На дан када је пре 10 година усвојена Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, повереница за заштиту равноправности  Бранкица Јанковић истиче да је тај документ представљао преокрет на међународном плану али и у Србији која је међу првима ратификовала ову конвенцију и показала спремност да се ухвати у коштац са овим проблемом.

Деценију касније, упркос законском оквиру, стратегији и протоколима, систем заштите од насиља у Србији и даље има пукотине, али највећи проблем представља чињеница да је у нашем друштву још увек доминантно распрострањен образац да је жена власништво мушкарца. На повезаност између подређеног положаја жене и опасности да буде повређена, па и убијена само зато што је жена, готово свакодневно нас упозоравају различити случајеви омаловажавања, понижавања, узнемиравања, сексизма, којима се посредно релативизује свако насиље над женама, јер се махом приказују или као уобичајени део традиције или на сензационалистички начин.

Из патријархалних стега готово је немогуће изаћи без снажне институционалне и системске подршке, законодавног оквира који се доследно примењује, али и промене општег културног модела и подизања свести о последицама патријархалног обрасца понашања. Истовремено, у сваком тренутку морамо бити свесни да иза сваког броја и сваке статистике, стоји живот једне жене. Због тога је на свима нама одговорност да ширимо свест о томе да је насиље над женама најгори и најсрамнији облик кршења људских права који се не сме толерисати и оправдавати, већ сузбијати и кажњавати, закључује повереница Јанковић.