<\/p>\n
Doneto u postupku povodom pritu\u017ebe S. J. iz P. protiv Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijala za Pirotski okrug, zbog vi\u0161estruke diskriminacije prilikom ostvarivanja prava na obavezno zdravstveno osiguranje.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratila S. J. iz P, povodom re\u0161enja Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijale za Pirotski okrug kojim joj je odre\u0111eno pla\u0107anje doprinosa za uklju\u010divanje u obavezno zdravstveno osiguranje u iznosu od 2.610,00 dinara mese\u010dno, zato \u0161to je dr\u017eavljanka Republike Albanije, iako je trudna i u braku sa dr\u017eavljaninom Republike Srbije koji je zdravstveno osiguran kao nezaposleno lice.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n \u2013 da se udala za dr\u017eavljanina Republike Srbije 1. avgusta 2012. godine i da \u0107e pravo na dr\u017eavljanstvo RS ste\u0107i tek za dve i po godine, 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu je dostavljeno re\u0161enje RFZO-Filijala za Pirotski okrug br. 180.6-15\/2012-185-2 od 8. februara 2013. godine.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje i filijale ovog fonda za Pirotski okrug.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenjima P. S. iz RFZO i direktora filijale RFZO za Pirotski okrug, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je suprug podnositeljke pritu\u017ebe I. J, osiguran na osnovu \u010dl. 22. st. 1. ta\u010d. 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju, kao nezaposleno lice i da se njegovo osiguranje obezbe\u0111uje iz bud\u017eeta Republike Srbije, 1.6.<\/strong> Uz izja\u0161njenje RFZO-Filijala za Pirotski okrug dostavljen je dopis Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje br. 54-2279\/08-1 od 22. januara 2009. godine, upu\u0107en svim filijalama ovog fonda, koji u prilogu sadr\u017ei mi\u0161ljenje Ministarstva zdravlja br. 011-00-176\/2008-02 od 24. decembra 2008. godine.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u re\u0161enje br. 180.6-15\/2012-185-2 od 8. februara 2013. godine, utvr\u0111eno je da se podnositeljka pritu\u017ebe obratila RFZO-Filijala za Pirotski okrug, kako bi se zdravstveno osigurala kao \u010dlanica porodice svog supruga I. J. i da je ovim re\u0161enjem obavezana da mese\u010dno upla\u0107uje doprinose u iznosu od 2.610,00 dinara na ime uklju\u010divanja u obavezno zdravstveno osiguranje. U obrazlo\u017eenju re\u0161enja navedeno je da je podnositeljka pritu\u017ebe strana dr\u017eavljanka, u braku sa osiguranikom koji je zdravstveno osiguran kao nezaposleno lice.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u dostavljene priloge utvr\u0111eno je da se RFZO-Filijala za Pirotski okrug prilikom dono\u0161enja re\u0161enja, rukovodila mi\u0161ljenjem Ministarstva zdravlja br. 011-00-176\/2008-02 od 24. decembra 2008. godine. Naime, Ministarstvo zdravlja je donelo ovo mi\u0161ljenje povodom dopisa Republi\u010dkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a u vezi sa ostvarivanjem prava na zdravstvenu za\u0161titu stranog dr\u017eavljanina\/ke \u2013 supru\u017enika ili vanbra\u010dnog partnera\/ke nezaposlenog lica, osiguranog u skladu sa \u010dl. 22. st. 1 ta\u010d 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju.<\/p>\n U mi\u0161ljenju je navedeno da se \u010dl. 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju odnosi na dr\u017eavljane Republike Srbije i iz tog razloga se njihovo osiguranje obezbe\u0111uje iz bud\u017eeta RS. Shodno tome, \u010dl. 24. st. 2. ovog zakona, kojim je propisano da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbe\u0111uju i \u010dlanovima u\u017ee porodice osiguranika iz \u010dl. 22. st. 1. ta\u010d. 9. zakona, primenjuje se samo ukoliko su \u010dlanovi porodice osiguranika dr\u017eavljani RS. Ministarstvo zdravlja je stava da strani dr\u017eavljanin\/ka, supru\u017enik ili vanbra\u010dni partner\/ka nezaposlenog lica osiguranog u skladu sa \u010dl. 22. st. 1. ta\u010d. 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ne mo\u017ee da ostvari pravo na obavezno zdravstveno osiguranje na teret sredstava bud\u017eeta, odnosno, da strani dr\u017eavljani\/ke ostvaruju zdravstvenu za\u0161titu u skladu sa bilateralnim sporazumima, ukoliko su takvi sporazumi zaklju\u010deni, kao i na osnovu \u010dl. 238-242. Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa prilozima, kao i antidiskriminacione propise.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija ratifikovala Me\u0111unarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije , koja u \u010dl. 1. st. 1. daje definiciju diskriminacije, odnosno, propisuje da se \u201erasna diskriminacija” odnosi na svako razlikovanje, isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva koje se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etni\u010dkom poreklu koji imaju za cilj ili za rezultat da naru\u0161e ili da kompromituju priznavanje, u\u017eivanje ili vr\u0161enje, pod jednakim uslovima, prava \u010doveka i osnovnih sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti ili u svakoj drugoj oblasti javnog \u017eivota.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Komitet za ukidanje rasne diskriminacije doneo je preporuku br. 30 – Diskriminacija osoba koje nisu dr\u017eavljani dr\u017eave \u010dlanice Me\u0111unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije , kojom je, izme\u0111u ostalog preporu\u010deno dr\u017eavama \u010dlanicama da obrate posebnu pa\u017enju na vi\u0161estruku diskriminaciju nedr\u017eavljana, te da se uzdr\u017ee od primene razli\u010ditih standarda u postupanju prema \u017eenama nedr\u017eavljankama koje su supruge dr\u017eavljana i mu\u0161karcima nedr\u017eavljanima koji su u braku sa dr\u017eavljankama dr\u017eave \u010dlanice. Pored toga, Komitet je preporu\u010dio dr\u017eavama \u010dlanicama da otklone prepreke koje spre\u010davaju u\u017eivanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava nedr\u017eavljana\/ki, naro\u010dito u oblasti obrazovanja, stanovanja, zapo\u0161ljavanja i zdravlja, te da treba da obezbede po\u0161tovanje prava nedr\u017eavljana\/ki na odgovaraju\u0107i standard fizi\u010dkog i mentalnog zdravlja.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Pored toga, Poverenica konstatuje da brojni obavezuju\u0107i i neobavezuju\u0107i dokumenti me\u0111unarodnih organizacija, \u010dija je Republika Srbija \u010dlanica, ukazuju na potrebu otklanjanja svakog vida diskriminacije \u017eena, a naro\u010dito trudnica i porodilja. Naime, Konvencijom o za\u0161titi materinstva Me\u0111unarodne organizacije rada br. 183 iz 2000. godine propisano je da je nu\u017eno obezbediti za\u0161titu zdravlja trudnica i porodilja. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (CEDAW, 1979), koju je Republika Srbija ratifikovala, izme\u0111u ostalog, propisuje da su dr\u017eave \u010dlanice u obavezi da se uzdr\u017ee od svakog postupka ili prakse diskriminacije \u017eena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu s ovom obavezom. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje i na dokument koji je usvojen na nivou Evropske unije, na Direktivu 2004\/113\/EC (2004) o primeni principa jednakog tretmana mu\u0161karaca i \u017eena u oblasti pristupa dobrima i uslugama.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 68. st. 2. posebno propisuje da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stariji ostvaruju zdravstvenu za\u0161titu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi na\u010din, u skladu sa zakonom, a odredbom \u010dl. 66. st. 2. propisano je da se majci pru\u017ea posebna za\u0161tita i podr\u0161ka, pre i posle poro\u0111aja.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Ustavom je propisano, u \u010dlanu 17. da stranci, u skladu sa me\u0111unarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajem\u010dena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo dr\u017eavljani Republike Srbije. \u010clanom 21. Ustava propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da do povrede na\u010dela jednakosti dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog, odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Relevantne su i odredbe \u010dl. 24. st. 3. ta\u010d. 2. Zakona o ravnopravnosti polova , kojima se propisuje da zdravstvena za\u0161tita \u017eena naro\u010dito obuhvata zdravstvenu za\u0161titu u vezi sa planiranjem porodice, u toku trudno\u0107e, poro\u0111aja i materinstva.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Prema \u010dl. 22. st. 1. ta\u010d. 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju obavezno osiguranim osiguranikom smatra se nezaposleno lice i druge kategorije socijalno ugro\u017eenih lica, \u010diji su mese\u010dni prihodi ispod prihoda utvr\u0111enih u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Pored toga, nabrojana su i druga lica koja se smatraju osiguranicima, a koja pripadaju grupaciji stanovni\u0161tva koja je izlo\u017eena pove\u0107anom riziku obolevanja i lica koja su u kategoriji socijalno ugro\u017eenog stanovni\u0161tva, a nisu obuhva\u0107ena \u010dl. 17. ovog zakona, kojim su odre\u0111eni osiguranici obaveznog zdravstvenog osiguranja. Tako, odredbom st. 1. ta\u010d. 2. ovog \u010dlana, propisano je da se osiguranicom smatra i \u017eena u vezi sa planiranjem porodice, u toku trudno\u0107e, poro\u0111aja i materinstva do 12 meseci nakon poro\u0111aja.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Odredbom \u010dl. 24. st. 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da se prava iz zdravstvenog osiguranja obezbe\u0111uju i \u010dlanovima u\u017ee porodice osiguranika iz \u010dl. 22. stav. 1 ta\u010d. 9. ovog zakona, odnosno, \u010dlanovima porodice nezaposlenog ili socijalno ugro\u017eenog lica, dok je odredbom st. 4. ta\u010d. 1. ovog \u010dlana propisano da se \u010dlanovima u\u017ee porodice smatraju supru\u017enik ili vanbra\u010dni partner i deca osiguranika.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Zakonom o zdravstvenoj za\u0161titi , odredbom \u010dlana 3. propisano je da gra\u0111anin Republike Srbije, kao i drugo lice koje ima prebivali\u0161te ili boravi\u0161te u Republici Srbiji, ima pravo na zdravstvenu za\u0161titu u skladu sa zakonom, dok je odredbama \u010dl. 238-242. ure\u0111ena zdravstvena za\u0161tita stranaca, tako \u0161to je propisano da strani dr\u017eavljani koji su stalno nastanjeni, privremeno borave u RS ili koji prolaze preko teritorije RS, imaju pravo na zdravstvenu za\u0161titu, u skladu sa ovim zakonom, na na\u010din na koji se zdravstvena za\u0161tita pru\u017ea gra\u0111anima i gra\u0111ankama RS. Naime, propisano je, izme\u0111u ostalog, da su zdravstvene ustanove du\u017ene da pru\u017ee strancu hitnu medicinsku pomo\u0107, da ova lica sama snose tro\u0161kove ovih usluga, a ukoliko strani dr\u017eavljanin nema finansijska sredstva da plati ove usluge, naknada \u0107e biti obezbe\u0111ena iz bud\u017eeta RS.<\/p>\n Analiza postupanja RFZO-Filijala za Pirotski okrug sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.13.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, nakon utvr\u0111ivanja \u010dinjeni\u010dnog stanja i relevantnog pravnog okvira, imala je zadatak da ispita da li je postupanjem RFZO-Filijala za Pirotski okrug povre\u0111eno na\u010delo jednakih prava i obaveza u odnosu na podnositeljku pritu\u017ebe. Stoga, Poverenica je razmatrala da li su podnositeljki pritu\u017ebe uskra\u0107ena prava, odnosno, nametnute obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, te da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se podnositeljki pritu\u017ebe, koja je trudnica i strana dr\u017eavljanka, onemogu\u0107i da bude zdravstveno osigurana na osnovu \u010dl. 24. st. 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju, kao \u010dlanica porodice svog supruga, koji je osiguran kao nezaposleno lice.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, najpre konstatuje da je potrebno utvrditi \u201euporednika”, odnosno osobu koja se nalazi u istoj ili sli\u010dnoj situaciji u kojoj se nalazi i podnositeljka pritu\u017ebe, kao i da li ta osoba ima mogu\u0107nost da bude zdravstveno osigurana kao \u010dlanica u\u017ee porodice svog supruga ili vanbra\u010dnog partnera. U konkretnom slu\u010daju, relevantno je to \u0161to je podnositeljka pritu\u017ebe strana dr\u017eavljanka, koja je trudna i koja je udata za doma\u0107eg dr\u017eavljanina koji je nezaposlen.<\/p>\n 1) Najpre, u odnosu na podnositeljku pritu\u017ebe \u201euporednik” je dr\u017eavljanka Republike Srbije, koja je u braku sa osiguranikom, dr\u017eavljaninom Republike Srbije, zdravstveno osiguranim kao nezaposleno lice. Prema propisima Zakona o zdravstvenom osiguranju i mi\u0161ljenja Ministarstva zdravlja na osnovu koga je postupao nadle\u017eni RFZO, dr\u017eavljanka Republike Srbije bi u ovoj situaciji mogla da bude zdravstveno osigurana kao \u010dlanica porodice svog supruga.<\/p>\n 2) Zatim, podnositeljka pritu\u017ebe nalazi se u sli\u010dnoj situaciji u kojoj se nalazi dr\u017eavljanka Republike Srbije koja je trudna. Trudnice koje su dr\u017eavljanke RS u\u017eivaju posebnu za\u0161titu na osnovu relevantnih propisa, pre svega Ustava RS i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Naime, prema \u010dl. 22. st. 1. ta\u010d. 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju, trudnice i porodilje imaju svojstvo osiguranica i u situacijama kada ne ispunjavaju uslove za sticanje zdravstvenog osiguranja po nekom drugom osnovu. Me\u0111utim, u mi\u0161ljenju Ministarstva zdravlja br. 011-00-176\/2008-02 od 24. decembra 2008. godine navedeno je da se \u010dlan 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju ne odnosi na strane dr\u017eavljane.<\/p>\n 3) Na kraju, situacija podnositeljke pritu\u017ebe mo\u017ee da uporedi i sa situacijom u kojoj se nalazi strana ili doma\u0107a dr\u017eavljanke, koja je u braku sa doma\u0107im osiguranikom, zdravstveno osiguranim po nekom drugom osnovu (zaposlen, penzioner, preduzetnik). Naime, \u017eena koja je u braku ili vanbra\u010dnoj zajednici sa osiguranikom iz \u010dl. 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju, sti\u010de pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kao \u010dlanica u\u017ee porodice svog supruga ili vanbra\u010dnog partnera, bez obzira na svoje dr\u017eavljanstvo.<\/p>\n Iz ove analize jasno proizlazi da je situacija u kojoj se nalazi podnositeljka pritu\u017ebe uporediva sa situacijom u kojoj se nalaze doma\u0107e dr\u017eavljanke koje su udate (\u010dlanice porodice) za doma\u0107eg osiguranika koji je osiguran kao nezaposleno lice, kao i sa doma\u0107im i stranim dr\u017eavljankama koje su trudne, a udate su za doma\u0107eg osiguranika koji je zdravstveno osiguran po nekom drugom osnovu.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Nakon utvr\u0111ivanja \u201euporednika”, bilo je potrebno razmotriti da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se stranim dr\u017eavljankama koje su trudne i koje su udate (\u010dlanice porodice) za doma\u0107eg osiguranika koji je osiguran kao nezaposleno lice uskrati mogu\u0107nost besplatnog obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno da joj se nametne obaveza pla\u0107anja mese\u010dnog iznosa za uklju\u010divanje na obavezno zdravstveno osiguranje. To podrazumeva ispitivanje: a) da li je cilj koji se posti\u017ee ovom merom dopu\u0161ten i opravdan i b) da li se cilj mogao posti\u0107i samo propisanom merom, odnosno da li postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Kada je u pitanju cilj preduzetih mera, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da se iz izja\u0161njenja Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje i filijale ovog fonda za Pirotski okrug, mo\u017ee utvrditi da je RFZO-Filijala za Pirotski okrug postupala isklju\u010divo na osnovu mi\u0161ljenja Ministarstva zdravlja Republike Srbije br. 011-00-176\/2008-02 od 24. decembra 2008. godine, pri tome, ne uzimaju\u0107i u obzir specifi\u010dnost konkretne situacije, odnosno, trudno\u0107u podnositeljke pritu\u017ebe. Zbog toga je u konkretnom slu\u010daju potrebno razmotriti cilj koji je Ministarstvo zdravlja \u017eelelo da ostvari dono\u0161enjem mi\u0161ljenja kojim se stranom dr\u017eavljaninu onemogu\u0107ilo da bude zdravstveno osiguran kao \u010dlan porodice osiguranika u situaciji kada je osiguranik osiguran kao nezaposleno lice, kao i da li je za Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje ovo mi\u0161ljenje obavezuju\u0107e, odnosno, mo\u017ee li da odstupi od mi\u0161ljenja Ministarstva zdravlja u odre\u0111enim situacijama.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Ministarstvo zdravlja Republike Srbije obavlja poslove dr\u017eavne uprave koje se odnose na: sistem zdravstvene za\u0161tite, sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, drugih oblika zdravstvenog osiguranja i doprinosa za zdravstveno osiguranje, kao i bli\u017ee ure\u0111ivanje prava iz zdravstvenog osiguranja. Ujedno, Ministarstvo zdravlja je nadzorni organ Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje i ima, izme\u0111u ostalog, ovla\u0161\u0107enja da izdaje instrukcije o radu i nala\u017ee preduzimanje poslova koje smatra potrebnim . S druge strane, Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje donosi akte kojima se bli\u017ee ure\u0111uje sprovo\u0111enje obaveznog zdravstvenog osiguranja i obezbe\u0111uje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja o organizuje obavljanje poslova za sprovo\u0111enje osiguranja . Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje, kada je tra\u017eio mi\u0161ljenje Ministarstva zdravlja u vezi sa osiguranjem stranih dr\u017eavljana \u2013 \u010dlanova porodice doma\u0107ih osiguranika, postupio opravdano, imaju\u0107i u vidu da je razumno pretpostaviti da nadle\u017eno ministarstvo ima veoma visok stepen znanja o primeni zakona iz oblasti zdravstvenog osiguranja. Mo\u017ee se pretpostaviti da je cilj Ministarstva zdravlja bio racionalizacija tro\u0161kova, odnosno, smanjenje izdataka za zdravstveno osiguranje koji se pla\u0107aju iz bud\u017eeta Republike Srbije, \u0161to svakako predstavlja legitiman cilj. Stoga, sagledavaju\u0107i iznete \u010dinjenice, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je cilj Ministarstva zdravlja, prilikom dono\u0161enja mi\u0161ljenja kojim se Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje rukovodio, dopu\u0161ten i opravdan.<\/p>\n Me\u0111utim, Poverenica ukazuje da je Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje du\u017ean da prilikom odlu\u010divanja po\u0161tuje relevantne me\u0111unarodne i doma\u0107e propise, dok mi\u0161ljenja nadle\u017enih ministarstava mogu da budu pomo\u0107 i smernica u radu, ali nikako pravni osnov za odlu\u010divanje o pojedina\u010dnim zahtevima. Poverenica podse\u0107a da mi\u0161ljenje organa uprave nije upravni akt sa obavezuju\u0107om snagom, odnosno, pravna i fizi\u010dka lica nemaju obavezu da ga uva\u017ee. Naime, jo\u0161 je nekada\u0161nji Savezni sud svojom presudom konstatovao da mi\u0161ljenje organa uprave ne predstavlja samostalni upravni akt, ali ako je dato u okviru obrazlo\u017eenja re\u0161enja, mo\u017ee se pobijati \u017ealbom ili drugim pravnim sredstvom . Saglasno tome, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti stoji na stanovi\u0161tu da je prilikom odlu\u010divanja o pojedina\u010dnim zahtevima bilo potrebno uzeti u obzir sve \u010dinjenice konkretnog slu\u010daja, odnosno, situaciju podnositelja\/ke zahteva, okolnosti pod kojima je zahtev podnet, relevantne propise i sl. U konkretnom slu\u010daju, Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje trebalo je da uzme u obzir \u010dinjenicu da je zahtev za osiguranje podnela trudnica, te da primeni propise kojima se trudnicama garantuje posebna za\u0161tita.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Da bi se ispitalo da li je u konkretnom slu\u010daju izvr\u0161ena diskriminacija, bilo je potrebno utvrditi da li je posledica preduzetih mera – utvr\u0111ivanje obaveze podnositeljke pritu\u017ebe da upla\u0107uje doprinose za zdravstveno osiguranje opravdana, kao i da li postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju.<\/p>\n 3.19.<\/strong> Poverenica je na po\u010detku analize utvrdila uporednike \u2013 osobe koje su u istoj ili sli\u010dnoj situaciji sa podnositeljkom pritu\u017ebe, sa ciljem da utvrdi da li postoji objektivno i razumno opravdanje za eventualne razlike u postupanju prema podnositeljki pritu\u017ebe i \u017eenama u sli\u010dnoj situaciji. Analiza je pokazala da je podnositeljka pritu\u017ebe razli\u010dito tretirana u odnosu na:<\/p>\n 1) dr\u017eavljanku RS koja je u braku sa doma\u0107im osiguranikom, zdravstveno osiguranim kao nezaposleno lice, jer bi dr\u017eavljanka Republike Srbije mogla da bude zdravstveno osigurana kao \u010dlanica porodice svog supruga, bez obzira da li je trudna ili nije;<\/p>\n 2) dr\u017eavljanku RS koja je trudna, bez obzira na to da li je u braku sa doma\u0107im osiguranikom koji je osiguran kao nezaposleno lice, jer je dr\u017eavljanka Republike Srbije zdravstveno osigurana samo na osnovu \u010dinjenice da je trudna, imaju\u0107i u vidu da trudnice u Republici Srbiji u\u017eivaju posebnu za\u0161titu na osnovu relevantnih propisa, pre svega Ustava RS i Zakona o zdravstvenom osiguranju;<\/p>\n 3) dr\u017eavljanku RS ili stranu dr\u017eavljanku, bez obzira na trudno\u0107u, koja je u braku sa osiguranikom, zdravstveno osiguranim po nekom drugom osnovu (zaposlen, penzioner, preduzetnik).<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da ne postoji objektivno i razumno opravdanje da se podnositeljka pritu\u017ebe tretira razli\u010dito u odnosu na druge grupe \u017eena sa kojima se nalazi u sli\u010dnoj situaciji. Naime, podnositeljka pritu\u017ebe je strana dr\u017eavljanka, koja je trudna i koja je u braku sa dr\u017eavljaninom Republike Srbije. Nadle\u017eni organi su odobrili njen boravak u Republici Srbiji i trebalo bi da u\u017eiva pravo na zdravstvenu za\u0161titu i negu, uklju\u010duju\u0107i i zdravstveno osiguranje na teret bud\u017eeta RS. Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje, prilikom dono\u0161enja re\u0161enja o zdravstvenom osiguranju podnositeljke pritu\u017ebe, nije uzeo u obzir njenu trudno\u0107u, kao ni relevantne me\u0111unarodne i doma\u0107e propise kojima je garantovana posebna za\u0161tita trudnicama i porodiljama. Kao \u0161to je ve\u0107 napomenuto, brojni me\u0111unarodni dokumenti, Ustav Republike Srbije i zakoni propisuju obavezu da se obezbedi zdravstvena za\u0161tita ovoj kategoriji \u017eena. Dodatno, Zakon o zdravstvenom osiguranju osiguranicama smatra \u017eene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudno\u0107e, poro\u0111aja i materinstva do 12 meseci nakon poro\u0111aja, \u010dime jasno stavlja do znanja nameru da se ovoj kategoriji \u017eena, bez obzira na osnov osiguranja, pru\u017ei posebna za\u0161tita. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da nema opravdanog razloga da se podnositeljki pritu\u017ebe ne omogu\u0107i isti obim prava garantovan trudnicama koje su doma\u0107e dr\u017eavljanke, posebno ako se uzme u obzir \u010dinjenica da je supruga dr\u017eavljanina RS i da \u0107e roditi dete koje \u0107e imati dr\u017eavljanstvo Republike Srbije. Tome u prilog govori i \u010dinjenica da bi podnositeljka pritu\u017ebe mogla da bude osigurana kao \u010dlanica porodice svog supruga da je on osiguran po nekom drugom osnovu (zaposlen, penzioner, preduzetnik).<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je nelogi\u010dno da podnositeljka pritu\u017ebe nema pravo na zdravstveno osiguranje u situaciji kada njen suprug ne radi, odnosno, kada je osiguran kao nezaposleno lice, a da bi to pravo mogla da ostvari kada bi njen suprug bio osiguran po drugom osnovu, kao zaposleni, penzioner ili preduzetnik. Upravo \u010dinjenica da suprug podnositeljke pritu\u017ebe nije zaposlen i da ne ostvaruje prihode trebalo bi da bude razlog vi\u0161e da ona ostvari pravo na zdravstveno osiguranje bez upla\u0107ivanja doprinosa u iznosu od 2.610,00 dinara mese\u010dno, koji ovoj porodici predstavlja ozbiljan teret. Tako\u0111e, eventualno opravdanje za razli\u010dit tretman ne mo\u017ee da bude ni \u010dinjenica da RFZO raspola\u017ee ograni\u010denim finansijskim sredstvima, odnosno, da bi se osiguravanjem podnositeljke pritu\u017ebe opteretio bud\u017eet RS. Naime, iako je suprug podnositeljke pritu\u017ebe osiguran kao nezaposleno lice, tako da se sredstva za njegovo osiguranje obezbe\u0111uju u bud\u017eetu RS, ova \u010dinjenica ne mo\u017ee biti opravdanje za neuklju\u010divanje podnositeljke pritu\u017ebe u obavezno zdravstveno osiguranje jer, da je njen suprug zaposlen u dr\u017eavnom organu, i u tom slu\u010daju bi se sredstva za njegovo osiguranje obezbe\u0111ivala iz bud\u017eeta Republike Srbije.<\/p>\n 3.20.<\/strong> Poverenica na kraju isti\u010de da je, u konkretnom slu\u010daju, relevantna i \u010dinjenica da se odredbama \u010dl. 24. Zakona o zdravstvenom osiguranju ne pravi bilo kakva razlika na osnovu dr\u017eavljanstva, prilikom odre\u0111ivanja statusa \u010dlana u\u017ee porodice osiguranika, odnosno, da nema odredbe koja bi se odnosila na isklju\u010divanje stranih dr\u017eavljana kao \u010dlanova porodice osiguranog lica. Ne sme se zanemariti ni \u010dinjenica da je poslednjih godina odre\u0111eni broj \u017eena iz okolnih zemalja (Albanija, Ukrajina i dr.) zaklju\u010dilo brak sa dr\u017eavljanima RS. Stoga je neophodno na isti na\u010din urediti zdravstveno osiguranje stranih dr\u017eavljanki koje su u braku ili vanbra\u010dnoj zajednici sa doma\u0107im dr\u017eavljanima i koje imaju dozvolu za boravak u RS, a dolaze iz zemalja sa kojima Republika Srbija nema zaklju\u010den bilateralni sporazum o zdravstvenom osiguranju, bez obzira da li njihov suprug\/vanbra\u010dni partner zaposlen ili ne. Jednak tretman ovih \u017eena u pogledu zdravstvenog osiguranja naro\u010dito je zna\u010dajan tokom trudno\u0107e i 12 meseci nakon poro\u0111aja.<\/p>\n 3.21.<\/strong> Sagledavaju\u0107i sve okolnosti ovog slu\u010daja, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da nije postojalo objektivno i razumno opravdanje da se podnositeljki pritu\u017ebe uskrati obavezno zdravstveno osiguranje koje se priznaje doma\u0107im dr\u017eavljankama koje se nalaze u istoj ili sli\u010dnoj situaciji u kojoj se nalazi i podnositeljka pritu\u017ebe.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Uskra\u0107ivanjem prava S. J. iz P, dr\u017eavljanki Republike Albanije, koja je udata za doma\u0107eg dr\u017eavljanina, da bude obavezno zdravstveno osigurana kao \u010dlanica u\u017ee porodice svog supruga I. J, koji je zdravstveno osiguran kao nezaposleno lice, i utvr\u0111ivanjem obaveze pla\u0107anja doprinosa za zdravstveno osiguranje, RFZO-Filijala za Pirotski okrug, prekr\u0161ila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
\n\u2013 da je u osmom mesecu trudno\u0107e,
\n\u2013 da je, kada je poku\u0161ala da se zdravstveno osigura u RFZO-Filijala za Pirotski okrug, doneto re\u0161enje kojim je obavezana da svakog meseca uplati iznos od 2.610,00 dinara, s obzirom da je njen suprug nezaposlen i da ne mo\u017ee biti osigurana kao \u010dlanica njegove u\u017ee porodice,
\n\u2013 da je ovakvim re\u0161enjem RFZO-Filijala za Pirotski okrug, diskriminisana kao trudnica i strana dr\u017eavljanka.<\/p>\n
\n\u2013 da prema mi\u0161ljenju Ministarstva zdravlja br. 011-00-176\/2008-02 od 24. decembra 2008. godine strani dr\u017eavljanin koji je bra\u010dni drug ili vanbra\u010dni partner nezaposlenog lica ne mo\u017ee biti zdravstveno osiguran kao \u010dlan porodice tog nezaposlenog lica, ve\u0107 zdravstvenu za\u0161titu ostvaruje u skladu sa bilateralnim sporazumom o socijalnom osiguranju, ukoliko je takav sporazum zaklju\u010den, zatim na osnovu \u010dl. 238-242. Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi, te uklju\u010divanjem u obavezno zdravstveno osiguranje na osnovu \u010dl. 23. Zakona o zdravstvenom osiguranju,
\n\u2013 da Republika Srbija sa Republikom Albanijom nema zaklju\u010den bilateralni sporazum o zdravstvenom osiguranju,
\n\u2013 da ukoliko bi suprug podnositeljke pritu\u017ebe promenio osnov osiguranja (npr. zasnovao radni odnos, ostvario pravo na penziju, zapo\u010deo obavljanje samostalne delatnosti i sl.), stekli bi se uslovi za primenu \u010dl. 24. st. 1. i 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno, podnositeljka pritu\u017ebe bi mogla da bude obavezno zdravstveno osigurana kao \u010dlanica porodice svog supruga,
\n\u2013 da je RFZO-Filijala za Pirotski okrug, u slu\u010daju podnositeljke pritu\u017ebe, postupala na osnovu Zakona o zdravstvenom osiguranju, propisa za sprovo\u0111enje ovog zakona, prate\u0107ih mi\u0161ljenja i bri\u017eljivom ocenom svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno,
\n\u2013 da je RFZO u me\u0111uvremenu doneo jo\u0161 dva re\u0161enja kojima je podnositeljki pritu\u017ebe odre\u0111en novi iznos mese\u010dnog doprinosa, koji predstavlja iznos najni\u017ee mese\u010dne osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,
\n\u2013 da podnositeljka pritu\u017ebe od 1. septembra 2012. godine redovno upla\u0107uje doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba S. J. protiv RZO filijala Pirot zbog vi\u0161estruke diskriminacije u oblasti socijalne za\u0161tite <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n