<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe organizacije \u201eB. c. z. b. p.” iz B. protiv Ministarstva odbrane Republike Srbije, Univerziteta odbrane i Vojne akademije zbog konkursa za prijem kandidata iz gra\u0111anstva na Vojnu akademiju i Medicinski fakultet VMA Univerziteta odbrane u Beogradu u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini, koji sadr\u017ei diskriminatorne uslove.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratio B. c. z. b. p. u kojoj je navedeno da je Ministarstvo odbrane Republike Srbije objavilo konkurs za prijem kandidata iz gra\u0111anstva na Vojnu akademiju i Medicinski fakultet VMA Univerziteta odbrane u Beogradu u kojem su utvr\u0111eni uslovi koji diskrimini\u0161u kandidate\/kinje na osnovu pola, bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n \u2013\u00a0da je op\u0161tim uslovima konkursa za prijem na Vojnu akademiju, izme\u0111u ostalog, propisano da kandidati moraju da ispunjavaju uslov da nisu u bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj zajednici i da prilikom konkurisanja podnesu izjavu da nisu o\u017eenjeni\/udate, odnosno da ne \u017eive u vanbra\u010dnoj zajednici i da nemaju dece; 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu su podneti slede\u0107i dokazi: a) tekst konkursa za prijem kandidata iz gra\u0111anstva u Vojnu akademiju i Medicinski fakultet VMA Univerziteta odbrane u Beogradu, b) Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – \u017dene, mir, bezbednost u Republici Srbiji i v) izve\u0161taj o sprovo\u0111enju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – \u017dene, mir, bezbednost u Ministarstvu odbrane.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je najpre konstatovala da je oglas za prijem kandidata na Vojnu akademiju i Medicinski fakultet VMA Univerziteta odbrane u Beogradu, objavio Univerzitet odbrane u Beogradu. Imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je u oglasu navedeno da konkurs objavljuje \u201eMinistarstvo odbrane, Univerzitet odbrane”, kao i internet prezentaciju Ministarstva odbrane Republike Srbije na kojoj se, u delu organizaciona struktura, nalazi i Univerzitet odbrane , u toku postupka tra\u017eeno izja\u0161njenje od general potpukovnika prof. dr M. J, rektora Univerziteta odbrane, Aleksandra Vu\u010di\u0107a, ministra odbrane i general majora prof. dr M. V, na\u010delnika Vojne akademije.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju na pritu\u017ebu general potpukovnika prof. dr M. J, rektora Univerziteta odbrane, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je Republika Srbija usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – \u017dene, mir, bezbednost u Republici Srbiji 2010-2015, kao i da je cilj da se primenom ovog plana pove\u0107a vidljivost \u017eena u sektoru bezbednosti, oja\u010da njihov anga\u017eman u procesu reformi i pobolj\u0161a primena regulativa koje obezbe\u0111uju rodnu ravnopravnost; 1.6.<\/strong> U izja\u0161njenju na pritu\u017ebu, koje je dostavio J. M, pomo\u0107nika ministra odbrane za ljudske resurse, izme\u0111u ostalog je navedeno:<\/p>\n \u2013 da se u skladu sa smernicama iz Nacionalnog akcionog plana za primenu rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – \u017dene, mir, bezbednost, a radi pove\u0107anja uloge \u017eena u sektoru bezbednosti, pri izradi Plana \u0161kolovanja i usavr\u0161avanja kadra Ministarstva odbrane i Vojske Srbije za svaku kalendarsku godinu planira i realizuje prijem kandidata \u017eenskog pola na \u0161kolovanje u vojnoobrazovne ustanove; 1.7.<\/strong> U izja\u0161njenju na pritu\u017ebu general majora prof. dr M. V, na\u010delnika Vojne akademije, izme\u0111u ostalog je navedeno:<\/p>\n \u2013 da se u skladu sa smernicama iz Nacionalnog akcionog plana za primenu rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – \u017dene, mir, bezbednost, a radi pove\u0107anja uloge \u017eena u sektoru bezbednosti pri izradi Plana \u0161kolovanja i usavr\u0161avanja kadra Ministarstva odbrane i Vojske Srbije za svaku kalendarsku godinu planira i realizuje prijem kandidata \u017eenskog pola na \u0161kolovanje u vojnoobrazovne ustanove; 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Univerzitet odbrane u Beogradu objavilo konkurs za prijem kandidata iz gra\u0111anstva na Vojnu akademiju i Medicinski fakultet VMA Univerziteta odbrane u Beogradu za \u0161kolsku 2013\/2014 godinu.<\/p>\n 2.2. Uvidom u tekst konkursa, utvr\u0111eno je da je op\u0161tim uslovima konkursa propisano, izme\u0111u ostalog, da kandidati nisu u bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj zajednici, kao i da se ova \u010dinjenica dokazuje podno\u0161enjem izjave da nisu o\u017eenjeni\/udate, odnosno da ne \u017eive u vanbra\u010dnoj zajednici i da nemaju dece, koju popunjavaju u teritorijalnom organu Regionalnog centra Ministarstva odbrane Republike Srbije, prilikom konkurisanja. Utvr\u0111eno je da op\u0161ti uslovi va\u017ee za prijem i na Vojnu akademiju i na Medicinski fakultet VMA.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Daljim uvidom u tekst konkursa, utvr\u0111eno je da je oglas objavljen za upis na \u0161est studijskih programa na Vojnoj akademiji (menad\u017ement u odbrani, vojnoelektronsko in\u017eenjerstvo, vojnoma\u0161insko in\u017eenjerstvo, vojnohemijsko in\u017eenjerstvo, vojno vazduhoplovstvo i logistika odbrane), kao i da je odre\u0111en broj kandidata koji \u0107e biti primljen na te programe. Pored toga, odre\u0111eno je da \u0107e u skladu sa potrebama sistema odbrane na Vojnu akademiju u 2013. godini, biti primljeno do 15% kandidata \u017eenskog pola.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da brojni obavezuju\u0107i i neobavezuju\u0107i dokumenti me\u0111unarodnih organizacija \u010dija je Republika Srbija \u010dlanica, ukazuju na potrebu otklanjanja svakog vida diskriminacije \u017eena. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (CEDAW, 1979) , koju je Republika Srbija ratifikovala, izme\u0111u ostalog, propisuje da su dr\u017eave \u010dlanice u obavezi da se uzdr\u017ee od svakog postupka ili prakse diskriminacije \u017eena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se izme\u0111u ostalog obavezala da u preduzima sve podesne mere radi otklanjanja diskriminacije \u017eena a posebno da bi obezbedila jednaka prava kao i mu\u0161karcima u pogledu obrazovanja, uklju\u010duju\u0107i jednake uslove u pogledu karijere i profesionalnog usmeravanja, mogu\u0107nosti za u\u010denje i sticanje diploma u obrazovnim ustanovama svih kategorija, otklanjanje tradicionalnog shvatanja o ulogama mu\u0161karaca i \u017eena na svim stepenima i u svim oblicima obrazovanja. U Pekin\u0161koj deklaraciji i Platformi za akciju navedeno je da nediskriminatorno obrazovanje koristi i doprinosi ravnopravnijim odnosima izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena, i da bi Vlade i drugi faktori trebalo da promovi\u0161u aktivnu i vidljivu politiku usmeravanja polne perspektive u svim politikama i programima. Stoga, dr\u017eave treba da preduzmu mere kako bi obezbedile ravnopravan pristup obrazovanju .<\/p>\n 3.4.<\/strong> Republika Srbija je 23. decembra 2010. godine usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija \u2013 \u017dene, mir, bezbednost u Republici Srbiji , \u010diji je cilj da promovi\u0161e ravnopravnost me\u0111u polovima i ostvarivanje ve\u0107ih prava \u017eena, pove\u0107anje zastupljenosti \u017eena na svim nivoima politi\u010dkog odlu\u010divanja na kvotu od najmanje 30%, stvaranje sistemskih pretpostavki za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i razvijanje sistema za\u0161tite \u017eena \u017ertava nasilja i sistem prevencije nasilja nad \u017eenama. U odeljku II NAP za primenu Rezolucije 1325, pod ta\u010dkom 1.3. kao poseban cilj propisano je stvaranje jednakih mogu\u0107nosti u praksi za \u0161kolovanje, zapo\u0161ljavanje, vo\u0111enje u karijeri, socijalno zbrinjavanje \u017eena i mu\u0161karaca u sektoru bezbednosti. U istom odeljku, pod ta\u010dkom 2.1. kao poseban cilj je propisano da je potrebno izvr\u0161iti analizu postoje\u0107eg stanja i uslova za prijem \u017eena na usavr\u0161avanje i \u0161kolovanje, kao i postavljenja na radna mesta u funkcije, u skladu sa dostignutim nivoom obrazovanja neophodnim za napredovanje \u017eena u Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutra\u0161njih poslova, kao i da je potrebno otkloniti nedostatke, ukoliko postoje. U odeljku V (kori\u0161\u0107enje instrumenata pravne za\u0161tite \u017eena) ta\u010dka 2.1. kao poseban cilj propisano je da je potrebno usaglasiti relevantne zakone u oblasti bezbednosti i odbrane i druge propise sa Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o ravnopravnosti polova.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije jem\u010di ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca . Ustavom je propisana i zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Pored toga, \u010dl. 15. propisano je da dr\u017eava jem\u010di ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca i razvija politiku jednakih mogu\u0107nosti. Odredbom \u010dl. 71. st. 3. propisano je da svi gra\u0111ani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visoko\u0161kolskom obrazovanju.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. S obzirom na \u010dinjenice i okolnosti konkretnog slu\u010daja, relevantna je odredba \u010dlana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je definisana neposredna diskriminacija tako \u0161to je propisano da ona postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, kao i odredba \u010dlana 8. kojom je propisano da povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Odredbom \u010dl. 20. ovog zakona odre\u0111eno je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Zakon o zabrani diskriminacije u \u010dl. 19. zabranjuje diskriminaciju u oblasti obrazovanja i propisuje da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isklju\u010diti iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o ravnopravnosti polova ure\u0111uje se stvaranje jednakih mogu\u0107nosti ostvarivanja prava i obaveza, preduzimanje posebnih mera za spre\u010davanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu i postupaka pravne za\u0161tite lica izlo\u017eenih diskriminaciji. \u010clanom 26. propisano je da je svako ravnopravan, bez obzira na porodi\u010dni i bra\u010dni status, dok je \u010dl. 30 propisano da obrazovne i nau\u010dne ustanove kao i ustanove za stru\u010dno osposobljavanje ne smeju vr\u0161iti diskriminaciju zasnovanu na polu, a naro\u010dito u vezi uslova za prijem u ustanovu.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Zakonom o visokom obrazovanju u \u010dl. 4. st. 1. t. 4. propisana je zabrana svih vidova diskriminacije. Odredbom \u010dlana 86. st. 2. t. 8. propisano je da student visoko\u0161kolske ustanove ima pravo na razli\u010ditost i za\u0161titu od diskriminacije.<\/p>\n Analiza konkursnih uslova sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.9.<\/strong> Poverenica najpre konstatuje da je nesporno da je Ministarstvo odbrane, Univerzitet odbrane u Beogradu raspisalo konkurs za prijem kandidata iz gra\u0111anstva na Vojnu akademiju i Medicinski fakultet VMA Univerziteta odbrane u Beogradu za \u0161kolsku 2013\/2014 godinu. Isto tako, nesporno je da je tekstom konkursa propisan maksimalan broj kandidatkinja koje \u0107e biti primljene na Vojnu akademiju, odnosno da je postavljena kvota od maksimalno 15% \u017eena, a tako\u0111e i da je postavljen uslov da kandidati\/kinje nisu u bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj zajednici, koji va\u017ei i za prijem na Vojnu akademiju i za prijem na Medicinski fakultet VMA. Analiza dostavljenih dokaza pokazuje da je postavljen i uslov da kandidati\/kinje nemaju decu, iako to nije izri\u010dito navedeno u konkursnim uslovima, imaju\u0107i u vidu izjavu koju je potrebno prilo\u017eiti uz prijavu na konkurs kojom kandidati\/kinje potvr\u0111uju da nisu u bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj zajednici i da nemaju dece.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Evidentno je da postavljanje gornje granice (maksimalnog broja) za prijem kandidatkinja dovodi do toga da se \u017eenama omogu\u0107ava prijem samo do odre\u0111enog broja, odnosno, kada je propisan broj ispunjen, kandidatkinje ne\u0107e mo\u0107i da se upi\u0161u bez obzira na ispunjavanje uslova i postignute rezultate, \u0161to zna\u010di da \u0107e im biti uskra\u0107en upis u visoko\u0161kolsku ustanovu na osnovu pola. Tako\u0111e, postavljanje uslova koji se ti\u010du bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa kandidata\/kinja, kojim se onemogu\u0107ava svima onima koji su u bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj zajednici i koji imaju decu da budu primljeni na Vojnu akademiju i Medicinski fakultet VMA, zna\u010di da su unapred eliminisani kandidati\/kinje koji su u bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj zajednici i koji imaju decu, \u010dime im je uskra\u0107ena mogu\u0107nost da pod jednakim uslovima sa ostalim kandidatima u postupku izbora, budu vrednovana njihova stru\u010dna znanja, fizi\u010dka spremnost i profesionalne kompetencije.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu okolnosti konkretnog slu\u010daja, potrebno je utvrditi da li su postavljanjem uslova za prijem na Vojnu akademiju i Medicinski fakultet VMA, i to uslova koji se odnose na propisivanje maksimalnog broja za prijem kandidatkinja na Vojnu akademiju i uslova da kanididati\/kinje nisu u bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj zajednici i da nemaju dece, prekr\u0161ene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i drugih antidiskriminacionih propisa.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da postavljanje uslova da kandidati\/kinje nisu u braku ili vanbra\u010dnoj zajednici i da nemaju decu, predstavlja neposrednu diskriminaciju na osnovu bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa, zabranjenu \u010dl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Nadalje, potpuno je neprihvatljiv stav izra\u017een u izja\u0161njenjima da ne postoji mogu\u0107nosti ostvarenja pretpostavki za postojanje braka, odnosno ispunjenja svrhe braka zbog specifi\u010dnosti \u0161kolovanja u vojnoobrazovnim ustanovama jer je zasnovan na neta\u010dnoj i proizvoljnoj interpretaciji propisa Porodi\u010dnog zakona. Naime, bra\u010dna i vanbra\u010dna zajednica nastaju i prestaju na osnovu volje partnera, a privremena odvojenost bra\u010dnih ili vanbra\u010dnih partnera ne dovodi, sama po sebi, do ni\u0161tavosti te zajednice. Iako je nesporno da je u pitanju specifi\u010dan oblik \u0161kolovanja sa internatskim sme\u0161tajem, koji podrazumeva ve\u0107u razdvojenost kadeta\/kinje od porodice, Poverenica ukazuje da se pojam zajednice \u017eivota supru\u017enika defini\u0161e kao zajednica \u017eivota u kojoj \u017eena i mu\u0161karac ostvaruju razli\u010dite potrebe: emotivne, psiholo\u0161ke, seksualne, prokreativne, ekonomske, kulturne i druge prirode . Bitno je napomenuti da je postojanje zajednice \u017eivota deo prava i du\u017enosti supru\u017enika koja su imperativnog karaktera, dok u li\u010dna prava i obaveze dispozitivnog karaktera spadaju vo\u0111enje doma\u0107instva i sporazumno odre\u0111ivanje mesta stanovanja. Po pravilu, bra\u010dni drugovi imaju zajedni\u010dko mesto stanovanja, ali je mogu\u0107e da zbog specifi\u010dnih socijalnih okolnosti supru\u017enici nemaju zajedni\u010dko mesto stanovanja, a da ipak postoji zajednica \u017eivota. Ukoliko bi se prihvatio stav naveden u izja\u0161njenjima, to bi zna\u010dilo da svaki odlazak na usavr\u0161avanje ili rad u drugom gradu ili inostranstvu, odlazak na izdr\u017eavanje zatvorske kazne i sli\u010dno, dovodi do ni\u0161tavosti braka, \u0161to je suprotno zakonskim propisima. Bra\u010dni i vanbra\u010dni partneri su jedini ovla\u0161\u0107eni da ocenjuju da li je \u0161kolovanje u vojnoobrazovnoj ustanovi \u201eprepreka za odr\u017eavanje bra\u010dne ili vanbra\u010dne zajednice i formiranje porodice”. Ujedno, Poverenica ukazuje da postavljanje uslova da kandidati nemaju decu predstavlja neposrednu diskriminaciju na osnovu roditeljstva jer ne postoji ni jedno opravdanje za postavljanje ovakvog uslova.<\/p>\n U vezi navoda iz izja\u0161njenja da je uslov da kandidati\/kinje nisu u bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj zajednici postavljen, izme\u0111u ostalog, i zato \u0161to vojnoobrazovne ustanove nisu u mogu\u0107nosti da obezbede sva prava koja po zakonu sleduju partnerima kadeta i kadetkinja, kao i njihovoj deci, a koje se odnose na porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta, zdravstveno osiguranje dece i bra\u010dnog druga i sme\u0161taj \u010dlanova porodice, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da ovi navodi ne mogu uzeti kao relevantni, niti predstavljaju opravdan razlog za uskra\u0107ivanje upisa u visoko\u0161kolsku vojnoobrazovnu ustanovu. Naime, bez obzira na sve specifi\u010dnosti \u0161kolovanja u vojnoobrazovnoj ustanovi, to je i dalje \u0161kolovanje koje je regulisano ugovorom o \u0161kolovanju, odnosno op\u0161tim propisima, u pogledu onih pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom, tako da nisu osnovani navodi iz izja\u0161njenja. Potpuno je proizvoljan stav da \u201eukoliko bi bili primljeni kandidati na \u0161kolovanje u vojnoobrazovne ustanove koji su u bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj zajednici, ne bi bilo mogu\u0107e obezbediti sva prava koja im sleduju u braku, kao u slu\u010daju ra\u0111anja dece, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, zdravstveno osiguranje dece, zdravstveno osiguranje bra\u010dnog druga, sme\u0161taj \u010dlanova porodice itd”. U pogledu du\u017enosti koje imaju u odnosu na o\u017eenjene\/udate studente\/studentkinje, kao i one studente\/studenkinje koji su postali roditelji, visoko\u0161kolske vojnoobrazovne ustanove se ne razlikuju od ostalih visoko\u0161kolskih ustanova. Potrebno je, tako\u0111e, imati u vidu da postavljanje uslova da pri upisu u vojnoobrazovnu ustanovu kandidat\/kinja nije u braku ili vanbra\u010dnoj zajednici i da nema decu, otvara i pitanje na\u010dina postupanja visoko\u0161kolske vojnoobrazovne ustanove u situaciji kada upisani student\/studentkinja tokom studija zasnuje bra\u010dnu ili vanbra\u010dnu zajednicu, odnosno ostane u drugom stanju (postane roditelj). Ukoliko bi se prihvatili stavovi izneti u izja\u0161njenjima, ova okolnost bi zna\u010dila da \u0107e student\/studentkinja biti ispisan sa vojnoobrazovne ustanove, \u0161to bi bilo neprihvatljivo. Imaju\u0107i u vidu ove \u010dinjenice, o\u010digledno je da postavljanje navedenih uslova na konkursu predstavlja neposrednu diskriminaciju potencijalnih kandidata\/kinja koji su u braku ili vanbra\u010dnoj zajednici i koji imaju decu.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Po pitanju navoda iz sva tri izja\u0161njenja da se prilikom odlu\u010divanja o \u0161kolovanju kadetkinja za oficirske du\u017enosti uzimaju u obzir \u201efizi\u010dke, fiziolo\u0161ke i psiholo\u0161ke specifi\u010dnosti \u017eenskog organizma, koje bitno uti\u010du na radnu sposobnost kao i mogu\u0107nost ispunjavanja zahteva navedenih oblika \u0161kolovanja i da se, s obzirom na specifi\u010dnosti vojnog poziva i mogu\u0107a zdravstvena ograni\u010denja osoba \u017eenskog pola, kadetkinje primaju uglavnom u slu\u017ebu telekomunikacija, informati\u010dku slu\u017ebu, logistiku, VOJ i medicinu”, kao i da se na osnovu stava Uprave za vojno zdravstvo vr\u0161i ograni\u010denje mogu\u0107nosti prijema kadetkinja za rodove koji zahtevaju \u201evisok stepen fizi\u010dkog naprezanja, anga\u017eovanje u svim vremenskim i terenskim uslovima koji su opasni za zdravlje \u017eene”, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sa \u017ealjenjem konstatuje da su ovakvi stavovi zasnovani na stereotipima i predrasudama koje je potrebno prevazi\u0107i. Naime, iako je u pitanju specifi\u010dan vid obrazovanja koji je uslovljen posebnim zahtevima koje posao u Vojsci Srbije name\u0107e, \u0161to podrazumeva i mogu\u0107nost postavljanja posebnih uslova u pogledu psihofizi\u010dkih sposobnosti kandidata\/kinja, potrebno je jasno ukazati da pripadnost odre\u0111enom polu, sama po sebi, ne zna\u010di ve\u0107u, odnosno, manju psiho-fizi\u010dku spremnost i izdr\u017eljivost, ve\u0107 svi kadeti\/kinje pola\u017eu testove fizi\u010dke spremnosti, pa se rezultati koje postignu moraju ceniti isklju\u010divo pojedina\u010dno, a ne u odnosu na pol kadidata.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a da je Vlada Republike Srbije usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija \u2013 \u017dene, mir, bezbednost u Republici Srbiji, na osnovu predloga Ministarstva odbrane Republike Srbije. Ministarstvo odbrane je zna\u010dajan nosilac aktivnosti u sprovo\u0111enju Rezolucije 1325, posebno u ostvarivanju ciljeva koji se ti\u010du stvaranja jednakih mogu\u0107nosti za \u0161kolovanje i zapo\u0161ljavanje \u017eena i mu\u0161karaca, obavezi uklanjanja diskriminatornih uslova za prijem \u017eena na usavr\u0161avanje i \u0161kolovanje i obezbe\u0111ivanje adekvatne zastupljenosti \u017eena ugradnjom kvota od minimum 30% za prijem \u017eena na sve nivoe \u0161kolovanja u vojnoobrazovne ustanove. Stoga, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da ne postoji opravdan razlog za propisivanje ograni\u010davaju\u0107e kvote za prijem \u017eena od maksimum 15%, \u0161to je ujedno u suprotnosti sa samom idejom uvo\u0111enja kvota, koje predstavljaju jednu od posebnih (afirmativnih) mera u odnosu na \u017eene. Naime, posebne (afirmativne) mere predstavljaju instrument koji dr\u017eavi, zasnovanoj na na\u010delu socijalne pravde stoji na raspolaganju kako bi mogla efektivno da vodi politiku jednakih mogu\u0107nosti i one se preduzimaju kako bi odre\u0111ene dru\u0161tvene grupe, u ovom slu\u010daju \u017eene, koje se fakti\u010dki nalaze u podre\u0111enom polo\u017eaju dostigle stvarnu ravnopravnost. Saglasno tome, cilj posebnih (afirmativnih) mera jeste ispravljanje dugogodi\u0161njih nepravdi i otklanjanje posledica ranije ili postoje\u0107e diskriminacije pojedinih dru\u0161tvenih grupa. Ovim merama se dru\u0161tvenim grupama daje izvesna prednost kako bi do\u0161li na istu \u201estartnu poziciju” sa ostalim gra\u0111anima, \u010dime se ostvaruje fakti\u010dka ravnopravnost i stvaraju uslova da u\u017eivaju sva priznata prava, kao i svi ostali \u010dlanovi dru\u0161tva.<\/p>\n Op\u0161tom preporukom br. 25. CEDAW Komitet je pojasnio su\u0161tinu posebnih mera i to tako \u0161to je navedeno da je cilj ovih mera ubrzavanje ostvarivanja ravnopravnog u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u politi\u010dkom, ekonomskom, dru\u0161tvenom, kulturnom, gra\u0111anskom ili nekom drugom domenu, kao i da primena ovih mera nije izuzetak od norme zabrane diskriminacije, ve\u0107 zna\u010di stavljanje naglaska na to da su privremene posebne mere deo neophodne strategije dr\u017eava \u010diji je cilj postizanje su\u0161tinske ravnopravnosti \u017eena sa mu\u0161karcima u ostvarivanju ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kao \u0161to je Komitet naglasio, obaveza potpisnica da pobolj\u0161aju polo\u017eaj \u017eena postoji bez obzira na dokaz o diskriminaciji \u017eena u pro\u0161losti, a sama priroda posebnih mera je privremena, odnosno, one nisu zauvek neophodne, iako \u0107e se ponekad primenjivati u du\u017eem vremenskom periodu. Koliko dugo \u0107e se privremene mere primenjivati, treba da se utvrdi na osnovu njihovog funkcionalnog rezultata u odnosu na konkretan problem, a ne kao unapred utvr\u0111en vremenski rok. Saglasno tome, privremene posebne mere se moraju obustaviti kada se dostigne \u017eeljeni cilj koji je odr\u017eiv. Na kraju, Komitet je pozvao dr\u017eave potpisnice da u svoje ustave i nacionalne propise uvedu odredbe kojima se dozvoljava usvajanje privremenih posebnih mera.<\/p>\n Ustavom i antidiskriminacionim zakonima Republike Srbije propisana je mogu\u0107nost preduzimanja posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica, koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju i izri\u010dito je navedeno da se te mere ne smatraju diskriminacijom, tako \u0161to je propisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su\u0161tinski u nejednakom polo\u017eaju sa ostalim gra\u0111anima. Zakonom o zabrani diskriminacije su posebne mere definisane na isti na\u010din kao i u Ustavu RS, dok je Zakonom o ravnopravnosti polova propisano da se ne smatra diskriminacijom ni povredom na\u010dela jednakih prava i obaveza dono\u0161enje posebnih mera radi otklanjanja i spre\u010davanja nejednakog polo\u017eaja \u017eena i mu\u0161karaca i ostvarivanja jednakih mogu\u0107nosti polova. 3.16.<\/strong> Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je i navode iz izja\u0161njenja Ministarstva odbrane RS, Univerziteta odbrane u Beogradu i Vojne akademije koji se odnose na tvrdnju da na osnovu Zakona o visokom obrazovanju, Univerzitet odbrane u Beogradu ima autonomiju u pogledu utvr\u0111ivanja pravila studiranja i uslova za upis kadeta i studenata. Nesporno je da Univerzitet odbrane u Beogradu ima autonomiju, kao i svi drugi univerziteti u Republici Srbiji, ali Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da autonomija univerziteta nikako ne zna\u010di mogu\u0107nost kr\u0161enja imperativnih propisa o zabrani diskriminacije. Svi akti, kao i praksa univerziteta moraju da budu uskla\u0111eni sa Ustavom Republike Srbije i zakonskim propisima, kako onima iz oblasti obrazovanja, tako i sa drugim propisima Republike Srbije, uklju\u010duju\u0107i i propise koji zabranjuju diskriminaciju.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Propisivanjem uslova na konkursu za prijem kandidata iz gra\u0111anstva u Vojnu akademiju i Medicinski fakultet VMA Univerziteta odbrane u Beogradu za \u0161kolsku 2013\/2014 godinu, i to uslova kojim se odre\u0111uje gornja granica (maksimalan broj) od 15% za prijem \u017eena na Vojnu akademiju, kao i uslova da kandidati\/kinje nisu u bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj zajednici i da nemaju decu, prekr\u0161ene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova.<\/p>\n
\n\u2013\u00a0da je Ministarstvo odbrane navelo da \u0107e putem ovog konkursa u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini od predvi\u0111enog broja kandidata, a u skladu sa potrebama sistema, biti primljeno do 15% kandidata \u017eenskog pola;
\n\u2013\u00a0da je postavljanje gornje granice za prijem kandidata diskriminatorna praksa koja nije u skladu sa zakonima Republike Srbije, kao ni sa strate\u0161kim dokumentima iz oblasti rodne ravnopravnosti i bezbednosti;
\n\u2013\u00a0da je od otvaranja ove ustanove za \u0161kolovanje devojaka 2007. godine, broj zainteresovanih kandidatkinja samo rastao i da su kvote stizale do 20% od ukupnog broja primljenih studenata;
\n\u2013\u00a0da su propisane kvote pravdane nejasnom sintagmom \u201epotreba sistema” i kori\u0161\u0107ene kao maksimalan procenat kandidatkinja koji mo\u017ee da bude upisan u ove obrazovne ustanove;
\n\u2013\u00a0da su javno dostupne samo rang liste primljenih kandidata, te je te\u0161ko utvrditi da li su i kandidatkinje koje su ispunjavale uslove i postigle bolji uspeh na prijemnom od kandidata mu\u0161kog pola, ovakvom praksom kvota diskriminisane;
\n\u2013\u00a0da do sada ni na jednom od aktuelnih ili prethodnih konkursa za upis u ove obrazovne ustanove nije propisano \u0161ta su \u201epotrebe sistema”, kao ni na osnovu kojih kriterijuma i procedura se odre\u0111uju kvote za prijem na Vojnu akademiju;
\n\u2013\u00a0da su \u017eene znatno manje zastupljene u oficirskom kadru Vojske Srbije, da ih ima 0,2%, pa bi kvote trebalo koristiti kao garanciju minimuma prijema kvalifikovanih \u017eena;
\n\u2013\u00a0da je planirani procenat kandidata \u017eenskog pola za \u0161kolovanje na Vojnoj akademiji u suprotnosti sa ciljevima Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN.<\/p>\n
\n\u2013 da se u skladu sa smernicama Nacionalnog akcionog plana pri izradi Plana \u0161kolovanja i usavr\u0161avanja kadra MO i VS za svaku kalendarsku godinu, planira i realizuje prijem kandidata \u017eenskog pola na \u0161kolovanje u vojnoobrazovne ustanove;
\n\u2013 da se kvote za upis devojaka ne odre\u0111uju samo na osnovu izra\u017eenog interesovanja kandidata i uspeha koji kandidati posti\u017eu tokom studija;
\n\u2013 da se \u0161kolovanje kadeta na osnovnim akademskim studijama na Vojnu akademiju i Medicinski fakultet VMA realizuje radi prijema oficira u profesionalnu vojnu slu\u017ebu i popune upra\u017enjenih radnih mesta. Stoga, potrebe sistema odbrane predstavljaju potrebe za \u0161kolovanjem po rodovima i slu\u017ebama, koje iskazuje General\u0161tab Vojske Srbije nakon sagledavanja stanja projekcije i popune jedinica, komandi i ustanova;
\n\u2013 da je jedan od \u010dinilaca koji determini\u0161e broj kadetkinja koje se primaju na \u0161kolovanje i stav Uprave za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane, koji iz humanih razloga ukazuje na ograni\u010davaju\u0107e zdravstvene faktore prijema kadetkinja za pojedine rodove, odnosno module \u0161kolovanja na studijskim programima, tako da se prilikom odlu\u010divanja o \u0161kolovanju kadetkinja za oficirske du\u017enosti uzimaju u obzir fizi\u010dke, fiziolo\u0161ke i psiholo\u0161ke specifi\u010dnosti \u017eenskog organizma, koje bitno uti\u010du na radnu sposobnost kao i mogu\u0107nost ispunjavanja zahteva navedenih oblika \u0161kolovanja (manja fizi\u010dka snaga i telesna izdr\u017eljivost, hormonska struktura i dr);
\n\u2013 da se na osnovu iskazanog stava Uprave za vojno zdravstvo MO, a sagledavaju\u0107i iskustva stranih armija, vr\u0161i ograni\u010denje mogu\u0107nosti prijema kadetkinja za rodove koji zahtevaju visok stepen fizi\u010dkog naprezanja, anga\u017eovanje u svim vremenskim i terenskim uslovima koji su opasni za zdravlje \u017eene, a kojim bi se omogu\u0107ila ravnopravnost u skladu sa uslovima konkursa po kome su primljeni na \u0161kolovanje i uz po\u0161tovanje \u010dl. 10. i 11. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena;
\n\u2013 s obzirom na specifi\u010dnosti vojnog poziva i mogu\u0107a zdravstvena ograni\u010denja osoba \u017eenskog pola, kadetkinje se te\u017ei\u0161no primaju u slu\u017ebu telekomunikacija, informati\u010dku slu\u017ebu, logistiku, VOJ i posebno medicinu, gde je zastupljenost \u017eena u znatno ve\u0107em broju od kandidata mu\u0161kog pola;
\n\u2013 da je na osnovu \u010dl. 6. Zakona o visokom obrazovanju i \u010dl. 5. Statuta Univerziteta odbrane propisano da Univerzitet odbrane u Beogradu, odnosno njegove visoko\u0161kolske ustanove imaju autonomiju u pogledu utvr\u0111ivanja pravila studiranja i uslova za upis kadeta i studenata;
\n\u2013 da ukoliko bi bili primljeni kandidati na \u0161kolovanje u vojnoobrazovne ustanove koji su u bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj zajednici, ne bi bilo mogu\u0107e obezbediti sva prava koja im sleduju u braku, kao u slu\u010daju ra\u0111anja dece, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, zdravstveno osiguranje dece, zdravstveno osiguranje bra\u010dnog druga, sme\u0161taj \u010dlanova porodice itd;
\n\u2013 da studiranje, internatski sme\u0161taj i posebni oblici nastave imaju svoje specifi\u010dnosti u odnosu na druge fakultete, \u0161to bi mogla da bude velika prepreka za odr\u017eavanje bra\u010dne ili vanbra\u010dne zajednice i formiranje porodice;
\n\u2013 da Porodi\u010dni zakon detaljno defini\u0161e pojam braka i vanbra\u010dne zajednice i propisuje osnovne pretpostavke za njihovo postojanje, i to tako \u0161to defini\u0161e da je brak zakonom ure\u0111ena zajednica \u017eene i mu\u0161karca, da je vanbra\u010dna zajednica trajnija zajednica \u017eivota \u017eene i mu\u0161karca, da se brak sklapa radi ostvarenja zajednice \u017eivota supru\u017enika, da su supru\u017enici du\u017eni da vode zajedni\u010dki \u017eivot, da supru\u017enici sporazumno odre\u0111uju mesto stanovanja i odlu\u010duju o vo\u0111enju zajedni\u010dkog doma\u0107instva i da je brak ni\u0161tav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice \u017eivota supru\u017enika;
\n\u2013 da uzimaju\u0107i u obzir specifi\u010dne okolnosti svakodnevnog \u017eivota, diktirane Planom i programom \u0161kolovanja i obuke kadeta vojno\u0161kolskih ustanova, kao \u0161to su obaveza celodnevnog boravka u vojnim objektima u kasarnim uslovima, ograni\u010denje pune slobode kretanja van tih objekata, dnevni raspored obaveza poha\u0111anja nastave, u\u010denja i vr\u0161enja unutra\u0161nje slu\u017ebe, fakti\u010dki ne postoje mogu\u0107nosti ostvarenja pretpostavki za postojanje braka, odnosno ispunjenja svrhe braka u ovoj fazi profesionalnog \u0161kolovanja i osposobljavanja.<\/p>\n
\n\u2013 da je nepravilan pristup u razmi\u0161ljanju da se kvote za upis devojaka u vojnoobrazovne ustanove odre\u0111uju na osnovu iskazanog interesovanja ili uspeha koje posti\u017eu kandidati tokom studija;
\n\u2013 da se \u0161kolovanje na Vojnoj akademiji i VMA realizuje radi prijema oficira u profesionalnu vojnu slu\u017ebu i popune upra\u017enjenih radnih mesta. Stoga, potrebe sistema odbrane predstavljaju potrebe za \u0161kolovanjem, po rodovima i slu\u017ebama, koje iskazuje General\u0161tab Vojske Srbije nakon sagledavanja stanja projekcije i popune jedinica, komandi i ustanova;
\n\u2013 da je jedan od \u010dinilaca koji odre\u0111uje broj kadetkinja za oficirske du\u017enosti i stav Uprave za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane, koji ukazuje na ograni\u010davaju\u0107e zdravstvene faktore prijema kadetkinja za pojedine rodove, odnosno module \u0161kolovanja;
\n\u2013 da se prilikom odlu\u010divanja o \u0161kolovanju kadetkinja za oficirske du\u017enosti uzimaju u obzir fizi\u010dke, fiziolo\u0161ke i psiholo\u0161ke specifi\u010dnosti \u017eenskog organizma, koje bitno uti\u010du na radnu sposobnost kao i mogu\u0107nost ispunjavanja zahteva navedenih oblika \u0161kolovanja;
\n\u2013 da se na osnovu stava Uprave za vojno zdravstvo vr\u0161i ograni\u010denje mogu\u0107nosti prijema kadetkinja za rodove koji zahtevaju visok stepen fizi\u010dkog naprezanja, anga\u017eovanje u svim vremenskim i terenskim uslovima koji su opasni za zdravlje \u017eene, a kojim bi se omogu\u0107ila ravnopravnost u skladu sa uslovima konkursa i uz po\u0161tovanje \u010dl. 10. i 11. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena;
\n\u2013 da s obzirom na specifi\u010dnosti vojnog poziva i mogu\u0107a zdravstvena ograni\u010denja osoba \u017eenskog pola, kadetkinje primaju uglavnom u slu\u017ebu telekomunikacija, informati\u010dku slu\u017ebu, logistiku, VOJ i medicinu;
\n\u2013 da se prijem lica iz gra\u0111anstva na \u0161kolovanje u vojnoobrazovne ustanove vr\u0161i na osnovu Plana prijema na \u0161kolovanje u vojnoobrazovnim ustanovama koji odobrava ministar odbrane;
\n\u2013 da je \u010dl. 6. Zakona o visokom obrazovanju propisano da Univerzitet odbrane, odnosno njegove visoko\u0161kolske ustanove imaju autonomiju u pogledu utvr\u0111ivanja uslova za upis kadeta i studenata;
\n\u2013 da ukoliko bi bili primljeni kandidati na \u0161kolovanje u vojnoobrazovne ustanove koji su u bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj zajednici, ne bi bilo mogu\u0107e obezbediti sva prava koja im sleduju u braku, kao u slu\u010daju ra\u0111anja dece, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, zdravstveno osiguranje dece, zdravstveno osiguranje bra\u010dnog druga, sme\u0161taj \u010dlanova porodice itd;
\n\u2013 da studiranje, internatski sme\u0161taj i posebni oblici nastave imaju svoje specifi\u010dnosti u odnosu na druge fakultete, \u0161to bi mogla da bude velika prepreka za odr\u017eavanje bra\u010dne ili vanbra\u010dne zajednice i formiranje porodice;
\n\u2013 da Porodi\u010dni zakon defini\u0161e pojam braka i vanbra\u010dne zajednice i propisuje osnovne pretpostavke za njihovo postojanje, i to tako \u0161to defini\u0161e da je brak zakonom ure\u0111ena zajednica \u017eene i mu\u0161karca, da se brak sklapa radi ostvarenja zajednice \u017eivota supru\u017enika, da su supru\u017enici du\u017eni da vode zajedni\u010dki \u017eivot, i da je brak ni\u0161tavan ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice \u017eivota supru\u017enika;
\n\u2013 da uzimaju\u0107i u obzir specifi\u010dne okolnosti svakodnevnog \u017eivota, kao \u0161to su obaveza celodnevnog boravka u vojnim objektima, ograni\u010denje pune slobode kretanja, raspored poha\u0111anja nastave i vr\u0161enja unutra\u0161nje slu\u017ebe, fakti\u010dki ne postoje mogu\u0107nosti ostvarenja pretpostavki za postojanje braka, odnosno ispunjenja svrhe braka;
\n\u2013 da se na \u0161kolovanju na Medicinskom fakultetu VMA nalazi 104 kadeta, od \u010dega je 40 mu\u0161kog a 64 \u017eenskog pola;
\n\u2013 da su navodi iz pritu\u017ebe neosnovani.<\/p>\n
\n\u2013 da se \u0161kolovanje na VA i VMA realizuje radi prijema oficira u profesionalnu vojnu slu\u017ebu i popune upra\u017enjenih radnih mesta. Stoga, potrebe sistema odbrane predstavljaju potrebe za \u0161kolovanjem, koje su predvi\u0111ene formacijom Vojske Srbije;
\n\u2013 da u konkretnom slu\u010daju potrebe sistema predstavljaju potrebe za \u0161kolovanjem, po rodovima i slu\u017ebama, koje iskazuje General\u0161tab Vojske Srbije, nakon sagledavanja stanja projekcije i popune jedinica, komandi i ustanova;
\n\u2013 da je jedan od \u010dinilaca koji odre\u0111uje broj kadetkinja za oficirske du\u017enosti i stav Uprave za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane koji ukazuje na ograni\u010davaju\u0107e zdravstvene faktore prijema kadetkinja za pojedine rodove, odnosno module \u0161kolovanja;
\n\u2013 da se prilikom odlu\u010divanja o \u0161kolovanju kadetkinja za oficirske du\u017enosti uzimaju u obzir fizi\u010dke, fiziolo\u0161ke i psiholo\u0161ke specifi\u010dnosti \u017eenskog organizma, koje bitno uti\u010du na radnu sposobnost i mogu\u0107nost ispunjavanja zahteva navedenih oblika \u0161kolovanja (manja fizi\u010dka snaga, telesna izdr\u017eljivost, hormonska struktura i dr);
\n\u2013 da se na osnovu stava Uprave za vojno zdravstvo vr\u0161i ograni\u010denje mogu\u0107nosti prijema kadetkinja za rodove koji zahtevaju visok stepen fizi\u010dkog naprezanja, anga\u017eovanje u svim vremenskim i terenskim uslovima koji su opasni za zdravlje \u017eene, a kojim bi se omogu\u0107ila ravnopravnost u skladu sa uslovima konkursa i uz po\u0161tovanje \u010dl. 10. i 11. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena;
\n\u2013 da s obzirom na specifi\u010dnosti vojnog poziva i mogu\u0107a zdravstvena ograni\u010denja osoba \u017eenskog pola, kadetkinje primaju uglavnom u slu\u017ebu telekomunikacija, informati\u010dku slu\u017ebu, logistiku, VOJ i medicinu;
\n\u2013 da se prijem lica iz gra\u0111anstva na \u0161kolovanje u vojnoobrazovne ustanove vr\u0161i na osnovu Plana prijema na \u0161kolovanje u vojnoobrazovnim ustanovama koji odobrava ministar odbrane;
\n\u2013 da je u odnosu na \u010dl. 6. Zakona o visokom obrazovanju propisano da Univerzitet odbrane, odnosno njegove visoko\u0161kolske ustanove imaju autonomiju u pogledu utvr\u0111ivanja pravila studiranja i uslova za upis kadeta i studenata;
\n\u2013 da ukoliko bi bili primljeni kandidati na \u0161kolovanje u vojnoobrazovne ustanove koji su u bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj zajednici, ne bi bilo mogu\u0107e obezbediti sva prava koja im sleduju u braku, kao u slu\u010daju ra\u0111anja dece, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, zdravstveno osiguranje dece, zdravstveno osiguranje bra\u010dnog druga, sme\u0161taj \u010dlanova porodice itd;
\n\u2013 da studiranje, internatski sme\u0161taj i posebni oblici nastave imaju svoje specifi\u010dnosti u odnosu na druge fakultete, \u0161to bi mogla da bude velika prepreka za odr\u017eavanje bra\u010dne ili vanbra\u010dne zajednice i formiranje porodice;
\n\u2013 da Porodi\u010dni zakon defini\u0161e pojam braka i vanbra\u010dne zajednice i propisuje osnovne pretpostavke za njihovo postojanje, i to tako \u0161to defini\u0161e da je brak zakonom ure\u0111ena zajednica \u017eene i mu\u0161karca, da se brak sklapa radi ostvarenja zajednice \u017eivota supru\u017enika, da su supru\u017enici du\u017eni da vode zajedni\u010dki \u017eivot, i da je brak ni\u0161tavan ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice \u017eivota supru\u017enika;
\n\u2013 da uzimaju\u0107i u obzir specifi\u010dne okolnosti svakodnevnog \u017eivota, kao \u0161to su obaveza celodnevnog boravka u vojnim objektima, ograni\u010denje pune slobode kretanja, raspored poha\u0111anja nastave i vr\u0161enja unutra\u0161nje slu\u017ebe, fakti\u010dki ne postoje mogu\u0107nosti ostvarenja pretpostavki za postojanje braka, odnosno ispunjenja svrhe braka;
\n\u2013 da su navodi iz pritu\u017ebe neosnovani.<\/p>\n
\nIz svega navedenog, nedvosmisleno proizlazi zaklju\u010dak da je osnovna svrha uvo\u0111enja posebnih mera podsticanje i pove\u0107anje broja manje zastupljene grupe u odre\u0111enoj oblasti, \u0161to, po prirodi stvari, podrazumeva da se uvo\u0111enjem kvote garantuje minimalan broj, a ne utvr\u0111uje maksimalan broj pripadnika\/pripadnica podzastupljene dru\u0161tvene grupe. Zbog toga su, u konkretnom slu\u010daju, uvo\u0111enjem kvote kojom je ograni\u010den broj \u017eena koje mogu da se upi\u0161u na Vojnu akademiju, \u017eene diskriminisane.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba B. c. z. b. p. protiv Min. odbrane UO i VA zbog diskriminacije po osnovu pola i bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa u oblasti obrazovanja i vaspitanja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n