<\/p>\n
O\u0160 A. S. L. D., selo V. \u2013 B. kod N. P. je formiranjem segregisanih odeljenja u kojima su isklju\u010divo deca romske nacionalnosti i to iz raseljenih romskih porodica, izvr\u0161ila diskriminaciju dece iz raseljenih romskih porodica na osnovu nacionalne pripadnosti.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dka 1. i \u010dlanu 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, da je O\u0160 A. S. L. D., selo V. \u2013 B. kod N. P.<\/p>\n
<\/p>\n
PREPORUKU<\/strong><\/span><\/h2>\n <\/p>\n
1.<\/strong> D. M., direktor O\u0160 A. S. L. D., selo V. \u2013 B. kod N. P \u0107e po hitnom postupku preduzeti sve neophodne radnje i mere kojima \u0107e izvr\u0161iti desegregaciju odeljenja u kojima su u\u010denici isklju\u010divo deca romske nacionalnosti iz raseljenih romskih porodica.<\/p>\n2.<\/strong> Direktor \u0161kole \u0107e bez odlaganja preduzeti sve neophodne radnje i mere kojima \u0107e obezbediti da svi zaposleni u \u0161koli pro\u0111u obuku\/stru\u010dno usavr\u0161avanje na temu zabrane diskriminacije, kako bi se obezbedila ve\u0107a senzibilisanost svih zaposlenih.<\/p>\n3.<\/strong> Direktor \u0161kole \u0107e preduzeti sve neophodne mere iz svoje nadle\u017enosti kako bi se kroz odgovaraju\u0107e programe, obuke i edukacije me\u0111u u\u010denicima\/cama razvijao duh tolerancije, prihvatanja razli\u010ditosti i nediskriminatornog pona\u0161anja.<\/p>\n4.<\/strong> Direktor \u0161kole \u0107e ubudu\u0107e voditi ra\u010duna da organizovanjem nastave i svojim odlukama ne kr\u0161i odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da se suzdr\u017ei od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propu\u0161tanja (isklju\u010divanja, ograni\u010davanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom li\u010dnom svojstvu.<\/p>\n5.<\/strong> Direktor \u0161kole \u0107e obavestiti Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja i preporuke, o merama koje \u0107e sprovesti u cilju postupanja po preporuci.<\/p>\nObrazlo\u017eenje<\/strong><\/span><\/p>\nD. z. r. d. m. \u2013 O. k. iz N. uputilo je Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti 13. oktobra 2011. godine pritu\u017ebu u kojoj je navedeno da se u isturenom odeljenju O\u0160 A. S. L. D., selo V. \u2013 B., ve\u0107 petu godinu za redom formiraju segregisana odeljenja za romsku decu, i to naro\u010dito za raseljenu romsku decu, \u010dime se vr\u0161i diskriminacija romske dece po osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.<\/p>\n
U pritu\u017ebi se, tako\u0111e, navodi:<\/p>\n
– da je i \u0161kolske godine 2007\/2008 formirano segregisano odeljenje prvog razreda, koje se sastojalo samo od romske dece, i to zbog izuzetnih pritisaka i pretnji me\u0161tana sela V.-B. koji su srpske i bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti;
\n– da je op\u0161tina N. P. donela odluku da na placu u selu V. smesti raseljene romske porodice koje su do tada boravili u blizini kvanta\u0161ke pijace u N. P. a koji su po prijavi sanitarne i komunalne policije, morali da se sa tog mesta isele;
\n– da je op\u0161tina ovakvu odluku najverovatnije donela zbog toga \u0161to u blizini postoji i naselje lokalnih Roma;
\n– da se raseljena romska deca upisuju u \u0161kolu uz negodovanje, pretnje i bojkot srpskih i bo\u0161nja\u010dkih roditelja koji ne \u017eele da njihova deca budu u istom odeljenju sa raseljenom romskom decom, kao i da naro\u010dito imaju primedbe na higijenu romske dece;
\n– da je naselje raseljenih romskih porodica nelegalizovano tako da se snabdeva vodom pomo\u0107u cisterne koja se dva puta nedeljno puni iz gradskog vodovoda dok je priklju\u010denje na struju obezbe\u0111eno od kom\u0161ija;
\n– da je \u0161kolske godine 2009\/2010 ponovo formirano segregisano odeljenje;
\n– da je odr\u017ean sastanak sa predstavnicima op\u0161tine, \u0161kole i prosvetne inspekcije i da je napravljen okvirni i nikad formalizovan plan desegregacije;
\n– da je kao jedna od mogu\u0107nosti, zbog starijeg uzrasta u\u010denika koji su \u0161kolske 2007\/2008 upisani u \u0161kolu, predlo\u017eeno njihovo upu\u0107ivanje na obrazovanje odraslih kao i da su zaposleni u \u0161koli pro\u0161li obuku za uklju\u010divanje u program Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih Roma, ali da ovaj program nikad nije za\u017eiveo u \u0161koli;
\n– da je na po\u010detku \u0161kolske godine 2010\/2011 O. k. dobio poziv direktora \u0161kole da prisustvuje roditeljskom sastanku u prvom razredu, za koji je povod bio zahtev roditelja neromske dece da se formira segregisano odeljenje za romsku decu;
\n– da su sastanku prisustvovali predstavnici grada N. P. (gradski ve\u0107nik i romski koordinator), kao i romski i neromski roditelji, direktor i u\u010diteljica, da su tom prilikom su predstavnici O. d. pozvali roditelje na solidarnost sa ljudima koji \u017eive u ekstremnom siroma\u0161tvu i podsetili na jednaka prava na kvalitetno obrazovanje i zakonsku zabranu segregacije;
\n– da direktor nakon tog sastanka nije popustio pod pritiskom i da je zadr\u017eao formirano me\u0161ovito odeljenje prvog razreda, \u0161to je bilo mogu\u0107e zbog manjeg broja dece upisane u prvi razred;
\n– da je \u0161kolske 2011\/2012 godine pove\u0107an broj dece upisane u prvi razred i da su neromski roditelji vr\u0161ili veliki pritisak i to tako \u0161to su doneli odluku da njihova deca bojkotuju nastavu;
\n– da je formirano segregisano odeljenje prvog razreda koje poha\u0111aju samo raseljena romska deca, a da su u drugom odeljenju prvog razreda pre svega neromska deca i par lokalne romske dece koja su \u201eprihvatljiva” za neromske roditelje i koja \u0107e biti \u201eponu\u0111ena” kao dokaz da u \u0161koli nema segregacije;
\n– da je segregacija specifi\u010dna i po prostornim resursima \u0161kole jer renovirana \u0161kolska zgrada ima \u010detiri u\u010dionice, nastavni\u010dku kancelariju, prostoriju za pomo\u0107no osoblje i toalete, tako da prepodnevnom i popodnevnom smenom \u0161kola pokriva sva odeljenja od I do VIII razreda. U neposrednoj blizini ove renovirane zgrade nalazi se stara zgrada sa dve u\u010dionice koju koriste pred\u0161kolske pripremne grupe, segregisano odeljenje prvog razreda i segregisano odeljenje tre\u0107eg razreda, a do pro\u0161le godine i segregisano odeljenje \u010detvrtog razreda;
\n– da stara zgrada ima stari brodski pod, stare klupe i stolice i nikakav didakti\u010dki materijal, osim onog koji se koristi za pripremni pred\u0161kolski program;
\n– da se u segregisanom odeljenju \u010detvrtog razreda smanjio broj dece, pa su deca koja su nastavila \u0161kolovanje u petom razredu preba\u010dena u me\u0161ovito odeljenje, gde imaju probleme u adaptaciji, nedostaje im samopouzdanje za usmeno odgovaranje, kao i da im neki u\u010denici novog odeljenja zabranjuju u\u010destvovanje u ekipnim sportskim aktivnostima kada su bez nadzora nastavnika.<\/p>\n
D. z. r. d. m. \u2013 O. k. je, pored pritu\u017ebe, dostavilo i dopis Ministarstvu prosvete od 31. januara i 9. septembra 2008. godine, kao i zapisnik sa sastanka \u201eZa\u0161tita dece romske nacionalne manjine od diskriminacije” od 7. aprila 2008. godine.<\/p>\n
U cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije upu\u0107en je zahtev D. M., direktoru O\u0160 A. S. L. D., selo V. \u2013 B. kod N. P da se izjasni o osnovanosti pritu\u017ebe.<\/p>\n
O\u0160 A. S. L. dostavila je izja\u0161njenje u kojem se navodi slede\u0107e:<\/p>\n
– da navodi u pritu\u017ebi o segregisanim odeljenjima apsolutno nisu ta\u010dni, te dostavlja broj u\u010denika i odeljenja \u0161kole za teku\u0107u \u0161kolsku godinu, na osnovu \u010dega se mo\u017ee zaklju\u010diti koliko je podela u odeljenju bilo za prethodnih pet godina:<\/p>\n
1. prvi razred 29 u\u010denika \u2013 2 odeljenja,
\n2. drugi razred 25 u\u010denika \u2013 1 odeljenje,
\n3. tre\u0107i razred 37 u\u010denika \u2013 2 odeljenja,
\n4. \u010detvrti razred 25 u\u010denika \u2013 1 odeljenje,
\n5. peti razred 24 u\u010denika \u2013 1 odeljenje,
\n6. \u0161esti razred 15 u\u010denika \u2013 1 odeljenje,
\n7. sedmi razred 12 u\u010denika \u2013 1 odeljenje,
\n8. osmi razred 19 u\u010denika \u2013 1 odeljenje;<\/p>\n
– da je istina da je dosada\u0161nje odeljenje petog razreda bilo, od prvog do \u010detvrtog razreda podeljeno u dva odeljenja, iz razloga \u0161to su deca iz raseljenih podru\u010dja romske populacije u \u0161kolu dovedena sa zaka\u0161njenjem i da su se svi zajedno slo\u017eili da to bude posebno odeljenje, \u0161to se pokazalo kao opravdano, iako su za to bili tu\u017eeni kod Ministarstva prosvete, ali nisu okrivljeni jer su radili po savetu \u0161kolskih uprava i ministra;
\n– da su za teku\u0107u \u0161kolsku godinu imali dece iz dve grupe koja su poha\u0111ale pred\u0161kolsku nastavu i da je direktor osnovne \u0161kole prijavio jedno odeljenje prvog razreda od 25 u\u010denika i da je, zbog toga, jedan u\u010ditelj morao biti progla\u0161en tehnolo\u0161kim vi\u0161kom;
\n– da su roditelji isklju\u010divo tra\u017eili da odeljenja ostanu kakva su bila i u pred\u0161kolskoj nastavi ili u protivnom ne\u0107e slati svoju decu u \u0161kolu; da su prvih nekoliko dana \u0161kolu poha\u0111ali samo u\u010denici romske populacije i da su o tome i direktor i roditelji obavestili \u0160kolsku upravu u N. P. i K. i da su \u0161kolu obi\u0161li op\u0161tinski inspektori, na\u010delnik \u0160kolske uprave N. P. i republi\u010dki inspektor iz K.;
\n– da je prvi razred podeljen na dva odeljenja jer u jednom odeljenju ne sme biti vi\u0161e od 2-3 u\u010denika koji rade po posebnom programu inkluzivnog obrazovanja i da trenutno ima 15 u\u010denika u jednom odeljenju, gde je osam u\u010denika srpske nacionalnosti, jedan bo\u0161nja\u010dke i \u0161est romske nacionalnosti, od kojih dvoje rade po posebnom programu, a da u drugom odeljenju trenutno ima tako\u0111e 15 u\u010denika romske nacionalnosti od kojih troje rade po posebnom programu;
\n– da oba odeljenja prvog razreda rade u istoj smeni, po istom rasporedu \u010dasova, me\u0111usobno sara\u0111uju i zajedno su na \u010dasovima fizi\u010dkog vaspitanja i veronauke i da protiv ovakve podele nije bio nijedan roditelj romske populacije;
\n– da je te\u0161ko utvrditi broj romske dece po odeljenjima, jer njihov broj iz godine u godinu, odnosno iz razreda u razred opada; da ih ima najvi\u0161e u septembru, a kasnije njihovo poha\u0111anje nastave postepeno opada;
\n– da je u prvom razredu od 30 u\u010denika njih 21 romske nacionalnosti, da su raspore\u0111eni u dva odeljenja (I-1 \u0161est u\u010denika i I-2 15 u\u010denika) u II razredu – osam u\u010denika, u III razredu 23 u\u010denika (III-1 \u0161est u\u010denika i III-2 17 u\u010denika), u IV razredu 12 u\u010denika, u V razredu deset u\u010denika, u VI razredu jedan u\u010denik, u VII nema u\u010denika romske nacionalnosti i u VIII razredu jedan u\u010denik romske nacionalnosti;
\n– da su romska deca samo u dva slu\u010daja izdvojena u posebna odeljenja \u2013 a) zato \u0161to ve\u0107ina njih nije poha\u0111ala pred\u0161kolsko obrazovanje, b) nepoznavanje srpskog jezika i v) totalna higijenska zapu\u0161tenost, zatim razli\u010dito starosno doba (bilo je i o\u017eenjenih u prvom razredu);
\n– da nema ni malo istine da neko namerno vr\u0161i segregaciju u\u010denika po nacionalnoj osnovi, ve\u0107 smatraju da na taj na\u010din poma\u017eu deci da se \u0161to br\u017ee uklju\u010de u rad \u0161kole.<\/p>\n
Uz izja\u0161njenje je dostavljen i zapisnik o inspekcijskom nadzoru broj: 423-614-00380\/2011-12 od 19. septembra 2011. godine.<\/p>\n
Ustav Republike Srbije u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n
Zakon o zabrani diskriminacije u \u010dlanu 19. propisuje da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Stavom 2. istog \u010dlana je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isklju\u010diti ih iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Odredbe \u010dlana 22. Zakona o zabrani diskriminacije propisuju da svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i za\u0161titu u porodici, dru\u0161tvu i dr\u017eavi bez obzira na njegova ili li\u010dna svojstva roditelja, staratelja i \u010dlanova porodice.<\/p>\n
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da su u ustanovi zabranjene aktivnosti koje ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, izme\u0111u ostalog, i po osnovu nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke pripadnosti i imovnog stanja. Tako\u0111e, zabranjeno je i podsticanje ili nespre\u010davanje ovih aktivnosti. Diskriminacija lica ili grupe lica je svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven na\u010din, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propu\u0161tanje \u010dinjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povla\u0111ivanjem ili davanjem prvenstva.<\/p>\n
Analizom pritu\u017ebe O. k. i izja\u0161njenja O\u0160 A. S. L. D., selo V. \u2013 B. kod N. P, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti utvr\u0111uje da su u nejednak polo\u017eaj stavljena deca romske nacionalnosti, posebno deca iz raseljenih porodica, u odnosu na decu neromskih nacionalnosti. Segregacija dece ogleda se u formiranju posebnog odeljenja prvog razreda osnovne \u0161kole samo za decu romske nacionalnosti iz raseljenih porodica. U\u010denici segregisanih odeljenja prvog i tre\u0107eg razreda osnovne \u0161kole nastavu poha\u0111aju, zajedno sa decom pred\u0161kolskog programa, u posebnoj zgradi (zgradi stare \u0161kole), dok u\u010denici drugih odeljenja osnovne \u0161kole nastavu poha\u0111aju u novoj, renoviranoj \u0161kolskoj zgradi.<\/p>\n
U izja\u0161njenju D. M., direktora O\u0160 A. S. L. vidi se da su formirana dva odeljenja prvog razreda sa ukupno 30 u\u010denika. Odeljenje I-1 poha\u0111a petnaestoro dece, od \u010dega su \u0161estoro Romi, a u odeljenju I-2 ima 15 u\u010denika romske nacionalnosti. U dva odeljenja tre\u0107eg razredu ukupno ima 37 u\u010denika, od \u010dega III-1 poha\u0111a \u0161estoro Roma, a III-2 17 u\u010denika isklju\u010divo romske nacionalnosti. Segregisana odeljenja \u010dine deca romske nacionalnosti iz raseljenih porodica, dok se u drugom odeljenju nalazi nekoliko dece romske nacionalnosti iz porodica me\u0161tana. Na taj na\u010din vr\u0161i se izdvajanje i razvrstavanje dece po li\u010dnom svojstvu, dok je prisustvo malog broja dece romske nacionalnosti iz porodica me\u0161tana samo na\u010din da se prikrije o\u010digledna segregacija romske dece. Sagledavaju\u0107i iznete argumente, evidentno je da nije bilo i da ne mo\u017ee biti opravdanih i razumnih razloga da se jedna grupa dece segregi\u0161e u odnosu na svu ostalu decu na osnovu nacionalne pripadnosti i \u010dinjenice da su iz raseljenih porodica.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a da je Republika Srbija usvojila Strategiju za unapre\u0111ivanje polo\u017eaja Roma u Republici Srbiji kojom se postavljaju osnovi za unapre\u0111ivanje polo\u017eaja Roma u Republici Srbiji i smanjenje razlika izme\u0111u romske populacije i ostalog stanovni\u0161tva. Obrazovanje i diskriminacija su, izme\u0111u ostalog, oblasti kojima je posve\u0107ena posebna pa\u017enja, te je navedeno da su Romi \u010desto izlo\u017eeni razli\u010ditim oblicima prikrivene ili otvorene diskriminacije u vezi obrazovanja i to od strane \u0161kolskih vlasti, nastavnika, \u0161kolskog osoblja, druge dece i neromskih roditelja, kao i da povremeno dolazi do formiranja segregisanih odeljenja. Tako\u0111e, u Strategiji se navodi da se formiranje ovakvih odeljenja \u010desto pravda potrebom da se odeljenja ujedna\u010de kako bi se nastava odvijala efikasnije i uspe\u0161nije, \u0161to ukazuje na didakti\u010dki pristup koji akcenat stavlja na nastavnika i nastavu, a ne na individualizaciju i kooperativni pristup.<\/p>\n
Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. ta\u010dke 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mi\u0161ljenje i preporu\u010dila direktoru O\u0160 A. S. L. D., selo V. \u2013 B. kod N. P. preduzimanja odgovaraju\u0107ih mera u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja.<\/p>\n
<\/p>\n
2.<\/strong> Direktor \u0161kole \u0107e bez odlaganja preduzeti sve neophodne radnje i mere kojima \u0107e obezbediti da svi zaposleni u \u0161koli pro\u0111u obuku\/stru\u010dno usavr\u0161avanje na temu zabrane diskriminacije, kako bi se obezbedila ve\u0107a senzibilisanost svih zaposlenih.<\/p>\n 3.<\/strong> Direktor \u0161kole \u0107e preduzeti sve neophodne mere iz svoje nadle\u017enosti kako bi se kroz odgovaraju\u0107e programe, obuke i edukacije me\u0111u u\u010denicima\/cama razvijao duh tolerancije, prihvatanja razli\u010ditosti i nediskriminatornog pona\u0161anja.<\/p>\n 4.<\/strong> Direktor \u0161kole \u0107e ubudu\u0107e voditi ra\u010duna da organizovanjem nastave i svojim odlukama ne kr\u0161i odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da se suzdr\u017ei od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propu\u0161tanja (isklju\u010divanja, ograni\u010davanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom li\u010dnom svojstvu.<\/p>\n 5.<\/strong> Direktor \u0161kole \u0107e obavestiti Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja i preporuke, o merama koje \u0107e sprovesti u cilju postupanja po preporuci.<\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/span><\/p>\n D. z. r. d. m. \u2013 O. k. iz N. uputilo je Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti 13. oktobra 2011. godine pritu\u017ebu u kojoj je navedeno da se u isturenom odeljenju O\u0160 A. S. L. D., selo V. \u2013 B., ve\u0107 petu godinu za redom formiraju segregisana odeljenja za romsku decu, i to naro\u010dito za raseljenu romsku decu, \u010dime se vr\u0161i diskriminacija romske dece po osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.<\/p>\n U pritu\u017ebi se, tako\u0111e, navodi:<\/p>\n – da je i \u0161kolske godine 2007\/2008 formirano segregisano odeljenje prvog razreda, koje se sastojalo samo od romske dece, i to zbog izuzetnih pritisaka i pretnji me\u0161tana sela V.-B. koji su srpske i bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti; D. z. r. d. m. \u2013 O. k. je, pored pritu\u017ebe, dostavilo i dopis Ministarstvu prosvete od 31. januara i 9. septembra 2008. godine, kao i zapisnik sa sastanka \u201eZa\u0161tita dece romske nacionalne manjine od diskriminacije” od 7. aprila 2008. godine.<\/p>\n U cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije upu\u0107en je zahtev D. M., direktoru O\u0160 A. S. L. D., selo V. \u2013 B. kod N. P da se izjasni o osnovanosti pritu\u017ebe.<\/p>\n O\u0160 A. S. L. dostavila je izja\u0161njenje u kojem se navodi slede\u0107e:<\/p>\n – da navodi u pritu\u017ebi o segregisanim odeljenjima apsolutno nisu ta\u010dni, te dostavlja broj u\u010denika i odeljenja \u0161kole za teku\u0107u \u0161kolsku godinu, na osnovu \u010dega se mo\u017ee zaklju\u010diti koliko je podela u odeljenju bilo za prethodnih pet godina:<\/p>\n 1. prvi razred 29 u\u010denika \u2013 2 odeljenja, – da je istina da je dosada\u0161nje odeljenje petog razreda bilo, od prvog do \u010detvrtog razreda podeljeno u dva odeljenja, iz razloga \u0161to su deca iz raseljenih podru\u010dja romske populacije u \u0161kolu dovedena sa zaka\u0161njenjem i da su se svi zajedno slo\u017eili da to bude posebno odeljenje, \u0161to se pokazalo kao opravdano, iako su za to bili tu\u017eeni kod Ministarstva prosvete, ali nisu okrivljeni jer su radili po savetu \u0161kolskih uprava i ministra; Uz izja\u0161njenje je dostavljen i zapisnik o inspekcijskom nadzoru broj: 423-614-00380\/2011-12 od 19. septembra 2011. godine.<\/p>\n Ustav Republike Srbije u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n Zakon o zabrani diskriminacije u \u010dlanu 19. propisuje da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Stavom 2. istog \u010dlana je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isklju\u010diti ih iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Odredbe \u010dlana 22. Zakona o zabrani diskriminacije propisuju da svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i za\u0161titu u porodici, dru\u0161tvu i dr\u017eavi bez obzira na njegova ili li\u010dna svojstva roditelja, staratelja i \u010dlanova porodice.<\/p>\n Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da su u ustanovi zabranjene aktivnosti koje ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, izme\u0111u ostalog, i po osnovu nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke pripadnosti i imovnog stanja. Tako\u0111e, zabranjeno je i podsticanje ili nespre\u010davanje ovih aktivnosti. Diskriminacija lica ili grupe lica je svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven na\u010din, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propu\u0161tanje \u010dinjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povla\u0111ivanjem ili davanjem prvenstva.<\/p>\n Analizom pritu\u017ebe O. k. i izja\u0161njenja O\u0160 A. S. L. D., selo V. \u2013 B. kod N. P, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti utvr\u0111uje da su u nejednak polo\u017eaj stavljena deca romske nacionalnosti, posebno deca iz raseljenih porodica, u odnosu na decu neromskih nacionalnosti. Segregacija dece ogleda se u formiranju posebnog odeljenja prvog razreda osnovne \u0161kole samo za decu romske nacionalnosti iz raseljenih porodica. U\u010denici segregisanih odeljenja prvog i tre\u0107eg razreda osnovne \u0161kole nastavu poha\u0111aju, zajedno sa decom pred\u0161kolskog programa, u posebnoj zgradi (zgradi stare \u0161kole), dok u\u010denici drugih odeljenja osnovne \u0161kole nastavu poha\u0111aju u novoj, renoviranoj \u0161kolskoj zgradi.<\/p>\n U izja\u0161njenju D. M., direktora O\u0160 A. S. L. vidi se da su formirana dva odeljenja prvog razreda sa ukupno 30 u\u010denika. Odeljenje I-1 poha\u0111a petnaestoro dece, od \u010dega su \u0161estoro Romi, a u odeljenju I-2 ima 15 u\u010denika romske nacionalnosti. U dva odeljenja tre\u0107eg razredu ukupno ima 37 u\u010denika, od \u010dega III-1 poha\u0111a \u0161estoro Roma, a III-2 17 u\u010denika isklju\u010divo romske nacionalnosti. Segregisana odeljenja \u010dine deca romske nacionalnosti iz raseljenih porodica, dok se u drugom odeljenju nalazi nekoliko dece romske nacionalnosti iz porodica me\u0161tana. Na taj na\u010din vr\u0161i se izdvajanje i razvrstavanje dece po li\u010dnom svojstvu, dok je prisustvo malog broja dece romske nacionalnosti iz porodica me\u0161tana samo na\u010din da se prikrije o\u010digledna segregacija romske dece. Sagledavaju\u0107i iznete argumente, evidentno je da nije bilo i da ne mo\u017ee biti opravdanih i razumnih razloga da se jedna grupa dece segregi\u0161e u odnosu na svu ostalu decu na osnovu nacionalne pripadnosti i \u010dinjenice da su iz raseljenih porodica.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a da je Republika Srbija usvojila Strategiju za unapre\u0111ivanje polo\u017eaja Roma u Republici Srbiji kojom se postavljaju osnovi za unapre\u0111ivanje polo\u017eaja Roma u Republici Srbiji i smanjenje razlika izme\u0111u romske populacije i ostalog stanovni\u0161tva. Obrazovanje i diskriminacija su, izme\u0111u ostalog, oblasti kojima je posve\u0107ena posebna pa\u017enja, te je navedeno da su Romi \u010desto izlo\u017eeni razli\u010ditim oblicima prikrivene ili otvorene diskriminacije u vezi obrazovanja i to od strane \u0161kolskih vlasti, nastavnika, \u0161kolskog osoblja, druge dece i neromskih roditelja, kao i da povremeno dolazi do formiranja segregisanih odeljenja. Tako\u0111e, u Strategiji se navodi da se formiranje ovakvih odeljenja \u010desto pravda potrebom da se odeljenja ujedna\u010de kako bi se nastava odvijala efikasnije i uspe\u0161nije, \u0161to ukazuje na didakti\u010dki pristup koji akcenat stavlja na nastavnika i nastavu, a ne na individualizaciju i kooperativni pristup.<\/p>\n Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. ta\u010dke 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mi\u0161ljenje i preporu\u010dila direktoru O\u0160 A. S. L. D., selo V. \u2013 B. kod N. P. preduzimanja odgovaraju\u0107ih mera u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja.<\/p>\n <\/p>\n
\n– da je op\u0161tina N. P. donela odluku da na placu u selu V. smesti raseljene romske porodice koje su do tada boravili u blizini kvanta\u0161ke pijace u N. P. a koji su po prijavi sanitarne i komunalne policije, morali da se sa tog mesta isele;
\n– da je op\u0161tina ovakvu odluku najverovatnije donela zbog toga \u0161to u blizini postoji i naselje lokalnih Roma;
\n– da se raseljena romska deca upisuju u \u0161kolu uz negodovanje, pretnje i bojkot srpskih i bo\u0161nja\u010dkih roditelja koji ne \u017eele da njihova deca budu u istom odeljenju sa raseljenom romskom decom, kao i da naro\u010dito imaju primedbe na higijenu romske dece;
\n– da je naselje raseljenih romskih porodica nelegalizovano tako da se snabdeva vodom pomo\u0107u cisterne koja se dva puta nedeljno puni iz gradskog vodovoda dok je priklju\u010denje na struju obezbe\u0111eno od kom\u0161ija;
\n– da je \u0161kolske godine 2009\/2010 ponovo formirano segregisano odeljenje;
\n– da je odr\u017ean sastanak sa predstavnicima op\u0161tine, \u0161kole i prosvetne inspekcije i da je napravljen okvirni i nikad formalizovan plan desegregacije;
\n– da je kao jedna od mogu\u0107nosti, zbog starijeg uzrasta u\u010denika koji su \u0161kolske 2007\/2008 upisani u \u0161kolu, predlo\u017eeno njihovo upu\u0107ivanje na obrazovanje odraslih kao i da su zaposleni u \u0161koli pro\u0161li obuku za uklju\u010divanje u program Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih Roma, ali da ovaj program nikad nije za\u017eiveo u \u0161koli;
\n– da je na po\u010detku \u0161kolske godine 2010\/2011 O. k. dobio poziv direktora \u0161kole da prisustvuje roditeljskom sastanku u prvom razredu, za koji je povod bio zahtev roditelja neromske dece da se formira segregisano odeljenje za romsku decu;
\n– da su sastanku prisustvovali predstavnici grada N. P. (gradski ve\u0107nik i romski koordinator), kao i romski i neromski roditelji, direktor i u\u010diteljica, da su tom prilikom su predstavnici O. d. pozvali roditelje na solidarnost sa ljudima koji \u017eive u ekstremnom siroma\u0161tvu i podsetili na jednaka prava na kvalitetno obrazovanje i zakonsku zabranu segregacije;
\n– da direktor nakon tog sastanka nije popustio pod pritiskom i da je zadr\u017eao formirano me\u0161ovito odeljenje prvog razreda, \u0161to je bilo mogu\u0107e zbog manjeg broja dece upisane u prvi razred;
\n– da je \u0161kolske 2011\/2012 godine pove\u0107an broj dece upisane u prvi razred i da su neromski roditelji vr\u0161ili veliki pritisak i to tako \u0161to su doneli odluku da njihova deca bojkotuju nastavu;
\n– da je formirano segregisano odeljenje prvog razreda koje poha\u0111aju samo raseljena romska deca, a da su u drugom odeljenju prvog razreda pre svega neromska deca i par lokalne romske dece koja su \u201eprihvatljiva” za neromske roditelje i koja \u0107e biti \u201eponu\u0111ena” kao dokaz da u \u0161koli nema segregacije;
\n– da je segregacija specifi\u010dna i po prostornim resursima \u0161kole jer renovirana \u0161kolska zgrada ima \u010detiri u\u010dionice, nastavni\u010dku kancelariju, prostoriju za pomo\u0107no osoblje i toalete, tako da prepodnevnom i popodnevnom smenom \u0161kola pokriva sva odeljenja od I do VIII razreda. U neposrednoj blizini ove renovirane zgrade nalazi se stara zgrada sa dve u\u010dionice koju koriste pred\u0161kolske pripremne grupe, segregisano odeljenje prvog razreda i segregisano odeljenje tre\u0107eg razreda, a do pro\u0161le godine i segregisano odeljenje \u010detvrtog razreda;
\n– da stara zgrada ima stari brodski pod, stare klupe i stolice i nikakav didakti\u010dki materijal, osim onog koji se koristi za pripremni pred\u0161kolski program;
\n– da se u segregisanom odeljenju \u010detvrtog razreda smanjio broj dece, pa su deca koja su nastavila \u0161kolovanje u petom razredu preba\u010dena u me\u0161ovito odeljenje, gde imaju probleme u adaptaciji, nedostaje im samopouzdanje za usmeno odgovaranje, kao i da im neki u\u010denici novog odeljenja zabranjuju u\u010destvovanje u ekipnim sportskim aktivnostima kada su bez nadzora nastavnika.<\/p>\n
\n2. drugi razred 25 u\u010denika \u2013 1 odeljenje,
\n3. tre\u0107i razred 37 u\u010denika \u2013 2 odeljenja,
\n4. \u010detvrti razred 25 u\u010denika \u2013 1 odeljenje,
\n5. peti razred 24 u\u010denika \u2013 1 odeljenje,
\n6. \u0161esti razred 15 u\u010denika \u2013 1 odeljenje,
\n7. sedmi razred 12 u\u010denika \u2013 1 odeljenje,
\n8. osmi razred 19 u\u010denika \u2013 1 odeljenje;<\/p>\n
\n– da su za teku\u0107u \u0161kolsku godinu imali dece iz dve grupe koja su poha\u0111ale pred\u0161kolsku nastavu i da je direktor osnovne \u0161kole prijavio jedno odeljenje prvog razreda od 25 u\u010denika i da je, zbog toga, jedan u\u010ditelj morao biti progla\u0161en tehnolo\u0161kim vi\u0161kom;
\n– da su roditelji isklju\u010divo tra\u017eili da odeljenja ostanu kakva su bila i u pred\u0161kolskoj nastavi ili u protivnom ne\u0107e slati svoju decu u \u0161kolu; da su prvih nekoliko dana \u0161kolu poha\u0111ali samo u\u010denici romske populacije i da su o tome i direktor i roditelji obavestili \u0160kolsku upravu u N. P. i K. i da su \u0161kolu obi\u0161li op\u0161tinski inspektori, na\u010delnik \u0160kolske uprave N. P. i republi\u010dki inspektor iz K.;
\n– da je prvi razred podeljen na dva odeljenja jer u jednom odeljenju ne sme biti vi\u0161e od 2-3 u\u010denika koji rade po posebnom programu inkluzivnog obrazovanja i da trenutno ima 15 u\u010denika u jednom odeljenju, gde je osam u\u010denika srpske nacionalnosti, jedan bo\u0161nja\u010dke i \u0161est romske nacionalnosti, od kojih dvoje rade po posebnom programu, a da u drugom odeljenju trenutno ima tako\u0111e 15 u\u010denika romske nacionalnosti od kojih troje rade po posebnom programu;
\n– da oba odeljenja prvog razreda rade u istoj smeni, po istom rasporedu \u010dasova, me\u0111usobno sara\u0111uju i zajedno su na \u010dasovima fizi\u010dkog vaspitanja i veronauke i da protiv ovakve podele nije bio nijedan roditelj romske populacije;
\n– da je te\u0161ko utvrditi broj romske dece po odeljenjima, jer njihov broj iz godine u godinu, odnosno iz razreda u razred opada; da ih ima najvi\u0161e u septembru, a kasnije njihovo poha\u0111anje nastave postepeno opada;
\n– da je u prvom razredu od 30 u\u010denika njih 21 romske nacionalnosti, da su raspore\u0111eni u dva odeljenja (I-1 \u0161est u\u010denika i I-2 15 u\u010denika) u II razredu – osam u\u010denika, u III razredu 23 u\u010denika (III-1 \u0161est u\u010denika i III-2 17 u\u010denika), u IV razredu 12 u\u010denika, u V razredu deset u\u010denika, u VI razredu jedan u\u010denik, u VII nema u\u010denika romske nacionalnosti i u VIII razredu jedan u\u010denik romske nacionalnosti;
\n– da su romska deca samo u dva slu\u010daja izdvojena u posebna odeljenja \u2013 a) zato \u0161to ve\u0107ina njih nije poha\u0111ala pred\u0161kolsko obrazovanje, b) nepoznavanje srpskog jezika i v) totalna higijenska zapu\u0161tenost, zatim razli\u010dito starosno doba (bilo je i o\u017eenjenih u prvom razredu);
\n– da nema ni malo istine da neko namerno vr\u0161i segregaciju u\u010denika po nacionalnoj osnovi, ve\u0107 smatraju da na taj na\u010din poma\u017eu deci da se \u0161to br\u017ee uklju\u010de u rad \u0161kole.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba D. z. r. d. m. protiv O\u0160 A. s. l. d. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n