<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnela S. \u010c. iz B. protiv Agencije za privatizaciju, zbog diskriminacije na osnovu pola i porodi\u010dnog statusa u postupku utvr\u0111ivanja vi\u0161ka zaposlenih u Agenciji za privatizaciju.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratila S. \u010c. iz B. povodom odluke Agencije za privatizaciju koja je doneta dok je bila na porodiljskom odsustvu, a prema kojoj je utvr\u0111eno da je vi\u0161ak zaposlenih.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n \u2013 da je magistarka ekonomskih nauka iz oblasti koje su klju\u010dne za delatnost Agencije za privatizaciju, da je zaposlena u Centru za sprovo\u0111enje ste\u010dajnih postupaka, organizacionoj jedinici agencije, 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu su podneti slede\u0107i dokazi: 1) re\u0161enje o utvr\u0111ivanju prava na porodiljsko bolovanje i odsustvo sa rada radi nege deteta od 10. novembra 2008. godine do 9. novembra 2009. godine; 2) re\u0161enje o utvr\u0111ivanju prava na porodiljsko bolovanje i odsustvo sa rada radi nege deteta od 18. decembra 2009. godine do 17. decembra 2010. godine; 3) re\u0161enje o ostvarivanju prava na godi\u0161nji odmor u periodu od 10. novembra 2009. godine do 16. decembra 2009. godine; 4) Odluka o proveri kvaliteta rada zaposlenih od 25. decembra 2009. godine; 5) upitnik za proveru kvaliteta rada za S. \u010c. od 30. decembra 2009. godine; 6) zahtev za finansiranje tro\u0161kova doktorskih studija koji je S. \u010c. uputila direktoru Agencije za privatizaciju; 7) odgovor direktora kojim se odbija zahtev podnositeljke pritu\u017ebe za finansiranje tro\u0161kova doktorskih studija, jer je utvr\u0111ena za vi\u0161ak zaposlenih i 8) zahtev za davanje mi\u0161ljenja upu\u0107en Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, dr\u017eavnu upravu i lokalnu samoupravu RS.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje V. C, direktora Agencije za privatizaciju.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n \u2013 da je podnositeljka pritu\u017ebe zasnovala radni odnos u Agenciji za privatizaciju 2005. godine, a da je utvr\u0111ena za vi\u0161ak zaposlenih Odlukom Upravnog odbora Agencije za privatizaciju o usvajanju Programa re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih od 26. februara 2010. godine, 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je S. \u010c. zaposlena u Agenciji za privatizaciju na radnom mestu pomo\u0107nice rukovodioca projekta za ste\u010daj (vi\u0161i) u Centru za sprovo\u0111enje ste\u010dajnih postupaka, da je koristila pravo na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo radi posebne nege deteta, u periodu od 18. decembra 2009. godine do 16. marta 2011. godine. Utvr\u0111eno je da je nakon povratka sa odsustva, podnositeljka pritu\u017ebe koristila godi\u0161nji odmor za 2010. i 2011. godinu, kao i da je 18. maja 2011. godine zapo\u010dela sa kori\u0161\u0107enjem porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta u trajanju od dve godine, do 18. maja 2013. godine.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u pritu\u017ebu i izja\u0161njenje, utvr\u0111eno je da je Agencija za privatizaciju, postupaju\u0107i u skladu sa Zakonom o odre\u0111ivanju maksimalnog broja zaposlenih u republi\u010dkoj administraciji, donela Odluku o proveri kvaliteta rada zaposlenih 25. decembra 2009. godine, kojom je propisano da \u0107e se utvr\u0111ivanje da li zaposleni ostvaruje rezultate rada, odnosno, da li ima potrebna znanja, sprovesti popunjavanjem upitnika za proveru kvaliteta rada, a utvr\u0111ivanje da li zaposleni ima potrebne sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi \u0107e se sprovesti na osnovu rezultata koji su utvr\u0111eni u okviru projekta \u201eProcena potencijala ljudskih resursa u Agenciji za privatizaciju”. Ovom odlukom je propisano da \u0107e se postupak provere kvaliteta rada sprovesti u periodu od 25. decembra 2009. godine do 16. januara 2010. godine. Utvr\u0111eno je da je ta\u010dkom 9. ove odluke, Sektor za ljudske resurse Agencije za privatizaciju obavezan da sa\u010dini izve\u0161taj o oceni kvaliteta rada svih zaposlenih, na osnovu dobijenih ocena zaposlenih, koji \u0107e dostaviti direktoru, ta\u010dkom 10. je propisano da \u0107e svi zaposleni biti obave\u0161teni o rezultatima provere kvaliteta rada, dok je ta\u010dkom 11. propisano da \u0107e rezultati provere kvaliteta rada biti uzeti u obzir prilikom utvr\u0111ivanja da je za radom zaposlenih prestala potreba.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u upitnik za proveru kvaliteta rada za S. \u010c. utvr\u0111eno je da je ocenjivana 30. decembra 2009. godine, da je u odeljku za ocenu evaluacije sposobnosti zaposlene konstatovano da S. \u010c. nije radila test kognitivnih sposobnosti i test li\u010dnosti. Utvr\u0111eno je i da je podnositeljka pritu\u017ebe ostvarila 34 poena, odnosno, ocenu 3, \u0161to prema uputstvu datom u upitniku, zna\u010di da je ostvarila ocenu \u201edobar, zaposlena uglavnom ostvaruje rezultate rada i uglavnom ima osnovna znanja i sposobnosti”. U polju koje se nalazi na kraju upitnika pod nazivom \u201eop\u0161ti zaklju\u010dak”, koje popunjava Sektor za ljudske resurse, nedostaje zaklju\u010dak o radu i sposobnostima podnositeljke pritu\u017ebe. Naime, \u201eop\u0161ti zaklju\u010dak” se sastoji od dva pitanja: 1) da li zaposlena ostvaruje rezultate rada, odnosno, da li ima potrebna znanja za obavljanje poslova na kojima radi i 2) da li zaposlena ima potrebne sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, ali u upitniku za proveru kvaliteta rada za S. \u010c. nije zaokru\u017een ni jedan od ponu\u0111ena dva odgovora (\u201eda” ili \u201ene”).<\/p>\n 2.4.<\/strong> Uvidom u priloge dostavljene uz izja\u0161njenje, utvr\u0111eno je da je Agencija za privatizaciju donela Program re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih 26. februara 2010. godine. U Programu re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih, izme\u0111u ostalog, navedeno je da je izvr\u0161ena provera kvaliteta rada zaposlenih utvr\u0111ivanjem da li zaposleni ostvaruju rezultate rada, odnosno, da li imaju potrebna znanja za obavljanje poslova na kojima rade, u periodu od 26. decembra 2009. do 16. januara 2010. godine. Provera sposobnosti zaposlenih utvr\u0111ena u okviru projekta \u201eProcena potencijala ljudskih resursa u Agenciji za privatizaciju”, koju je agencija realizovala u saradnji sa konsultantskom ku\u0107om \u201eC. S.” d.o.o. iz B, u periodu od avgusta do novembra 2009. godine. Projekat je obuhvatio aktivnosti kojima su sprovedene analize postoje\u0107e unutra\u0161nje organizacione strukture i sa\u010dinjena analiza kvalifikacionih zahteva za obavljanje poslova na datim radnim mestima, izvr\u0161ena psihometrijska analiza zaposlenih (test li\u010dnosti i test kognitivnih sposobnosti), analiza dosada\u0161njih li\u010dnih aktivnosti i radnog u\u010dinka zaposlenih, te procena zaposlenih u odnosu na faktore efektivnosti za obavljanje poslova na odre\u0111enim radnim mestima. Tako\u0111e, jedna od projektnih aktivnosti bila je i evaluacija sposobnosti zaposlenih za obavljanje poslova na kojima rade, koju su obavljali njihovi neposredni rukovodioci.<\/p>\n 2.5.<\/strong> Daljim uvidom u Program re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih, utvr\u0111eno je da je \u010dl. 4. propisano da je vi\u0161ak zaposlenih utvr\u0111en iz razloga \u0161to zaposleni radi na poslovima za \u010dijim obavljanjem je potpuno prestala potreba ili \u010diji je obim smanjen. Kriterijumi za utvr\u0111ivanje zaposlenog za vi\u0161ak su: a) vrsta potrebne stru\u010dne spreme \u2013 prednost ima zaposleni koji ima potrebnu stru\u010dnu spremu; b) ocena kvaliteta rada zaposlenog, koja obuhvata ocenu rezultata rada, odnosno, ocenu potrebnih znanja i ocenu potrebnih sposobnosti zaposlenog za obavljanje poslova na kojima radi i v) imovno stanje zaposlenog, u skladu sa op\u0161tim propisima o radu i na na\u010din i u obimu koji su utvr\u0111eni datim propisima. Zaposleni za \u010dijim je radom prestala potreba identifikovani su na osnovu ukupnih rezultata navedene provere kvaliteta rada, a u slu\u010dajevima kada je procenjivano i imovno stanje, shodno su primenjivane odredbe Op\u0161teg kolektivnog ugovora.<\/p>\n 2.6.<\/strong> Programom re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih, nadalje, navedene su organizacione jedinice agencije u kojima je utvr\u0111eno umanjenje poslovnih aktivnosti, kao i radna mesta na kojima je smanjena potreba za postoje\u0107im brojem izvr\u0161ilaca. Tako je u Centru za sprovo\u0111enje ste\u010dajnih postupaka, u kome je zaposlena podnositeljka pritu\u017ebe, izme\u0111u ostalog, smanjena potreba za postoje\u0107im brojem izvr\u0161ilaca na radnom mestu podnositeljke pritu\u017ebe – pomo\u0107nik\/ca rukovodioca projekta (vi\u0161i).<\/p>\n 2.7.<\/strong> Uvidom u re\u0161enje Agencije za privatizaciju br. 08-06\/2010 od 11. februara 2010. godine, utvr\u0111eno je da je S. \u010c. bila na porodiljskom odsustvu tokom realizacije projekta \u201eProcena potencijala ljudskih resursa”, odnosno, u vreme provere kvaliteta rada zaposlenih.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenje, kao i priloge koje su dostavili podnositeljka pritu\u017ebe i Agencija za privatizaciju.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da brojni obavezuju\u0107i i neobavezuju\u0107i dokumenti me\u0111unarodnih organizacija \u010dija je Republika Srbija \u010dlanica, ukazuju na potrebu otklanjanja svih vidova diskriminacije \u017eena, uz neophodnu za\u0161titu trudnica i porodilja prilikom zasnivanja i trajanja radnog odnosa.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Konvencijom o za\u0161titi materinstva Me\u0111unarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine propisano je da je protivzakonito da poslodavac prekida zaposlenje \u017eeni u toku trudno\u0107e, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta ili tokom perioda nakon njenog povratka na posao koji se utvr\u0111uje nacionalnim zakonodavstvom, osim na osnovu koji nije vezan za trudno\u0107u ili no\u0161enje deteta i njegove posledice i negu deteta. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacija \u017eena (CEDAW, 1979), koju je Republika Srbija ratifikovala, izme\u0111u ostalog, propisuje da su dr\u017eave \u010dlanice u obavezi da se uzdr\u017ee od svakog postupka ili prakse diskriminacije \u017eena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Tako\u0111e, \u010dl. 4. Konvencije o jednakim mogu\u0107nostima i jednakom tretmanu radnika i radnica: radnici s porodi\u010dnim obavezama (1981) propisano je da se, u cilju postizanja stvarne jednakosti u mogu\u0107nostima i tretmanu radnika i radnica, moraju preduzeti sve mere u skladu sa nacionalnim uslovima i mogu\u0107nostima kako bi se radnicima sa porodi\u010dnim obavezama omogu\u0107ilo ostvarenje njihovog prava na slobodan izbor zaposlenja i kako bi se vodilo ra\u010duna o njihovim potrebama u odnosu na uslove rada i zapo\u0161ljavanja, kao i u odnosu na socijalnu sigurnost.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije , odredbom \u010dl. 60. st. 5. propisuje da se \u017eenama, omladini i osobama sa invaliditetom omogu\u0107uje posebna za\u0161tita na radu i posebni uslovi rada, dok je \u010dl. 66. st. 1. i 2. propisano da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji u\u017eivaju posebnu za\u0161titu, te da se majci pru\u017ea posebna podr\u0161ka i za\u0161tita pre i posle poro\u0111aja. Odredbom \u010dl. 21. Ustava RS propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana op\u0161ta zabrana diskriminacije, i to tako \u0161to je propisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti. Prema odredbi \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Odredbom \u010dl. 12. st. 2. Zakona o radu propisano je da zaposlena \u017eena ima pravo na posebnu za\u0161titu za vreme trudno\u0107e i poro\u0111aja, a \u010dl. 157. ovog zakona propisano je da kriterijum za utvr\u0111ivanje vi\u0161ka zaposlenih ne mo\u017ee da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene spre\u010denosti za rad, trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Relevantne su i odredbe \u010dl. 16. st. 3. Zakona o ravnopravnosti polova , kojima je propisano da odsustvovanje sa posla zbog trudno\u0107e i roditeljstva ne sme da bude osnov za raspore\u0111ivanje na neodgovaraju\u0107e poslove i za otkaz ugovora o radu u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje rad.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Zakonom o odre\u0111ivanju maksimalnog broja zaposlenih u republi\u010dkoj administraciji propisano je da \u0107e se provera kvaliteta rada zaposlenih u javnim agencijama izvr\u0161iti utvr\u0111ivanjem da li zaposleni ostvaruje rezultate rada, odnosno, da li ima potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, te, ukoliko zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno, nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, otkaza\u0107e mu se ugovor o radu.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Op\u0161tim kolektivnim ugovorom , koji je bio na snazi u vreme dono\u0161enja Programa re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih u Agenciji za privatizaciju i provere kvaliteta rada zaposlenih, propisano je da se imovno stanje zaposlenog utvr\u0111uje na osnovu ostvarenog prihoda po \u010dlanu zajedni\u010dkog doma\u0107instva po osnovu zarade i prihoda od imovine u poslednjoj kalendarskoj godini i tr\u017ei\u0161ne vrednosti nepokretnosti koju u svojini ima zaposleni ili \u010dlan njegovog zajedni\u010dkog doma\u0107instva.<\/p>\n Analiza postupka utvr\u0111ivanja podnositeljke pritu\u017ebe za vi\u0161ak zaposlenih sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.11.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, predmet analize u konkretnom slu\u010daju jeste utvr\u0111ivanje postojanja eventualne diskriminacije u postupku koji je rezultirao utvr\u0111ivanjem podnositeljke pritu\u017ebe za vi\u0161ak zaposlenih u Agenciji za privatizaciju. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti nije analizirala osnove za dono\u0161enje Programa re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih, niti sam model ocenjivanja zaposlenih u agenciji, kao ni strukturu zaposlenih koji su utvr\u0111eni za vi\u0161ak u Agenciji za privatizaciju, koja je bila predmet ranijeg postupka i nije od uticaja za odlu\u010divanje u ovom predmetu. Stoga, predmet analize je bio da li je \u010dinjenica da je podnositeljka pritu\u017ebe bila na porodiljskom odsustvu u trenutku ocenjivanja i odlu\u010divanja o njenom radnopravnom statusu, predstavljala odlu\u010duju\u0107i razlog za njeno utvr\u0111ivanje za vi\u0161ak zaposlenih, odnosno, da li je podnositeljka pritu\u017ebe stavljena u nejednak polo\u017eaj u odnosu na druge zaposlene, na osnovu li\u010dnih svojstava \u2013 pola i porodi\u010dnog statusa.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da nije sporno da je Agencija za privatizaciju, na osnovu propisa kojima se odre\u0111uje maksimalan broj zaposlenih u dr\u017eavnim organima i republi\u010dkoj administraciji, imala obavezu da smanji broj zaposlenih u agenciji. Me\u0111utim, na osnovu analize postupka ocenjivanja S. \u010c, evidentno je da podnositeljki pritu\u017ebe, koja je odsustvovala sa rada zbog poro\u0111aja i nege deteta, nisu obezbe\u0111eni isti uslovi kao i drugim zaposlenima u Agenciji za privatizaciju, odnosno nije tretirana jednako. Imaju\u0107i u vidu da je postupak ocenjivanja planiran i sproveden u toku odsustva sa rada podnositeljke pritu\u017ebe, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da nije postojalo razumno opravdanje da se podnositeljka pritu\u017ebe ne uklju\u010di u ovaj postupak, posebno ako se uzme u obzir zna\u010daj ocenjivanja po radnopravni status podnositeljke pritu\u017ebe. Poslodavac je imao mogu\u0107nost da kontaktira podnositeljku pritu\u017ebe, bez obzira na \u010dinjenicu da je odsutna sa rada, i da joj ponudi mogu\u0107nost da uradi test kognitivnih sposobnosti i test li\u010dnosti, kao i drugi zaposleni, \u010dime bi joj bilo omogu\u0107eno da dobije kompletnu ocenu i evaluaciju sposobnosti. Na taj na\u010din podnositeljki pritu\u017ebe bi bilo omogu\u0107eno da bude informisana o postupku ocenjivanja, te da, kao i drugi zaposleni, aktivno u\u010destvuje u proveri kvaliteta svog rada.<\/p>\n 3.13.<\/strong> U odnosu na navode iz izja\u0161njenja Agencije za privatizaciju da je podnositeljka pritu\u017ebe, iako je ostvarila ocenu \u201edobar”, bila lo\u0161ije ocenjena u odnosu na ostale zaposlene na istom radnom mestu u organizacionoj jedinici u kojoj je radila, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da Agencija za privatizaciju nije pru\u017eila dokaze kojima bi potkrepila ove navode. Tako\u0111e, u upitniku za S. \u010c. nema op\u0161teg zaklju\u010dka, \u0161to zna\u010di da nema podatka o tome da li podnositeljka pritu\u017ebe ostvaruje adekvatne rezultate rada, kao ni da li ima znanja i sposobnosti za obavljanje posla na kome radi. Zbog nepostojanja op\u0161teg zaklju\u010dka o rezultatima rada, znanjima i sposobnostima, otvara se pitanje primene kriterijuma na osnovu kojeg se zaposleni utvr\u0111uje za vi\u0161ak, a koji se odnosi na ocenu kvaliteta rada zaposlenog, koja obuhvata ocenu rezultata rada, odnosno, ocenu potrebnih znanja i ocenu potrebnih sposobnosti zaposlenog za obavljanje poslova na kojima radi, s obzirom da S. \u010c. nije dobila kona\u010dnu i celovitu ocenu svog rada. Tako\u0111e, imaju\u0107i u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, nije jasno iz kog razloga nije uzeta u obzir stru\u010dna sprema podnositeljke pritu\u017ebe i imovno stanje njene porodice.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Budu\u0107i da je podnositeljka pritu\u017ebe iznela \u010dinjenice i ponudila dokaze kojima je u\u010dinila verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled takvog akta nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti snosi poslodavac, shodno odredbi \u010dl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da Agencija za privatizaciju nije ponudila dokaze da je podnositeljka pritu\u017ebe utvr\u0111ena za vi\u0161ak zaposlenih na osnovu kriterijuma propisanih Programom re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih (potrebna stru\u010dna sprema, ocena kvaliteta rada zaposlene i imovno stanje). Naprotiv, analiziraju\u0107i navode iz izja\u0161njenja poslodavca, mo\u017ee se zaklju\u010diti da je jedini argument poslodavca za utvr\u0111ivanje S. \u010c. za vi\u0161ak zaposlenih tvrdnja da je kvalitet njenog rada slabije ocenjen u odnosu na rad drugih zaposlenih na istom radnom mestu, ali nisu dostavljeni dokazi u prilog ovoj tvrdnji, niti su obrazlo\u017eeni razlozi zbog kojih ona nije sveobuhvatno ocenjena, kao ni razlozi zbog kojih u upitniku za proveru kvaliteta rada S. \u010c, nije upisan op\u0161ti zaklju\u010dak o njenom radu na osnovu ocene kvaliteta rada koje je dao njen rukovodilac. Tako\u0111e, Agencija za privatizaciju nije navela iz kojih razloga nije uzeto u obzir imovno stanje podnositeljke pritu\u017ebe (prihodi njenog doma\u0107instva, broj maloletne dece koju izdr\u017eava, kreditne obaveze). Pored toga, samom Odlukom o proveri kvaliteta rada zaposlenih od 25. decembra 2009. godine propisano je da \u0107e rezultati provere kvaliteta rada zaposlenih biti \u201euzeti u obzir” prilikom utvr\u0111ivanja vi\u0161ka zaposlenih, a ne da \u0107e to biti jedini kriterijum za dono\u0161enje odluke poslodavca. 3.15.<\/strong> \u0160to se ti\u010de navoda iz pritu\u017ebe da su stvarni razlozi zbog kojih je S. \u010c. utvr\u0111ena za vi\u0161ak zaposlenih navodne \u201edugogodi\u0161nje neostvarene aspiracije” direktora Agencije za privatizaciju prema njoj, Poverenica konstatuje da podnositeljka pritu\u017ebe nije ponudila dokaze kojima bi u\u010dinila verovatnim da je bila izlo\u017eena ovom vidu uznemiravanja, kao posebnom obliku diskriminacije, pa se njen nejednak tretman u postupku u kojem je utvr\u0111ena za vi\u0161ak zaposlenih ne mo\u017ee dovesti u vezu sa ovim osnovom.<\/p>\n 3.16.<\/strong> I pored brojnih me\u0111unarodnih i doma\u0107ih propisa kojima se garantuje ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da \u017eene i mu\u0161karci nisu jo\u0161 uvek ravnopravni u na\u0161em dru\u0161tvu. \u017dene se i dalje posmatraju uglavnom kroz stereotipnu ulogu supruga i majki, a \u010desto se usled svoje biolo\u0161ke funkcije ra\u0111anja onemogu\u0107avaju da napreduju u karijeri i razvijaju i ovaj zna\u010dajan deo svog \u017eivota. Veoma je va\u017eno imati na umu \u010dinjenicu da \u017eene i pored toga \u0161to odsustvuju sa rada usled trudno\u0107e ili roditeljstva, imaju prava da budu informisane o promenama kod poslodavca, kao i da aktivno u\u010destvuju u dono\u0161enju odluka koje su od zna\u010daja za njihovo dalje radno anga\u017eovanje i napredovanje u poslu. Stoga, u postupku utvr\u0111ivanja za vi\u0161ak zaposlenih \u017eene koje se nalaze na porodiljskom ili odsustvu radi nege deteta mora se obezbediti jednak tretman, a sve odluke moraju biti zasnovane na objektivnim kriterijumima, kao \u0161to su stru\u010dna sprema, znanje i radne sposobnosti \u017eena i dr. U suprotnom, zaposlenim \u017eenama se \u0161alje poruka da ukoliko zatrudne preti im opasnost da \u0107e biti otpu\u0161tene, bez obzira na njihova dostignu\u0107a u poslu i trud koji su ulo\u017eile pre odlaska na porodiljsko bolovanje.<\/p>\n
\n\u2013 da je u toku porodiljskog odsustva utvr\u0111ena za vi\u0161ak zaposlenih, a da joj je najavljeno da \u0107e joj otkaz ugovora o radu biti uru\u010den nakon povratka sa odsustva sa rada radi nege tre\u0107eg deteta,
\n\u2013 da je, u trenutku utvr\u0111ivanja za vi\u0161ak zaposlenih, imala dvoje dece do dve godine starosti, jedina zaposlena u porodici, sa obavezom pla\u0107anja stambenog kredita do 2037. godine,
\n\u2013 da nije ta\u010dno da je u Centru za sprovo\u0111enje ste\u010dajnih postupaka do\u0161lo do smanjenja obima posla, ve\u0107 da se obim posla do danas stalno uve\u0107ava, \u0161to je dokumentovala u zahtevu za davanje mi\u0161ljenja Ministarstvu za dr\u017eavnu upravu RS, ali mi\u0161ljenje ministarstva nikada nije dobila,
\n\u2013 da je Agencija za privatizaciju, za potrebe dono\u0161enja Programa re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih, odnosno, za ocenjivanje zaposlenih, anga\u017eovala konsultantsku agenciju \u201eC. E.” iz B, iako ova agencija nema ovla\u0161\u0107enje za obavljanje takvog posla,
\n\u2013 da je ocenjivanje zaposlenih sprovedeno u okviru projekta \u201eProcena potencijala ljudskih resursa Agencije za privatizaciju”, suprotno odredbama Zakona o radu i Uredbe o ocenjivanju dr\u017eavnih slu\u017ebenika,
\n\u2013 da je za vi\u0161ak zaposlenih u agenciji utvr\u0111eno 16 trudnica i porodilja, koje su ocenjivane tokom odsustva sa rada,
\n\u2013 da je u toku ocenjivanja bila na porodiljskom odsustvu, da je nisu ocenjivali neposredni rukovodioci, da je dobila \u201ena\u0161timovane ocene”, iako je za svoj rad vi\u0161e puta bila nagra\u0111ivana i pohvaljena, te da op\u0161ti zaklju\u010dak u njenom upitniku za ocenjivanje nije popunjen, \u010dime je ocenjivanje njenog rada ostalo nedovr\u0161eno,
\n\u2013 da prilikom odre\u0111ivanja kriterijuma za utvr\u0111ivanje vi\u0161ka zaposlenih nisu uzete u obzir njena stru\u010dna sprema i imovno stanje,
\n\u2013 da joj je poslodavac, odmah nakon dono\u0161enja Programa re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih, ukinuo slu\u017ebeni mejl i mobilni telefon, \u010dime joj je onemogu\u0107ena slu\u017ebena komunikacija i obave\u0161tavanje,
\n\u2013 da su \u201epozadinski razlozi” zbog kojih je utvr\u0111ena za vi\u0161ak zaposlenih \u201edugogodi\u0161nje neostvarene aspiracije” direktora Agencije za privatizaciju prema njoj, da je u li\u010dnim kontaktima sa direktorom \u010desto bila izlo\u017eena upore\u0111ivanju sa porno glumicama na koje ga je podse\u0107ala, te da je direktor, zbog neuspeha u svojim namerama, dao usmenu naredbu da bude utvr\u0111ena za vi\u0161ak zaposlenih, \u0161to joj je jednom prilikom u liftu najavio,
\n\u2013 da smatra da je diskriminisana na osnovu pola, ro\u0111enja, rodnog identiteta, imovnog i zdravstvenog stanja, bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa i izgleda.<\/p>\n
\n\u2013 da je Program re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih donet u skladu sa svim relevantnim propisima, i to: Zakonom o odre\u0111ivanju maksimalnog broja zaposlenih u republi\u010dkoj administraciji, Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih u organima dr\u017eavne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje; Zakonom o radu i Pravilnikom o radu Agencije za privatizaciju,
\n\u2013 da je direktor Agencije za privatizaciju, kako bi postupio u skladu sa aktom Vlade Republike Srbije o maksimalnom broju zaposlenih u organima dr\u017eavne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, doneo Odluku o usvajanju Pravilnika o unutra\u0161njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji za privatizaciju br. 10-558\/10 od 23. februara 2010. godine,
\n\u2013 da je Upravni odbor agencije, na sednici odr\u017eanoj 23. februara 2010. godine, doneo Odluku o usvajanju Predloga programa re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih i Predlog programa re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih,
\n\u2013 da je ovaj program dostavljen Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje, koja je dala mi\u0161ljenje da poslodavac nije bio u mogu\u0107nosti da primeni nijednu meru pre otpu\u0161tanja zaposlenih,
\n\u2013 da je Upravni odbor agencije usvojio Program re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih 26. februara 2010. godine,
\n\u2013 da Zakon o radu i Pravilnik o radu Agencije za privatizaciju ne sadr\u017ee odredbe kojima je propisano ograni\u010denje da se dono\u0161enje Programa re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih uslovljava \u010dinjenicom da se zaposlena nalazi na porodiljskom ili nekom drugom odsustvu,
\n\u2013 da je na dan dono\u0161enja programa u Agenciji bilo 373 zaposlenih (244 \u017eene i 129 mu\u0161karaca), da je za vi\u0161ak zaposlenih utvr\u0111eno 59 \u017eena i 26 mu\u0161karaca, a da je od ukupnog broja \u017eena koje su utvr\u0111ene za vi\u0161ak, njih 16 bilo na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, odnosno, 36% od ukupnog broja \u017eena na porodiljskom ili odsustvu sa rada radi nege deteta, utvr\u0111eno je za vi\u0161ak zaposlenih,
\n\u2013 da je na osnovu \u010dl. 10. st. 1. Zakona o odre\u0111ivanju maksimalnog broja zaposlenih u republi\u010dkoj administraciji doneta Odluka o proveri kvaliteta rada zaposlenih, a zadaci utvr\u0111eni ovom odlukom realizovani su projektom \u201eProvera potencijala ljudskih resursa Agencije za privatizaciju”, koji je realizovan u saradnji sa konsultantskom ku\u0107om “C. S.” d.o.o. iz B,
\n\u2013 da je cilj ovog projekta bio da se analiziraju i procene trenutni potencijali ljudskih resursa u agenciji, kao i da neposredni rukovodioci sprovedu evaluaciju zaposlenih za obavljanje poslova na kojima rade,
\n\u2013 da S. \u010c. nije radila test kognitivnih sposobnosti i test li\u010dnosti, kao i da evaluacija sa neposrednim rukovodiocem nije ura\u0111ena,
\n\u2013 da je na osnovu Odluke o proveri kvaliteta rada zaposlenih izvr\u0161ena provera kvaliteta rada zaposlenih u periodu od 26. decembra 2009. godine do 16. januara 2010. godine, i to tako \u0161to su neposredni rukovodioci utvr\u0111ivali da li zaposleni ostvaruju rezultate rada, odnosno, da li imaju potrebna znanja za obavljanje poslova na kojima rade,
\n\u2013 da je S. \u010c. ocenjivao njen neposredni rukovodilac, direktor Centra za sprovo\u0111enje ste\u010dajnih postupaka, te da je ocena njenog rada data za period dok je bila na radu,
\n\u2013 da je neposredni rukovodilac ocenio da S. \u010c. uglavnom ostvaruje rezultate rada i uglavnom ima osnovna znanja i sposobnosti za rad na svom radnom mestu, ali je ipak slabije ocenjena u odnosu na ostale zaposlene na istom radnom mestu, zbog \u010dega je utvr\u0111ena za vi\u0161ak zaposlenih,
\n\u2013 da su u toku pripreme i dono\u0161enja Programa re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih, kao i prilikom utvr\u0111ivanja da je za radom podnositeljke pritu\u017ebe prestala potreba, po\u0161tovane odredbe \u010dl. 157. Zakona o radu, kojima je propisano da kriterijum za utvr\u0111ivanje vi\u0161ka zaposlenih ne mo\u017ee da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene spre\u010denosti za rad, trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta,
\n\u2013 da je S. \u010c. utvr\u0111ena za vi\u0161ak zaposlenih jer je kvalitet njenog rada slabije ocenjen u odnosu na rad drugih zaposlenih na istom radnom mestu,
\n\u2013 da bi radni odnos podnositeljke pritu\u017ebe prestao tek po povratku na rad, s obzirom da u\u017eiva posebnu za\u0161titu od otkaza ugovora o radu na osnovu \u010dl. 187. Zakona o radu, kao i da \u0107e S. \u010c, dok bude u radnom odnosu, nesmetano ostvarivati sva prava koja su joj po osnovu rada garantovana Ustavom RS, Zakonom o radu, Pravilnikom o radu agencije i op\u0161tim aktima,
\n\u2013 da podnositeljki pritu\u017ebe nije odobreno finansiranje tro\u0161kova stru\u010dnog usavr\u0161avanja jer je utvr\u0111ena za vi\u0161ak zaposlenih, pa poslodavac nema potrebu da finansira njeno dalje usavr\u0161avanje,
\n\u2013 da je Agencija za privatizaciju, povodom Programa re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih, ve\u0107 dostavljala Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti podatke o polnoj, obrazovnoj i starosnoj strukturi zaposlenih i spisak \u017eena koje su koristile porodiljsko odsustvo, kao i da je stru\u010dna slu\u017eba Poverenice obavestila agenciju da nema osnova za vo\u0111enje postupka pred ovim dr\u017eavnim organom,
\n\u2013 da se Agencija za privatizaciju zala\u017ee za zabranu diskriminacije, a posebno za rodnu ravnopravnost.<\/p>\n
\nCene\u0107i sve dokaze i iznete \u010dinjenice, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da je S. \u010c, zbog njenog odsustva sa rada zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nije imala jednak tretman u postupku u kojem je utvr\u0111en vi\u0161ak zaposlenih.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba S. c. protiv Agencije za privatizaciju zbog diskriminacije po osnovu pola i bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n