<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe K. \u0160. K. protiv Dru\u0161tva za strane jezike i knji\u017eevnost Srbije, zbog diskriminatornih delova Propozicija za takmi\u010denje u znanju stranog jezika u\u010denika VIII razreda osnovnih \u0161kola, koje je donelo ovo dru\u0161tvo.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratila K. \u0160. K. zbog, kako je navedeno, diskriminatornih delova Propozicija takmi\u010denja u znanju stranog jezika u\u010denika VIII razreda osnovnih \u0161kola (u daljem tekstu: Propozicije), koje je donelo Dru\u0161tvo za strane jezike i knji\u017eevnost Srbije (u daljem tekstu: Dru\u0161tvo).<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n \u2013 da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja poverilo poslove organizacije takmi\u010denja iz stranih jezika Dru\u0161tvu za strane jezike i knji\u017eevnost Srbije; 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu su dostavljeni i slede\u0107i prilozi: 1) Ugovor o realizaciji republi\u010dkog takmi\u010denja u\u010denika osnovnih \u0161kola zaklju\u010den izme\u0111u Ministarstva prosvete i nauke i Dru\u0161tva za strane jezike i knji\u017eevnost broj: 610-00-00429\/26\/2012-07 od 20. jula 2012. godine; 2) Stru\u010dno uputstvo organizovanju takmi\u010denja i smotri u\u010denika osnovne i srednje \u0161kole broj: 611-00-3508\/2011-06 od 28. decembra 2011. godine; 3) Propozicije za takmi\u010denje u znanju stranog jezika u\u010denika VIII razreda osnovnih \u0161kola koje je donelo Dru\u0161tvo za strane jezike i knji\u017eevnost Srbije; 4) Kalendar takmi\u010denja i smotri u\u010denika osnovnih \u0161kola za 2011\/12 i 5) Kalendar takmi\u010denja i smotri u\u010denika srednjih \u0161kola za 2011\/12.<\/p>\n 1.4.<\/strong> U cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , u toku postupka zatra\u017eeno je izja\u0161njenje Dru\u0161tva za strane jezike i knji\u017eevnost Srbije.<\/p>\n 1.5.<\/strong> Dru\u0161tvo za strane jezike i knji\u017eevnost Srbije nije se izjasnilo u ostavljenom roku, pa su Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti bili dostupni navodi iz pritu\u017ebe i dostavljeni prilozi.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u Ugovor o realizaciji republi\u010dkog takmi\u010denja u\u010denika osnovnih \u0161kola br. 610-00-00429\/26\/2012-07 od 20. jula 2012. godine, koji je zaklju\u010den izme\u0111u Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije i Dru\u0161tva za strane jezike i knji\u017eevnost Srbije, utvr\u0111eno je da su njime regulisana prava i obaveze u realizaciji republi\u010dkih takmi\u010denja i smotri u\u010denika osnovnih \u0161kola za \u0161kolsku 2011\/12 godinu. Ugovoreno je da republi\u010dka takmi\u010denje i smotre u\u010denika osnovnih \u0161kola treba da budu u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Stru\u010dnim uputstvom o organizovanju takmi\u010denja i smotri u\u010denika osnovne i srednje \u0161kole, Kalendarom takmi\u010denja i smotri u\u010denika osnovnih \u0161kola za 2011\/12 i Finansijskim planom sredstava prema organizatorima i ekonomskim klasifikacijama takmi\u010denja i smotri u\u010denika osnovnih \u0161kola za 2011\/12. Ovim ugovorom se Dru\u0161tvo obavezalo da realizuje republi\u010dka takmi\u010denja i smotre u\u010denika osnovnih \u0161kola u skladu sa programom koji odobri Ministarstvo prosvete i nauke i na osnovu blagovremeno podnetog Zahteva za sprovo\u0111enje takmi\u010denja.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u Stru\u010dno uputstvo o organizovanju takmi\u010denja i smotri u\u010denika osnovne i srednje \u0161kole br. 611-00-3508\/2011-06 od 28. decembra 2011. godine, utvr\u0111eno je da se njime ure\u0111uju cilj, zadaci, vrste i nivoi, organizacija i propozicije takmi\u010denja i smotri u\u010denika osnovnih i srednjih \u0161kola, vrednovanje postignu\u0107a u\u010denika i nagra\u0111ivanje, finansiranje, pra\u0107enje i izve\u0161tavanje o odr\u017eanim takmi\u010denjima i smotrama. Pored toga, propisano je da organizator takmi\u010denja i smotre utvr\u0111uje propozicije takmi\u010denja u saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke, i to: uslove za pripremu i odr\u017eavanje; uslove za u\u010de\u0161\u0107e u\u010denika; na\u010din provere znanja, umenja, ve\u0161tina i sposobnosti, odnosno na\u010din predstavljanja; zatim na\u010din vrednovanja rezultata i rangiranje u\u010denika; pravo na \u017ealbu i rok za njeno podno\u0161enje, kao i nagrade, priznanja i pohvale u\u010denicima, nastavnicima, \u0161kolama i organizatorima. Utvr\u0111eno je da su za organizaciju takmi\u010denja i smotre odgovorni organizator i direktor \u0161kole (sa stru\u010dnim ve\u0107em ili predstavnikom okru\u017enog aktiva nastavnika ili predsednik stru\u010dnog dru\u0161tva, u zavisnosti od nivoa takmi\u010denja), dok je za me\u0111unarodni nivo odgovoran predsednik stru\u010dnog dru\u0161tva i predstavnik me\u0111unarodne organizacije.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u Propozicije takmi\u010denja u znanju stranog jezika u\u010denika VIII razreda osnovnih \u0161kola utvr\u0111eno je da na op\u0161tinskom takmi\u010denju u\u010destvuju najbolje plasirani u\u010denici sa \u0161kolskog takmi\u010denja, a rangiranje se vr\u0161i tako \u0161to je I mesto 38-40 poena, II mesto 35-37 a III mesto 32-34. Na slede\u0107i nivo takmi\u010denja (okru\u017eno\/gradsko) plasiraju se svi u\u010denici koji su osvojili 32 ili vi\u0161e poena, dok je za u\u010denike koji se takmi\u010de iz engleskog jezika u Beogradu ograni\u010den broj onih koji imaju pravo prelaska na naredni nivo (gradsko takmi\u010denje) i utvr\u0111uje se tako \u0161to se iz svake op\u0161tine mo\u017ee uputiti samo 10 najbolje plasiranih u\u010denika, a ukoliko vi\u0161e u\u010denika osvoji isti broj poena i plasman na rednom mestu 10. lista se pro\u0161iruje za taj broj u\u010denika. Propozicijama je ure\u0111eno i takmi\u010denje u\u010denika u specijalnoj kategoriji, za koje je propisan poseban na\u010din rangiranja. U specijalnoj kategoriji se takmi\u010de u\u010denici koji su u poslednje \u010detiri godine \u0161kolovanja van na\u0161e zemlje, godinu dana ili du\u017ee poha\u0111ali nastavu na odre\u0111enom stranom jeziku; u\u010denici koji su u poslednje \u010detiri godine \u0161kolovanja u\u010dili strani jezik na kursevima u inostranstvu du\u017ee od jedne godine; u\u010denici koji poha\u0111aju nastavu stranog jezika po posebnom nastavnom planu i programu (bilingvalna nastava, ogledne \u0161kole sa ve\u0107im fondom \u010dasova stranog jezika od onog koji je propisan nastavnim planom i programom za osnovne \u0161kole); u\u010denici kojima je makar jedan roditelj izvorni govornik i u\u010denici kojima je nastavu izvodio strani lektor. Prilikom prijavljivanja u\u010denika za takmi\u010denje u specijalnoj kategoriji, direktor svojim potpisom i pe\u010datom \u0161kole garantuje ispravnost podataka na osnovu kojih se takmi\u010dar svrstava u specijalnu kategoriju.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu imala u vidu navode iz pritu\u017ebe, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije u ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju o pravima deteta . Jedan od op\u0161tih principa ove Konvencije je princip nediskriminacije, koji obavezuje dr\u017eavu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju ko\u017ee, pol, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo uverenje, nacionalno, etni\u010dko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, ro\u0111enje ili drugi status deteta, njegovih roditelja ili zakonskih staratelja.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije razra\u0111ena je Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, a posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva stavlja u nepovoljniji polo\u017eaj aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem koje je prividno zasnovano na na\u010delu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. Ovim zakonom posebno je zabranjena i diskriminacija u oblasti obrazovanja i propisano je da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isklju\u010diti iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja tako\u0111e je zabranjena diskriminacija , odnosno zabranjene su aktivnosti kojima se ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, na osnovu rasne, nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke, verske ili polne pripadnosti, fizi\u010dkih i psihi\u010dkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politi\u010dkog opredeljenja i podsticanje ili nespre\u010davanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvr\u0111enim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven na\u010din, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propu\u0161tanje \u010dinjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povla\u0111ivanjem ili davanjem prvenstva, dok se diskriminacijom ne smatraju posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju.<\/p>\n Analiza navoda iz izja\u0161njenja i dokaza dostavljenih uz pritu\u017ebu<\/strong><\/span><\/p>\n 3.7.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slu\u010daju potrebno utvrditi da li su diskriminatorne odredbe Propozicija za takmi\u010denje u znanju stranog jezika VIII razreda osnovnih \u0161kola koje se odnose na specijalnu kategoriju takmi\u010dara.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu zakonom propisane nadle\u017enosti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, najpre je potrebno konstatovati da je analiza ovog predmeta organi\u010dena samo na delove pritu\u017ebe koji se odnose na povredu antidiskriminacionih propisa, dok eventualne povrede drugih propisa ne spadaju u nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Stoga, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti nije ulazila u analizu navoda iz pritu\u017ebe koji se odnose na eventualnu povredu nekih drugih prava, koje podnositeljka pritu\u017ebe naziva \u201edrugim diskriminacijama”. U delu mi\u0161ljenja koji se odnosi na pravni okvir, detaljnije su obja\u0161njene nadle\u017enosti Poverenika, kao i sam pojam i oblici diskriminacije. Imaju\u0107i u vidu da je za\u0161tita od diskriminacije relativno nova u na\u0161em zakonodavstvu, Poverenica \u017eeli jo\u0161 jednom da naglasi da ne postoje \u201edruge diskriminacije” koje nisu u nadle\u017enosti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, jer je u pitanju nezavisni dr\u017eavni organ koji je upravo i ustanovljen za za\u0161titu od diskriminacije. Me\u0111utim, postoje druge povrede prava, regulisane drugim zakonima za koje su nadle\u017eni drugi dr\u017eavni organi, ali se te povrede prava ne mogu nazivati diskriminacijom.<\/p>\n 3.9.<\/strong> U odnosu na navode iz pritu\u017ebe da je diskriminatoran na\u010din rangiranja u\u010denika za takmi\u010denja nakon op\u0161tinskog takmi\u010denja (gradsko\/okru\u017eno i republi\u010dko), analiza je pokazala da se Propozicije koje je Dru\u0161tvo za strane jezike i knji\u017eevnost Srbije donelo, primenjuju na svu decu u Republici Srbiji koja se takmi\u010de iz stranog jezika, kao i da je ovim aktom regulisan na\u010din rangiranja na sva tri nivoa takmi\u010denja: op\u0161tinsko, gradsko\/okru\u017eno i republi\u010dko. Podnositeljka pritu\u017ebe navodi da je Propozicijama definisano rangiranje po broju bodova za prva tri mesta samo za takmi\u010dare na op\u0161tinskom nivou, dok na\u010din rangiranja nije isti za ostale nivoe takmi\u010denja. S tim u vezi, Poverenica konstatuje da je Propozicijama ure\u0111ena organizacija i realizacija takmi\u010denja iz stranog jezika koja se primenjuje podjednako na svu decu, da je na\u010din rangiranja ure\u0111en pojedina\u010dno, za svaki nivo takmi\u010denja posebno, ali da se primenjuje na sve takmi\u010dare. Rangiranje za gradsko\/okru\u017eno takmi\u010denje obavlja se prema ukupnom broju osvojenih poena (34-40), dok se na republi\u010dko takmi\u010denje upu\u0107uju samo najbolje plasirani u\u010denici, i to po tri sa okru\u017enih takmi\u010denja, 10 sa gradskog takmi\u010denja iz Beograda i po osam sa gradskih takmi\u010denja iz Ni\u0161a i Novog Sada. Nadalje, propisana je mogu\u0107nost pro\u0161irivanja liste, u slu\u010daju kada u\u010denici osvoje isti broj poena i na\u0111u se na poslednjem mestu za plasiranje na republi\u010dko takmi\u010denje, u kom slu\u010daju se lista pro\u0161iruje za taj broj u\u010denika. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je Propozicijama regulisano rangiranje za svaki nivo takmi\u010denja, da se primenjuje na sve takmi\u010dare isto, a da se ovakvim na\u010dinom rangiranja posti\u017ee zastupljenost dece iz svih okruga i gradova, koja su u svojim mestima postigla najbolje rezultate, na najvi\u0161em nivou takmi\u010denja. Ujedno, mo\u017ee se zaklju\u010diti da nije propisana obaveza Dru\u0161tva da rangiranje uredi identi\u010dno na svim nivoima takmi\u010denja, ve\u0107 je va\u017eno da svaki nivo takmi\u010denja ima propisano rangiranje koje va\u017ei podjednako za sve takmi\u010dare.<\/p>\n 3.10.<\/strong> U odnosu na navode iz pritu\u017ebe da je postojanje \u201especijalne kategorije” diskriminatorno prema odre\u0111enoj deci na osnovu predaka, maternjeg jezika i etni\u010dkog porekla, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre ukazuje da je Propozicijama propisano da u\u010denici koji se takmi\u010de u specijalnoj kategoriji rade isti test i takmi\u010de se po istim propozicijama kao i u\u010denici iz op\u0161te kategorije, a rangiraju se na poseban na\u010din. Analiza Propozicija je pokazala da se u specijalnoj kategoriji mogu takmi\u010diti: u\u010denici koji su u poslednje \u010detiri godine \u0161kolovanja van na\u0161e zemlje godinu dana ili du\u017ee poha\u0111ali nastavu na odre\u0111enom stranom jeziku; u\u010denici koji su u poslednje \u010detiri godine \u0161kolovanja u\u010dili strani jezik na kursevima u inostranstvu du\u017ee od jedne godine; u\u010denici koji poha\u0111aju nastavu stranog jezika po posebnom nastavnom planu i programu (bilingvalna nastava, ogledne \u0161kole sa ve\u0107im fondom \u010dasova stranog jezika od onog koji je propisan nastavnim planom i programom za osnovne \u0161kole); u\u010denici kojima je makar jedan roditelj izvorni govornik i u\u010denici kojima je nastavu izvodio strani lektor. Me\u0111utim, u\u010denik koji ispunjava uslove jedne od ovih kategorija, ne svrstava se automatski u specijalnu kategoriju za takmi\u010denje. Naime, propisano je da prilikom prijavljivanja u\u010denika za takmi\u010denje, direktor \u0161kole svojim potpisom i pe\u010datom \u0161kole garantuje ispravnost podataka na osnovu kojih se takmi\u010dar svrstava u specijalnu kategoriju. Iz svega navedenog mo\u017ee se zaklju\u010diti da je smisao postojanja specijalne kategorije upravo uva\u017eavanje razli\u010ditosti dece koja imaju razli\u010dite mogu\u0107nosti za sticanje znanja, kao i samo znanje stranog jezika. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da je postojanje specijalne kategorije za takmi\u010denje razumno i objektivno opravdano, s obzirom da bi se u suprotnom do\u0161lo do situacije da se u istoj kategoriji takmi\u010de deca koja strani jezik u\u010de dva \u010dasa nedeljno u \u0161koli i oni koji su se \u0161kolovali na stranom jeziku. Po pitanju navoda iz pritu\u017ebe koji se odnose na decu \u010diji je jedan roditelj izvorni govornik jezika na kojem se dete takmi\u010di, a u situacijama kada dete ne \u017eivi sa tim roditeljem ili ga nije nikada ni upoznalo, Poverenica ukazuje da je u slu\u010daju ove dece, kao i cele specijalne kategorije, potrebno imati u vidu da ispunjavanje uslova za takmi\u010denje u specijalnoj kategoriji potvr\u0111uje i garantuje direktor \u0161kole. Time je uvedena dodatna garancija da deca koja se nalaze u takvoj situaciji, ne\u0107e biti diskriminisana na osnovu \u010dinjenice da im je jedan roditelj izvorni govornik jezika na kojem se dete takmi\u010di. Na kraju, potrebno je naglasiti i da deca koja se takmi\u010de u op\u0161toj kategoriji nisu ni na koji na\u010din diskriminisana postojanjem specijalne kategorije.<\/p>\n
\n\u2013 da je organizator takmi\u010denja du\u017ean da donese propozicije u skladu sa Stru\u010dnim uputstvom i kalendarom takmi\u010denja koje donosi Ministarstvo prosvete i nauke;
\n\u2013 da su pojedini delovi Propozicija takmi\u010denja iz stranih jezika diskriminatorni;
\n\u2013 da je Propozicijama propisana i specijalna kategorija, kojom se neka deca stavljaju u neravnopravan polo\u017eaj, kao npr. deca povratnika iz inostranstva koja su ro\u0111ena u me\u0161ovitim brakovima ili su odre\u0111en broj godina \u017eivota provela u inostranstvu, ili kada je jezik u kojem se dete takmi\u010di maternji jezik detetovog oca, a dete ga nikada u \u017eivotu nije videlo;
\n\u2013 da je ravnopravno tretiranje dece na takmi\u010denju iz stranog jezika nemogu\u0107e posti\u0107i uvo\u0111enjem \u201especijalne kategorije”, koja je zasnovana na li\u010dnom svojstvu \u201epredaka, etni\u010dkog porekla i maternjeg jezika”;
\n\u2013 da je, umesto uvo\u0111enja specijalne kategorije, potrebno bolje organizovati rangiranje svih u\u010denika na svim nivoima takmi\u010denja, po modelu koji imaju druga stru\u010dna dru\u0161tva koja organizuju takmi\u010denja iz ostalih predmeta;
\n\u2013 da Dru\u0161tvo reguli\u0161e Propozicijama rangiranje po broju bodova za prva tri mesta samo za takmi\u010dare na op\u0161tinskom nivou, tako \u0161to je prvo mesto 38-40 poena, drugo mesto 35-37 poena i tre\u0107e mesto 32-34 poena; Imaju\u0107i to u vidu, ako bi se za ostale nivoe takmi\u010denja propisalo isto rangiranje, uz po\u0161tovanje Stru\u010dnog uputstva Ministarstva prosvete i nauke da se na vi\u0161i nivo takmi\u010denja plasiraju sva deca koja na ni\u017eem nivou takmi\u010denja osvoje jedno od prva tri mesta, ne bi bilo potrebe za specijalnim kategorijama \u201epo li\u010dnom svojstvu deteta”;
\n\u2013 da je uvo\u0111enjem specijalne kategorije poku\u0161aj da se popravi \u0161teta koja nastaje nepostupanjem u skladu sa Stru\u010dnim uputstvom, odnosno, time \u0161to se na vi\u0161e nivoe takmi\u010denja ne \u0161alju deca koja osvoje jedno od prva tri mesta;
\n\u2013 da se nepostupanjem po Stru\u010dnom uputstvu na ovim nivoima takmi\u010denja prave i \u201edruge diskriminacije” koje nisu u nadle\u017enosti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba K. \u0160. K. protiv Dru\u0161tva za strane jezike zbog diskriminacije u oblasti obrazovanja <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n