<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnela advokatkinja L. S. iz B, u ime i uz saglasnost grupe gra\u0111ana \u201eD” protiv M. M. iz B. U toku postupka utvr\u0111eno je da je 11. decembra 2013. godine, u organizaciji Unije studenata Filozofskog fakulteta, odr\u017eana tribina pod nazivom \u201e\u0160tetnost genetski modifikovanih organizama u ishrani”. Na tribini je najavljeno u\u010de\u0161\u0107e pet govornika, me\u0111u kojima su bili i M. \u017d, koordinator kampanje \u201eD” \u2013 \u201eZa Srbiju bez GMO” i B. \u0110, novinarka. Ispred amfiteatra, pre po\u010detka tribine, grupa studenata je protestovala, nose\u0107i transparent na kojem je pisalo \u201eOvde su vam dveri zatvorene”, kao i transparent na kojem se u crvenom krugu nalazio precrtan kukasti krst. Nakon \u0161to je grupa predava\u010da\/ica u\u0161la u amfiteatar, studenti su sa transparentima u\u0161li za njima i insistirali da M. \u017d. i B. \u0110. napuste tribinu, \u0161to su oni i u\u010dinili. Nakon ovog doga\u0111aja, tribina je odr\u017eana bez njih. Utvr\u0111eno je da je M. M. bio u grupi studenata koji su protestovali ispred i u amfiteatru. Na osnovu izjave samog M. M. utvr\u0111eno je da je on jedno vreme nosio transparent sa parolom \u201eOvde su vam dveri zatvorene”, ali nije utvr\u0111eno da je nosio transparent na kojem se nalazio precrtan kukasti krst, niti da je vre\u0111ao predava\u010de\/ce. Sagledavaju\u0107i kontekst celokupnog doga\u0111aja, Poverenica ocenjuje da je M. M, kao i druge osobe koje su uo\u010di odr\u017eavanja tribine izrazile svoj protest povodom najavljenog govora pripadnika\/ce GG \u201eD”, na pravno dopu\u0161ten na\u010din izrazio svoj odnos prema politi\u010dkoj ideologiji GG \u201eD”, tj. sistemu uverenja, ideja i predstava o dru\u0161tvu i o ure\u0111enju dru\u0161tvenih odnosa, koji su sadr\u017eani u programu ove grupe gra\u0111ana. Saglasno tome, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ocenjuje da M. M, svojim postupanjem na tribini odr\u017eanoj na Filozofskom fakultetu u Beogradu, nije izvr\u0161io diskriminaciju GG \u201eD”.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratila advokatkinja L. S. iz B, u ime i uz saglasnost grupe gra\u0111ana \u201eD”. U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n \u2013 da je 11. decembra 2013. godine, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, do\u0161lo do \u201egrube povrede ravnopravnosti \u2013 diskriminacije fa\u0161isoidnim ispoljavanjem govora mr\u017enje organizovanim od vi\u0161e lica, prikazivanjem poruka i simbola na javnom mestu, udru\u017eeno radi diskriminacije grupe lica zbog politi\u010dke pripadnosti”, 1.2.<\/strong> Uz pritu\u017ebu su dostavljene \u010detiri fotografije snimljene ispred i u amfiteatru Filozofskog fakulteta u Beogradu pre po\u010detka tribine \u201e\u0160tetnost genetski modifikovanih organizama u ishrani” .<\/p>\n 1.3.<\/strong> Po\u0161to u pritu\u017ebi nije bilo precizno navedeno u \u010dije je ime i protiv koga je pritu\u017eba podneta, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti zatra\u017eila je da se pritu\u017eba dopuni navo\u0111enjem podataka o licu u \u010dije ime je podneta, kao i podataka o licima protiv kojih je podneta. U dopuni pritu\u017ebe navedeno je da je pritu\u017eba podneta u ime udru\u017eenja gra\u0111ana \u201eD”, a protiv M. M, mladi\u0107a koji je u prilo\u017eenim fotografijama identifikovan kao \u201eosoba koja nosi \u0161al preko nosa i dr\u017ei transparent na kome je nacrtan kukasti krst”. U dopuni je ukazano da je advokatkinja bila u upravi Filozofskog fakulteta kako bi utvrdila identitet drugih osoba sa fotografija, te da su joj u upravi fakulteta rekli da im se obrati pisanim putem. Ostalo je nepoznato kakav je ishod ovog obra\u0107anja. \u0160to se ti\u010de organizacije \u201eM”, kojoj, navodno, M. M. pripada, u dopuni pritu\u017ebe navedeno je da ona nije registrovana u APR-u, niti u registru organizacija u Privrednom sudu, ve\u0107 da deluje preko svog sajta. Kako u toku postupka nisu navedeni podaci o identitetu drugih lica za koja se tvrdi da su ometali odr\u017eavanje skupa, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da se pritu\u017eba odnosi samo na M. M.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Uz dopune pritu\u017ebe dostavljen je \u010dlanak objavljen 13. decembra 2013. godine u dnevnom listu \u201eBlic”, pod nazivom \u201eStudenti Filozofskog fakulteta oterali govornike \u201eD” i \u201eO.”.<\/p>\n 1.5.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pribavila je u toku postupka izja\u0161njenje M. M. iz B. U izja\u0161njenju, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da se me\u0111u fotografijama, koje su mu dostavljene u prilogu pritu\u017ebe, prona\u0161ao na tri, ali da on nije mladi\u0107 koji nosi \u0161al preko lica, 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je 11. decembra 2013. godine, u organizaciji Unije studenata Filozofskog fakulteta, odr\u017eana tribina pod nazivom \u201e\u0160tetnost genetski modifikovanih organizama u ishrani”. Na tribini je najavljeno u\u010de\u0161\u0107e pet govornika, me\u0111u kojima su bili i M. \u017d, koordinator kampanje \u201eD” \u2013 \u201eZa Srbiju bez GMO” i B. \u0110, novinarka. Ispred amfiteatra, pre po\u010detka tribine, grupa studenata je protestovala, nose\u0107i transparent na kojem je pisalo \u201eOvde su vam dveri zatvorene”, kao i transparent na kojem je u crvenom krugu nalazio precrtan kukasti krst. Nakon \u0161to je grupa predava\u010da\/ica u\u0161la u amfiteatar, studenti su sa transparentima u\u0161li za njima i insistirali da M. \u017d. i B. \u0110. napuste tribinu, \u0161to su oni i u\u010dinili. Nakon ovog doga\u0111aja, tribina je odr\u017eana bez njih.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Utvr\u0111eno je da je M. M. bio u grupi studenata koji su protestovali ispred i u amfiteatru, izra\u017eavaju\u0107i negodovanje \u0161to su me\u0111u najavljenim govornicima M. \u017d. i B. \u0106. i tra\u017ee\u0107i da oni ne govore na tribini i napuste zgradu Filozofskog fakulteta. Nije, me\u0111utim, utvr\u0111eno da je M. M. osoba za koju se u pritu\u017ebi tvrdi da je \u201emladi\u0107 sa \u0161alom preko dve tre\u0107ine lica” jer podnosilac pritu\u017ebe nije ponudio dokaze u prilog ovom tvr\u0111enju, a sa fotografija koje su dostavljene u prilogu pritu\u017ebe ne mo\u017ee se utvrditi na kojoj se fotografiji on nalazi. Na osnovu izjave samog M. M. utvr\u0111eno je da je on jedno vreme nosio transparent sa parolom \u201eOvde su vam dveri zatvorene”, ali nije utvr\u0111eno da je nosio transparent na kojem se nalazio precrtan kukasti krst, niti da je vre\u0111ao predava\u010de\/ce.<\/p>\n 2.3.<\/strong> U dopuni pritu\u017ebe navedeno je da se pritu\u017eba podnosi u ime i uz saglasnost udru\u017eenja gra\u0111ana “D”, ali je u toku postupka utvr\u0111eno da nije u pitanju udru\u017eenje gra\u0111ana, u smislu Zakona o udru\u017eenjima , ve\u0107 da se radi o grupi gra\u0111ana \u201eD” (u daljem tekstu: GG \u201eD”), \u0161to potvr\u0111uje i pe\u010dat koji je stavljen na saglasnost za podno\u0161enje pritu\u017ebe.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja i dostavljene dokaze.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine (u daljem tekstu EKZLjP), u \u010dl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj Konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status. \u010cl. 9. konvencije \u0161titi slobodu misli, savesti i veroispovesti na taj na\u010din \u0161to propisuje da svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti, te da ova sloboda podle\u017ee samo onim ograni\u010denjima koja su propisana zakonom i koja su neophodna u demokratskom dru\u0161tvu u interesu javne sigurnosti, za\u0161tite javnog reda, zdravlja ili morala, ili radi za\u0161tite prava i slobode drugih. Odredbama \u010dl. 10. propisano je da svako ima pravo na slobodu izra\u017eavanja, te da ovo pravo uklju\u010duje slobodu mi\u0161ljenja i slobodu primanja i preno\u0161enja informacija i ideja, bez me\u0161anja javne vlasti i bez obzira na granice. Stavom 2. ovog \u010dlana propisano je da ostvarivanje ovih sloboda, budu\u0107i da uklju\u010duje obaveze i odgovornosti, mo\u017ee da podle\u017ee takvim formalnostima, uslovima, ograni\u010denjima ili sankcijama predvi\u0111enim zakonom i koje su neophodne u demokratskom dru\u0161tvu u interesu nacionalne sigurnosti, teritorijalnog integriteta ili javne sigurnosti, spre\u010davanja nereda ili zlo\u010dina, za\u0161tite zdravlja i morala, ugleda ili prava drugih, spre\u010davanja \u0161irenja poverljivih informacija ili u interesu o\u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Saglasno \u010dl. 19. Ustava, kojim je posredno formulisana zabrana zloupotrebe prava, ustavno jemstvo prava na nediskriminaciju, uklju\u010duju\u0107i i pravo na za\u0161titu od diskriminacije, kao i kada je re\u010d o drugim ljudskim i manjinskim pravima, slu\u017ei o\u010duvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom dru\u0161tvu, zasnovanom na na\u010delu vladavine prava.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je propisano da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije, pa je tako \u010dl. 25. st. 1. zabranjena diskriminacija zbog politi\u010dkih ube\u0111enja lica ili grupe lica, odnosno zbog pripadnosti ili nepripadnosti politi\u010dkoj stranci, odnosno sindikalnoj organizaciji.<\/p>\n 3.6.<\/strong> U \u010dlan 3. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije konkretizovan je princip zabrane zloupotrebe prava, koji je na posredan na\u010din formulisan u \u010dl. 19. Ustava Republike Srbije, tako \u0161to je propisana zabrana vr\u0161enje prava utvr\u0111enih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograni\u010de prava i slobode drugih.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.7.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu sadr\u017einu pritu\u017ebe, kao i nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, zadatak Poverenice bio je da utvrdi da li je M. M. svojim pona\u0161anjem, pre po\u010detka tribine odr\u017eane 11. decembra 2013. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, diskriminisao GG \u201eD”, u \u010dije ime je pritu\u017eba podneta.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Prvo pitanje koje se u ovom predmetu postavlja jeste u \u010demu se ta\u010dno ogleda navodni akt diskriminacije, tj. kojim je to konkretnim pona\u0161anjem (radnjama) M. M, protiv koga je pritu\u017eba podneta, izvr\u0161io navodnu diskriminaciju. Imaju\u0107i u vidu utvr\u0111eno \u010dinjeni\u010dno stanje, pona\u0161anje M. M, koje u ovom predmetu treba oceniti s aspekta propisa o zabrani diskriminacije, ogleda se u slede\u0107em: 1) M. M. se nalazio u grupi studenata i studentkinja koji su se okupili uo\u010di po\u010detka najavljene tribine \u201e\u0160tetnost genetski modifikovanih organizama u ishrani” 2) zajedno sa ostalim studentima i studentkinjama negodovao je \u0161to su me\u0111u najavljenim govornicima M. \u017d, koji je najavljen kao koordinator kampanje \u201eD” \u2013 \u201eZa Srbiju bez GMO” i B. \u0110, novinarka, i tra\u017eio da oni ne govore na tribini i napuste zgradu Filozofskog fakulteta, i 3) izvesno vreme je nosio transparent sa parolom \u201eOvde su vam dveri zatvorene”.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Drugo pitanje na koje je treba odgovoriti odnosi se na to ko je u konkretnom slu\u010daju navodna \u017ertva diskriminacije. U vezi sa tim, Poverenica najpre ukazuje da, saglasno \u010dl. 2. ta\u010d. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, za\u0161titu od diskriminacije u\u017eivaju ne samo fizi\u010dka lica, ve\u0107 i grupa fizi\u010dkih lica, pravna lica, kao i svi oblici udru\u017eivanja fizi\u010dkih i pravnih lica. Da bi se propisi o zabrani diskriminacije pravilno primenili, neophodno je da se u svakom pojedina\u010dnom slu\u010daju razgrani\u010di prema kome je uperena diskriminacija. U konkretnom slu\u010daju izra\u017eavanje protesta i isticanje zahteva M. M. da na tribini ne govore M. \u017d. i B. \u0106, za koje se u pritu\u017ebi tvrdi da su diskriminisani \u201ezbog njihovog politi\u010dkog ube\u0111enja i pripadnosti politi\u010dkom pokretu”, usmereni su na ova lica, a ne i na samu GG “D”. S druge strane, no\u0161enje transparenta sa parolom \u201eOvde su vam dveri zatvorene”, predstavlja radnju M. M. koja je upravljena i protiv GG “D” i protiv najavljenih govornika.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Kona\u010dno, prilikom razmatranja pritu\u017ebe potrebno je utvrditi \u0161ta u konkretnom slu\u010daju predstavlja osnov diskriminacije. U pritu\u017ebi se navodi da je osnov diskriminacije \u201epoliti\u010dka pripadnost”. Razmatraju\u0107i ovaj osnov diskriminacije, Poverenica konstatuje da je u \u010dl. 25. Zakona o zabrani diskriminacije propisana zabrana diskriminacije lica ili grupa lica zbog njihovih politi\u010dkih ube\u0111enja, kao i zbog pripadnosti ili nepripadnosti politi\u010dkoj stranci. U tom smislu, nejednakom tretmanu na osnovu politi\u010dke pripadnosti mogu biti izlo\u017eeni jedno ili mno\u017eina lica koji su pripadnici odre\u0111ene politi\u010dke stranke ili nekog drugog oblika politi\u010dkog organizovanja, a ne i sama politi\u010dka stranka, odnosno drugi oblik politi\u010dkog organizovanja. 3.11.<\/strong> U konkretnom slu\u010daju pritu\u017eba je podneta u ime GG “D”. Iako ova grupa nema status pravnog lica, ve\u0107 je u pitanju grupa fizi\u010dkih lica, nesumnjivo je da lica koja \u010dine ovu grupu dele ista politi\u010dka ube\u0111enja, i to upravo ona koja su formulisana u politi\u010dkom programu GG \u201eD”. Ova grupa gra\u0111ana kandidovala se na poslednjim parlamentarnim izborima, ima svoj politi\u010dki program, politi\u010dka na\u010dela i temelje svoje politike, a zabrana prometa genetski modifikovane hrane sastavni je deo njenog politi\u010dkog i izbornog programa. U tom smislu, ova grupa je, su\u0161tinski posmatrano, oblik politi\u010dkog organizovanja gra\u0111ana. Saglasno tome, u javnim nastupima o pitanjima obuhva\u0107enim njenim politi\u010dkim programom gra\u0111ani koji ovu grupu \u010dine mogu se smatrati protagonistima njenih politi\u010dkih ideja i stavova, pa mogu biti i diskriminisani na osnovu toga \u0161to su \u010dlanovi ove grupe.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Na\u010delno posmatrano, politi\u010dke partije i drugi oblici politi\u010dkog organizovanja ne mogu koristiti svoje pravo na za\u0161titu od diskriminacije kada su diskriminaciji izlo\u017eeni njihovi \u010dlanovi. Me\u0111utim, u konkretnom slu\u010daju, budu\u0107i da u pritu\u017ebi podnetoj u ime GG \u201eD” nije sasvim jasno razgrani\u010deno povodom kojih je konkretnih radnji uperenih protiv ove grupe pritu\u017eba podneta, Poverenica je zauzela stav da je potrebno razmotriti, s aspekta antidiskriminacionih propisa, kako postupanje M. M. koje je neposredno upereno prema M. \u017d. i B. \u0110, tako i njegovo postupanje prema samoj grupi GG \u201eD”, kao grupi fizi\u010dkih lica.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Nesporno je da je M. M. bio me\u0111u studentima koji su protestovali ispred i u amfiteatru Filozofskog fakulteta u Beogradu, da je izrazio svoje protivljenje da M. \u017d. i B. \u0110. govore na tribini, kao i svoj zahtev da napuste zgradu fakulteta, te da je jedno vreme nosio transparent na kome je pisalo \u201eOvde su vam dveri zatvorene”. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je ovakvim svojim postupanjem M. M. prekr\u0161io propise o zabrani disrkiminacije, neophodno je ispitati da li je njegovo postupanje bilo u okvirima slobode izra\u017eavanja mi\u0161ljenja ili je iza\u0161lo iz ovih okvira.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Sagledavaju\u0107i kontekst celokupnog doga\u0111aja, Poverenica ocenjuje da je M. M, kao i druge osobe koje su uo\u010di odr\u017eavanja tribine izrazile svoj protest povodom najavljenog govora pripadnika\/ce GG \u201eD”, na pravno dopu\u0161ten na\u010din izrazio svoj odnos prema politi\u010dkoj ideologiji GG \u201eD”, tj. sistemu uverenja, ideja i predstava o dru\u0161tvu i o ure\u0111enju dru\u0161tvenih odnosa, koji su sadr\u017eani u programu ove grupe gra\u0111ana. Zauzimaju\u0107i ovakav stav, Poverenica je imala u vidu ustavne garancije slobode izra\u017eavanja utvr\u0111ene \u010dl. 46. st. 2. Ustava Republike Srbije, garancije koje pru\u017ea \u010dl. 10. EKZLjP, kao i jurisprudenciju koju je Evropski sud za ljudska prava razvio odlu\u010duju\u0107i u predmetima vezanim za kr\u0161enje prava na slobodu izra\u017eavanja.<\/p>\n 3.15.<\/strong> U mnogim svojim odlukama Evropski sud za ljudska prava izrazio je stav da sloboda izra\u017eavanja predstavlja jedan od osnovnih temelja demokratskog dru\u0161tva, jedan od os\u00acnovnih uslova njegovog napretka i razvoja svakog pojedinca\/ke. Zbog toga su i granice slobode izra\u017eavanja postavljene veoma \u0161iroko, tako da ovo pravo u\u017eiva za\u0161titu i kada je u pitanju govor koji se mo\u017ee smatrati \u0161okantnim, uvredljivim ili uznemiravaju\u0107im, \u0161to name\u0107u zahtevi tolerancije, pluralizma i slobodoumlja, bez kojih nema demokratskog dru\u0161tva (videti presudu u predmetu Handyside protiv Ujedinjenog Kraljevstva od 7. decembra 1976, serija A br. 24. par. 49). Svakako, sloboda izra\u017eavanja nije apsolutno pravo, ve\u0107 je podlo\u017ena ograni\u010denjima, pod uslovima propisanim \u010dl. 10. st. 2. EKZLjP i \u010dl. 46. st. 2. Ustava Republike Srbije. Prilikom zauzimanja stava Poverenica je imala u vidu i \u010dinjenicu i stavove ESLjP izra\u017eene u presudama koje se odnose na slobodu politi\u010dke rasprave, koja \u010dini sr\u017e demokratskog dru\u0161tva. U presudi Vides Aizsardzibas protiv Letonije iz 2004. godine ovaj sud je potvrdio da je uloga nevladinih organizacija, kao \u201epsa \u010duvara” u komentarisanju pitanja od javnog interesa, su\u0161tinska za o\u010duvanje i razvoj demokratije. Zbog toga, iako politi\u010dari imaju pravo da \u0161tite svoju reputaciju, granice dozvoljene kritike, kada su u pitanju politi\u010dari, znatno su \u0161ire nego kada su u pitanju oni koji se ne bavi politikom. Naime, politi\u010dari neminovno i svesno izla\u017eu svoje stavove i svoj rad detaljnom preispitivanju \u0161ire javnosti, tako da moraju pokazati ve\u0107i stepen tolerancije na kritike koje im se upu\u0107uju. U presudi Evropskog suda u predmetu Oberschlick protiv Austrije iz 1991. godine posebno je apostrofirano da politi\u010dar koji iznosi svoje stavove mo\u017ee da o\u010dekuje sna\u017enu reakciju javnosti.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenica konstatuje da, kada je re\u010d o slobodi izra\u017eavanja, ne treba zanemariti ni aspekt ove slobode vezan za izra\u017eavanje u obliku javnih protesta ili demonstracija. Presuda Evropskog suda za ljudska prava Steel i drugi protiv UK iz 1998. godine , odnosila se na razli\u010dite vidove mirnog protesta, pa je sud ustanovio da to \u0161to su protestanti fizi\u010dki ometali aktivnosti u vezi sa kojima su negodovali, ipak prestavlja izra\u017eavanje mi\u0161ljenja koje je u okvirima slobode izra\u017eavanja mi\u0161ljenja, garantovane \u010dl. 10. EKLjP.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu prirodu i sadr\u017einu prava na slobodu izra\u017eavanja, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti stoji na stanovi\u0161tu da je postupanje M. M. kretalo u granicama slobode izra\u017eavanja. Nose\u0107i transparent sa ispisanim tekstom \u201eOvde su vam dveri zatvorene” i isti\u010du\u0107i zahtev da na tribini ne govore pripadnici ove politi\u010dke opcije sa \u010dijim se stavovima ne sla\u017ee, M. M. je, zapravo, izra\u017eavao svoj politi\u010dki stav i aktivno u\u010destvovao u protestu. Konstatuju\u0107i da u postupku nije utvr\u0111eno da je M. M. fizi\u010dki napadao pripadnike\/ce GG \u201eD”, Poverenica je mi\u0161ljenja da je svojim postupanjem M. M. izrazio kritiku politi\u010dkih stavova GG \u201eD”, grupe koja predstavlja oblik politi\u010dkog organizovanja. Zbog toga gra\u0111ani koji ovu grupu \u010dine, uklju\u010duju\u0107i i osobe koje je organizator tribine najavio kao govornike, a za koje tvrdi da su diskriminisani zbog \u201enjihovog politi\u010dkog ube\u0111enja i pripadnosti politi\u010dkom pokretu”, moraju imati ve\u0107i stepen tolerancije na poruke koje im \u0161ira javnost upu\u0107uje.<\/p>\n
\n\u2013 da je diskriminacija \u201euperena” protiv grupe lica koji su, u svojstvu predava\u010da\/ica, trebalo da gostuju na tribini pod nazivom \u201e\u0160tetnost genetski modifikovanih organizama u ishrani”,
\n\u2013 da je organizator tribine bila Unija studenata filozofskog fakulteta u Beogradu, te da je uprava fakulteta odobrila odr\u017eavanje tribine,
\n\u2013 da su predava\u010di na tribini trebalo da budu M. \u017d, istra\u017eiva\u010d u oblasti GMO, najavljen kao koordinator kampanje \u201eD” \u2013 \u201eZa Srbiju bez GMO”; B. \u0110, novinarka; M. K. K, novinarka lista \u201eP”; profesor biologije dr B. R. i profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr M. \u0160,
\n\u2013 da je grupa studenata, me\u0111u kojima je bio M. M, pripadnik organizacije \u201eM”, u\u0161la na fakultet i razvila transparente uvredljivog sadr\u017eaja, odnosno, transparent na kome je pisalo \u201eOvde su vam dveri zatvorene” i transparent na kome je bio crveni saobra\u0107ajni znak zabrane parkiranja u \u010dijem krugu je bio nacrtan crni kukasti krst,
\n\u2013 da je ova grupa studenata do\u010dekivala posetioce sa razvijenim transparentima, a kada su se pojavili predava\u010di\/ce, studenti su mahali transparentima i vre\u0111ali ih,
\n\u2013 predava\u010di\/ce su zauzeli mesta u amfiteatru, a grupa mladih ljudi sa transparentima stala je ispred govornice i fizi\u010dki onemogu\u0107avala po\u010detak tribine, \u010dime su uslovili da odre\u0111ena lica napuste tribinu,
\n\u2013 da su u grupi koja je spre\u010dila po\u010detak tribine prednja\u010dili devojka sa kapom i mladi\u0107 sa \u0161alom preko dve tre\u0107ine lica koji je dr\u017eao transparent sa nacrtanim kukastim krstom,
\n\u2013 da je sa fotografija, koje su sa\u010dinjene tokom ovog doga\u0111aja, identifikovan M. M, kao mladi\u0107 sa \u0161alom preko lica,
\n\u2013 da su predava\u010du M. \u017d. govorili da je pripadnik fa\u0161isti\u010dke organizacije \u201eD”, a novinarki B. \u0110. da je klerofa\u0161istkinja i simpatizerka O.,
\n\u2013 da su M. \u017d. i B. \u0110. samoinicijativno napustili tribinu kako bi za\u0161titili svoj fizi\u010dki i moralni integritet, a najvi\u0161e iz razloga da omogu\u0107e odr\u017eavanje tribine, jer su saznali da grupa okupljenih studenata ne\u0107e dozvoliti odr\u017eavanje tribine dok se oni ne udalje,
\n\u2013 da isticanje simbola kukastog krsta na transparentima okupljenih studenata predstavlja najgrublje vre\u0111anje pripadnika udru\u017eenja \u201eD”, jednako kao i re\u010di da su klerofa\u0161isti koji ne mogu da ostanu na tribini,
\n\u2013 da su ovakvim postupanjem M. M, organizacije \u201eM” i drugih studenata koji su onemogu\u0107avali po\u010detak tribine, izvr\u0161eni prekr\u0161aji iz Zakona o zabrani diskriminacije , kao i krivi\u010dno delo nasilni\u010dko pona\u0161anje protiv grupe lica zbog njihovog politi\u010dkog ube\u0111enja i pripadnosti politi\u010dkom pokretu.<\/p>\n
\n\u2013 da su se on i njegove kolege i koleginice zaista okupili prvo ispred amfiteatra, a potom i u njemu, nakon \u0161to su neki od govornika\/ca u\u0161li u amfiteatar na drugi ulaz,
\n\u2013 da nije u\u010destvovao u onemogu\u0107avanju po\u010detka tribine, ve\u0107 njenog odr\u017eavanja u planiranom sastavu, odnosno, da je sa svojim kolegama i koleginicama insistirao da M. \u017d. iz pokreta \u201eD” i B. \u0110, koja na svom Fejsbuk profilu promovi\u0161e organizaciju \u201eO.”, napuste zgradu Filozofskog fakulteta,
\n\u2013 da je jedno vreme nosio transparent sa parolom \u201eOvde su vam dveri zatvorene”, ali da ne zna ko je od osoba kojima su se obra\u0107ali \u010dlan\/ica \u201eD”,
\n\u2013 da nikome nisu pretili, naro\u010dito ne re\u010dima da su klerofa\u0161isti koji ne mogu da ostanu na tribini, ve\u0107 su samo \u017eeleli da obrazlo\u017ee svoju intervenciju,
\n\u2013 da ni\u010diji fizi\u010dki integritet nisu ugrozili, s obzirom da ni na koga nisu fizi\u010dki nasrtali.<\/p>\n
\nKad su u pitanju politi\u010dke stranke, kao i drugi oblici politi\u010dkog organizovanja, oni mogu biti izlo\u017eeni nejednakom tretmanu na osnovu politi\u010dkih uverenja, uprkos tome \u0161to je politi\u010dko ube\u0111enje, po prirodi stvari, imanentno fizi\u010dkim licima. Zabrana diskriminacije na osnovu politi\u010dkog ube\u0111enja u neraskidivoj je vezi sa slobodom misli, savesti i veroispovesti, koja je doma\u0107im i me\u0111unarodnim pravnim propisima garantovana svakom gra\u0111aninu\/ki. Termini \u201emisao”, \u201euverenje” i \u201esavest” mogu se odnositi na \u0161irok spektar intelektualne i duhovne aktivnosti pojedinca, ali tek javno izra\u017eavanje misli i ube\u0111enja mo\u017ee da otvori pitanja koja se ti\u010du prava na slobodu izra\u017eavanja u kontekstu prava na nediskriminaciju. Polaze\u0107i od \u010dinjenice da je sloboda misli, savesti i veroispovesti jedan od najzna\u010dajnijih elemenata identiteta li\u010dnosti i njenog koncepta \u017eivota, kakav je stav zauzeo Evropski sud za ljudska prava u predmetu Kokkinakis protiv Gr\u010dke iz 1993. godine , evidentno je da politi\u010dko ube\u0111enje (kao i veroispovest), predstavlja rezultat intelektualnog i duhovnog procesa i \u010dini deo identiteta osobe, pa, kao takvo, predstavlja li\u010dno svojstvo koje je, po prirodi stvari, vezano za pojedince\/ke, tj. fizi\u010dka lica. Me\u0111utim, iako se politi\u010dko ube\u0111enje, kao osnov diskriminacije, vezuje za fizi\u010dka lica, tako da politi\u010dki entiteti koje ova lica stvaraju objektivno ne mogu imati politi\u010dko ube\u0111enje, ipak, same politi\u010dke organizacije, odnosno drugi oblici politi\u010dkog organizovanja mogu biti diskriminisani na osnovu politi\u010dkih ube\u0111enja svojih \u010dlanova jer bi im, u protovnom, bilo uskra\u0107eno pravo na za\u0161titu od diskriminacije po osnovu ovog li\u010dnog svojstva. Pri tome, treba imati u vidu da se za\u0161titom od diskriminacije po ovom osnovu ne \u0161titi se individualno pravo pojedinaca\/ki, ve\u0107 njihov zajedni\u010dki, kolektivni interes.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba GG \u201eD\u201c protiv M. M. zbog diskriminacije na osnovu politi\u010dkog ube\u0111enja u oblasti delovanja u politi\u010dkoj stranci<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n