<\/p>\n
Odredba \u010dlana 43. Jedinstvenih metodolo\u0161kih uputstava Zakonodavnog odbora Narodne skup\u0161tine Srbije koja glasi: \u201eizrazi u propisu se upotrebljavaju u mu\u0161kom rodu, osim ako priroda stvari zahteva druga\u010dije” suprotna je na\u010delu ravnopravnosti polova i na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava \u017eena i mu\u0161karaca, te predstavlja akt diskriminacije na osnovu li\u010dnog svojstva \u2013 pola.
\nPoverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dka 1. i \u010dlanu 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje Zakonodavnom odboru Narodne skup\u0161tine Srbije<\/p>\n
<\/p>\n
PREPORUKU<\/strong><\/span><\/h2>\n <\/p>\n
1.<\/strong> Zakonodavni odbor Narodne skup\u0161tine Republike Srbije preduze\u0107e sve neophodne mere u cilju promene odredbe \u010dlana 43. Jedinstvenih metodolo\u0161kih pravila za izradu propisa i to tako \u0161to \u0107e izmeniti \u010dlan 43. Jedinstvenih metodolo\u0161kih pravila za izradu propisa, na na\u010din da se ovom odredbom obuhvati i \u017eenski rod.<\/p>\n2.<\/strong> Zakonodavni odbor Narodne skup\u0161tine Republike Srbije preduze\u0107e mere iz svoje nadle\u017enosti u cilju stvaranja uslova zaupotrebu rodno diferenciranog jezika, u skladu sa principom ravnopravnosti polova.<\/span><\/p>\n3.<\/strong> Zakonodavni odbor Narodne skup\u0161tine Republike Srbije obavesti\u0107e Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti o postupanju po ovoj preporuci u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/span><\/p>\nO b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\nPritu\u017ebom protiv Zakonodavnog odbora Narodne skup\u0161tine Republike Srbije, Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti se obratila prof. dr M. P. U pritu\u017ebi je navela da je Zakonodavni odbor usvajanjem Jedinstvenih metodolo\u0161kih pravila za izradu propisa, i to odredbom \u010dlana 43. koja glasi: \u201eizrazi u propisu upotrebljavaju se u mu\u0161kom rodu, osim ako priroda stvari ne zahteva druga\u010dije” formulisao pravilo kojim je ustanovljena obaveza da se u propisima koristi mu\u0161ki rod kao pravilo, a \u017eenski kao izuzetak, i to samo kada to zahteva \u201epriroda stvari”. Ovakvo pravilo je diskriminatorno i u suprotnosti sa me\u0111unarodnim standardima koji se se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika.<\/p>\n
Plan za korigovanje sada\u0161nje neravnote\u017ee u u\u010de\u0161\u0107u \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom \u017eivotu Me\u0111uparlamentarne unije (1994), preporu\u010duje pa\u017eljiv izbor termina koji se koriste u ustavu i zakonu. U odeljku B, ta\u010dka IV, navodi se da jezik koji se koristi u zakonodavstvu treba da \u017eene i mu\u0161karce postavi na ravnopravnu osnovu i izbegne bilo kakvu diskriminaciju zasnovanu na pripadnosti odre\u0111enom polu, da u ovom procesu zna\u010dajnu ulogu imaju zakonodavci, koji mogu delovati u pravcu usvajanja ovih preporuka koriste\u0107i svoja ovla\u0161\u0107enja, kao i da je u nekim zemljama potrebno pisati zakone uz kori\u0161\u0107enje oblika oba roda.\u00a0Va\u017enost eliminacije seksizma u jeziku ozna\u010dena je i u Preporukama Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90)4 koje su usvojene 21. februara 1990. godine. Kao primer rodno senzitivne upotrebe jezika, podnositeljka pritu\u017ebe navodi Ustav Austrije, koji u osnovnim odredbama propisuje da se slu\u017ebene oznake mogu upotrebljavati isklju\u010divo u obliku koji izra\u017eava pol njihovog nosioca. Tako\u0111e, kao pozitivan primer je istakla i odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti Crne Gore, kojima je propisano da se diskriminacijom smatra i kori\u0161\u0107enje re\u010di u mu\u0161kom rodu, kao generi\u010dki neutralni termin i za mu\u0161ki i \u017eenski rod. U skladu sa ovom odredbom doneta su Pravnotehni\u010dka pravila za izradu propisa kojima je propisano je da se \u201epropisi moraju pisati rodno osetljivim jezikom, bilo kori\u0161\u0107enjem rodno neutralne forme i re\u010di u mu\u0161kom i \u017eenskom rodu ili uvo\u0111enjem klauzule da se sve odredbe propisa podjednako odnose i na mu\u0161karce i \u017eene”.<\/p>\n
Podnositeljka pritu\u017ebe ukazala je i na Uputstvo za standardizovan nediskriminativni govor i pona\u0161anje Za\u0161titnika gra\u0111ana kojim je posebno nazna\u010deno da rodno diferenciran jezik jeste jezik rodne ravnopravnosti. Nasuprot tome, generi\u010dka upotreba mu\u0161kog gramati\u010dkog roda ili pretpostavka da je takva upotreba automatski \u201erodno neutralna” naru\u0161ava tu ravnopravnost, osim ako nije propra\u0107ena odgovaraju\u0107im obja\u0161njenjem.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti. Pritu\u017eba je upu\u0107ena Zakonodavnom odboru na izja\u0161njenje 19. januara 2011. godine, a naknadno je izvr\u0161ena dostava pritu\u017ebe neposrednom predajom pisarnici Narodne skup\u0161tine RS 22. marta 2011. godine. Zakonodavni odbor Narodne Skup\u0161tine RS nije se izjasnio na navode iz pritu\u017ebe.<\/p>\n
Odredbom \u010dlana 15. Ustava Republike Srbije propisano je da dr\u017eava jem\u010di ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca i razvija politiku jednakih mogu\u0107nosti. Odredbom \u010dlana 194. Ustava je propisano da potvr\u0111eni me\u0111unarodni ugovori i op\u0161teprihva\u0107ena pravila me\u0111unarodnog prava jesu deo pravnog poretka Republike Srbije, pa zakoni i drugi op\u0161ti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa njima.<\/p>\n
Zakonom o ravnopravnosti polova konkretizuje se ravnopravnost polova koja podrazumeva ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e \u017eena i mu\u0161karaca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, u skladu sa op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava, potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima, Ustavom i zakonima.<\/p>\n
Diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n
Prilikom razmatranja pritu\u017ebe, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti imala je u vidu \u010dinjenicu da jezik ima fundamentalnu ulogu u formiranju dru\u0161tvenog identiteta pojedinaca\/pojedinki i vr\u0161i znatan uticaj na oblikovanje dru\u0161tvenih stavova. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge \u017eena i mu\u0161karaca u dru\u0161tvu ravnopravno odra\u017eavaju i tretiraju sa jednakom vredno\u0161\u0107u i dostojanstvom, su\u0161tinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od zna\u010daja je za postizanje fakti\u010dke ravnopravnosti polova.<\/p>\n
Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dka 1. i \u010dlanu 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje mi\u0161ljenje da je odredbom \u010dlana 43. Jedinstvenih metodolo\u0161kih pravila povre\u0111eno na\u010delo ravnopravnosti mu\u0161karaca i \u017eena jer je Zakonodavni odbor Narodne skup\u0161tine usvojio diskriminatorno pravilo da se u propisima koristi mu\u0161ki rod kao pravilo, a \u017eenski kao izuzetak, i to samo kada to priroda stvari zahteva, \u0161to je u suprotnosti kako sa me\u0111unarodnim standardima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika, tako i sa Ustavom RS, Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o ravnopravnosti polova.<\/p>\n
Uz mi\u0161ljenje Poverenica je dala i odgovaraju\u0107e preporuke kako bi prevazi\u0161la generi\u010dka upotreba mu\u0161kog gramati\u010dkog roda, kao, navodno, \u201erodno neutralnog” jer se time naru\u0161ava princip ravnopravnosti polova. Sprovo\u0111enjem preporuka, Zakonodavni odbor bi, zahvaljuju\u0107i svom autoritetu, doprineo upotrebi rodno diferenciranog jezika, odnosno, doslednom kori\u0161\u0107enju \u017eenskog gramati\u010dkog roda za \u017eene, \u010dime bi bila realizovana jedna od mera za ostvarivanje ravnopravnosti \u017eena i mu\u0161karaca i principa jednakih mogu\u0107nosti.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da izgradnja modernog dru\u0161tva nikada nije potpuna ako se bazira samo na jednom segmentu dru\u0161tvenog razvoja. Kako zakonodavni razvoj, kao obaveza Republike Srbije u pravcu evropskih integracija, ne mo\u017ee biti potpun bez dru\u0161tvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja, pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena mora biti shva\u0107eno kao neophodan uslov napretka. U tom smislu, neophodno je preduzimati sve mere u cilju prevazila\u017eenja onih kulturnih i obi\u010dajnih pravila koji ko\u010de dru\u0161tveni razvoj i onemogu\u0107avaju \u017eenama u\u017eivanje svih ljudskih prava ravnopravno sa mu\u0161karcima.<\/p>\n
<\/p>\n
2.<\/strong> Zakonodavni odbor Narodne skup\u0161tine Republike Srbije preduze\u0107e mere iz svoje nadle\u017enosti u cilju stvaranja uslova zaupotrebu rodno diferenciranog jezika, u skladu sa principom ravnopravnosti polova.<\/span><\/p>\n 3.<\/strong> Zakonodavni odbor Narodne skup\u0161tine Republike Srbije obavesti\u0107e Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti o postupanju po ovoj preporuci u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/span><\/p>\n O b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\n Pritu\u017ebom protiv Zakonodavnog odbora Narodne skup\u0161tine Republike Srbije, Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti se obratila prof. dr M. P. U pritu\u017ebi je navela da je Zakonodavni odbor usvajanjem Jedinstvenih metodolo\u0161kih pravila za izradu propisa, i to odredbom \u010dlana 43. koja glasi: \u201eizrazi u propisu upotrebljavaju se u mu\u0161kom rodu, osim ako priroda stvari ne zahteva druga\u010dije” formulisao pravilo kojim je ustanovljena obaveza da se u propisima koristi mu\u0161ki rod kao pravilo, a \u017eenski kao izuzetak, i to samo kada to zahteva \u201epriroda stvari”. Ovakvo pravilo je diskriminatorno i u suprotnosti sa me\u0111unarodnim standardima koji se se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika.<\/p>\n Plan za korigovanje sada\u0161nje neravnote\u017ee u u\u010de\u0161\u0107u \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom \u017eivotu Me\u0111uparlamentarne unije (1994), preporu\u010duje pa\u017eljiv izbor termina koji se koriste u ustavu i zakonu. U odeljku B, ta\u010dka IV, navodi se da jezik koji se koristi u zakonodavstvu treba da \u017eene i mu\u0161karce postavi na ravnopravnu osnovu i izbegne bilo kakvu diskriminaciju zasnovanu na pripadnosti odre\u0111enom polu, da u ovom procesu zna\u010dajnu ulogu imaju zakonodavci, koji mogu delovati u pravcu usvajanja ovih preporuka koriste\u0107i svoja ovla\u0161\u0107enja, kao i da je u nekim zemljama potrebno pisati zakone uz kori\u0161\u0107enje oblika oba roda.\u00a0Va\u017enost eliminacije seksizma u jeziku ozna\u010dena je i u Preporukama Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90)4 koje su usvojene 21. februara 1990. godine. Kao primer rodno senzitivne upotrebe jezika, podnositeljka pritu\u017ebe navodi Ustav Austrije, koji u osnovnim odredbama propisuje da se slu\u017ebene oznake mogu upotrebljavati isklju\u010divo u obliku koji izra\u017eava pol njihovog nosioca. Tako\u0111e, kao pozitivan primer je istakla i odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti Crne Gore, kojima je propisano da se diskriminacijom smatra i kori\u0161\u0107enje re\u010di u mu\u0161kom rodu, kao generi\u010dki neutralni termin i za mu\u0161ki i \u017eenski rod. U skladu sa ovom odredbom doneta su Pravnotehni\u010dka pravila za izradu propisa kojima je propisano je da se \u201epropisi moraju pisati rodno osetljivim jezikom, bilo kori\u0161\u0107enjem rodno neutralne forme i re\u010di u mu\u0161kom i \u017eenskom rodu ili uvo\u0111enjem klauzule da se sve odredbe propisa podjednako odnose i na mu\u0161karce i \u017eene”.<\/p>\n Podnositeljka pritu\u017ebe ukazala je i na Uputstvo za standardizovan nediskriminativni govor i pona\u0161anje Za\u0161titnika gra\u0111ana kojim je posebno nazna\u010deno da rodno diferenciran jezik jeste jezik rodne ravnopravnosti. Nasuprot tome, generi\u010dka upotreba mu\u0161kog gramati\u010dkog roda ili pretpostavka da je takva upotreba automatski \u201erodno neutralna” naru\u0161ava tu ravnopravnost, osim ako nije propra\u0107ena odgovaraju\u0107im obja\u0161njenjem.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti. Pritu\u017eba je upu\u0107ena Zakonodavnom odboru na izja\u0161njenje 19. januara 2011. godine, a naknadno je izvr\u0161ena dostava pritu\u017ebe neposrednom predajom pisarnici Narodne skup\u0161tine RS 22. marta 2011. godine. Zakonodavni odbor Narodne Skup\u0161tine RS nije se izjasnio na navode iz pritu\u017ebe.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 15. Ustava Republike Srbije propisano je da dr\u017eava jem\u010di ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca i razvija politiku jednakih mogu\u0107nosti. Odredbom \u010dlana 194. Ustava je propisano da potvr\u0111eni me\u0111unarodni ugovori i op\u0161teprihva\u0107ena pravila me\u0111unarodnog prava jesu deo pravnog poretka Republike Srbije, pa zakoni i drugi op\u0161ti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa njima.<\/p>\n Zakonom o ravnopravnosti polova konkretizuje se ravnopravnost polova koja podrazumeva ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e \u017eena i mu\u0161karaca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, u skladu sa op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava, potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima, Ustavom i zakonima.<\/p>\n Diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n Prilikom razmatranja pritu\u017ebe, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti imala je u vidu \u010dinjenicu da jezik ima fundamentalnu ulogu u formiranju dru\u0161tvenog identiteta pojedinaca\/pojedinki i vr\u0161i znatan uticaj na oblikovanje dru\u0161tvenih stavova. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge \u017eena i mu\u0161karaca u dru\u0161tvu ravnopravno odra\u017eavaju i tretiraju sa jednakom vredno\u0161\u0107u i dostojanstvom, su\u0161tinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od zna\u010daja je za postizanje fakti\u010dke ravnopravnosti polova.<\/p>\n Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dka 1. i \u010dlanu 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje mi\u0161ljenje da je odredbom \u010dlana 43. Jedinstvenih metodolo\u0161kih pravila povre\u0111eno na\u010delo ravnopravnosti mu\u0161karaca i \u017eena jer je Zakonodavni odbor Narodne skup\u0161tine usvojio diskriminatorno pravilo da se u propisima koristi mu\u0161ki rod kao pravilo, a \u017eenski kao izuzetak, i to samo kada to priroda stvari zahteva, \u0161to je u suprotnosti kako sa me\u0111unarodnim standardima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika, tako i sa Ustavom RS, Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o ravnopravnosti polova.<\/p>\n Uz mi\u0161ljenje Poverenica je dala i odgovaraju\u0107e preporuke kako bi prevazi\u0161la generi\u010dka upotreba mu\u0161kog gramati\u010dkog roda, kao, navodno, \u201erodno neutralnog” jer se time naru\u0161ava princip ravnopravnosti polova. Sprovo\u0111enjem preporuka, Zakonodavni odbor bi, zahvaljuju\u0107i svom autoritetu, doprineo upotrebi rodno diferenciranog jezika, odnosno, doslednom kori\u0161\u0107enju \u017eenskog gramati\u010dkog roda za \u017eene, \u010dime bi bila realizovana jedna od mera za ostvarivanje ravnopravnosti \u017eena i mu\u0161karaca i principa jednakih mogu\u0107nosti.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da izgradnja modernog dru\u0161tva nikada nije potpuna ako se bazira samo na jednom segmentu dru\u0161tvenog razvoja. Kako zakonodavni razvoj, kao obaveza Republike Srbije u pravcu evropskih integracija, ne mo\u017ee biti potpun bez dru\u0161tvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja, pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena mora biti shva\u0107eno kao neophodan uslov napretka. U tom smislu, neophodno je preduzimati sve mere u cilju prevazila\u017eenja onih kulturnih i obi\u010dajnih pravila koji ko\u010de dru\u0161tveni razvoj i onemogu\u0107avaju \u017eenama u\u017eivanje svih ljudskih prava ravnopravno sa mu\u0161karcima.<\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba M. P. protiv Zakonodavnog odbora Narodne skup\u0161tine Srbije zbog diskriminacije po osnovu pola<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n