање преводиоца у „Службеном гласнику Републике Србије“ и у једном од штампаних медија у Републици Србији. Одредбама члана 3. овог Правилника прописано је да преводилац може бити лице које има високо образовање и испуњава законом утврђене услове за запослење као државни службеник, као и следеће посебне услове: 1) да има одговарајуће високо образовање за одређени страни језик или да поседује потпуно знање језика са кога преводи у на који преводи усмени или писани текст; 2) да познаје правну терминологију која се користи у језику са кога се преводи или на који се преводи; 3) да има најмање пет година искуства на преводилачким пословима.
• Одредбама члана 37. став 11. Покрајинске скупштинске одлуке о покрајинској управи[6] прописано је да Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице у области службене употребе јазика и писма, правосудног испита, државног стручног испита, судских тумача, експропријације и печата, у складу са законом, обавља послове државне управе, који су законом поверени органима АП Војводине.

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је Покрајински секретаријат прописивањем општег услова огласа да кандидат за сталног судског преводиоца и судског тумача треба да има пребивалиште на територији Аутономне покрајине Војводине повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.
• У конкретном случају предмет анализе је да ли прописивање пребивалишта на територији АП Војводине као општег услова који се тражи од кандидата представља акт дискриминације, а не да ли је поступање Покрајинског секретаријата, односно одговори секретаријата поводом потенцијалне пријаве на оглас подносиоца притужбе пре и након истека рока за подношење пријава дискриминаторно. С обзиром да подносилац притужбе није ни поднео пријаву на Оглас за сталног судског преводиоца у прописаном року, Покрајински секретаријат, у складу са прописима о управном поступку, о његовој пријави није одлучивао, те због тога ни подносилац притужбе није могао користити правне лекове који би му били доступни у управном поступку да је поднео пријаву.
• Неспорно је да је Покрајински секретаријат расписао Оглас за постављање сталних судских преводилаца и судских тумача у којем је, у члану II као општи услов за кандидате, прописано да кандидат има пребивалиште на територији АП Војводине. У конкретном случају подносилац притужбе се обраћао Покрајинском секретаријату са намером да поднесе пријаву на оглас. С тим у вези обратио се и захтевом за мишљење Министарству правде поводом спорног услова из огласа који се односио на пребивалиште кандидата. Чињеница да је због наведених околности истекло време предвиђено огласом за подношење пријаве није од утицаја на ову правну ствар, с обзиром да се искључујући услов пребивалишта односио на сва лица која не живе на територији АП Војводине. С тим у вези, предмет анализе Повереника је да ли постоји објективно и разумно оправдање да се Огласом поставља услов да кандидати имају пребивалиште само на територији АП Војводине. Сагласно одредбама члана 8. Закона о забрани дискриминације, потребно је испитати: а) да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан и б) да ли се циљ (или циљеви) могу постићи прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.
• У изјашњењу Покрајинског секретарија је наведено да је Огласом, између осталих услова, прописано пребивалиште на територији АП Војводине као општи услов за кандидате са циљем да лице које буде постављено за судског преводиоца или за судског тумача буде доступно судовима са територије АПВ који имају потребу за ангажовањем преводилаца у поступку, да се преводилац или тумач може одазвати на позив суда и присуствовати суђењима, као и да председник вишег суда који је надлежан да врши надзор над радом преводиоца и тумача може да врши надзор без потешкоћа. Такође, наведено је да би постављање преводилац и тумача чије је пребивалиште „ван подручја суда за који су постављени“ у пракси могло да доведе до финансијских проблема у вези надокнаде путних трошкова. Анализирајући ове наводе Повереник за заштиту равноправности сматра да је циљ који се жели постићи допуштен и оправдан јер је разумно и оправдано да се очекује да ангажовани преводилац/тумач буде доступан суду и да се може одазвати кад се укаже потреба за његовим ангажовањем, као и да накнада путних трошкова преводиоца/тумача буде у прихватљивим границама.
• Даље је потребно анализирати да ли се овај циљ може постићи предузетом мером, односно, да ли постоји сразмера између предузете мере и циљева који се том мером остварују. Наиме, да ли се доступност суду, одазивање суду, вршење надзора над радом преводиоца/тумача и прихватљива висина накнаде путних трошкова, може постићи прописаном мером – да преводилац/тумач има пребивалиште на територији АП Војводине.
• Правилником о сталним судским тумачима прописани су посебни услови за преводиоца: одговарајуће високо образовање или потпуно знање језика са кога се преводи; познавање правне терминологије која се користи у језику са кога се преводи и најмање пет година искуства на преводилачким пословима. Поред тога, потребно је и испуњење законом утврђених услова за запослење као државни службеник. Правилником о сталним судским тумачима није прописано пребивалиште кандидата на некој територији (суда, јединице локалне самоуправе или Републике Србије) као услов за сталног судског тумача. Такође, ни ни Законом о државним службеницима[7] пребивалиште није прописано као услов запослења. У складу са правилником, комисија коју образује министар, а у конкретном случају покрајински секретаријат, разматра пријаве и спроводи проверу знања језика и правне терминологије ради доказивања испуњености посебих услова прописаних Правилником и Огласом. Очигледно је да је циљ да се за сталног судског тумача постави лице које поседује неопходан ниво знања, који се проверава као што је прописано Правилником и Огласом. Прописивањем спорног услова пребивалишта сужен је круг кандидата/кандидактиња међу којима се бира особа која је највише квалификована, има знање и вештине потребне за овај захтеван и одговоран посао.
• Повереник указује да прописивањем пребивалишта на територији АП Војводине не доводи нужно до остварења наведених циљева које је Покрајински секретаријат навео као разлоге због којих је спорни услов прописан Огласом. Наиме, доступност сталног судског преводиоца са пребивалиштем на територији АП Војводине суду није нужно остварива с обзиром на релативно велику територију АП Војводине. Тако на пример, подносилац притужбе је са пребивалиштем у Београду ближи Вишем суду у Зрењанину (80 км) него преводилац са пребивалиштем у Апатину (150 км). Иста ситуација је и са Вишим судом у Панчеву, јер је удаљеност од Београд до Панчева 21 км, а од Апатина до Панчева преко 200 км. У том смислу и доступност, могућност да се одазове суду, надзор над радом преводиоца, као и висина накнаде трошкова за преводиоца који има пребивалиште ван територије АПВ (Београд, Смедерево или Шабац) није нужно неповољнија за суд од ситације када преводилац има пребивалиште у неком месту у Војводини које може бити подједнако или више удаљено од седишта суда. Такође, с обзиром да је пребивалиште променљива категорија, већа потреба за ангажовањем преводиоца у судским поступцима пред одређеним судом може бити мотив да кандидат за судског преводиоца којем је извесна могућност постављења за сталног судског преводиоца, промени пребивалиште на територију седишта суда.
• Прописивање услова да кандидат за сталног судског преводиоца има пребивалиште на територији АП Војводина доводи до последица за кандидате и кандидаткиње који не испуњавају овај услов. Наиме, околност да особа нема пребивалиште на територији АП Војводине није оправдан разлог да се тој особи ускрати могућност да поднесе пријаву на оглас за постављање сталног судског преводиоца и судског тумача и уз достављену документацију и проверу пред комисијом докаже своје знање и вештине за обављање овог посла. Министарство правде је у мишљењу број 740-06-01120/2020-22 од 18. јануара 2021. године исказало став да лица која имају пребивалиште ван територије АП Војводине, испуњавају формални услов за пријаву на конкурс за постављање за сталног судског преводиоца и тумача који расписује надлежни орган АП Војводине. Свој став образложили су наводима да је одредбама члана 77. Закона о утврђивању надлежности АП Војводине које уређују полагање правосудног испита експлицитно прописано да се испит организује за лица која имају пребивалиште на територији АП Војводине, док је одредбама члана 79. истог закона који уређује област преводиоца и тумача, није прописано да организација испита за постављање преводиоца и тумача територијално везана за пребивалиште кандидата за територију АП Војводине.
• Повереник за заштиту равноправности је става да пребивалиште није стварни и одлучујући услов за обављање послова сталног судског преводиоца и судског тумача. Иако се оглас расписује и број преводилаца и тумача одређује у складу са потребама вишег суда, пребивалиште није стварни и одлучујући услов за избор најбољег преводиоца и пружања квалитетне услуге. Наиме, околност да ли преводилац има пребивалиште на територији чак и суда који исказује потребу за преводиоцем, није у релацији са пословима које преводилац треба да обавља и са знањем којим мора да располаже за обављање ових послова. Циљеви који се желе постићи постављењем сталног судског преводиоца и судског тумача за подручје одређеног вишег суда могу се остварити без обзира на пребивалиште кандидата, односно пребивалиште преводиоца не мора бити на територији АП Војводине, па чак ни на територији седишта вишег суда за који се преводилац поставља. С обзиром на наведено, не постоји сразмера између предузете мере и циља који се жели постићи, односно, да се жељени циљ може постићи и другом мером.
• Повереник је посебно анализирао наводе из изјашњења да је у вршењу поверених послова надлежност покрајинских органа територијално ограничена на подручје АП Војводине и да, иако у Правилнику о сталним судским тумачима услов који се односи на пребивалиште на територији АП Војводине није експлицитно наведен, „услов који се односи на пребивалиште на територији АП Војводине никако се не може сматрати дискриминаторним, имајући у виду територијалну надлежност покрајинских органа“. Неспорно је да је надлежност органа АП Војводине територијално ограничена на територију АП Војводине, с тим у вези Покрајински секретаријат и расписује Оглас за избор преводилаца/тумача за потребе судова са територије АП Војводине. Закон не прописује ограничавајући услов пребивалишта како за избор судских преводилаца/тумача, тако ни за њихово разрешење у случају да након избора дође до промене пребивалишта ван територије АП Војводине.
• Поводом навода из изјашњења Покрајинског секретаријата да „по дефиницији, да би дискриминација постојала мора да постоји нека радња услед које је одређено лице или група лица доведена у неповољнији положај у односу на друго лице или другу групу лица због неке особине коју то лице, односно група поседује, а на коју не може да утиче, као што су раса, пол, националност или верска припадност“, Повереник указује да је одредбама члана 2. Закона о забрани дискриминације дефинисан појам дискриминације. У складу са тим, акт дискриминације може бити поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), што указује да акт дискриминације представља како чињење тако и нечињење, односно пропуштање да се нешто учини. Истим чланом је прописано да акт дискриминације мора бити заснован на неком стварном, односно претпостављеном личном својству, што значи да основ дискриминације може бити лично својство које није стварно, већ је акт дискриминације заснован на претпоставци да дискриминисано лице има одређено лично својство. На пример, особа тамније пути може бити дискриминисана због претпоставке да је припадник одређене националности или да је мигрант. Указујемо и да основ дисркиминације може бити и лично својство на чије постојање лице може утицати, односно које је променљиво, као што је пол, верска припадност, политичко убеђење, имовно стање, брачни статус и др.
• Поводом навода из изјашњења да подносилац притужбе своју притужбу заснива на хипотетичкој ситуацији у којој би његова евентуална пријава на неки будући оглас била одбачена због чињенице да нема пријављено пребивалиште на територији АП Војводине, односно да се ради о ситуацији која се још није догодила, Повереник указује да акт дискриминације у конкретном случају представља прописивање услова у Огласу (пребивалиште на територији АП Војводине) које све преводиоце који не испуњавају овај услов ставља у неједнак положај. Да је подносилац притужбе у конкретном случају поднео пријаву на Оглас и био одбијен јер нема пребивалиште на територији АП Војводине, он би поред заштите од дисркиминације могао да користи и правне лекове у управном поступку, односно да покрене управни спор када се за то стекну услови. Такође, Повереник указује да је одредбама члана 6. Закона о забрани дискриминације дефинисана непосредна дискриминација као облик дискриминације која постоји када се лице, на основу свог личног својства, ставља или је стављено или би могло бити стављено у неповољнији положај. Дакле, код овог облика дискриминације, дискриминација постоји и када је особа са одређеним личним својством потенцијално изложена могућности да буде дискриминисана.
• Имајући све наведено у виду, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је прописивањем услова да кандитат/киња за сталног судског преводиоца и судског тумача има пребивалиште на територији АП Војводине, повређено начело једнаких права и обавеза из члана 8. Закона о забрани дискриминације.
• С обзиром да је рок за подношење пријава на Оглас за постављање сталних судских преводилаца и судских тумача знакова слепих, глувих или немих лица за подручје виших судова на територији Аутономне покрајине Војводине број 128-74-25/2020-02 од новембра 2020. године истекао 30 дана од објављивања огласа, односно 25. децембра 2020. године, као и да А. А. није ни поднео пријаву на овај Оглас, препорука коју Повереник даје односи се само на будућа поступања Покрајинског секретаријата приликом расписивање огласа за постављање сталних судских преводилаца и судских тумача.

4. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем општег услова у Огласу за постављање сталних судских преводилаца и судских тумача знакова слепих, глувих или немих лица за подручје виших судова на територији Аутономне покрајине Војводине број 128-74-25/2020-02 од 25. новембра 2020. године, да право учешћа на Оглас има лице које има пребивалиште на територији АП Војводине, повређене су одредбе члана 8. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице да:

– убудуће, приликом расписивања Огласа за постављање сталних судских преводилаца и судских тумача знакова слепих, глувих или немих лица за подручје виших судова на територији Аутономне покрајине Војводине не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06, члан 21.

[4] „Службени гласник РС“, бр. 99/09, 67/12 – одлука УС и 18/20 – др. закон

[5] „Службени гласник РС“, бр. 35/10, 80/16 и 7/17

[6] „Службени лист АП Војводине“, бр. 37/14, 54/14 – др. одлука, 37/16, 29/17, 24/19 и 66/20

[7] „Службени гласник РС“, бр. 79/05, 81/05 – испр., 83/05 – испр., 64/07, 67/07 – испр., 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 95/18 и 157/20; члан 45.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

101-21 Mишљeњe пoвoдoм притужбе прoтив Пoкрajинскoг сeкрeтaриjaтa збoг дискриминaциje нa oснoву прeбивaлиштa у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaњa