<\/p>\n
Odlukom o izmeni i dopuni odluke o pravima u socijalnoj za\u0161titi Beograda Skup\u0161tine grada Beograda br. 5-262\/11-S od 12. aprila 2011. godine, kojom su propisani uslovi ostvarivanja prava na stalnu nov\u010danu pomo\u0107 \u017eenama prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici, povre\u0111eno je na\u010delo jednakosti, \u010dime je izvr\u0161ena diskriminacija pojedinih kategorija \u017eena.<\/p>\n
Ovom Odlukom su diskriminisane \u017eene prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici, a koje nisu bile korisnice usluge sigurne ku\u0107e ili su povratnice u sigurnu ku\u0107u, u odnosu na \u017eene prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici a koje su bile korisnice usluge sigurne ku\u0107e i nisu povratnice u sigurnu ku\u0107u.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dka 1. i \u010dlanu 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje Skup\u0161tini grada Beograda<\/p>\n
<\/p>\n
PREPORUKU<\/strong><\/span><\/h2>\n <\/p>\n
1.<\/strong> Skup\u0161tina grada Beograda eliminisa\u0107e iz Odluke o izmeni i dopuni odluke o pravima u socijalnoj za\u0161titi Beograda br. 5-262\/11-S od 12. aprila 2011. godine, uslove kojima je povre\u0111eno na\u010delo jednakosti pojedinih kategorija \u017eena prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici, kako bi se omogu\u0107ilo ostvarivanje prava na stalnu nov\u010danu pomo\u0107 svim \u017eenama prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici, pod jednakim uslovima.<\/p>\n2.<\/strong> Skup\u0161tina grada Beograda \u0107e ubudu\u0107e voditi ra\u010duna da svojim odlukama ne kr\u0161i odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da se suzdr\u017ei od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propu\u0161tanja (isklju\u010divanja, ograni\u010davanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom li\u010dnom svojstvu.<\/p>\n3.<\/strong> Skup\u0161tina grada Beograda \u0107e obavestiti Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja i preporuke, o merama koje \u0107e sprovesti u cilju postupanja po preporuci.<\/p>\nO b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\nA. iz B. je Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti podneo pritu\u017ebu 28. aprila 2011. godine, protiv Skup\u0161tine grada Beograda. U pritu\u017ebi je navedeno da odredba \u010dlana 1. Odluke o izmeni i dopuni odluke o pravima u socijalnoj za\u0161titi Beograda (u daljem testu: Odluka), koja propisuje da pravo na stalnu nov\u010danu pomo\u0107 ostvaruje \u201e\u017eena prema kojoj je izvr\u0161eno nasilje u porodici, po izlasku iz sigurne ku\u0107e”, predstavlja diskriminaciju \u017eena \u017ertava nasilja u odnosu na vrstu usluga koju koriste, odnosno da predstavlja uslovljavanje na kori\u0161\u0107enje jednog odre\u0111enog tipa usluga (sigurne ku\u0107e) da bi se ostvarilo pravo na materijalnu podr\u0161ku. Tako\u0111e se navodi da je i odredba \u010dlana 2. Odluke, koja predvi\u0111a \u201eda podnosilac zahteva nije povratnik u sigurnu ku\u0107u u momentu stupanja na snagu odluke” diskriminatorna, s obzirom da fenomen nasilja u porodici poznaje pojavu vi\u0161estrukog napu\u0161tanja i povratka nasilniku.<\/p>\n
U pritu\u017ebi se isti\u010de da je navedena Odluka (\u010dlanovi 1. i 2.) suprotna Zakonu o zabrani diskriminacije, Zakonu o ravnopravnosti polova i Zakonu o socijalnoj za\u0161titi. Nametanje zahteva da \u017eena \u017ertva nasilja koristi uslugu \u201esigurne ku\u0107e” predstavlja diskriminaciju u odnosu na \u017eene koje su u istoj, sli\u010dnoj ili goroj situaciji nasilja i materijalne ugro\u017eenosti, a koje se nisu opredelile za kori\u0161\u0107enje ove usluge ili nisu bile sme\u0161tene u nju zbog ograni\u010denih kapaciteta. A. se obratio Sekretarijatu za socijalnu za\u0161titu grada Beograda 4. marta 2011. godine dopisom kojim je ukazano na diskriminatorne odredbe Odluke i kojim su predlo\u017eena potencijalna re\u0161enja problema.<\/p>\n
A. je uz pritu\u017ebu dostavio i kopiju Odluke, dopis Sekretarijatu za socijalnu za\u0161titu grada Beograda od 4. marta 2011. godine i Protokol o saradnji izme\u0111u Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu i Savetovali\u0161ta za borbu protiv nasilja u porodici od 16. decembra 2010. godine.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je sprovela postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dlanom 35. stav 4. i \u010dlanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
Od Skup\u0161tine grada Beograda je zatra\u017eeno izja\u0161njenje o osnovanosti pritu\u017ebe, kao i izja\u0161njenje o razlozima ograni\u010davanja kori\u0161\u0107enja ovog prava samo na \u017eene koje su korisnice sigurne ku\u0107e a koje nisu povratnice.<\/p>\n
Skup\u0161tina grada Beograda nije dostavila izja\u0161njenje na pritu\u017ebu u ostavljenom roku. Imaju\u0107i u vidu da ni u Odluci ne postoji obrazlo\u017eenje iz kojeg bi se mogao utvrditi cilj dono\u0161enja mera, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu analizirala dokumente koji su dostavljeni uz pritu\u017ebu (Odluka Skup\u0161tine grada Beograda i Protokol o saradnji izme\u0111u Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu i Savetovali\u0161ta za borbu protiv nasilja u porodici), kao i relevantne odredbe me\u0111unarodnog i doma\u0107eg zakonodavstva u oblasti za\u0161tite od diskriminacije i nasilja u porodici.<\/p>\n
\u010clanom 2. Odluke o izmeni i dopuni odluke o pravima u socijalnoj za\u0161titi Beograda propisano je da pravo na stalnu nov\u010danu pomo\u0107 ostvaruje \u017eena prema kojoj je izvr\u0161eno nasilje u porodici, od dana izlaska iz sigurne ku\u0107e, a najdu\u017ee 12 meseci, i to:<\/p>\n
a) za \u017eenu bez dece \u2013 u mese\u010dnom iznosu od 11.000,00 dinara
\nb) za \u017eenu sa jednim detetom \u2013 u mese\u010dnom iznosu od 16.000,00 dinara
\nv) za \u017eenu sa dvoje dece \u2013 u mese\u010dnom iznosu od 21.000,00 dinara
\ng) za \u017eenu sa troje i vi\u0161e dece \u2013 u mese\u010dnom iznosu od 26.000,00 dinara<\/p>\n
Ovo pravo, \u017eena prema kojoj je izvr\u0161eno nasilje u porodici po izlasku iz sigurne ku\u0107e, ostvaruje pod uslovima:<\/p>\n
a) da se pre podno\u0161enja zahteva za priznavanje prava na stalnu nov\u010danu pomo\u0107, kao \u017ertva porodi\u010dnog nasilja nalazi na evidenciji Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu,
\nb) da podnositeljka zahteva ima regulisano prebivali\u0161te na teritoriji grada Beograda, najmanje 12 meseci pre ulaska u sigurnu ku\u0107u,
\nv) da redovni mese\u010dni ukupni prihod podnositeljke zahteva ne prelazi iznos od 20.000,00 dinara,
\ng) da ne poseduje imovinu u vlasni\u0161tvu po osnovu koje mo\u017ee da ostvari prihod i
\nd) da podnositeljka zahteva nije povratnica u sigurnu ku\u0107u u momentu stupanja na snagu odluke.<\/p>\n
Protokolom o saradnji izme\u0111u Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu i Savetovali\u0161ta za borbu protiv nasilja u porodici iz Beograda regulisani su me\u0111usobni odnosi strana potpisnica u cilju pru\u017eanja podr\u0161ke i pomo\u0107i \u017ertvama porodi\u010dnog nasilja.<\/p>\n
\u010clanom 2. Protokola je propisano da \u0107e Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu, u skladu sa Strategijom razvoja socijalne za\u0161tite u Republici Srbiji i obavezama koje u njenoj realizaciji imaju organi lokalne samouprave, u cilju osamostaljivanja i osna\u017eivanja \u017ertava porodi\u010dnog nasilja inicirati dono\u0161enje akata kojima \u0107e bli\u017ee urediti uslove i na\u010din isplate nov\u010dane naknade \u017ertvama u periodu od godinu dana, dok su \u010dlanom 3. Protokola utvr\u0111eni principi me\u0111usobne saradnje izme\u0111u Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu i Savetovali\u0161ta.<\/p>\n
Ustav Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 98\/2006) u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu.<\/p>\n
Zakon o zabrani diskriminacije u \u010dlanu 4. propisuje op\u0161tu zabranu diskriminacije tako \u0161to propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti.<\/p>\n
Odredbom \u010dlana 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da do povrede ovog na\u010dela dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.<\/p>\n
Konvencija UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (CEDAW), koju je Republika Srbija ratifikovala, predstavlja najva\u017eniji me\u0111unarodni ugovor u oblasti prava \u017eena. Op\u0161ta preporuka br. 19. Komiteta za eliminisanje svih oblika diskriminacije \u017eena iz 1992. godine nala\u017ee preduzimanje svih neophodnih mera radi ukidanja diskriminacije \u017eena i suzbijanja nasilja nad \u017eenama, uklju\u010duju\u0107i usvajanje posebnih propisa o svim oblicima nasilja nad \u017eenama, propisivanje krivi\u010dnih sankcija za po\u010dinioce nasilja, ustanovljavanje instrumenata gra\u0111ansko-pravne za\u0161tite, kao i drugih preventivnih i za\u0161titnih mera.<\/p>\n
Analizom Odluke sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije i drugih relevantnih propisa, utvr\u0111eno je da su, s obzirom na uslove za ostvarivanja prava na stalnu nov\u010danu pomo\u0107, o\u010digledno u nejednak polo\u017eaj stavljene:<\/p>\n
– \u017eene prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici a nisu koristile usluge sigurne ku\u0107e, u odnosu na one koje su korisnice ove vrste usluga,
\n– \u017eene prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici koje su povratnice u sigurnu ku\u0107u, u odnosu na \u017eene prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici a nisu povratnice u sigurnu ku\u0107u.<\/p>\n
Da bi se ispitalo da li je Odlukom povre\u0111eno na\u010delo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti:<\/p>\n
– da li je cilj koji se posti\u017ee ovom merom dopu\u0161ten i opravdan,
\n– da li se cilj\/ili ciljevi mogao posti\u0107i samo propisanom merom, odnosno da li postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju, kao i
\n– da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se pojedinim kategorijama \u017eena prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici uskrate prava predvi\u0111ena ovom odlukom.<\/p>\n
Izvesno je da je Skup\u0161tina grada Beograda ovla\u0161\u0107ena da donosi odluke kojima unapre\u0111uje socijalnu sigurnost svojih gra\u0111ana i gra\u0111anki. U skladu s tim, ima pravo da iz bud\u017eeta grada izdvaja sredstva za socijalnu za\u0161titu ugro\u017eenih gra\u0111ana i gra\u0111anki, da utvr\u0111uje pravila za raspodelu tih sredstava i da ih u skladu sa propisima raspodeljuje. To pravo se ni na koji na\u010din ne dovodi u pitanje. \u0160tavi\u0161e, spremnost da deo raspolo\u017eivih sredstava usmeri na materijalnu podr\u0161ku i pomo\u0107 \u017eenama prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici, predstavlja pozitivan primer brige i podr\u0161ke \u017eenama koje su pretrpele nasilje u porodici. Ovo je posebno va\u017eno ako se ima u vidu da statisti\u010dki podaci pokazuju da se iz godine u godinu pove\u0107ava broj prijavljenih slu\u010dajeva nasilja u porodici, kao i \u010dinjenicu da se Republika Srbija obavezala doma\u0107im i me\u0111unarodnim dokumentima na preduzimanje svih raspolo\u017eivih mera da bi se spre\u010dilo nasilje nad \u017eenama u porodici, a sve \u017ertve nasilja za\u0161titile u najve\u0107oj mogu\u0107oj meri. U tom smislu mere koje Skup\u0161tina grada Beograda preduzima doprinose ostvarivanju Nacionalne strategije za pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena i unapre\u0111ivanje rodne ravnopravnosti (\u201eSl. glasnik RS”, 15\/2009), posebno cilja definisanog par. 4.5. ove Strategije: \u201ePrevencija i suzbijanje nasilja nad \u017eenama i unapre\u0111ivanje za\u0161tite \u017ertava”.<\/p>\n
Sagledavaju\u0107i iznete \u010dinjenice, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je cilj Odluke dopu\u0161ten i opravdan.
\nImaju\u0107i u vidu opravdani i dopu\u0161teni cilj Odluke, bilo je potrebno izvr\u0161iti analizu uslova za ostvarivanje prava na stalnu nov\u010danu pomo\u0107 koji su Odlukom propisani.<\/p>\n
Analiza uslova po kojem \u201epravo na stalnu nov\u010danu pomo\u0107 ostvaruje \u017eena prema kojoj je izvr\u0161eno nasilje u porodici od dana izlaska iz sigurne ku\u0107e”, pokazuje da ovaj uslov nema objektivno i razumno opravdanje.<\/p>\n
Naime, Ustav RS garantuje pravo na socijalnu za\u0161titu svima kojima je neophodna dru\u0161tvena pomo\u0107 radi savladavanja socijalnih i \u017eivotnih te\u0161ko\u0107a, dok Zakon o socijalnoj za\u0161titi izme\u0111u ostalog propisuje i da korisnik\/korisnica ima pravo na slobodan izbor kako usluga, tako i pru\u017ealaca usluga socijalne za\u0161tite. Uslov da \u017eene prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici koriste usluge sigurne ku\u0107e, odnosno da su boravile u sigurnoj ku\u0107i da bi ostvarile pravo na stalnu nov\u010danu pomo\u0107, nije opravdan jer je Zakonom o socijalnoj za\u0161titi regulisana sloboda izbora usluge, kao i pru\u017eaoca usluge. Pored ovoga, treba imati u vidu da \u017eivotne i druge subjektivne i objektivne okolnosti mogu biti veoma razli\u010dite u svakom pojedina\u010dnom slu\u010daju porodi\u010dnog nasilja nad \u017eenama. Tako, u mnogim slu\u010dajevima \u017eene se ne odlu\u010duju na kori\u0161\u0107enje usluge sme\u0161taja u sigurnu ku\u0107u jer bezbednost mogu osigurati na drugi na\u010din (sme\u0161taj kod rodbine i prijatelja). S druge strane, sigurne ku\u0107e imaju ograni\u010dene kapacitete, te nije svaka \u017eena u mogu\u0107nosti da koristi ovu uslugu, \u010dak i kada to izabere. Treba, tako\u0111e, imati u vidu da \u017eene sa invaliditetom naj\u010de\u0161\u0107e ne mogu da koriste ovu uslugu jer ve\u0107ina sigurnih ku\u0107a nije arhitektonski pristupa\u010dna, \u0161to je dodatni problem sa kojim se ova kategorija \u017eena suo\u010dava. Pored toga, pojedine \u017eene koje su pretrpele nasilje u porodici nemaju potrebu za sme\u0161tajem u sigurnu ku\u0107u jer su prema izvr\u0161iocu nasilja izre\u010dene hitne mere bezbednosti ili druge mere u skladu sa zakonom, tako da je otklonjena opasnost od ugro\u017eavanja bezbednosti (npr. odre\u0111ivanje pritvora, privremene mere za\u0161tite iz Porodi\u010dnog zakona, mere bezbednosti iz Krivi\u010dnog zakonika ili za\u0161titne mere iz Zakona o prekr\u0161ajima).<\/p>\n
Nesumnjivo je da se odre\u0111eni broj \u017eena koje su pretrpele nasilje u porodici iz Beograda obra\u0107a za pomo\u0107 i podr\u0161ku Savetovali\u0161tu, ali to nikako nije ukupan broj \u017eena koje su \u017ertve nasilja i kojima je potrebna materijalna podr\u0161ka da bi mogle da iza\u0111u iz kruga nasilja. Iz okolnosti da \u017eena koja je pretrpela nasilje nije koristila usluge sigurne ku\u0107e ne mo\u017ee se zaklju\u010diti da nema potrebu za nov\u010danom pomo\u0107i, koja se daje u cilju ekonomskog osna\u017eivanja \u017eena kako bi lak\u0161e prevazi\u0161le \u017eivotne probleme sa kojima se suo\u010davaju i zapo\u010dele \u017eivot bez nasilja. Prema tome, imaju\u0107i u vidu cilj koji nov\u010dana pomo\u0107 treba da ostvari, ne postoji objektivno i razumno opravdanje da \u017eene koje su pretrpele nasilje u porodici, a koje nisu koristile usluge sigurne ku\u0107e budu druga\u010dije tretirane u odnosu na \u017eene koje su koristile usluge sigurne ku\u0107e, budu\u0107i da se obe kategorije \u017eena nalaze u sli\u010dnom polo\u017eaju.<\/p>\n
Nema objektivno i razumno opravdanje ni uslov za dobijanje nov\u010dane pomo\u0107i koji se ogleda u tome \u201eda podnositeljka zahteva nije povratnica u sigurnu ku\u0107u u momentu stupanja na snagu odluke”. Postavljanjem ovog uslova ignorisana je \u010dinjenica da je za fenomen nasilja u porodici vezana pojava vi\u0161estrukog napu\u0161tanja i povratka nasilniku, koja nije uslovljena pona\u0161anjem i svojstvima same \u017ertve, ve\u0107 karakteristikama ukupnog porodi\u010dnog i dru\u0161tvenog konteksta, uklju\u010duju\u0107i kulturne, ekonomske i socijalne \u010dinioce. Poznato je da u proseku, \u017eene borave u sigurnim ku\u0107ama oko sedam meseci i da se veliki broj njih vrati nasilniku, pri \u010demu kao naj\u010de\u0161\u0107i razlog povratka navode ekonomsku zavisnost. To potvr\u0111uju i podaci Savetovali\u0161ta za borbu protiv nasilja u porodici iz Beograda. S druge strane, sasvim je izvesno da izlazak \u017eene koja je pretrpela nasilje iz sigurne ku\u0107e ne zna\u010di da ona vi\u0161e ne\u0107e biti izlo\u017eena nasilju u porodici jer je bitna karakteristika ovog vida nasilja upravo njegovo cikli\u010dno ispoljavanje. Zbog toga je prilikom kreiranja mera podr\u0161ke \u017eenama koje su pretrpele nasilje u porodici neophodno da se pravilno shvati sam fenomen nasilja u porodici, njegovi uzroci i obele\u017eja, te da se \u017eene koje \u017eele da iza\u0111u iz kruga nasilja osna\u017ee, da im se pru\u017ei adekvatna podr\u0161ka, bez obzira na \u010dinjenicu da li su \u201epovratnice u sigurnu ku\u0107u” ili nisu, odnosno, da li su ve\u0107 poku\u0161avale da napuste nasilnika. Ni jedna usluga socijalne za\u0161tite ne bi trebalo da im bude uskra\u0107ena zbog toga \u0161to su vi\u0161e puta poku\u0161avale da iz nasilja iza\u0111u, a posebno ne materijalna podr\u0161ka koja bi im omogu\u0107ila ekonomsku nezavisnost. U svetlu ovih okolnosti, uskra\u0107ivanje nov\u010dane pomo\u0107i \u017eenama koje su \u201epovratnice u sigurnu ku\u0107u” predstavlja ne samo diskriminaciju, ve\u0107 i svojevrsnu stigmatizaciju \u017eena koje nisu odmah uspele da iza\u0111u iz kruga nasilja. Ovoj kategoriji \u017eena se, zapravo, imputira da su same krive za nasilje koje trpe i odr\u017eava se jedna od tipi\u010dnih predrasuda \u2013 da \u017eena koja je izlo\u017eena nasilju u porodici uvek mo\u017ee da napusti nasilnika i da \u0107e tada nasilje prestati.<\/p>\n
Sagledavaju\u0107i sve navedene \u010dinjenice, Poverenica je mi\u0161ljenja da nije postojalo objektivno i razumno opravdanje za propisivanje uslova kojima su \u017eene prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici, a koje nisu bile korisnice usluge sigurne ku\u0107e ili su povratnice u sigurnu ku\u0107u, stavljene u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na \u017eene prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici koje su bile korisnice usluge sigurne ku\u0107e i nisu povratnice u sigurnu ku\u0107u. To o\u010digledno pokazuje da nije postojala srazmera izme\u0111u preduzete mere i ciljeva koji se njome ostvaruju.<\/p>\n
Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. ta\u010dke 1. i 7. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mi\u0161ljenje i preporuku Skup\u0161tini grada Beograda radi preduzimanja radnji kojima \u0107e se otkloniti povreda na\u010dela jednakosti.<\/p>\n
<\/p>\n
2.<\/strong> Skup\u0161tina grada Beograda \u0107e ubudu\u0107e voditi ra\u010duna da svojim odlukama ne kr\u0161i odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da se suzdr\u017ei od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propu\u0161tanja (isklju\u010divanja, ograni\u010davanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom li\u010dnom svojstvu.<\/p>\n 3.<\/strong> Skup\u0161tina grada Beograda \u0107e obavestiti Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja i preporuke, o merama koje \u0107e sprovesti u cilju postupanja po preporuci.<\/p>\n O b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\n A. iz B. je Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti podneo pritu\u017ebu 28. aprila 2011. godine, protiv Skup\u0161tine grada Beograda. U pritu\u017ebi je navedeno da odredba \u010dlana 1. Odluke o izmeni i dopuni odluke o pravima u socijalnoj za\u0161titi Beograda (u daljem testu: Odluka), koja propisuje da pravo na stalnu nov\u010danu pomo\u0107 ostvaruje \u201e\u017eena prema kojoj je izvr\u0161eno nasilje u porodici, po izlasku iz sigurne ku\u0107e”, predstavlja diskriminaciju \u017eena \u017ertava nasilja u odnosu na vrstu usluga koju koriste, odnosno da predstavlja uslovljavanje na kori\u0161\u0107enje jednog odre\u0111enog tipa usluga (sigurne ku\u0107e) da bi se ostvarilo pravo na materijalnu podr\u0161ku. Tako\u0111e se navodi da je i odredba \u010dlana 2. Odluke, koja predvi\u0111a \u201eda podnosilac zahteva nije povratnik u sigurnu ku\u0107u u momentu stupanja na snagu odluke” diskriminatorna, s obzirom da fenomen nasilja u porodici poznaje pojavu vi\u0161estrukog napu\u0161tanja i povratka nasilniku.<\/p>\n U pritu\u017ebi se isti\u010de da je navedena Odluka (\u010dlanovi 1. i 2.) suprotna Zakonu o zabrani diskriminacije, Zakonu o ravnopravnosti polova i Zakonu o socijalnoj za\u0161titi. Nametanje zahteva da \u017eena \u017ertva nasilja koristi uslugu \u201esigurne ku\u0107e” predstavlja diskriminaciju u odnosu na \u017eene koje su u istoj, sli\u010dnoj ili goroj situaciji nasilja i materijalne ugro\u017eenosti, a koje se nisu opredelile za kori\u0161\u0107enje ove usluge ili nisu bile sme\u0161tene u nju zbog ograni\u010denih kapaciteta. A. se obratio Sekretarijatu za socijalnu za\u0161titu grada Beograda 4. marta 2011. godine dopisom kojim je ukazano na diskriminatorne odredbe Odluke i kojim su predlo\u017eena potencijalna re\u0161enja problema.<\/p>\n A. je uz pritu\u017ebu dostavio i kopiju Odluke, dopis Sekretarijatu za socijalnu za\u0161titu grada Beograda od 4. marta 2011. godine i Protokol o saradnji izme\u0111u Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu i Savetovali\u0161ta za borbu protiv nasilja u porodici od 16. decembra 2010. godine.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je sprovela postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dlanom 35. stav 4. i \u010dlanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Od Skup\u0161tine grada Beograda je zatra\u017eeno izja\u0161njenje o osnovanosti pritu\u017ebe, kao i izja\u0161njenje o razlozima ograni\u010davanja kori\u0161\u0107enja ovog prava samo na \u017eene koje su korisnice sigurne ku\u0107e a koje nisu povratnice.<\/p>\n Skup\u0161tina grada Beograda nije dostavila izja\u0161njenje na pritu\u017ebu u ostavljenom roku. Imaju\u0107i u vidu da ni u Odluci ne postoji obrazlo\u017eenje iz kojeg bi se mogao utvrditi cilj dono\u0161enja mera, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu analizirala dokumente koji su dostavljeni uz pritu\u017ebu (Odluka Skup\u0161tine grada Beograda i Protokol o saradnji izme\u0111u Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu i Savetovali\u0161ta za borbu protiv nasilja u porodici), kao i relevantne odredbe me\u0111unarodnog i doma\u0107eg zakonodavstva u oblasti za\u0161tite od diskriminacije i nasilja u porodici.<\/p>\n \u010clanom 2. Odluke o izmeni i dopuni odluke o pravima u socijalnoj za\u0161titi Beograda propisano je da pravo na stalnu nov\u010danu pomo\u0107 ostvaruje \u017eena prema kojoj je izvr\u0161eno nasilje u porodici, od dana izlaska iz sigurne ku\u0107e, a najdu\u017ee 12 meseci, i to:<\/p>\n a) za \u017eenu bez dece \u2013 u mese\u010dnom iznosu od 11.000,00 dinara Ovo pravo, \u017eena prema kojoj je izvr\u0161eno nasilje u porodici po izlasku iz sigurne ku\u0107e, ostvaruje pod uslovima:<\/p>\n a) da se pre podno\u0161enja zahteva za priznavanje prava na stalnu nov\u010danu pomo\u0107, kao \u017ertva porodi\u010dnog nasilja nalazi na evidenciji Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Protokolom o saradnji izme\u0111u Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu i Savetovali\u0161ta za borbu protiv nasilja u porodici iz Beograda regulisani su me\u0111usobni odnosi strana potpisnica u cilju pru\u017eanja podr\u0161ke i pomo\u0107i \u017ertvama porodi\u010dnog nasilja.<\/p>\n \u010clanom 2. Protokola je propisano da \u0107e Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu, u skladu sa Strategijom razvoja socijalne za\u0161tite u Republici Srbiji i obavezama koje u njenoj realizaciji imaju organi lokalne samouprave, u cilju osamostaljivanja i osna\u017eivanja \u017ertava porodi\u010dnog nasilja inicirati dono\u0161enje akata kojima \u0107e bli\u017ee urediti uslove i na\u010din isplate nov\u010dane naknade \u017ertvama u periodu od godinu dana, dok su \u010dlanom 3. Protokola utvr\u0111eni principi me\u0111usobne saradnje izme\u0111u Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu i Savetovali\u0161ta.<\/p>\n Ustav Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 98\/2006) u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu.<\/p>\n Zakon o zabrani diskriminacije u \u010dlanu 4. propisuje op\u0161tu zabranu diskriminacije tako \u0161to propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da do povrede ovog na\u010dela dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.<\/p>\n Konvencija UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (CEDAW), koju je Republika Srbija ratifikovala, predstavlja najva\u017eniji me\u0111unarodni ugovor u oblasti prava \u017eena. Op\u0161ta preporuka br. 19. Komiteta za eliminisanje svih oblika diskriminacije \u017eena iz 1992. godine nala\u017ee preduzimanje svih neophodnih mera radi ukidanja diskriminacije \u017eena i suzbijanja nasilja nad \u017eenama, uklju\u010duju\u0107i usvajanje posebnih propisa o svim oblicima nasilja nad \u017eenama, propisivanje krivi\u010dnih sankcija za po\u010dinioce nasilja, ustanovljavanje instrumenata gra\u0111ansko-pravne za\u0161tite, kao i drugih preventivnih i za\u0161titnih mera.<\/p>\n Analizom Odluke sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije i drugih relevantnih propisa, utvr\u0111eno je da su, s obzirom na uslove za ostvarivanja prava na stalnu nov\u010danu pomo\u0107, o\u010digledno u nejednak polo\u017eaj stavljene:<\/p>\n – \u017eene prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici a nisu koristile usluge sigurne ku\u0107e, u odnosu na one koje su korisnice ove vrste usluga, Da bi se ispitalo da li je Odlukom povre\u0111eno na\u010delo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti:<\/p>\n – da li je cilj koji se posti\u017ee ovom merom dopu\u0161ten i opravdan, Izvesno je da je Skup\u0161tina grada Beograda ovla\u0161\u0107ena da donosi odluke kojima unapre\u0111uje socijalnu sigurnost svojih gra\u0111ana i gra\u0111anki. U skladu s tim, ima pravo da iz bud\u017eeta grada izdvaja sredstva za socijalnu za\u0161titu ugro\u017eenih gra\u0111ana i gra\u0111anki, da utvr\u0111uje pravila za raspodelu tih sredstava i da ih u skladu sa propisima raspodeljuje. To pravo se ni na koji na\u010din ne dovodi u pitanje. \u0160tavi\u0161e, spremnost da deo raspolo\u017eivih sredstava usmeri na materijalnu podr\u0161ku i pomo\u0107 \u017eenama prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici, predstavlja pozitivan primer brige i podr\u0161ke \u017eenama koje su pretrpele nasilje u porodici. Ovo je posebno va\u017eno ako se ima u vidu da statisti\u010dki podaci pokazuju da se iz godine u godinu pove\u0107ava broj prijavljenih slu\u010dajeva nasilja u porodici, kao i \u010dinjenicu da se Republika Srbija obavezala doma\u0107im i me\u0111unarodnim dokumentima na preduzimanje svih raspolo\u017eivih mera da bi se spre\u010dilo nasilje nad \u017eenama u porodici, a sve \u017ertve nasilja za\u0161titile u najve\u0107oj mogu\u0107oj meri. U tom smislu mere koje Skup\u0161tina grada Beograda preduzima doprinose ostvarivanju Nacionalne strategije za pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena i unapre\u0111ivanje rodne ravnopravnosti (\u201eSl. glasnik RS”, 15\/2009), posebno cilja definisanog par. 4.5. ove Strategije: \u201ePrevencija i suzbijanje nasilja nad \u017eenama i unapre\u0111ivanje za\u0161tite \u017ertava”.<\/p>\n Sagledavaju\u0107i iznete \u010dinjenice, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je cilj Odluke dopu\u0161ten i opravdan. Analiza uslova po kojem \u201epravo na stalnu nov\u010danu pomo\u0107 ostvaruje \u017eena prema kojoj je izvr\u0161eno nasilje u porodici od dana izlaska iz sigurne ku\u0107e”, pokazuje da ovaj uslov nema objektivno i razumno opravdanje.<\/p>\n Naime, Ustav RS garantuje pravo na socijalnu za\u0161titu svima kojima je neophodna dru\u0161tvena pomo\u0107 radi savladavanja socijalnih i \u017eivotnih te\u0161ko\u0107a, dok Zakon o socijalnoj za\u0161titi izme\u0111u ostalog propisuje i da korisnik\/korisnica ima pravo na slobodan izbor kako usluga, tako i pru\u017ealaca usluga socijalne za\u0161tite. Uslov da \u017eene prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici koriste usluge sigurne ku\u0107e, odnosno da su boravile u sigurnoj ku\u0107i da bi ostvarile pravo na stalnu nov\u010danu pomo\u0107, nije opravdan jer je Zakonom o socijalnoj za\u0161titi regulisana sloboda izbora usluge, kao i pru\u017eaoca usluge. Pored ovoga, treba imati u vidu da \u017eivotne i druge subjektivne i objektivne okolnosti mogu biti veoma razli\u010dite u svakom pojedina\u010dnom slu\u010daju porodi\u010dnog nasilja nad \u017eenama. Tako, u mnogim slu\u010dajevima \u017eene se ne odlu\u010duju na kori\u0161\u0107enje usluge sme\u0161taja u sigurnu ku\u0107u jer bezbednost mogu osigurati na drugi na\u010din (sme\u0161taj kod rodbine i prijatelja). S druge strane, sigurne ku\u0107e imaju ograni\u010dene kapacitete, te nije svaka \u017eena u mogu\u0107nosti da koristi ovu uslugu, \u010dak i kada to izabere. Treba, tako\u0111e, imati u vidu da \u017eene sa invaliditetom naj\u010de\u0161\u0107e ne mogu da koriste ovu uslugu jer ve\u0107ina sigurnih ku\u0107a nije arhitektonski pristupa\u010dna, \u0161to je dodatni problem sa kojim se ova kategorija \u017eena suo\u010dava. Pored toga, pojedine \u017eene koje su pretrpele nasilje u porodici nemaju potrebu za sme\u0161tajem u sigurnu ku\u0107u jer su prema izvr\u0161iocu nasilja izre\u010dene hitne mere bezbednosti ili druge mere u skladu sa zakonom, tako da je otklonjena opasnost od ugro\u017eavanja bezbednosti (npr. odre\u0111ivanje pritvora, privremene mere za\u0161tite iz Porodi\u010dnog zakona, mere bezbednosti iz Krivi\u010dnog zakonika ili za\u0161titne mere iz Zakona o prekr\u0161ajima).<\/p>\n Nesumnjivo je da se odre\u0111eni broj \u017eena koje su pretrpele nasilje u porodici iz Beograda obra\u0107a za pomo\u0107 i podr\u0161ku Savetovali\u0161tu, ali to nikako nije ukupan broj \u017eena koje su \u017ertve nasilja i kojima je potrebna materijalna podr\u0161ka da bi mogle da iza\u0111u iz kruga nasilja. Iz okolnosti da \u017eena koja je pretrpela nasilje nije koristila usluge sigurne ku\u0107e ne mo\u017ee se zaklju\u010diti da nema potrebu za nov\u010danom pomo\u0107i, koja se daje u cilju ekonomskog osna\u017eivanja \u017eena kako bi lak\u0161e prevazi\u0161le \u017eivotne probleme sa kojima se suo\u010davaju i zapo\u010dele \u017eivot bez nasilja. Prema tome, imaju\u0107i u vidu cilj koji nov\u010dana pomo\u0107 treba da ostvari, ne postoji objektivno i razumno opravdanje da \u017eene koje su pretrpele nasilje u porodici, a koje nisu koristile usluge sigurne ku\u0107e budu druga\u010dije tretirane u odnosu na \u017eene koje su koristile usluge sigurne ku\u0107e, budu\u0107i da se obe kategorije \u017eena nalaze u sli\u010dnom polo\u017eaju.<\/p>\n Nema objektivno i razumno opravdanje ni uslov za dobijanje nov\u010dane pomo\u0107i koji se ogleda u tome \u201eda podnositeljka zahteva nije povratnica u sigurnu ku\u0107u u momentu stupanja na snagu odluke”. Postavljanjem ovog uslova ignorisana je \u010dinjenica da je za fenomen nasilja u porodici vezana pojava vi\u0161estrukog napu\u0161tanja i povratka nasilniku, koja nije uslovljena pona\u0161anjem i svojstvima same \u017ertve, ve\u0107 karakteristikama ukupnog porodi\u010dnog i dru\u0161tvenog konteksta, uklju\u010duju\u0107i kulturne, ekonomske i socijalne \u010dinioce. Poznato je da u proseku, \u017eene borave u sigurnim ku\u0107ama oko sedam meseci i da se veliki broj njih vrati nasilniku, pri \u010demu kao naj\u010de\u0161\u0107i razlog povratka navode ekonomsku zavisnost. To potvr\u0111uju i podaci Savetovali\u0161ta za borbu protiv nasilja u porodici iz Beograda. S druge strane, sasvim je izvesno da izlazak \u017eene koja je pretrpela nasilje iz sigurne ku\u0107e ne zna\u010di da ona vi\u0161e ne\u0107e biti izlo\u017eena nasilju u porodici jer je bitna karakteristika ovog vida nasilja upravo njegovo cikli\u010dno ispoljavanje. Zbog toga je prilikom kreiranja mera podr\u0161ke \u017eenama koje su pretrpele nasilje u porodici neophodno da se pravilno shvati sam fenomen nasilja u porodici, njegovi uzroci i obele\u017eja, te da se \u017eene koje \u017eele da iza\u0111u iz kruga nasilja osna\u017ee, da im se pru\u017ei adekvatna podr\u0161ka, bez obzira na \u010dinjenicu da li su \u201epovratnice u sigurnu ku\u0107u” ili nisu, odnosno, da li su ve\u0107 poku\u0161avale da napuste nasilnika. Ni jedna usluga socijalne za\u0161tite ne bi trebalo da im bude uskra\u0107ena zbog toga \u0161to su vi\u0161e puta poku\u0161avale da iz nasilja iza\u0111u, a posebno ne materijalna podr\u0161ka koja bi im omogu\u0107ila ekonomsku nezavisnost. U svetlu ovih okolnosti, uskra\u0107ivanje nov\u010dane pomo\u0107i \u017eenama koje su \u201epovratnice u sigurnu ku\u0107u” predstavlja ne samo diskriminaciju, ve\u0107 i svojevrsnu stigmatizaciju \u017eena koje nisu odmah uspele da iza\u0111u iz kruga nasilja. Ovoj kategoriji \u017eena se, zapravo, imputira da su same krive za nasilje koje trpe i odr\u017eava se jedna od tipi\u010dnih predrasuda \u2013 da \u017eena koja je izlo\u017eena nasilju u porodici uvek mo\u017ee da napusti nasilnika i da \u0107e tada nasilje prestati.<\/p>\n Sagledavaju\u0107i sve navedene \u010dinjenice, Poverenica je mi\u0161ljenja da nije postojalo objektivno i razumno opravdanje za propisivanje uslova kojima su \u017eene prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici, a koje nisu bile korisnice usluge sigurne ku\u0107e ili su povratnice u sigurnu ku\u0107u, stavljene u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na \u017eene prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici koje su bile korisnice usluge sigurne ku\u0107e i nisu povratnice u sigurnu ku\u0107u. To o\u010digledno pokazuje da nije postojala srazmera izme\u0111u preduzete mere i ciljeva koji se njome ostvaruju.<\/p>\n Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. ta\u010dke 1. i 7. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mi\u0161ljenje i preporuku Skup\u0161tini grada Beograda radi preduzimanja radnji kojima \u0107e se otkloniti povreda na\u010dela jednakosti.<\/p>\n <\/p>\n
\nb) za \u017eenu sa jednim detetom \u2013 u mese\u010dnom iznosu od 16.000,00 dinara
\nv) za \u017eenu sa dvoje dece \u2013 u mese\u010dnom iznosu od 21.000,00 dinara
\ng) za \u017eenu sa troje i vi\u0161e dece \u2013 u mese\u010dnom iznosu od 26.000,00 dinara<\/p>\n
\nb) da podnositeljka zahteva ima regulisano prebivali\u0161te na teritoriji grada Beograda, najmanje 12 meseci pre ulaska u sigurnu ku\u0107u,
\nv) da redovni mese\u010dni ukupni prihod podnositeljke zahteva ne prelazi iznos od 20.000,00 dinara,
\ng) da ne poseduje imovinu u vlasni\u0161tvu po osnovu koje mo\u017ee da ostvari prihod i
\nd) da podnositeljka zahteva nije povratnica u sigurnu ku\u0107u u momentu stupanja na snagu odluke.<\/p>\n
\n– \u017eene prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici koje su povratnice u sigurnu ku\u0107u, u odnosu na \u017eene prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici a nisu povratnice u sigurnu ku\u0107u.<\/p>\n
\n– da li se cilj\/ili ciljevi mogao posti\u0107i samo propisanom merom, odnosno da li postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju, kao i
\n– da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se pojedinim kategorijama \u017eena prema kojima je izvr\u0161eno nasilje u porodici uskrate prava predvi\u0111ena ovom odlukom.<\/p>\n
\nImaju\u0107i u vidu opravdani i dopu\u0161teni cilj Odluke, bilo je potrebno izvr\u0161iti analizu uslova za ostvarivanje prava na stalnu nov\u010danu pomo\u0107 koji su Odlukom propisani.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba udru\u017eenja A. protiv Skup\u0161tine grada Beograda zbog diskriminacije korisnica usluga “Sigurne ku\u0107e” u ostvarivanju prava na stalnu nov\u010danu pomo\u0107 <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n