<\/p>\n
Ideje i stavovima izra\u017eenim u de\u010dijoj pozori\u0161noj predstavi \u201e…” pozori\u0161ta \u201eP.” nisu suprotni propisima o zabrani diskriminacije, pa se njeno organizovanje i izvo\u0111enje ne mo\u017ee kvalifikovati kao diskriminatorno.<\/p>\n
O b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti primila je pritu\u017ebu udru\u017eenja \u201e\u017d. n. d.”, u kojoj je navedeno da je de\u010dija predstava \u201e…”, koja se izvodi u p. “P.”, diskriminatorna, te da se diskriminacija vr\u0161i po osnovu rase, predaka, dr\u017eavljanstva, nacionalne pripadnosti i etni\u010dkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, imovnog stanja, invaliditeta i izgleda. Primeri kojima su ilustrovani pojedini vidovi diskriminacije sastavile se, kako se u pritu\u017ebi navodi, \u010detiri feministkinje i aktivistkinje protiv seksisti\u010dkih i rasisti\u010dkih politika, koje su predstavi li\u010dno prisustvovale sa \u010detvoro nesrpske dece. Podnositelj pritu\u017ebe tra\u017eio je da se preispita odluka o stavljanju ove predstave na repertoar predstava za decu, iznose\u0107i stav da predstava apsolutno “nije adekvatna za razvoj otvorenog dru\u0161tva, kao i da ne podsti\u010de izgradnju humanih vrednosti kod dece”.<\/p>\n U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n – da je predstava koja se izvodi u pozori\u0161tu \u201eP.” za decu od \u010detiri godine na vi\u0161e, zasnovana na raznim tipovima diskriminatornog poni\u017eavanja kao glavnog osnova za zasmejavanje dece i publike, kao i da je ismejavanje \u201edrugosti” osnov humora u predstavi, \u0161to je u potpunosti protiv svih principa vaspitanja dece u duhu drugarstva, ljudskih prava i tolerancije; Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je od pozori\u0161ta \u201eP.” zatra\u017eeno izja\u0161njenje o osnovanosti i navodima pritu\u017ebe.<\/p>\n Pozori\u0161te \u201eP.” dostavilo je izja\u0161njenje u kojem je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n – da je potpuno neosnovana kvalifikacija predstave kao diskriminatorne po \u010dak 10 osnova (li\u010dnih svojstava) i da predstavu pro\u017eima ismevanje, potcenjivanje, poni\u017eavanje i sl, jer u predstavi nema ni naznaka bilo kojeg oblika diskriminacije. Diskriminacija je veoma slo\u017eena pravna pojava i nije svako pravljenje razlike izme\u0111u pojedinaca s obzirom na njihova li\u010dna svojstva zabranjeno, odnosno, nekada se \u201enejednak tretman” mo\u017ee opravdati, odnosno, ozna\u010diti kao dozvoljen; Pored osnovnog izja\u0161njenja na pritu\u017ebu, dato je i detaljno izja\u0161njenje u odnosu na svaku scenu koja je pomenuta u pritu\u017ebi, u kojem je navedeno:<\/p>\n – da B. M. nije na po\u010detku \u201eustanovljen kao glavna zvezda i centralni lik” ve\u0107 se na po\u010detku samo predstavlja publici, dok u predstavi B. K. nije \u201eglavna zvezda” ve\u0107 je to S. J; Izja\u0161njenje na pritu\u017ebu dao je i B. M, u kojem je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n – da predstava nije diskriminatorna ni po jednom osnovu, kao i da su svi zaposleni, stvaraoci predstave, u\u010desnici, roditelji dece koja u\u010destvuju u predstavi i on sam, zaprepa\u0161\u0107eni navodima iznetim u pritu\u017ebi i to pre svega zbog niza proizvoljnih insinuacija, li\u010dnih projekcija i niza lako dokazivih neta\u010dnosti; Izja\u0161njenje na pritu\u017ebu dala je i rediteljka S. C. A, u kojem je izme\u0111u ostalog navedeno:<\/p>\n – da je pozori\u0161te \u201eP.” \u201eporodi\u010dno pozori\u0161te”, \u0161to zna\u010di da predstave ovog pozori\u0161ta gledaju deca u pratnji sa roditeljima ili pratiocima, dok u ostalim de\u010dijim pozori\u0161tima u 90% slu\u010dajeva deca gledaju predstave organizovano sa \u0161kolom ili vrti\u0107em. Zbog te specifi\u010dnosti pozori\u0161ta \u201eP.” u tekstove koji se igraju ubaci i neku \u0161alu koja je namenjena odraslima, a deci je veoma drago kada vide da se njihovi roditelji tako\u0111e lepo zabavljaju zajedno s njima; Izja\u0161njenje na pritu\u017ebu dala je i glumica D. J, u kojem je izme\u0111u ostalog navedeno:<\/p>\n – da u toku rada na stvaranju predstave, kao i prilikom njenog izvo\u0111enja, nikome nije nikada bilo ni na ivici svesti da bilo \u010dime prouzrokuju sveop\u0161te infamantne navode koji egzistiraju u pritu\u017ebi; Pored izja\u0161njenja na pritu\u017ebu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti primila je i dopis u\u010diteljica Osnovne \u0161kole \u201eD. D.” iz S. i to: D. M, N. P, J. S. i D. M, koje su 26. maja 2012. godine sa u\u010denicima prvog razreda gledale ovu predstavu, u kojem je izme\u0111u ostalog navedeno:<\/p>\n – da je predstava edukativnog karaktera, kao i da se potpuno uklapa u savremene tokove dru\u0161tva koji podrazumevaju po\u0161tovanje li\u010dnosti deteta, po\u0161tovanje potreba deteta, po\u0161tovanje razli\u010ditosti me\u0111u decom i da na kraju povla\u010di paralelu sa savremenom porodicom u kojoj roditelji ophrvani razli\u010ditim uticajima dru\u0161tva ne razmi\u0161ljaju o tome \u010dime sve mogu povrediti li\u010dnost deteta;<\/p>\n – da se svako dete mo\u017ee, na ovaj ili onaj na\u010din, poistovetiti sa glavnim junakom i njegovim problemom, ali i da ve\u0107i broj roditelja mo\u017ee da prepozna sebe u ulozi Stra\u0161kovih roditelja; da predstava ima veliki zna\u010daj za decu i za roditelje, tako da je ovo predstavu za celu porodicu.<\/p>\n Uz izja\u0161njenje na pritu\u017ebu dostavljeni su i integralni tekst komada \u201e…” i CD sa fotografijama sa prestave.<\/p>\n U toku postupka utvr\u0111eno je da je de\u010dija pozori\u0161na predstava “…” deo redovnog repertoara Pozori\u0161tanceta “P.”, ustanove kulture od zna\u010daja za grad Beograd, \u010diji se rad, odr\u017eavanje i ostvarivanje programa finansira iz bud\u017eeta Grada i prema kojoj grad Beograd ima i osniva\u010dka prava u skladu sa zakonom. Autor teksta predstave je B. M, a re\u017eiserka S. A. Predstava je namenjena deci od \u010detiri do deset godina.<\/p>\n Neophodno je najpre konstatovati da je Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti dr\u017eavni organ u \u010dijoj je nadle\u017enosti da sprovodi postupak po pritu\u017ebama koje se odnose na akte diskriminacije. Saglasno tome, predmet analize u ovom predmetu ograni\u010den je na one delove pritu\u017ebe koji se odnose na povredu propisa koji zabranjuju diskriminaciju, dok eventualne povrede drugih propisa ne spadaju u nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. U tom smislu, nisu analizirani oni sadr\u017eaji predstave za koje se u pritu\u017ebi tvrdi da predstavljaju “heteroseksualnu erotizaciju devoj\u010dica” i da su “na ivici je pozitivnog vrednovanja pedofilije”, kao ni sadr\u017eaji kojima se, prema navodima iz pritu\u017ebe, \u201esimuliraju razni oblici fizi\u010dkog nasilja” i “normalizuje (se) o\u010devo nasilje nad detetom, kao i nemo\u0107 majke da ga za\u0161titi”, jer su za to nadle\u017eni drugi dr\u017eavni organi. Osim toga, Poverenik nije nadle\u017ean da ocenjuje da li predstava promovi\u0161e \u201ebeocentri\u010dnu” sliku Srbije, kojom dominira Beograd kao \u201ekulturna prestonica”, niti da daje mi\u0161ljenje o adekvatnosti predstave za razvoj otvorenog dru\u0161tva i ocenjuje da li i u kojoj meri ona podsti\u010de izgradnju humanih odnosa kod dece.<\/p>\n Treba tako\u0111e ukazati na \u010dinjenicu da ova, kao i svaka druga pozori\u0161na predstava, podle\u017ee umetni\u010dkoj, estetskoj i svakoj drugoj vrsti kritike i da svaki gledalac\/gledateljka gradi sopstveno mi\u0161ljenje o predstavi u celini i o pojedinim njenim sekvencama i sadr\u017eajima, koje je zasnovano na li\u010dnoj percepciji, sopstvenom sistemu vrednosti i senzibilitetu. Saglasno tome, svoju kriti\u010dku ocenu predstave izneo je i podnositelj pritu\u017ebe, navode\u0107i, u vidu op\u0161te ocene, da je ona “prepuna ismevanja, potcenjivanja, poni\u017eavanja i psiholo\u0161ko-emotivnih oblika degradacije \u201edrugosti”, prepoznatljivih kao instrument socio-politi\u010dkih isklju\u010denja \u201edrugosti”, te da je osnov humora u predstavi ismevanje \u201edrugosti”, \u0161to je, kako se navodi, u potpunosti protiv svih principa vaspitanja dece u duhu drugarstva, ljudskih prava i tolerancije. Konstatuju\u0107i da je legitimno pravo podnositelja pritu\u017ebe da iznese svoje vrednosne sudove i vi\u0111enje pozori\u0161ne predstave, Poverenica ukazuje da je u postupku po pritu\u017ebama zbog diskriminacije zadatak Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti da ispita da li su izno\u0161enjem ideja i stavova u predstavi, s obzirom na njihovu sadr\u017einu i objektivno zna\u010denje i publiku kojima se upu\u0107uju, prekr\u0161eni propisi o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Prilikom utvr\u0111ivanja odlu\u010dnih \u010dinjenica u ovom predmetu i njegove pravne analize, neophodno je imati u vidu da je re\u010d o pozori\u0161noj predstavi, te da su zato za ocenu relevantni propisi o zabrani diskriminacije, kao i propisi kojima je garantovano pravo na slobodu izra\u017eavanja, \u010diji je sastavni deo sloboda umetni\u010dkog izra\u017eavanja. Izme\u0111u prava na slobodu (umetni\u010dkog) izra\u017eavanja i prava na slobodu od diskriminacije neophodno je uspostaviti balans, jer su oba ova prava osnovni elementi svakog demokratskog dru\u0161tva.<\/p>\n Pravo na slobodu (umetni\u010dkog) izra\u017eavanja propisano je me\u0111unarodnim dokumentima o ljudskim pravima, koji su obavezuju\u0107i za Srbiju, kao i samim Ustavom Srbije.<\/p>\n Odredbama \u010dl. 19. Me\u0111unarodnog pakta o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima iz 1966. godine propisano je da je u\u017eivanje prava na slobodu izra\u017eavanja povezano sa posebnim du\u017enostima i odgovornostima i da mo\u017ee biti podvrgnuto izvesnim zakonski regulisanim ograni\u010denjima u cilju po\u0161tovanja prava i ugleda drugih lica i u cilju za\u0161tite nacionalne bezbednosti, javnog poretka, javnog zdravlja i javnog morala. U \u010dl. 20. ovog me\u0111unarodnog ugovora izri\u010dito je zabranjen \u201esvaki poziv na nacionalnu, rasnu ili versku mr\u017enju koji predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje”.<\/p>\n U \u010dl. 10. Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da svako ima pravo na slobodu izra\u017eavanja i da to pravo uklju\u010duje slobodu posedovanja sopstvenog mi\u0161ljenja, primanja i saop\u0161tavanja informacija i ideja bez me\u0161anja javne vlasti i bez obzira na granice. U st. 2. istog \u010dlana propisana je mogu\u0107nost da se ovo pravo, s obzirom da njegovo kori\u0161\u0107enje povla\u010di za sobom du\u017enosti i odgovornosti, mo\u017ee podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni\u010denjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru\u0161tvu, i to u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre\u010davanja nereda ili kriminala, za\u0161tite zdravlja ili morala, za\u0161tite ugleda ili prava drugih, spre\u010davanja otkrivanja obave\u0161tenja dobijenih u poverenju, ili radi o\u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. U mnogim odlukama Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stav da umetni\u010dko stvaranje i izvo\u0111enje predstavlja veliki doprinos razmeni ideja, \u0161to je klju\u010dna komponenta demokratskog dru\u0161tva, te da su umetni\u010dka sloboda i slobodan protok umetnosti ograni\u010deni samo u nedemokratskim dru\u0161tvima, nagla\u0161avaju\u0107i da kroz kreativni rad umetnik ne samo da izra\u017eava li\u010dnu viziju sveta, ve\u0107 i svoj stav o dru\u0161tvu u kojem \u017eivi i da umetnost ne samo da poma\u017ee da se oblikuje javno mnjenje, ve\u0107 da predstavlja i njegov izraz i mo\u017ee da dovede do suo\u010davanja javnosti sa zna\u010dajnim problemima svakodnevice.<\/p>\n Saglasno me\u0111unarodnim standardima o pravima deteta, neophodno je da se u odnosu na decu kao ciljnu grupu izbegnu informacije koje bi \u0161tetile njihovim interesima, te da se po\u0161tuje njihov fizi\u010dki, mentalni i moralni razvoj. Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta , izme\u0111u ostalog, propisano je \u010dl. 13. st. 1. da dete ima pravo na slobodu izra\u017eavanja, kao i da to pravo obuhvata slobodu da tra\u017ei, prima i daje informacije i ideje svih vrsta bez obzira na granice, bilo usmeno, pisano ili \u0161tampano, u umetni\u010dkoj formi ili preko bilo kog drugog sredstva informisanja. Primena ovog prava mo\u017ee biti predmet odre\u0111enih ograni\u010denja u skladu sa st. 2. istog \u010dlana, ali samo takvih koja su odre\u0111ena zakonom i neophodna radi po\u0161tovanja prava ili ugleda drugih ili radi za\u0161tite nacionalne bezbednosti, javnog poretka, javnog zdravlja ili morala. Tako\u0111e, odredbama \u010dl. 31. st. 2. Konvencije o pravima deteta, propisano je da \u0107e strane ugovornice po\u0161tovati i podsticati pravo deteta na puno u\u010de\u0161\u0107e u kulturnom i umetni\u010dkom \u017eivotu i podr\u017eati pru\u017eanje odgovaraju\u0107ih i jednakih mogu\u0107nosti za kulturne, umetni\u010dke, rekreativne i slobodne aktivnosti.<\/p>\n Ustav Republike Srbije u \u010dl. 46. st. 1. garantuje i slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje. Istim \u010dlanom, st. 2. propisano je da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to neophodno radi za\u0161tite prava i ugleda drugih, \u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i za\u0161tite javnog zdravlja, morala demokratskog dru\u0161tva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Odredbom \u010dl. 73. Ustava garantovana je sloboda umetni\u010dkog stvarala\u0161tva, kao osoben vid ispoljavanja slobode izra\u017eavanja mi\u0161ljenja.<\/p>\n Prema \u010dl. 64. Ustava Srbije, deca u\u017eivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i du\u0161evnoj zrelosti.<\/p>\n Kad je re\u010d o zabrani diskriminacije, pored me\u0111unarodnih dokumenata o ljudskim pravima, diskriminaciju zabranjuje Ustav Srbije. U \u010dl. 21. st. 3. Ustava zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. U \u010dl. 18. st. 3. Ustava propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tuma\u010de u korist unapre\u0111enja vrednosti demokratskog dru\u0161tva, saglasno va\u017ee\u0107im me\u0111unarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi me\u0111unarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovo\u0111enje, a u \u010dl. 49. da je zabranjeno i ka\u017enjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mr\u017enje i netrpeljivosti.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je u \u010dlanu 4. propisano na\u010delo jednakosti tako \u0161to je regulisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama \u010dl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su razli\u010diti oblici povrede na\u010dela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja, uklju\u010duju\u0107i i neposrednu i posrednu diskriminaciju. U \u010dl. 11. zabranjeno je izra\u017eavanje ideja, informacija i mi\u0161ljenja kojima se podsti\u010de diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog li\u010dnog svojstva, u javnim glasilima ili drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi na\u010din. Pored toga, u \u010dl. 12. zabranjeno je uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Imaju\u0107i u vidu vidove diskriminacije na koje se u pritu\u017ebi ukazuje, relevantna je i odredba \u010dl. 20. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisano da je, pored ostalog, zabranjeno javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola, izra\u017eavanje mr\u017enje, omalova\u017eavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.<\/p>\n Budu\u0107i da nije bio dostupan snimak predstave, u cilju pravilnog utvr\u0111ivanja \u010dinjeni\u010dnog stanja, dve predstavnice stru\u010dne slu\u017ebe Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti prisustvovale su izvo\u0111enju predstave u razli\u010ditim terminima i na osnovu toga iznele svoja vi\u0111enja predstave u celini i onih scena u kojima su, prema tvr\u0111enju podnosioca pritu\u017ebe, iznete ideje i stavovi diskriminatornog karaktera. Nakon odgledane predstave, predstavnice stru\u010dne slu\u017ebe sa\u010dinile su slu\u017ebene bele\u0161ke sa svojim zapa\u017eanjima i mi\u0161ljenjem. Ni jedna od njih nije stala na stanovi\u0161te da su ideje, stavovi i poruke koje su deci tokom predstave upu\u0107ene diskriminatornog karaktera. Analiziran je, tako\u0111e, i integralni tekst komada, koji sadr\u017ei opis 16 scena, koji pru\u017ea celovit uvid u sadr\u017einu predstave i poruka koje se deci plasiraju, uprkos tome to se mo\u017ee pretpostaviti da u svakom izvo\u0111enju predstave ima i izvesnih improvizacija i odstupanja od teksta komada.<\/p>\n Analiza teksta i opisa spornih scena za koje se u pritu\u017ebi tvrdi da su diskriminatorne, pokazuje da se tvr\u0111enja podnosioca pritu\u017ebe ne mogu prihvatiti jer nemaju objektivno utemeljenje u tekstu predstave, imaju\u0107i u vidu da je predstava namenjena deci. Naime, nesporno je da odrasla osoba sa znanjem i \u017eivotnim iskustvom, senzibilisana za probleme marginalizacije i diskriminacije pojedinih dru\u0161tvenih grupa, koja je sposobna za prepoznavanje poruka na simboli\u010dkom nivou, mo\u017ee iz teksta \u201eu\u010ditati” odre\u0111ena zna\u010denja, uklju\u010duju\u0107i i zna\u010denja koja tekstu daje podnosilac pritu\u017ebe. Predstava je, me\u0111utim, namenjena deci do 10 godina starosti, koja na ovom nivou razvojnih sposobnosti poruke primaju neposredno, bez otkrivanja njihovih dubljih i simboli\u010dkih zna\u010denja. Saglasno tome, za sagledavanje osnovanosti pritu\u017ebe relevantne su samo ideje, stavovi i poruke koje se u predstavi \u0161alju de\u010dijoj publici, imaju\u0107i u vidu razvojne mogu\u0107nosti dece u uzrastu do 10 godina da poruku prime i razumeju.<\/p>\n Na osnovu samog teksta komada i opisa pojedinih scena mo\u017ee se zaklju\u010diti da u predstavi nisu izra\u017eene ideje i poruke kojima se deca podsti\u010du na diskriminaciju, mr\u017enju ili nasilje prema licima ili grupama na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva (\u010dl. 11. Zakona o zabrani diskriminacije), niti u predstavi ima uznemiravaju\u0107ih ili poni\u017eavaju\u0107ih sadr\u017eaja koji imaju za cilj ili predstavljaju povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, odnosno sadr\u017eaja kojima se stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje (\u010dl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije).<\/p>\n Stavovi izra\u017eeni u pritu\u017ebi, poput stava da se u sceni o imenima izra\u017eavaju ksenofobija i rasizam, koji je, kako se navodi, vidljiv i u \u010dinjenici da su sva deca u horu iz dominantne etni\u010dke grupe (srpske), te da je ova scena \u201ekrajnje diskriminatorna za decu sa nesrpskim imenima u publici, kao i \u0161irem dru\u0161tvu” nemaju oslonac u samom tekstu predstave i posledica su dodavanja zna\u010denja koji tekst objektivno ne sadr\u017ei. U poruke koje su iz ovih scena deca u stanju da razumeju svakako ne spadaju da je \u201epo\u017eeljna nacionalna \u010disto\u0107a” porodice, a nepo\u017eeljno \u201erasno me\u0161anje i otvaranje prema nacionalnoj i rasnoj drugosti”. Nema, tako\u0111e, podlogu u tekstu predstave ni stav iznet u pritu\u017ebi da je sekvenca razgovora o \u201erahiti\u010dnim nogama” primer diskriminacije osoba\/dece sa invaliditetom. Naime, u opisu ove scene nema nijednog elemenata na osnovu kojeg se mo\u017ee zaklju\u010diti da se de\u010dijoj publici \u0161alje poruka da su osobe sa invaliditetom \u201eni\u017ea vrsta”, niti da se vr\u0161i podsticanje na diskriminaciju i poni\u017eavanje ovih osoba. Posledica dodavanja zna\u010denja koji tekst predstave objektivno nema, jesu i stavovi izneti u pritu\u017ebi o \u201estereotipizaciji kuvarica kao \u201eprovincijalki” iz Vojvodine, s ograni\u010denim intelektualnim sposobnostima”, o diskriminaciji Romkinja i Roma u sceni u kojoj se \u201eparkad\u017eija” degradira u \u201eskuplja\u010da sekundarnih sirovina” jer je, kako se u pritu\u017ebi navodi, \u201eop\u0161te prihva\u0107eno da ovaj posao obavljaju pripadnice\/i romske populacije u Srbiji”.<\/p>\n Na osnovu analize teksta komada, ne mo\u017ee se, tako\u0111e, zaklju\u010diti da se u predstavi izra\u017eava mr\u017enja i omalova\u017eavanje \u017eena, niti da se zagovaraju i podr\u017eavaju predrasude, obi\u010daji i drugim dru\u0161tveni obrasci pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova, \u0161to bi predstavljalo diskriminaciju na osnovu pola, zabranjenu \u010dl. 20. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Naime, na\u010din na koji se u pritu\u017ebi interpretiraju scene u kojima se pojavljuju \u017eenski likovi – zubarka, kuvarica, \u201epomaga\u010dica\/smeta\u010dica” i \u201epaketarka” – pokazuje da se iz teksta \u201eu\u010ditavaju” sadr\u017eaji, zna\u010denja i poruke koje tekst objektivno ne nosi. Deca iz ovih scena ne mogu prepoznati \u201ehijerarhiju mo\u0107i”, koja, kako se u pritu\u017ebi navodi, \u201esamo menja oblike koji potvr\u0111uju mu\u0161ku nadmo\u0107 i poni\u017eeno ismejano mesto za \u017eene”, niti \u201eheteroseksisti\u010dko hijerarhizovanje uloga” i sl.<\/p>\n Kad je u pitanju scena u kojoj se pojavljuje stjuardesa, iz dostupnog teksta ne mo\u017ee se zaklju\u010diti da glumica ima zadatak da lik gradi koriste\u0107i seksualizovane pokrete, a u tekstu ne postoji re\u010denica \u201edobra je”, ve\u0107 \u201esimpati\u010dna je”, koju izgovara mu\u0161ki lik u predstavi, niti replika o njegovom pozivu mu\u0161karcima iz publike da daju komentare. Prema zapa\u017eanjima predstavnica slu\u017ebe Poverenika koje su predstavu gledale navodi se da je stjuardesa predstavljena kao zgodna, lepa, dobra i vrlo ljubazna osoba, te da se na osnovu njene garderobe ne mo\u017ee zaklju\u010diti da je degradiraju\u0107a jer cipele na \u0161tiklu koje nosi, pored uobi\u010dajene garderobe, nisu obu\u0107a koja degradira \u017eene. U tekstu predstave navedena je izjava na engleskom \u201etee, coffe and me…”, koju stjuardesa izgovara. U izve\u0161taju predstavnica stru\u010dne slu\u017ebe Poverenika koje su predstavu gledale, konstatovano je da u trenutku izgovaranja ove re\u010denice, stjuardesa ne predstavlja centralni lik na sceni, ve\u0107 se nalazi u drugom planu i veoma je tiho izgovara. Iako se iz ove scene ne mo\u017ee zaklju\u010diti da se \u201edeci nudi ekstremno seksisti\u010dki sadr\u017eaj u kome se \u017eena predstavlja kao puki seksualni objekat”, kako se to navodi u pritu\u017ebi, ne mo\u017ee se u potpunosti prihvatiti stav iz izja\u0161njenja da re\u010denica \u201etee, coffe and me…” predstavlja \u0161alu za roditelje koju deca ne\u0107e razumeti. Bez obzira na to da li deca razumeju zna\u010denje ove re\u010denice, postoji verovatno\u0107a da \u0107e je upamtiti i u nekom kasnijem trenutku ponoviti mo\u017eda i ne znaju\u0107i \u0161ta izgovaraju. Zbog toga je Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti stava da bi bilo po\u017eeljno da se ova re\u010denica izostavi.<\/p>\n Za celovito sagledavanje predmeta, potrebno je imati u vidu da se ovde radi o umetni\u010dkom stvarala\u0161tvu izra\u017eenom u formi pozori\u0161ne predstave, kojoj prisustvuju deca sa roditeljima\/pratiocima. Kao \u0161to je ve\u0107 navedeno, dometi slobode (umetni\u010dkog) izra\u017eavanja, zbog njenog zna\u010daja u demokratskom dru\u0161tvu, odre\u0111eni su veoma \u0161iroko, a njeno ograni\u010denje je dopu\u0161teno samo radi ostvarivanja odre\u0111enih legitimnih ciljeva (interesa), pod uslovom da postoji sna\u017ena dru\u0161tvena potreba za ograni\u010denjem, koje mora biti neophodno i proporcionalno za ostvarivanje cilj. Budu\u0107i da se predstavom ne \u0161ire ideje koje se mogu kvalifikovati kao oblici diskriminacije propisani \u010dl. 11., 12. i 20. Zakona o zabrani diskriminacije, koji bi, pod odre\u0111enim uslovima, eventualno mogli da budu razlog za zabranu izvo\u0111enja predstave, stvar je individualne procene ideolo\u0161kih i estetskih vrednosti koje predstava promovi\u0161e. One mogu biti u skladu ili potpuno suprotne onima za koje se zala\u017eu roditelji\/pratioci, tj. oni koji odlu\u010duju da li \u0107e dete dovesti na predstavu i da li \u0107e dopustiti da je odgleda do kraja, \u0161to podrazumeva i slobodu da se dete odvede sa predstave u bilo kom trenutku. Ne treba zanemariti ni \u010dinjenicu da stavovi i ideje izra\u017eeni u predstavi mogu biti povod da roditelj\/pratilac nakon predstave na primeren na\u010din razgovora sa detetom i pru\u017ei mu \u017eeljena usmerenja. Kona\u010dno, treba naglasiti da su u odnosu na ovu, kao i na ostale pozori\u0161ne predstave i sva druga umetni\u010dka dela, legitimne sve umetni\u010dke, estetske i sve druge kritike, analize i vrednosne ocene. Njima je mesto u stru\u010dnim publikacijama, medijima, na skupovima i drugim mestima okupljanja, a njihovo javno saop\u0161tavanje i publikovanje mo\u017ee podsta\u0107i raspravu u javnom diskursu o kvalitetu same predstave.<\/p>\n Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mi\u0161ljenje da ideje i stavovi izra\u017eeni u de\u010dijoj pozori\u0161noj predstavi \u201e…” pozori\u0161ta \u201ePu\u017e” nisu suprotni propisima o zabrani diskriminacije, pa se njeno organizovanje i izvo\u0111enje ne mo\u017ee kvalifikovati kao diskriminatorno.<\/p>\n <\/p>\n
\n– da na samom po\u010detku predstave, jedini \u017eenski lik (u jednoj od prvih replika derogativno ozna\u010den kao \u201epomaga\u010dica – smeta\u010dica”) uvodi u naredne narativne sekvence niz stereotipiziranih \u017eenskih uloga i zanimanja, od \u201eprovincijalne” kuvarice s vojvo\u0111anskim akcentom, preko zastra\u0161uju\u0107e zubarke i otvoreno seksisti\u010dki degradirane stjuardese koja na engleskom uz kafu i \u010daj nudi i sebe (kao seksualni objekat), do autoritarne slu\u017ebenice u parku koja se ogra\u0111uje od sakuplja\u010da sekundarnih sirovina i kona\u010dno do \u201eobezmo\u0107ene” majke. Za to vreme centralni mu\u0161ki lik i kad je blago ismejan, ipak na kraju pobedi, evidentno se uspostavljaju\u0107i u tvorca i sprovoditelja normative za etni\u010dku, rodnu, klasnu i seksualnu prihvatljivost svih likova u predstavi uklju\u010duju\u0107i i de\u010dije;
\n– da kroz \u010ditavu predstavu centralni mu\u0161ki lik fizi\u010dki udara ne samo druge likove, ve\u0107 povremeno i publiku, razli\u010ditim predmetima, simuliraju\u0107i tako razne oblike fizi\u010dkog nasilja;
\n– da je predstava prepuna ismevanja, potcenjivanja, poni\u017eavanja i psiholo\u0161ko-emotivnih oblika degradacije \u201edrugosti”, prepoznatljivih kao instrument socio-politi\u010dkih isklju\u010denja \u201edrugosti”;
\n– da je jedan od primera seksizma\/mizoginije i to \u0161to predstava po\u010dinje ustanovljavanjem B. M. \u2013 B. K. kao glavne zvezde. Za pomenutom scenom sledi uvo\u0111enje lika \u201epomaga\u010dice”, koja se u slede\u0107oj sceni predstavlja kao \u201esmeta\u010dica” koja okre\u0107e le\u0111a i pokazuje svoju zadnjicu publici. U ovoj sceni se diskriminacija odvija na vi\u0161e nivoa, ona se strukturi\u0161e kroz jasno heteroseksisti\u010dko hijerarhizovanje uloga (B. K. je centralni lik, \u017eena tek \u201epomaga\u010dica” i \u201esmeta\u010dica”), a sa druge strane se \u017eensko telo (zadnjica) koristi kao izvor podsmeha, zarad sticanja naklonosti publike. Kroz celu predstavu ova uspostavljena rodna hijerarhija mo\u0107i samo menja oblike koji potvr\u0111uju mu\u0161ku nadmo\u0107 i poni\u017eeno ismejano mesto za \u017eene;
\n– da se seksizam\/mizoginija vidi i u primeru stjuardese koja ulazi u visokim \u0161tiklama (jedan od uobi\u010dajenih heteroseksisti\u010dkih feti\u0161a), sa izrazito seksualizovanim pokretima, dok u repertoar avionskih usluga uvodi \u201etee, coffe and me…”; da se, drugim re\u010dima, deci nudi ekstremno seksisti\u010dki sadr\u017eaj u kome se \u017eena predstavlja kao puki seksualni objekat; u jednom trenutku, centralni (mu\u0161ki) lik seksisti\u010dki komentari\u0161e stjuardesu re\u010dima \u201evidi kako je dobra”, \u201esvode\u0107i \u017eenu na objekat i pozivaju\u0107i mu\u0161karce iz publike da sau\u010destvuju u njegovim mizoginim fantazijama”, te da je \u201ediskriminacija profesije stjuardese u ovoj sceni pro\u017eeta seksisti\u010dkom objektifikacijom \u017eene u toj ulozi, kako profesionalno, tako i u predstavi”.
\n– da se primer seksizma\/mizoginije vidi i u sceni u kojoj je zubarka predstavljena kao negativka koja zastra\u0161uje decu, a pored toga, dosta usiljenim tonom ponavlja vi\u0161e puta kako \u0107e zub uspavati sprejom. Poni\u017eavaju\u0107e za \u017eene koje su u zubarskoj struci, kao i za decu koja treba da idu zubaru. I jo\u0161 jedan oblik mizoginije: to \u0161to rade \u017eene boli, a \u017eena koja to radi je \u201enegativka”;
\n– da je primer za klasizam\/etno-centralizam, kuvarica koja je prikazana kao \u201eSosa” iz poni\u017eavaju\u0107ih viceva o Vojvo\u0111ankama, koja \u201eslabo razume” op\u0161ti kontekst lika de\u010daka s kojim se susre\u0107e u datoj sceni, te je otvoreno prikazana kao \u201eglupa”. Poni\u017eavaju\u0107a stereotipizacija kuvarica kao \u201eprovincijalki” iz Vojvodine, s ograni\u010denim intelektualnim sposobnostima, dominira ovom sekvencom. Tako\u0111e, ovo je jedna od scena u kojoj se nagla\u0161ava \u201ebeocentri\u010dna” slika dr\u017eave u kojoj se radnja predstave odvija, neosporno Srbije, a kojom Beograd dominira kao \u201ekulturna prestonica”;
\n– da je primer diskriminacije osoba\/dece sa invaliditetom, scena u kojoj se obja\u0161njavaju dva na\u010dina na koja neko ima kratke noge i \u201erahitis noge (iks noge)”, a oba primera prikazuju te osobe kao pripadnice\/ke ni\u017ee vrste, ismevaju\u0107im tonom, podsti\u010du\u0107i njihovu diskriminaciju i poni\u017eavanje;
\n– da je primer heteroseksualnog zavo\u0111enja dece, scena gde ve\u0107ina devoj\u010dica iz de\u010djeg hora dolazi do centralnog (mu\u0161kog) lika, predstavi mu se i klekne, dok ih on svaku ponaosob odbija od sebe, a na kraju dolazi devoj\u010dica koju on prihvati kao \u201ezadovoljavaju\u0107u” zbog toga \u0161to ima \u201eizvorno” srpsko ime \u201eMilojka”; da ova scena predstavlja \u201eheteroseksualnu erotizaciju devoj\u010dica i na ivici je pozitivnog vrednovanja pedofilije”;
\n– da je primer za ksenofobiju i rasizam u istoj sceni kada devoj\u010dice iz hora prilaze centralnom liku, predstavljaju mu se imenom i on ih odbija, jer imaju ne-srpska imena jer se time \u0161alje poruka o po\u017eeljnoj \u201enacionalnoj \u010disto\u0107i” porodice, kroz li\u010dna imena; da su u pitanju samo \u017eenska imena, a posebno je poni\u017eavanje prisutno \u201eu smislu zabrane rasnog me\u0161anja na simboli\u010dkom nivou, budu\u0107i da centralni lik sa ga\u0111enjem izgovara kombinacije ne\u2013srpskih \u017eenskih imena sa srpskim prezimenima, ukazuju\u0107i na nepo\u017eeljnost rasnog me\u0161anja i otvaranje prema nacionalnoj i rasnoj drugosti (npr. \u201eEsmeralda Kujund\u017ei\u0107”, \u201e\u0160akira Guzina”); da su, pored toga, po izgledu sva deca u horu iz dominantne etni\u010dke grupe (srpske), a scena je krajnje diskriminatorna za decu sa nesrpskim imenima u publici, kao i \u0161irem dru\u0161tvu;
\n– da primer rasizama i scena u kojoj \u017eenski lik igra ulogu radnice gradskog zelenila i iskazuje ljutnju zbog razbacanog \u0111ubreta koje ona mora da skuplja po parku; da je u slede\u0107oj sekvenci ljutnja zbog dodatnog posla jasno formulisana kao prezir zbog njene degradacije u \u201eskuplja\u010da sekundarnih sirovina”; da se ovom scenom direktno iskazuje diskriminacija nad Romkinjama i Romima, \u201ebudu\u0107i da je op\u0161te prihva\u0107eno da ovaj posao obavljaju pripadnice\/i romske populacije u Srbiji”;
\n– da je primer za heteroseksizam to \u0161to se u predstavi obe\u0107ava \u201ecarstvo drugarstva”, za koje (gledateljke\/i) pretpostavljaju da je u pitanju prostor gde vladaju razumevanje, podr\u0161ka i solidarnost; da se, me\u0111utim, bezuspe\u0161no pute\u0161estvije glavnog lika de\u010daka, koji be\u017ei od ku\u0107e zbog psiholo\u0161ko-emotivnog nasilja, strukturisanog kroz ismejavanje de\u010dakovog straha od groma od strane oca, na kraju zavr\u0161ava porukom da je jedini sigurni prostor heteroseksisti\u010dka porodica, odnosno, porodica u kojoj je majka podre\u0111ena mu\u017eu, ismevana, manje vredna, \u201epomaga\u010dica”; da se iz ove scene ne saznaje koja je o\u010deva profesija, dok se jasno isti\u010de da majka radi manje dru\u0161tveno vrednovani posao “paketarke” u po\u0161ti, \u201e\u010dije intelektualne (ne)sposobnosti je navode da slu\u010dajno upakuje svoje dete u paket (!)”; da se u ovoj sceni \u201enormalizuje o\u010devo nasilje nad detetom, kao i nemo\u0107 majke da ga za\u0161titi”.<\/p>\n
\n– da u dramama srpskih i ne-srpskih pisaca, \u010diji je cilj odra\u017eavanje i karikiranje stvarnosti i koji opisuju aktuelno vreme na jedan humoristi\u010dan na\u010din, cilj nije omalova\u017eavanje, ve\u0107 \u201eodra\u017eavanje stvarnosti”. Tako smo nekada imali prevrtljive trgovce i advokate, lukave seljake, sujetne svekrve, lenje snahe, razma\u017eene bogata\u0161e, a danas imamo neke druge primere. U tom kontekstu ra\u0111ena je i scena sa \u201esrpskim imenima”, koja je potpuno pogre\u0161no percipirana od podnosioca pritu\u017ebe, u toj sceni je \u201eiskarikirana” \u010dinjenica da se danas sve \u010de\u0161\u0107e deci daju \u201einternacionalna” imena i da bi danas devoj\u010dica koja ima staro srpsko ime Milojka, bila \u201edrugost” i \u201epredmet podsmeha”. Dakle namera svakako nije \u201ezabrana rasnog me\u0161anja” ve\u0107 jedan pogled na stvarnost i to je pitanje \u201eukusa”, a ne \u201erasizma” kako se u pritu\u017ebi navodi;
\n– da \u201eli\u010dna svojstva” likova u predstavi nisu predstavljena na na\u010din da omalova\u017eavaju bilo koga, niti pojedina\u010dno niti u interakciji sa drugim likovima u predstavi. \u017denski likovi u predstavi nisu \u201eciljno postavljeni kao \u017eenski”, niti je \u201emu\u0161ki lik B. K.” ciljno postavljen kao \u201ecentralni” kako bi se degradirao \u017eenski rod. Tako\u0111e, odabir zanimanja kuvarice ili paketarke u po\u0161ti nisu namerno odabrani kako bi degradirali \u017eenu, jer navedena zanimanja nisu niti su bilo koja druga \u201edegradiraju\u0107a za bilo koji pol”, a ni jedan lik u predstavi nije prikazan kao \u201eglup”, \u201emanje vredan”, ve\u0107 upravo podnosilac pritu\u017ebe, polaze\u0107i od sopstvenih predrasuda, gradi li\u010dnu i krajnje iskrivljenu sliku predstave. Tako je navedeno da su predstavu gledale \u010detiri aktivistkinje i feministkinje sa \u201ene-srpskom decom”, zatim da je op\u0161te prihva\u0107eno da samo pripadnici romske populacije bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, kao i da je paketarka u po\u0161ti dru\u0161tveno manje vrednovano zanimanje (u odnosu na \u0161ta?), da je kuvarica prikazana kao provincijalka iz Vojvodine, da su \u0161tikle heteroseksualni feti\u0161 i tako na osnovu li\u010dnih predrasuda, grade pogre\u0161nu sliku o predstavi. Isto bi bilo kada bi scena iz filma \u201eJackie Brown” reditelja Kventina Tarantina (Quentin Tarantino) \u2013 kada stjuardesa po izlasku iz aviona biva uhap\u0161ena zbog krijum\u010darenja \u201eprljavog novca”, bila okarakterisana kao \u201edegradiranje i kriminogenizacija profesije stjuardese”;
\n– da podnosioci pritu\u017ebe nisu najbolje razumeli radnju predstave, te su likove koji su prikazani kao krajnje pozitivni (ne priglupi, ve\u0107 krajnje otresiti, pametni i simpati\u010dni) ali istovremeno i sme\u0161ni (u de\u010djim predstavama deca se edukuju na zanimljiv na\u010din, kroz smeh a ne kroz podsmeh) videli kao priglupe provincijalke, negativne i sl, a \u010dak nisu ni prepoznale da je radnica gradskog zelenila zapravo mu\u0161karac;
\n– da je nesporno da svaki pojedinac ima pravo da tuma\u010di i stvari posmatra iz svog li\u010dnog ugla, i da mu je dato pravo da na ovaj na\u010din \u201eprocesuira” svoje utiske, ali je nedopustivo da se u referatu pritu\u017ebe koriste re\u010di kao \u0161to su \u201eheteroseksualno zavo\u0111enje dece”, \u201ediskriminacija osoba sa invaliditetom” i da ukoliko ih neko izgovara, mora biti svestan njihove te\u017eine; da su \u201enakon ove pritu\u017ebe upravo ljudi koji u\u010destvuju u ovoj predstavi \u017ertve i predmet omalova\u017eavanja i vre\u0111anja od strane lica koja su ovu pritu\u017ebu sastavila”; da je indikativno da podnosioci pritu\u017ebe u svemu vide \u201eono \u0161to \u017eele da vide” i potpuno jednostrano i neargumentovano, iznose utiske i neistine;
\n– da je predmetna feministi\u010dka organizacija \u201evisoko senzitivna” na neke dru\u0161tvene pojave, ali stavovi izneti u pritu\u017ebi su radikalni i isklju\u010divi, jer se u svakoj sceni i svakom nazivu lika vidi diskriminacija; da dodatno treba imati u vidu i \u010dinjenicu i da su i roditelji \u201evisoko senzitivni” na i najmanju naznaku bilo kakvog zlostavljanja svoje dece (verbalnog i neverbalnog), i da bi oni prvi primetili ovakvu \u201epatologiju” kakva se insinuira u pritu\u017ebi;<\/p>\n
\n– da B. K. ne \u201eudara” likove u predstavi i publiku, ve\u0107 ih lupne kartonskom tubom, i to ne radi kroz \u010ditavu predstavu ve\u0107 samo u prvoj sceni. Pored toga, on lupne kartonskom tubom ne \u201edruge likove” ve\u0107 samo jedan drugi lik, a to ne \u010dini \u201eraznim predmetima”, ve\u0107 samo kartonskom tubom. A u odnosu na publiku, isto tako lupne kartonskom tubom \u010detvoro dece u publici i jednu mamu, na \u0161ta obi\u010dno ostala deca iz publike koja nisu dobila \u201elup” po\u010dnu da vi\u010du \u201ei mene, i mene”;
\n– da je potpuno nezamislivo da bi roditelji koji sve vreme sede pored svoje dece dozvolili da njihovu decu bilo ko zlostavlja i \u201efizi\u010dki udara” u toku pozori\u0161ne predstave;
\n– da \u017eenski lik publici ne pokazuje \u201ezadnjicu” ve\u0107 osmeh, odnosno, smajli koji je nacrtan na turu njenih pantalonica;
\n– da likovi \u201epomaga\u010dica\u2013smeta\u010dica” nisu uspostavljeni da bi se \u201estrukturisalo heteroseksisti\u010dko hijerarhizovanje uloga”, niti je polna odre\u0111enost ovih likova bitna za samu scenu ili predstavu, ve\u0107 su to, isto tako, mogli biti pomaga\u010d i smetalo. Smeta\u010dica se zove jer joj je u toj sceni zadatak da smeta da predstava po\u010dne (duva u trubu i sl.), a ne zato \u0161to je \u017eenskog pola. Dakle, potpuno su pogre\u0161no percipirane scene, gde polna odre\u0111enost likova ne igra nikakvu ulogu, niti je \u017eenski lik izvor podsmeha, ve\u0107 naprotiv de\u010dijeg smeha;
\n– da u predstavi kuvarica nije \u201eglupa provincijalka iz Vojvodine”, ve\u0107 je dobra i bri\u017ena \u017eena, a njeno poreklo nije od bilo kakve va\u017enosti za predstavu, naro\u010dito ako se ima u vidu da se ime \u201eSosa” u predstavi ne navodi, tako da \u201easocijacije” o \u201evicevima o Sosama” ne korespondiraju sa stvarnom predstavom;
\n– da u predstavi nigde nije re\u010deno da je \u201eBeograd kulturna prestonica”, a da sama predstava ne nosi tu poruku;
\n– da je u predstavi zubarka prikazana kao jako simpati\u010dna \u017eena, a razlog za\u0161to deca pobegnu sa scene vidi se iz replike B. K: \u201eTetka Zubo, moji drugari nisu pobegli zato \u0161to si zubarka nego zato \u0161to si se tako iznenada pojavila iz tog podruma”; da deca prihvataju zubarku i svi \u017eele da poprave zube, a da je cilj ove scene je da se kod dece razbije strah od zubara, i lik zubarke u pritu\u017ebi je sveden na deli\u0107 scene izva\u0111en iz konteksta, uz krajnje \u201eli\u010dni utisak”., da zubarka ne ponavlja vi\u0161e puta usiljeno kako \u0107e zub uspavati sprejom, nego to ka\u017ee samo jednom, ka\u017ee i da je to divota, dakle ni\u0161ta stra\u0161no; da nije zastra\u0161uju\u0107e, ve\u0107 komi\u010dno vidi se po tome \u0161to ona zaspi i nasloni glavu jednom detetu u krilo, a da bude jo\u0161 komi\u010dnije, deca je probude zajedni\u010dkim slo\u017eenim uzvikom.; da je \u010ditava scena napisana tako da jasno stavi deci do znanja da se ne treba pla\u0161iti ni zubara ni zubarke, a ima i poezije jer \u201ezub zaspi i sanja da gricka \u010dokoladu”… Iz teksta se vidi da kada se zubarka probudi, ona ka\u017ee deci: izvinite malo sam zadremala, dragi moji pu\u017ei\u0107i kad ste ve\u0107 tu i kad sam ja ve\u0107 tu sad \u0107u lepo da vam pregledam zubi\u0107e ko \u0107e prvi \u2013 i deca pritr\u010de zubarki sa \u017eeljom da budu prvi za pregled;
\n– da je primer koji je naveden u pritu\u017ebi kao diskriminacija osoba\/dece sa invaliditetom upravo suprotan, jer se u toj sceni govori o tome da je \u201erahitis” bolest koja se le\u010di, da je uzrok nedostatak kalcijuma ili no\u0161enje prevelikog tereta i deci se (bez imalo podsmeha) ukazuje da treba da unose vitamine i ne nose te\u0161ke terete; da nema bilo kakvog ruganja, kako se to insinuira u pritu\u017ebi;
\n– da seksizam i mizoginija koji podnosioci pritu\u017ebe vide u sceni sa stjuardesom i njenim visokim \u0161tiklama (pri tome defini\u0161u\u0107i \u0161tikle kao \u201eheteroseksualni feti\u0161” \u2013 dok zaposleni u pozori\u0161tu kao \u017eensku obu\u0107u) ne postoji. Replika koja je izgovorena i na koju se u pritu\u017ebi ukazuje, izgovorena je na engleskom jeziku i nije upu\u0107ena deci, a pokreti stjuardese nisu \u201eseksualizirani”, ve\u0107 \u017eenstveni, a ako je neko \u017eenstven nije nu\u017eno i \u201epuki seksualni objekat”, kako to podnosioci pritu\u017ebe zaklju\u010duju; da je, s obzirom na to da stjuardese nose \u0161tikle, naro\u010dito kada se prizemlje, bilo logi\u010dno da ih nosi i gospo\u0111a Sofija kada igra taj lik, izme\u0111u ostalog i da bi se razlikovala od lika parkad\u017eije koji ima gumene \u010dizme, od lika majke koja je u ku\u0107nim papu\u010dama, i tako dalje, odnosno svaki od njenih \u0161est likova ima druga\u010diju obu\u0107u;
\n– da je pogre\u0161no percipirano da je \u201e\u017eenski lik radnica zelenila” jer se zapravo radi o mu\u0161kom liku, pri\u010da dubokim glasom, nosi pantalone, a i de\u010diji hor, kako bi bilo jasnije da se radi o mu\u0161kom liku, slo\u017eno ka\u017ee \u201eparkad\u017eija”. Uz to parkad\u017eija se buni zato \u0161to deca prave \u0111ubre, pa on nema vremena da zaliva cve\u0107e (vidi se iz teksta); da je u pritu\u017ebi navedeno, kao \u201eop\u0161te poznata \u010dinjenica”, da su skuplja\u010di sekundarnih sirovina romske nacionalnosti, i iz te \u201eteze” izvodi zaklju\u010dak da je u pitanju \u201erasna diskriminacija”, \u0161to je vi\u0161e nego zlonamerno i potpuno neta\u010dno;
\n– da se \u201einternacionalna” imena se daju deci srpskog i ne-srpskog porekla, tako da smisao te scene nije da se diskrimini\u0161u \u201ene-srpska deca”, ve\u0107 da se uka\u017ee na jednu pojavu u dru\u0161tvu, \u0161to je pitanje ukusa, a ne rasizma, da je neta\u010dan i opis da \u201ecentralni lik sa ga\u0111enjem izgovara kombinacije ne-srpskih imena sa srpskim prezimenima”; da glumac u toj sceni samo pokazuje \u010du\u0111enje da neko kombinuje strana imena sa \u0161aljivim prezimenima: Kajmakovi\u0107, Puvalo, Kur\u010dubi\u0107 i Guzina; da u ovom delu nema nikakve rasne diskriminacije, po\u0161to nijedno navedeno ime \u201ene daje naznaku da su u pitanju pripadnici bilo koje rase”.
\n– da je potpuno neshvatljivo da su \u201esva deca u horu po izgledu iz dominantne grupe \u201e(srpske)”, kako se u pritu\u017ebi navodi; da nije sporno da u horu nema dece druge boje ko\u017ee, ali da nije jasno kako se po izgledu vidi da je neko \u201eSrbin” ili ne, i od kakve je to va\u017enosti za hor; da nije ni ta\u010dno da su sva deca u horu samo \u201esrpska” jer su u horu deca muslimanske veroispovesti, i ruskog, makedonskog porekla, ameri\u010dki dr\u017eavljani i dr., ali i srpska i ne-srpska deca u horu su zato \u0161to imaju sluha, a ne zato da bi se zadovoljili zahtevi bilo kojih organizacija;
\n– da u sceni u kojoj je prikazana jedna obi\u010dna porodica, pogre\u0161no su izvedeni iskrivljeni zaklju\u010dci da je lik \u201emajke podre\u0111en mu\u017eu”, mu\u017e u predstavi ne sprovodi nikakvo nasilje, niti nad suprugom niti u dijalogu ima i jedne re\u010di na osnovu koje se mo\u017ee zaklju\u010diti da sprovodi nasilje nad detetom; da, naprotiv, i sama majka u nekoliko replika ka\u017ee da se otac stalno zafrkava, dok je zaklju\u010dak scene da se mu\u017e zafrkava i sa sinom i sa suprugom; da je pogre\u0161no vi\u0111enje podnosioca pritu\u017ebe da je majka intelektualno (ne)sposobna jer u tatinoj zavr\u0161noj replici se ka\u017ee da se stra\u0161ko sam sakrio u kutiji, te da je neta\u010dna konstatacija iz pritu\u017ebe da je \u201eglupa majka-supruga ubacila dete u kutiju”. Naime, dete je samo u\u0161lo u nju, bez maminog znanja, tako \u0161to je izvadilo medu iz kutije i sakrilo se u nju; da je zanimanje majke u funkciji scene, a ne u funkciji seksizma i omalova\u017eavanja \u017eena i profesije paketara u po\u0161ti, uz napomenu da je svako zanimanje za po\u0161tovanje;
\n– da je \u201eheteroseksualno zavo\u0111enje dece” najte\u017ea i najru\u017enija \u201eoptu\u017eba” ikada upu\u0107ena akterima predstave, a da opis same scene obiluje neistinama; da, pre svega, B. K. ne prilazi, kako je navedeno \u201eve\u0107ina devoj\u010dica iz hora”, nego samo \u010detiri, a neta\u010dno je i da one \u201ekleknu” jer niko ne klekne. Opisana scena defini\u0161e se kao \u201eerotizacija devoj\u010dica” na ivici \u201epedofilije”; da je ova \u201ekvalifikacija” sablaznula sve koji su pritu\u017ebu pro\u010ditali, me\u0111utim, i pored toga postavlja se pitanje kako je mogu\u0107e da svi roditelji koji prisustvuju predstavi zajedno sa decom, kao gledaoci, kao i roditelji tih devoj\u010dica koje u\u010destvuju u predstavi nisu prepoznali niti u jednoj sceni bilo kakvu \u201eerotizaciju” sopstvene dece; da su roditelji \u201evisoko senzitivni” i prepoznaju i najmanju naznaku patologije prema sopstvenom detetu, pa bi, da ima i malo istine u navodima iz pritu\u017ebe, ova predstava odavno bila \u201ecenzurisana” i sankcionisana.<\/p>\n
\n– da nijedna predstava pozori\u0161ta \u201eP.” nema kao \u201eglavni osnov” zasmejavanje dece i publike, ve\u0107 preno\u0161enje \u017eivotnih poruka deci i odraslima, i to onih koje su u duhu drugarstva, ljudskih prava i tolerancije. U ovom slu\u010daju, predstava je zasnovana na ideji koja se provla\u010di kroz celu predstavu, a na kraju je saop\u0161tava S. J. replikom \u201eSvaka porodica treba da je carstvo u kome caruje drugarstvo”;
\n– da je zasmejavanje publike kolateralna dobit, \u010diji je cilj bolja prijem\u010divost ideje svake predstave, a taj stil komuniciranja s publikom preuzet je od \u010dika Jove Zmaja, dok, zbog istog stila, u predstavi postoje i \u0161ale za odrasle, koje deca ne razumeju jer njima nisu ni namenjene;<\/p>\n
\n– da je S. C. A. jedna od prvih \u017eena rediteljki u Srbiji i da se uvek trudila da u svojim re\u017eijama \u017eene prika\u017ee \u0161to pozitivnije, zbog \u010dega smatra da su primedbe na ovu predstavu nedobronamerne i dovedene do apsurda;
\n– da je umetnost jako tanana materija, te\u0161ko uhvatljiva, a da umetni\u010dko delo svako tuma\u010di na svoj na\u010din,
\n– da je, kao rediteljka, insistirala da \u017eenski likovi u predstavi da imaju isklju\u010divo pozitivne crte karaktera, kao i da u predstavi jedna glumica tuma\u010di sve \u017eenske likove i jedan mu\u0161ki;
\n– da je jo\u0161 od XIV veka u \u201ekomediji del arte” uspostavljen princip kori\u0161\u0107enja komi\u010dnih udaraca koji nisu realni, bolni, ve\u0107 su persiflirani i izazivaju smeh kod publike; taj sme\u0161ni \u0161tap zove se \u201eslep-stik” i zato se taj \u017eanr zove slep-stik komedija, a pozori\u0161te \u201eP.” koristi taj izum koji veseli publiku;
\n– da je zubarka veoma \u0161armantna i pozitivna li\u010dnost koja decu ohrabruje da redovno idu kod zubara, obe\u0107avaju\u0107i da ih le\u010denje zuba ne\u0107e boleti da bi lak\u0161e prihvatili odlazak kod zubara, zubarka nije stra\u0161na ve\u0107 je simpati\u010dna i sme\u0161na;
\n– da je pri\u010da o diskriminaciji osoba sa invaliditetom u predstavi izmi\u0161ljena, jer u sceni de\u010dak dobije \u201eiks” noge jer mu je prete\u017eak teret koji nosi, dakle savet je da deca ne nose prete\u0161ke torbe jer mogu imati problema sa fizi\u010dkim stavom;
\n– da su sve insinuacije o seksualnim devijacijama negativna projekcija podnosioca pritu\u017ebe; dok je stjuardesa prikazana kao lepa, doterana, vesela i ljubazna \u017eena da bi se deci razbio bilo kakav strah od letenja avionom, a \u201etee, coffe and me…” izgovara na engleskom, \u0161to predstavlja \u0161alu namenjenu roditeljima;
\n– da se u odnosu na imena niko nije ismevan, ve\u0107 se dobronamerno skretala pa\u017enja da roditelji ne treba da daju deci imena po trenutnoj modi, ili po likovima iz TV serija (kao \u0161to su Sandokan ili Kasandra) jer \u201emo\u017ee do\u0107i do kolizije izme\u0111u imena i prezimena”;
\n– da su u horu deca koja se prijave na audiciju i biraju se po tome da li imaju sluha, a ne po boji ko\u017ee ili po imenu;
\n– da je scena parkad\u017eije, scena u kojoj glumica uz transformaciju igra mu\u0161ki lik bele boje ko\u017ee, zbog \u010dega se \u201ezaklju\u010duje da su podnosioci pritu\u017ebe pokazali li\u010dnu projekciju u odnosu na Rome tvrde\u0107i da se samo Romi bave tim poslom, mada nije jasno \u0161ta fali tom poslu i za\u0161to smatraju podnosioci pritu\u017ebe da je taj posao uvreda”;
\n– da se pritu\u017ebom napada i tradicionalna porodica otac, majka dete\/ca, dok je tvrdnja da je otac nasilan, a majka \u017ertva neta\u010dna, jer je majka u ovoj sceni veoma zabrinuta dok otac poku\u0161ava da je smiri i razgali;
\n– da je pritu\u017eba uvredljiva za sve vredne \u017eene koje rade u po\u0161ti na pakovanju paketa ili u sli\u010dnim preduze\u0107ima sli\u010dne poslove; da se time ugro\u017eava ravnopravnost osoba koje rade takve poslove i da se javlja i pitanje da li je ovo pritu\u017eba u kojoj se bori za ravnopravnosti ili ostra\u0161\u0107eni zahtev da se svi pona\u0161amo po \u201eparametrima koje zastupaju pritu\u017eilje”, a da je primer za to \u201ene nositi \u0161tikle, ne biti u hetero braku, ne raditi ni\u017ee rangirane poslove, ne izazivati zdrav smeh, ne davati deci srpska imena, ne primati srpsku decu u bilo kakve de\u010dije organizacije, ne pokazivati ni trunke ne\u017enosti prema deci, ne odlaziti kod zubarki, ne govoriti vojvo\u0111anskim akcentom itd.”;<\/p>\n
\n– da razli\u010dito tuma\u010denje i pogled na \u017eivot i svet oko sebe, zagarantovano je pravo svakog pojedinca, me\u0111utim sumnja se u dobru nameru podnosioca pritu\u017ebe, jer niko nikada nije skrenuo pa\u017enju na bilo \u0161ta negativno u predstavi, sve do podno\u0161enja ove pritu\u017ebe;
\nIzja\u0161njenje na pritu\u017ebu dala je i glumica S. J, u kojem je navedeno:
\n– da je u pitanju \u201ekomedija del arte”, kao jedan od \u017eanrova; ova predstava se u mnogome na nju oslanja, zbog \u010dega se postavlja pitanje da li onda i ovaj \u017eanr treba ukinuti i sa njim sve ono \u0161to ga \u010dini, u pogledu gesta i upravo onim \u0161to jeste (padanje na zadnjicu, udaranje po glavi sl.), u tom slu\u010daju to bi zna\u010dilo da su klovnovi i drugi cirkusko-akrobatski oblici apsolutno neprihvatljivi. Bavljenje glumom podrazumeva i iziskuje otvorenost ka razli\u010ditim oblicima traganja kroz likove, izra\u017eavanja razli\u010ditih emocija, pozitivnih, ali i negativnih, i podrazumeva \u010ditav spektar tananih nijansi u oblicima kritike kao \u0161to su ironija, podsmeh, apsurd;
\n– da su predstave u pozori\u0161tu \u201eP.” koncipirane na na\u010din prihvatljiv i razumljiv deci da predstave pozitivne i negativne dru\u0161tvene pojave, ismeju ili kritikuju pona\u0161anje, a ne i li\u010dnosti ili pojedinca; da se pri\u010de oslanjaju na tradicionalno, ali se ne isklju\u010duju savremenosti i aktuelnost, da se nasilje osu\u0111uje, a pozitivci pobe\u0111uju;
\n– da se u pritu\u017ebi pominje degradacija \u017eena koje obavljaju \u201emanje vrednovan posao”; da u predstavi, me\u0111utim, postoje \u017eenski likovi od kojih jedan obavlja \u201emanje vrednovan posao” (paketarka) i \u017eenski lik koji obavlja \u201evi\u0161e vrednovan posao” (zubarka), te se u tom kontekstu ne nalazi smisao primedbi da je re\u010d o poni\u017eavanju \u017eena za koje su \u201erezervisani” poslovi koji se \u201emanje vrednuju”, te da, ukoliko bi \u201ezubar” bio mu\u0161kog pola, bilo mogu\u0107e tuma\u010diti da se u pri\u010di favorizuje mu\u0161karac” koji ima \u201evi\u0161e vrednovan posao”;
\n– da se proizvoljno ukazuju da zubarka \u201edosta usiljenim tonom ponavlja kako \u0107e zub uspavati sprejem”; da ostaje otvoreno \u0161ta je za koga prirodno i neusiljeno, a \u0161ta \u201edosta usiljeno”, osim toga u pomenutoj sekvenci, zubarki deca pritr\u010davaju i javljaju se rado da poprave zub, \u0161to apsolutno negira navode da je ona \u201enegativka”;
\n– da je u pritu\u017ebi navedeno da je \u201eop\u0161te prihva\u0107eno” da se pripadnici romske populacije bave \u201eskupljanjem sekundarnih sirovina”, ali da u na\u0161oj stvarnosti ljudi obavljaju razli\u010dite poslove bez obzira na etni\u010dku pripadnost, a posao \u201esakuplja\u010da sekundarnih sirovina” ili sli\u010dne poslove obavljaju i nepripadnici romske populacije; da lik \u201esakuplja\u010da sekundarnih sirovina” nije odre\u0111en etni\u010dkim ili rasnim karakteristikama, zbog \u010dega je jo\u0161 \u010dudnije \u0161to se podnosioci pritu\u017ebe priklju\u010duju stereotipu da se ovim poslovima bave samo pripadnici romske nacionalnosti; napominje se da je u pitanju mu\u0161ki lik, a ne \u017eenski, kako se u pritu\u017ebi navodi;
\n– da su, ako se ostane na nivou apstraktne kategorije \u201eop\u0161te prihva\u0107eno” ili \u201eop\u0161te poznato”, izvorna imena koje pritu\u017eilje pominju, izlo\u017eena podsmehu jer se etiketiraju kao zastarela, manje moderna u mnogim sredinama;
\n– da u odnosu na deo pritu\u017ebe u kome se navodi \u201eomalova\u017eavanje Vojvo\u0111anke” i na upotrebu akcenta \u201eSose” u predstavi, napomenuto je da upotreba akcenta ima svoje mesto u kreiranju odre\u0111enog lika, kao i da glumci tokom \u0161kolovanja u\u010de razli\u010dite dijalekte; da ga, zbog toga, glumica, s obzirom da poti\u010de iz govornog podru\u010dja koje se u pritu\u017ebi naziva govorom \u201eSose”, smatra i ose\u0107a njenim prirodnim dijalektom i akcentom, koji voli i po\u0161tuje, kao i delom njene li\u010dnosti i identiteta, te da \u0107e ga i u budu\u0107e koristiti u kreiranju likova;
\n– da lik \u201eSose”, kako ga pritu\u017eilje nazivaju, nije kreiran da prikazuje osobu koja je \u201eglupa”, nego kao neku koja veruje ili koja se ne snalazi lako u odre\u0111enim situacijama, \u0161to govori o karakternim osobinama koje ne treba vezivati sa \u201eintelektualnom tupo\u0161\u0107u” na koju misle pritu\u017eilje;
\n– da deo koji se odnosi na deformitet \u201erahitis ili iks” noge nema elemenata ismevanja ili degradiranja ve\u0107 edukacije, s obzirom da se u predstavi pominju uzroci ove pojave, odnosno, mo\u017ee se re\u0107i da se promovi\u0161u zdravi stilovi \u017eivota kojima se pazi na ishranu i na optere\u0107enja, \u0161to mo\u017ee prouzrokovati zdravstvene probleme;
\n– da sama glumica ne bi u\u010destvovala u diskriminatornoj predstavi jer je ambasadorka UNIAIDS-a za Srbiju, i Ypeer-a za borbu protiv diskriminacije ljudi koji \u017eive sa HIV\/AIDS-om i dobitnik MTV nagrade, anga\u017eovana na smanjenju i eliminisanju stigme i diskriminacije marginalizovanih grupa, i da volontira u udru\u017eenju \u201eNa pola puta” koje se bavi inkluzijom mladih sa invaliditetom.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba udru\u017eenja Z. n. d. protiv pozori\u0161ta P. zbog vi\u0161estruke diskriminacije u oblasti kulture<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n