<\/p>\n
Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu propisao je svojim Statutom da je za upis na osnovne akademske studije i diplomske akademske (master) studije neophodno da lice ima saglasnost nadle\u017enog episkopa (\u010dl. 58. st. 1. i \u010dl. 61. st. 3), kao i da za zvanje nastavnika predava\u010da, saradnika i istra\u017eiva\u010da mogu konkurisati lica koja imaju saglasnost (blagoslov) nadle\u017enog episkopa (\u010dl. 86). Propisivanjem ovog uslova nisu povre\u0111eni propisi Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
O b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti primila je pritu\u017ebu udru\u017eenja A. S, u kojoj je navedeno da \u201epravoslavni pop” mo\u017ee proizvoljno da uskrati \u201eblagoslov” ili dozvolu potencijalnom studentu da upi\u0161e Univerzitet u Beogradu. U pritu\u017ebi je izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n – da Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu vr\u0161i diskriminaciju studenata i profesora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta na osnovu verskog opredeljenja; Uz pritu\u017ebu je kao dokaz prilo\u017een Statut Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je od Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu zatra\u017eeno izja\u0161njenje o osnovanosti i navodima pritu\u017ebe.<\/p>\n Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu dostavio je izja\u0161njenje u kojem je izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n \u2013\u00a0da podnosilac pritu\u017ebe nema aktivnu legitimaciju za podno\u0161enje pritu\u017ebe, jer je \u010dl. 35. st. 1. propisano da se pritu\u017eba podnosi Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti pismeno ili izuzetno usmeno na zapisnik bez obaveze pla\u0107anja takse ili druge nadoknade, i to od strane lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju. U konkretnom slu\u010daju, lice koje je podnelo pritu\u017ebu, kao ni pravno lice u \u010dije je ime pritu\u017eba podneta, nisu naveli u \u010demu se ogleda diskriminacija koju su pretrpeli, odnosno, zbog \u010dega smatraju da su pretrpeli diskriminaciju; Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, zatra\u017eila je izja\u0161njenje o osnovanosti pritu\u017ebe i od Univerziteta u Beogradu. Izja\u0161njenje o osnovanosti pritu\u017ebe tra\u017eeno je od Univerziteta u Beogradu s obzirom da je u nadle\u017enosti univerziteta da daje saglasnost na statute visoko\u0161kolskih jedinica u skladu sa \u010dl. 160. Statuta Univerziteta u Beogradu.<\/p>\n Univerzitet u Beogradu dostavio je izja\u0161njenje u kojem je navedeno:<\/p>\n \u2013 da je Odbor za statutarna pitanja zaklju\u010dio da se ne radi o diskrimini\u0161u\u0107em osnovu za studiranje i rad, imaju\u0107i u vidu specifi\u010dnosti Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u odnosu na druge fakultete u sastavu Univerziteta u Beogradu, po\u0161to studiranje i rad u ovoj visoko\u0161kolskoj ustanovi podrazumevaju neophodnu povezanost poziva i veroispovesti (u pravu Evropske unije i u sudskoj praksi se jasno potvr\u0111uje pod kojim uslovima se mo\u017ee zahtevati, prilikom zapo\u0161ljavanja, pripadnost odre\u0111enoj veroispovesti).<\/p>\n Potrebno je najpre konstatovati da su propisi kojima je saglasnost (blagoslov) nadle\u017enog episkopa propisana kao uslov za upis na studijske programe Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, odnosno kao uslov za izbor u odre\u0111ena zvanja, u ovom predmetu analizirani samo s aspekta antidiskriminacionih propisa, imaju\u0107i u vidu nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n Saglasno tome, nije ocenjivano da li je u skladu sa zakonskim propisima da visoko\u0161kolska ustanova svojim op\u0161tim aktom uslovljava upis na studije i izbor u zvanje saglasno\u0161\u0107u (blagoslovom) crkvenog velikodostojnika, jer to ne spada u nadle\u017enost Poverenika. Pre svega, u pogledu navoda o nedostatku aktivne legitimacije podnosioca pritu\u017ebe, sadr\u017eanih u izja\u0161njenju, poverenica najpre konstatuje da, saglasno \u010dl. 35. Zakona o zabrani diskriminacije i \u010dl. 15. Poslovnika o radu Poverenika , pritu\u017ebu zbog diskriminacije mo\u017ee podneti svako fizi\u010dko i pravno lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, a ako je u pitanju diskriminacija odre\u0111enog lica, u njegovo ime i uz njegovu saglasnost pritu\u017ebu mo\u017ee podneti i organizacija koja se bavi za\u0161titom ljudskih prava ili drugo lice, s tim \u0161to u slu\u010dajevima diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi za\u0161titom ljudskih prava mo\u017ee podneti pritu\u017ebu u svoje ime, bez saglasnosti pripadnika\/pripadnice ove grupe. U prilog tome govori i \u010dinjenica da je odredbom \u010dl. 46. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisana mogu\u0107nost da organizacija koje se bavi za\u0161titom ljudskih prava, odnosno, prava odre\u0111ene grupe lica mo\u017ee podneti tu\u017ebu za za\u0161titu od diskriminacije, pri \u010demu je saglasnost diskriminisanog lica potrebna samo ako je u pitanju diskriminacija koja je isklju\u010divo izvr\u0161ena prema odre\u0111enom (konkretnom) licu. Argumentum a contrario, ukoliko je u pitanju diskriminacija grupe lica, za podno\u0161enje tu\u017ebe nije potrebna saglasnost pripadnika i pripadnica diskriminisane grupe. Prema tome, ako organizacija koja se bavi za\u0161titom ljudskih prava ili grupe lica mo\u017ee podneti tu\u017ebu za za\u0161titu od diskriminacije bez saglasnosti pripadnika\/pripadnica diskriminisane grupe, svakako mo\u017ee podneti i pritu\u017ebu Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n A. S. su udru\u017eenje koje je osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti prava na slobodu mi\u0161ljenja i svetovnosti (sekularizma) u javnom \u017eivotu i, kao takvo, predstavlja organizaciju koja se bavi za\u0161titom ljudskih prava. Imaju\u0107i u vidu da se u pritu\u017ebi ukazuje na diskriminaciju po osnovu verskog ube\u0111enja, udru\u017eenje je aktivno legitimisano, tj. ovla\u0161\u0107eno da podnese pritu\u017ebu zbog ovog vida diskriminacije. Naime, s obzirom da se pravnim propisima, po prirodi stvari, ne mo\u017ee propisati \u0161ta \u010dini veroispovest i versko ube\u0111enje, pravo na pravnu za\u0161titu od diskriminacije po osnovu verskog ube\u0111enja, koja je zabranjena \u010dl. 21. Ustava Republike Srbije i \u010dl. 18. Zakona o zabrani diskriminacije, pripada i ateistima, agnosticima, skepticima i neopredeljenima. Ovakav stav je izra\u017een u mnogim odlukama Evropskog suda za ljudska prava. Imaju\u0107i u vidu sve navedene okolnosti, o\u010digledno je da prigovor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu da udru\u017eenje A. S. nema aktivnu legitimaciju za podno\u0161enje konkretne pritu\u017ebe zbog diskriminacije nije osnovan.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti utvrdila je da je Statutom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (u daljem tekstu Statut) \u010dl. 58. st. 1. propisano da se u prvu godinu osnovnih studija mo\u017ee upisati lice koje ima srednje obrazovanje u \u010detvorogodi\u0161njem trajanju i obrazovanje vi\u0161e od toga i koje ima saglasnost nadle\u017enog episkopa. Posebno je regulisano \u010dl. 43. da kada strani dr\u017eavljanin \u017eeli da upi\u0161e studijski program, potrebno je da, pored ispunjavanja ostalih uslova, ima i saglasnost za upis (blagoslov) Patrijarha srpskog. Za upis na diplomske akademske studije (master) \u010dl. 61. st. 3. propisano je da student koji je zavr\u0161io neki drugi fakultet mo\u017ee konkurisati na diplomske akademske studije od 120 bodova, ako prethodno polo\u017ei sve diferencijalne ispite i pribavi saglasnost nadle\u017enog episkopa. Saglasnost episkopa se tra\u017ei i \u010dl. 86. gde je navedeno da za zvanje nastavnika, predava\u010da, saradnika i istra\u017eiva\u010da na fakultetu mo\u017ee konkurisati lice koje pored ostalih propisanih uslova ima i saglasnost (blagoslov) nadle\u017enog episkopa.<\/p>\n Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda u \u010dl. 9. st. 1. propisuje da svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti. Ovo pravo uklju\u010duje slobodu promene vere ili uverenja i slobodu \u010doveka da, bilo sam ili zajedno s drugima, javno ili privatno, ispoljava veru ili uverenje molitvom, propovedi, obi\u010dajima i obredom, a st. 2. istog \u010dlana propisano je da sloboda ispovedanja vere ili ube\u0111enja mo\u017ee biti podvrgnuta samo onim ograni\u010denjima koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom dru\u0161tvu u interesu javne bezbednosti, radi za\u0161tite javnog reda, zdravlja ili morala, ili radi za\u0161tite prava i sloboda drugih. Op\u0161ta zabrana diskriminacije propisana je \u010dl. 14. tako da se u\u017eivanja prava i sloboda predvi\u0111ena Evropskom konvencijom za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda obezbe\u0111uju bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status. Potrebno je napomenuti da se Protokolom br. 12 uz Evropsku konvenciju za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, uspostavlja op\u0161tija zabrana diskriminacije i da ovaj Protokol obezbe\u0111uje dodatnu za\u0161titu od diskriminatornog postupanja u dr\u017eavama koje su ratifikovale ovaj ugovor. Pored toga, zna\u010dajan je i \u010dl. 2. Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda i to u kontekstu prava na obrazovanje, gde je propisano izme\u0111u ostalog da niko ne mo\u017ee biti li\u0161en prava na obrazovanje.<\/p>\n Direktiva Saveta Evropske unije 2000\/78\/EC uspostavlja op\u0161ti okvir za ravnopravni tretman u zapo\u0161ljavanju i profesiji i u uvodnom delu navodi da \u201eu vrlo ograni\u010denim okolnostima, razlika u tretmanu mo\u017ee biti opravdana kada karakteristika u vezi sa religijom ili verom, invaliditetom, starosti ili seksualnom orijentacijom \u010dini pravi i odlu\u010duju\u0107i profesionalni zahtev, kada je cilj legitiman i zahtev proporcionalan… dr\u017eave \u010dlanice mogu odr\u017eati ili postaviti specifi\u010dne mere o stvarnim, legitimnim i opravdanim profesionalnim zahtevima, koji mogu biti zahtevani za izvr\u0161avanje profesionalne aktivnosti”. Svrha same direktive propisana je \u010dl. 1. kao postavljanje op\u0161teg okvira borbe protiv diskriminacije na osnovu religije, verovanja, invaliditeta, godina starosti ili seksualne orijentacije u pogledu zapo\u0161ljavanja i profesije, s ciljem primene principa jednakog tretmana u dr\u017eavama \u010dlanicama. Profesionalni zahtevi regulisani su \u010dl. 4. i to tako da se dr\u017eave \u010dlanice mogu pobrinuti da razlika u tretmanu koji se zasniva na karakteristikama povezanim sa bilo kojim osnovom ne sadr\u017ei diskriminaciju kada, zbog prirode odre\u0111enih radnih zadataka ili konteksta u kojem se oni izvr\u0161avaju, takva karakteristika sadr\u017ei autenti\u010dni profesionalni zahtev, pod uslovom da je cilj legitiman i da je zahtev srazmeran. Pored toga, u slu\u010daju profesionalnih zadataka u okviru crkava i drugih dr\u017eavnih i privatnih organizacija \u010diji etos je zasnovan na religiji ili verovanju, razlika u tretmanu na osnovu ne\u010dije religije ili verovanja ne sadr\u017ei diskriminaciju kada, zbog prirode ovih zadataka ili konteksta u kojem se izvodi, ne\u010dija religija ili verovanje sadr\u017ee iskren, legitiman i opravdan profesionalni zahtev, uzimaju\u0107i u obzir etos organizacije.<\/p>\n Ustav Republike Srbije propisuje \u010dl. 11. da je Republika Srbija svetovna dr\u017eava i da su crkve i verske zajednice odvojene od dr\u017eave, kao i da se nijedna religija ne mo\u017ee uspostaviti kao dr\u017eavna ili obavezna. Nadalje, u \u010dl. 21. st. 3. propisuje da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Sloboda misli, savesti i veroispovesti propisana je \u010dl. 43. i to st. 1. da se jem\u010di sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru, a st. 2. da niko nije du\u017ean da se izja\u0161njava o svojim verskim i drugim uverenjima. Va\u017ean je i \u010dl. 44. Ustava, kojim je propisano da su crkve i verske zajednice ravnopravne i odvojene od dr\u017eave, kao i da su crkve i verske zajednice ravnopravne i slobodne da samostalno ure\u0111uju svoju unutra\u0161nju organizaciju, verske poslove, da javno vr\u0161e verske obrede, da osnivaju verske \u0161kole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju u skladu sa zakonom. Pored navedenog, treba napomenuti i da je pravo na obrazovanje propisano \u010dl. 71. Ustava RS i to st. 1. da svako ima pravo na obrazovanje, a st. 3. da svi gra\u0111ani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visoko\u0161kolskom obrazovanju.<\/p>\n Zakon o zabrani diskriminacije propisuje zabranu verske diskriminacije, i to \u010dl. 18. u kojem se navodi da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskra\u0107uje pravo na sticanje, odra\u017eavanje, izra\u017eavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Odredbama \u010dl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno naru\u0161avanje jednakih mogu\u0107nosti za zasnivanje radnog odnosa ili u\u017eivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Zabrana diskriminacije u oblasti obrazovanja i stru\u010dnog osposobljavanja regulisana je \u010dl. 19. st. 1. tako \u0161to je propisano da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, dok je st. 2. ovog \u010dlana izme\u0111u ostalog zabranjeno da se licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017ea ili onemogu\u0107i upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu.<\/p>\n Zakon o crkvama i verskim zajednicama \u010dl. 1. propisuje slobodu veroispovesti kao pravo na slobodu savesti i veroispovesti koje se garantuje svakome, u skladu sa Ustavom. U smislu ovog zakona, sloboda veroispovesti obuhvata: slobodu da se ima ili nema, zadr\u017ei ili promeni veroispovest ili versko uverenje, odnosno slobodu verovanja, slobodu ispovedanja vere u Boga; slobodu da se pojedina\u010dno ili u zajednici sa drugima, javno ili privatno, ispoljava verovanje ili versko uverenje u\u010destvovanjem u bogoslu\u017eenju i obavljanjem verskih obreda, verskom poukom i nastavom, negovanjem i razvijanjem verske tradicije; slobodu da se razvija i unapre\u0111uje verska prosveta i kultura. Zabrana verske diskriminacije propisana je \u010dl. 2. tako da niko ne sme biti podvrgnut prinudi koja bi mogla ugroziti slobodu veroispovesti, niti sme biti prisiljen da se izjasni o svojoj veroispovesti i verskim uverenjima ili njihovom nepostojanju. Pored toga, \u010dl. 2. st. 2. propisuje da niko ne mo\u017ee biti uznemiravan, diskriminisan ili privilegovan zbog svojih verskih uverenja, pripadanja ili nepripadanja verskoj zajednici, u\u010destvovanja ili neu\u010destvovanja u bogoslu\u017eenju i verskim obredima i kori\u0161\u0107enju ili nekori\u0161\u0107enju zagarantovanih verskih sloboda i prava, kao i da ne postoji dr\u017eavna religija. Zakon o crkvama i verskim zajednicama reguli\u0161e i obrazovnu delatnost \u010dl. 34.-40, pa tako propisuje da crkve i verske zajednice mogu osnivati ustanove radi obrazovanja budu\u0107ih sve\u0161tenika, odnosno verskih slu\u017ebenika, unapre\u0111ivanja duhovne i teolo\u0161ke kulture i drugih srodnih ciljeva. Pored toga, crkva i verska zajednica mo\u017ee pokrenuti postupak akreditacije verske obrazovne ustanove radi uklju\u010divanja u sistem obrazovanja, u skladu sa propisima o obrazovanju, a one koje su uklju\u010dene u sistem obrazovanja du\u017ene su da po\u0161tuju uslove i standarde koji va\u017ee u sistemu obrazovanja u skladu sa propisima o obrazovanju.<\/p>\n Zakonom o visokom obrazovanju ure\u0111en je sistem visokog obrazovanja, uslovi i na\u010din obavljanja visokog obrazovanja, finansiranje i dr. Jedan od ciljeva visokog obrazovanja, koji su propisani \u010dl. 3. ovog zakona, jeste pru\u017eanje mogu\u0107nosti pojedincima da pod jednakim uslovima steknu visoko obrazovanje. Pravo na visoko obrazovanje propisano je \u010dl. 8. kao pravo koje imaju sva lica sa prethodno ste\u010denim srednjim obrazovanjem, bez obzira na rasu, boju ko\u017ee, pol, seksualnu orijentaciju, etni\u010dko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, status ste\u010den ro\u0111enjem, postojanje senzornog ili motornog hendikepa ili imovinsko stanje. Visoko\u0161kolska ustanova utvr\u0111uje, u skladu sa zakonom, kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis (uspeh u prethodnom obrazovanje, vrsta prethodnog obrazovanja, posebna znanja, ve\u0161tine ili sposobnosti i sl.). Zakonom o visokom obrazovanju propisani su uslovi za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika i saradnika (\u010dl. 64-73), a \u010dl. 70. Zakona o nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkoj delatnosti utvr\u0111eni su uslovi za sticanje zvanja istra\u017eiva\u010da.<\/p>\n Klju\u010dno pitanje koje se u ovom slu\u010daju postavlja jeste da li je propisivanjem uslova po kojem je za upis na osnovne i master studije Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odnosno za konkurisanje za zvanje nastavnika, predava\u010da, saradnika i istra\u017eiva\u010da na ovom fakultetu potrebna saglasnost nadle\u017enog episkopa izvr\u0161ena diskriminacija koju propisi Republike Srbije zabranjuju. Ne ulaze\u0107i u to kakva je verska su\u0161tina i verski zna\u010daj saglasnosti (blagoslova), izvesno je da propisivanjem saglasnosti (blagoslova) kao uslova za upis na studije, odnosno za konkurisanje za sticanje zvanja, ona postala pravnorelevantan uslov koji je podlo\u017ean oceni s aspekta va\u017ee\u0107ih antidiskriminacionih propisa, budu\u0107i da se radi o fakultetu koji je deo sistema visoko\u0161kolskog obrazovanja.<\/p>\n Analiza propisa kojima je saglasnost (blagoslov) propisana kao uslov za upis na studije, odnosno za konkurisanje za sticanje zvanja na Pravoslavnom bogoslovskim fakultetu pokazuje da se radi o uslovu koji va\u017ei za sve potencijalne kandidate\/kandidatkinje. Zbog toga su za njegovo sagledavanje s aspekta antidiskriminacionih propisa relevantne zakonske odredbe o zabrani posredne diskriminacije. Prema \u010dl. 7. Zakona o zabrani diskriminacije, posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, stavlja u nepovoljniji polo\u017eaj aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem koje je prividno zasnovano na na\u010delu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena.<\/p>\n Budu\u0107i da dobijena saglasnost (blagoslov) predstavlja uslov koji va\u017ei za sve one koji nameravaju da upi\u0161u osnovne i master studije, odnosno koji nameravaju da konkuri\u0161u za zvanje nastavnika, predava\u010da, saradnika i istra\u017eiva\u010da, ovaj uslov, sam po sebi, ne stavlja u nepovoljniji polo\u017eaj bilo koje lice na osnovu njegove veroispovesti ili verskog ube\u0111enja. Naime, iako je potpuno nejasno na osnovu kojih kriterijuma nadle\u017eni episkop daje saglasnost (blagoslov), u pritu\u017ebi se ne navodi, niti je do sada dokumentovan slu\u010daj da je nekom licu uskra\u0107ena saglasnost (blagoslov) zbog njegove veroispovesti ili verskog ube\u0111enja. Zbog toga je neosnovano tvr\u0111enje podnosioca pritu\u017ebe da pravilom propisanim Statutom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu po kojem je za upis na osnovne i master studije Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odnosno za konkurisanje za zvanje nastavnika, predava\u010da, saradnika i istra\u017eiva\u010da na ovom fakultetu potrebna saglasnost nadle\u017enog episkopa ovaj fakultet “diskrimini\u0161e studente i profesore Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta na osnovu verskog opredeljenja”. Ukoliko bi Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti bila podneta pritu\u017eba u kojoj bi bilo navedeno da je prilikom dobijanja saglasnosti (blagoslova) za upis na studije Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, odnosno za izbor u odre\u0111eno zvanje, odre\u0111eno lice diskriminisano na osnovu svoje veroispovesti ili verskog ube\u0111enja ili nekog drugog li\u010dnog svojstva, osnovanost takve pritu\u017ebe bila bi ispitivana s aspekta va\u017ee\u0107ih antidiskriminacionih propisa, saglasno me\u0111unarodnim standardima o pravu na slobodu od diskriminacije i praksom me\u0111unarodnih institucija u ovoj oblasti.<\/p>\n Ipak, poverenica ukazuje da odredbe Statuta kojima je kao uslov za upis na osnovne i master studije, odnosno za konkurisanje za odre\u0111ena zvanja na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu propisana saglasnost (blagoslov), upravo zbog toga \u0161to otvaraju mogu\u0107nost posredne diskriminacije, mogu da proizvodu \u010ditav niz problema jer:<\/p>\n \u2013 svrha davanja saglasnosti (blagoslova) nije izri\u010dito navedena, pa bi zbog toga bilo te\u0161ko ocenjivati legalnost i legitimnost takvog \u010dina, \u0161to je neophodno prilikom utvr\u0111ivanja posredne diskriminacije; Zbog svih ovih okolnosti, evidentno je da saglasnost (blagoslov) jeste \u010din koji episkop daje ili uskra\u0107uje na osnovu \u0161iroko datog diskrecionog ovla\u0161\u0107enja. Ukupna posledica jeste stvaranje potpune pravne nesigurnosti kao posledice nepredvidivosti ishoda postupka po zahtevu za dobijanje saglasnosti (blagoslova). Ne ulaze\u0107i u versku prirodu blagoslova, izvesno je da njegovo uvo\u0111enje u Statut fakulteta zahteva da se on tretira kao svaki drugi uslov za upis na studijski program, odnosno za konkurisanje za odre\u0111eno zvanje, \u0161to podrazumeva da se o ispunjenju ovog uslova odlu\u010duje na osnovu objektivnih i unapred poznatih kriterijuma, koji su, pri tom, u skladu sa antdiskriminacionim standardima. Zbog toga, u cilju spre\u010davanja posredne diskriminacije, poverenica preporu\u010duje da se dobijanje saglasnosti (blagoslova) ili ukloni iz Statuta ili da se precizno reguli\u0161e na osnovu kojih kriterijuma i na koji na\u010din se ova saglasnost (blagoslov) daje, uz puno po\u0161tovanje propisa o zabrani diskriminacije koji obavezuju sve visoko\u0161kolske ustanove.<\/p>\n <\/p>\n
\n– da se u \u010dl. 58. st. 1. Statuta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, kao uslov za upis na studije, izme\u0111u ostalog, tra\u017ei i \u201esaglasnost nadle\u017enog episkopa”. U \u010dl. 61. st. 3. tako\u0111e se tra\u017ei da kandidat \u201epribavi saglasnost nadle\u017enog episkopa”, da bi se u \u010dl. 86. kao glavni uslov za nastavnika i predava\u010da navelo da je potrebno da \u201epored ostalih propisanih uslova ima i saglasnost (blagoslov) nadle\u017enog episkopa”;
\n– da se kao uslov za studiranje i za rad u jednoj instituciji, koja bi \u201enavodno” trebalo da bude obrazovnog karaktera, postavlja potpuno arbitrarni uslov, koji zavisi od subjektivne i neobrazlo\u017eene volje jednog verskog poglavara;
\n– da prema Statutu Beogradskog univerziteta i Statutu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, jedan verski poglavar, po svom sopstvenom subjektivnom naho\u0111enju, odlu\u010duje ko je podoban, a ko nije podoban da postane student, odnosno, nastavnik ili predava\u010d Beogradskog univerziteta;<\/p>\n
\n\u2013\u00a0da je Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti napravio propust u vezi sa \u010dl. 36. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je izme\u0111u ostalog, propisano da Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ne postupa po pritu\u017ebi ako je o\u010digledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje;
\n\u2013 da Ustav Republike Srbije predvi\u0111a u \u010dl. 1. izme\u0111u ostalog, da je Srbija kao dr\u017eava srpskog naroda zasnovana na ljudskim pravima i slobodama i evropskim principima i vrednostima, dok \u010dl. 18. st. 3. propisuje da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tuma\u010de saglasno va\u017ee\u0107im me\u0111unarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi me\u0111unarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovo\u0111enje, a \u010dl. 44. garantovana je autonomija crkava i verskih zajednica;
\n\u2013 da je Pravoslavni bogoslovski fakultet stanovi\u0161ta da pomenute odredbe Ustava ne samo omogu\u0107avaju, ve\u0107 i nala\u017eu da se i zabrana diskriminacije tuma\u010di, sagledava i primenjuje u skladu sa evropskim na\u010delima i vrednostima i sa praksom me\u0111unarodnih institucija koje nadziru sprovo\u0111enje ljudskih prava i sloboda;
\n\u2013 da je jedan od najva\u017enijih akata evropskog prava kojim se zabranjuje diskriminacija na osnovu religije i kojim se re\u0161ava pitanje mogu\u0107eg konflikta izme\u0111u po\u0161tovanja dr\u017eavnog i crkvenog prava, odnosno po\u0161tovanja statusa crkava i verskih zajednica po pravu dr\u017eave, i interesa da se zabrani diskriminacija, Direktiva Saveta br. 2000\/78\/ES kojom se uspostavlja op\u0161ti okvir za jednako postupanje u zapo\u0161ljavanju i profesijama. Ta direktiva, zajedno sa Direktivom Saveta 2000\/43\/ES iz 2000 godine, kojom se sprovodi na\u010delo jednakog postupanja sa licima bez obzira na rasno ili etni\u010dko poreklo, usvojena je da bi se zabrana diskriminacije dosledno regulisala na evropskom nivou, a navedene direktive bile su osnov za odobravanje sredstava za projekat koji je sprovodilo nekoliko ministarstava Vlade Republike Srbije, a \u010diji je osnovni rezultat usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije i uspostavljanje institucije Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti;
\n\u2013 da Direktiva 2000\/78\/ES prema \u010dl. 1. ima svrhu da propi\u0161e op\u0161te okvire za borbu protiv diskriminacije, izme\u0111u ostalog, po osnovu religije u pogledu zapo\u0161ljavanja i profesije. Direktiva odre\u0111uje obim primene predvi\u0111aju\u0107i da \u0107e se primenjivati na sva lica, u odnosu na javni i na privatni sektor, uklju\u010duju\u0107i javna tela, u odnosu na uslove pristupa zapo\u0161ljavanju, samozapo\u0161ljavanju ili nekoj profesiji, pristup svim tipovima i svim nivoima profesionalnog usmerenja, obuke i preobuke, uslove zapo\u0161ljavanja i rada, uklju\u010duju\u0107i otkaz i platu i \u010dlanstvo i anga\u017eovanje u organizacijama radnika ili poslodavaca. Direktiva predvi\u0111a zna\u010dajan broj izuzetaka, u tom smislu treba ista\u0107i da ova direktiva predvi\u0111a mogu\u0107nost da dr\u017eave mogu da propi\u0161u da postupanje koje se zasniva na nekoj karakteristici povezanoj sa osnovama na kojima je diskriminacija zabranjena, ne\u0107e predstavljati diskriminaciju ako, iz razloga prirode odre\u0111enih profesionalnih delatnosti ili konteksta u kojem se obavljaju, takve karakteristike predstavljaju istinski i odlu\u010duju\u0107i profesionalni zahtev, pod uslovom da je cilj legitiman i zahtev opravdan. U smislu profesionalnih zahteva, direktiva izri\u010dito predvi\u0111a da dr\u017eave mogu, u slu\u010daju profesionalne delatnosti u crkvama i drugim javnim ili privatnim organizacijama \u010diji je sistem vrednosti zasnovan na religiji, predvideti da razlika koja je zasnovana na religiji nekog lica ne\u0107e predstavljati diskriminaciju, kada religija predstavlja istinski, legitiman i opravdan profesionalni zahtev;
\n\u2013 da se uzimaju\u0107i u obzir navedene odredbe direktive postavlja pitanje: da li je razumno i opravdano da lica koja ne dele sistem vrednosti o kojem ovaj fakultet podu\u010dava budu profesori i predava\u010di? Da li bi fakultet mogao da zadr\u017ei svoj identitet i autonomiju ukoliko bi mu se nametala obaveza prijema takvih lica? Osnovni zaklju\u010dak koji se na osnovu takvog rezonovanja mo\u017ee izvesti jeste da religija predstavlja istinski, legitiman i opravdan profesionalni zahtev za profesore i predava\u010de Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta;
\n\u2013 da se odredbama Statuta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta ne predvi\u0111a da je pravoslavna vera uslov za zasnivanje radnog odnosa na fakultetu niti za prijem studenata, ve\u0107 se samo predvi\u0111a blagoslov nadle\u017enog episkopa. Postoji i mogu\u0107nost, \u0161to se ne mali broj puta de\u0161avalo, da blagoslov dobiju i oni koji nisu pravoslavne vere, a koji imaju \u017eelju da studiraju na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu. Pored toga i Univerzitet u Beogradu, na osnovu obrazlo\u017eenih predloga Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, nostrifikuje diplome stranih verskih visoko\u0161kolskih ustanova, i to ne samo onih hri\u0161\u0107anskih nego i islamskih i jevrejskih, a po potrebi i drugih. Zato smatramo da se ovde ni na koji na\u010din ne radi o neopravdanom pravljenju razlike ili nejednakom postupanju ili diskriminaciji;
\n\u2013 da je institut blagoslova ili missio canonica poznat i uobi\u010dajen u evropskom zakonodavstvu, a Rimokatoli\u010dka crkva u mnogim evropskim dr\u017eavama ostvaruje ovo pravo;
\n\u2013 da su akta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, a samim tim i Statut, vi\u0161e puta pro\u0161la kontrolu dr\u017eavnih institucija (Univerziteta u Beogradu, Trgovinskog suda, Komisije za akreditaciju visoko\u0161kolskih ustanova);
\n\u2013 da Pravoslavni bogoslovski fakultet nije \u201estrano telo” na dr\u017eavnom Univerzitetu u Beogradu ve\u0107 jedan od njegovih osniva\u010da, uz Pravni, Filozofski, Tehni\u010dki i Medicinski fakultet (Zakon o univerzitetu, \u201eSrpske novine” \u201eSlu\u017ebeni glasnik Kraljevine Srbije” od 12. marta 1905. godine);
\n\u2013 da Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti nema osnova da postupi po predmetnoj pritu\u017ebi, jer nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje. Naprotiv, prosle\u0111ivanje neosnovane pritu\u017ebe od lica koje nije legitimisano, jer se ni na koji na\u010din nije moglo smatrati diskriminisanim, predstavlja akt kojim se zapravo Pravoslavni bogoslovski fakultet, njegovi studenti, profesori i zaposleni, ali i \u010ditav Beogradski univerzitet kojem fakultet pripada, po ko zna koji put, stavljaju u poziciju da upozoravaju da tvr\u0111enja po kojima razli\u010ditost zna\u010di diskriminaciju predstavljaju najgrublje uznemiravanje i javno poni\u017eavanje onog koji je razli\u010dit. Pored toga, \u010dl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije predvi\u0111eno je da uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje, predstavlja jedan vid diskriminacije. Smatramo da tvr\u0111enja da diskriminaciju predstavlja blagoslov nadle\u017enog episkopa, koji Statut fakulteta propisuje za studente, predava\u010de i profesore, zapravo predstavljaju uznemiravanje i stvaranje neprijateljskog i uvredljivog okru\u017eenja.<\/p>\n
\nPoverenica za za\u0161titu ravnopravnosti analizirala je sve navode sadr\u017eane u pritu\u017ebi i izja\u0161njenjima na pritu\u017ebu, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n
\n\u2013 nisu propisani kriterijumi za dobijanje saglasnosti (blagoslova);
\n\u2013 nisu propisani postupak i na\u010din davanja saglasnosti (blagoslova).<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba udru\u017eenja A. S. protiv Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta zbog diskriminacije na osnovu religijskih uverenja u oblasti obrazovanja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n