<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnela organizacija \u201eB. c. z. b. p.” iz B. protiv K. a. u B. zbog konkursa za upis studenata u prvu godinu osnovnih studija u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini, koji sadr\u017ei diskriminatorne uslove.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratio B. c. z. b. p. u kojoj je navedeno da je K. a. u B. objavila konkurs za upis studenata u prvu godinu osnovnih studija u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini u kojem su utvr\u0111eni uslovi koji diskrimini\u0161u kandidatkinje na osnovu pola.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n \u2013\u00a0da je op\u0161tim uslovima konkursa za prijem na K. a, izme\u0111u ostalog, odre\u0111eno da od 60 studenata koji se finansiraju iz bud\u017eeta na osnovnim akademskim studijama u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini, bude primljeno do 15 studentkinja; 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu su podneti i slede\u0107i dokazi: a) tekst konkursa za upis studenata u prvu godinu osnovnih studija u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini, b) Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – \u017dene, mir, bezbednost u Republici Srbiji i v) izve\u0161taj o sprovo\u0111enju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – \u017dene, mir, bezbednost u Ministarstvu odbrane.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatra\u017eeno izja\u0161njenje od prof. dr G. M, dekana K. a. u B.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n \u2013 da u skladu sa Statutom K. a. i Odlukom o osnivanju K. a, odluku o broju studenata koji se finansiraju iz bud\u017eeta za upis u prvu godinu studijskog programa osnovnih akademskih i studijskog programa osnovnih strukovnih studija donosi Vlada RS na predlog Ministarstva unutra\u0161njih poslova; 1.6.<\/strong> Na zahtev Poverenice za za\u0161titu ravnopravnosti, prof. dr G. M, dekan KPA, dopunio je izja\u0161njenje dopisom br. 153\/53 od 14. juna 2013. godine, tako \u0161to je dostavio Odluku Vlade Republike Srbije 05 br. 612-792\/2013 od 4. februara 2013. godine i akt Ministarstva unutra\u0161njih poslova Republike Srbije br. 42756-12-10 od 5. februara 2013. godine.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je K. a. u B. objavila konkurs za upis studenata u prvu godinu osnovnih studija u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u tekst konkursa, utvr\u0111eno je da je KPA objavila konkurs za upis na studijski program osnovnih akademskih studija i studijski program osnovnih strukovnih studija, kao i da je odre\u0111en broj kandidata koji \u0107e biti primljen na te programe. Propisano je da se na studijski program osnovnih akademskih studija prima ukupno 60 studenata koji se finansiraju iz bud\u017eeta, kao i da \u0107e biti primljeno do 15 studentkinja. Utvr\u0111eno je da se na osnovne akademske studije mo\u017ee upisati jo\u0161 150 studenta koji se sami finansiraju, a za ovu kategoriju studenata nije ograni\u010den broj kandidata \u017eenskog pola.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u dokumentaciju koja podneta uz izja\u0161njenje, utvr\u0111eno je da je Vlada Republike Srbije donela odluku o broju studenata za upis u prvu godinu studijskih programa osnovnih akademskih i osnovnih strukovnih studija koji se finansiraju iz bud\u017eeta Republike Srbije na K. a. 05 br. 612-792\/2013 od 4. februara 2013. godine. Ovom odlukom je odre\u0111eno da \u0107e se na prvu godinu osnovnih akademskih studija upisati 60 studenata, a na prvu godinu osnovnih strukovnih studija 40 studenata \u010dije se obrazovanje finansira iz bud\u017eeta Republike Srbije.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Uvidom u akt Ministarstva unutra\u0161njih poslova br. 42756-12-10 od 5. februara 2013. godine, utvr\u0111eno je da je ministar unutra\u0161njih poslova Republike Srbije Ivica Da\u010di\u0107, na predlog K. a, dao saglasnost u pogledu polne strukture studenata, uslova obavljanja zdravstvenog pregleda kandidata, testiranja i bodovanja kandidata, kao i uslove stipendiranja za upis studenata u \u0161kolsku 2013\/2014 godinu za studente koji \u0107e se finansirati iz bud\u017eeta Republike Srbije, odnosno, utvr\u0111eno je da je ministar Ivica Da\u010di\u0107 saglasan sa predlogom K. a. da se na studijski program osnovnih akademskih studija kriminalistike, od ukupno predlo\u017eenih 60 studenata, upi\u0161e do 15 studenata \u017eenskog pola, a na studijski program osnovnih strukovnih studija kriminalistike, od ukupno predlo\u017eenih 40 studenata, upi\u0161e do 15 studenata \u017eenskog pola \u010dije \u0107e se \u0161kolovanje finansirati iz bud\u017eeta.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da brojni obavezuju\u0107i i neobavezuju\u0107i dokumenti me\u0111unarodnih organizacija \u010dija je Republika Srbija \u010dlanica, ukazuju na potrebu otklanjanja svakog vida diskriminacije \u017eena. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (CEDAW, 1979) , koju je Republika Srbija ratifikovala, izme\u0111u ostalog, propisuje da su dr\u017eave \u010dlanice u obavezi da se uzdr\u017ee od svakog postupka ili prakse diskriminacije \u017eena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se izme\u0111u ostalog obavezala da u preduzima sve podesne mere radi otklanjanja diskriminacije \u017eena a posebno da bi obezbedila jednaka prava kao i mu\u0161karcima u pogledu obrazovanja, uklju\u010duju\u0107i jednake uslove u pogledu karijere i profesionalnog usmeravanja, mogu\u0107nosti za u\u010denje i sticanje diploma u obrazovnim ustanovama svih kategorija, otklanjanje tradicionalnog shvatanja o ulogama mu\u0161karaca i \u017eena na svim stepenima i u svim oblicima obrazovanja. U Pekin\u0161koj deklaraciji i Platformi za akciju navedeno je da nediskriminatorno obrazovanje koristi i doprinosi ravnopravnijim odnosima izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena, i da bi Vlade i drugi faktori trebalo da promovi\u0161u aktivnu i vidljivu politiku usmeravanja polne perspektive u svim politikama i programima. Stoga, dr\u017eave treba da preduzmu mere kako bi obezbedile ravnopravan pristup obrazovanju .<\/p>\n 3.4.<\/strong> Republika Srbija je 23. decembra 2010. godine usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija \u2013 \u017dene, mir, bezbednost u Republici Srbiji , \u010diji je cilj da promovi\u0161e ravnopravnost me\u0111u polovima i ostvarivanje ve\u0107ih prava \u017eena, pove\u0107anje zastupljenosti \u017eena na svim nivoima politi\u010dkog odlu\u010divanja na kvotu od najmanje 30%, stvaranje sistemskih pretpostavki za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i razvijanje sistema za\u0161tite \u017eena \u017ertava nasilja i sistem prevencije nasilja nad \u017eenama. U odeljku II NAP za primenu Rezolucije 1325, pod ta\u010dkom 1.3. kao poseban cilj propisano je stvaranje jednakih mogu\u0107nosti u praksi za \u0161kolovanje, zapo\u0161ljavanje, vo\u0111enje u karijeri, socijalno zbrinjavanje \u017eena i mu\u0161karaca u sektoru bezbednosti. U istom odeljku, pod ta\u010dkom 2.1. kao poseban cilj je propisano da je potrebno da se izvr\u0161i analiza postoje\u0107eg stanja i uslova za prijem \u017eena na usavr\u0161avanje i \u0161kolovanje, kao i postavljenja na radna mesta u funkcije, u skladu sa dostignutim nivoom obrazovanja neophodnim za napredovanje \u017eena u Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutra\u0161njih poslova, kao i da je potrebno otkloniti nedostatke, ukoliko postoje. U odeljku V (kori\u0161\u0107enje instrumenata pravne za\u0161tite \u017eena) ta\u010dka 2.1. kao poseban cilj propisano je da je potrebno usaglasiti relevantne zakone u oblasti bezbednosti i odbrane i druge propise sa Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o ravnopravnosti polova.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije jem\u010di ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca . Ustavom je propisana i zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Pored toga, \u010dl. 15. propisano je da dr\u017eava jem\u010di ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca i razvija politiku jednakih mogu\u0107nosti. Odredbom \u010dlana 71. stav 3. propisano je da svi gra\u0111ani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visoko\u0161kolskom obrazovanju.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. S obzirom na \u010dinjenice i okolnosti konkretnog slu\u010daja, relevantna je odredba \u010dlana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je definisana neposredna diskriminacija tako \u0161to je propisano da je ona postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj. Odredbom \u010dl. 20. ovog zakona odre\u0111eno je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Zakon o zabrani diskriminacije u \u010dl. 19. zabranjuje diskriminaciju u oblasti obrazovanja i propisuje da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isklju\u010diti iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o ravnopravnosti polova ure\u0111uje se stvaranje jednakih mogu\u0107nosti ostvarivanja prava i obaveza, preduzimanje posebnih mera za spre\u010davanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu i postupaka pravne za\u0161tite lica izlo\u017eenih diskriminaciji, dok je odredbom \u010dl. 30. st. 1. t. 1. propisano da obrazovne i nau\u010dne ustanove, kao i ustanove za stru\u010dno osposobljavanje ne smeju vr\u0161iti diskriminaciju zasnovanu na polu, a naro\u010dito u vezi uslova za prijem u ustanovu.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Zakon o visokom obrazovanju u \u010dl. 4. st. 1. t. 4. propisana je zabrana svih vidova diskriminacije. Odredbom \u010dl. 86. st. 2. t. 8. propisano je da student visoko\u0161kolske ustanove ima pravo na razli\u010ditost i za\u0161titu od diskriminacije.<\/p>\n Analiza konkursnih uslova sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/span><\/strong><\/p>\n 3.9.<\/strong> Poverenica najpre konstatuje da je nesporno da je K. a. u B. objavila konkurs za upis studenata u prvu godinu osnovnih studija u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini. Isto tako, nesporno je da propisan maksimalan broj kandidatkinja koje \u0107e biti primljene na KPA na teret bud\u017eeta, odnosno, da \u0107e na osnovne akademske studije, od ukupnog broja studenata koji se finansiraju iz bud\u017eeta (60), biti primljeno do 15 studentkinja. Tako\u0111e, nesporno je da kod odre\u0111ivanja broja studenata koji sami finansiraju tro\u0161kove \u0161kolovanja, nema ograni\u010denja u odnosu na pol, odnosno, nije propisan maksimalan broj studentkinja.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Evidentno je da postavljanje gornje granice (maksimalnog broja) za prijem kandidatkinja dovodi do toga da se \u017eenama omogu\u0107ava prijem i \u0161kolovanje na KPA iz bud\u017eetskih sredstava samo do odre\u0111enog broja, odnosno, kada je propisan broj ispunjen, kandidatkinje ne\u0107e mo\u0107i da se upi\u0161u bez obzira na ispunjavanje uslova i postignute rezultate, \u0161to zna\u010di da \u0107e im biti uskra\u0107en upis u visoko\u0161kolsku ustanovu na osnovu pola.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu okolnosti konkretnog slu\u010daja, potrebno je utvrditi da li su propisivanjem maksimalnog broja za prijem studentkinja na KPA \u010dije se \u0161kolovanje finansira iz bud\u017eeta, prekr\u0161ene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i drugih antidiskriminacionih propisa.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Po pitanju navoda iz izja\u0161njenja K. a. da se struktura studenata koji se \u0161koluju iz bud\u017eetskih sredstava, zbog funkcionalne i su\u0161tinske uslovljenosti rada KPA i Ministarstva unutra\u0161njih poslova RS, utvr\u0111uje uz saglasnost Ministarstva unutra\u0161njih poslova, kao i da odluku o broju studenata koji se finansiraju iz bud\u017eeta za upis u prvu godinu studijskog programa osnovnih akademskih studija i studijskog programa osnovnih strukovnih studija donosi Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva unutra\u0161njih poslova, Poverenica konstatuje da je nesporno da odluku o broju studenata koji se finansiraju iz bud\u017eeta donosi Vlada Republike Srbije na predlog MUP-a . Tako\u0111e, imaju\u0107i u vidu navode iz izja\u0161njenja \u201eda je MUP u obavezi da projektuje resurse radi ostvarivanja zadataka iz nadle\u017enosti i da u toj projekciji nastoji da zadovolji sve aspekte rodne ravnopravnosti, ali i da stvori realne mogu\u0107nosti za prihvatanje i izvr\u0161avanje svojih ugovorom preuzetih obaveza”, a s obzirom na specifi\u010dan obrazovni program K. a, koji je pre svega usmeren na sticanje znanja i ve\u0161tina za obavljanje policijskog poziva, nije sporno ni da postoji povezanost ove visoko\u0161kolske ustanove i MUP-a. Me\u0111utim, iako je u pitanju specifi\u010dan obrazovni program koji je uslovljen posebnim zahtevima koje posao u policiji name\u0107e, \u0161to podrazumeva i mogu\u0107nost postavljanja posebnih uslova u pogledu npr. psihofizi\u010dkih sposobnosti kandidata\/kinja, potrebno je jasno ukazati da pripadnost odre\u0111enom polu, sama po sebi, ne mo\u017ee da bude osnov za prijem na \u0161kolovanje, ve\u0107 svi kandidati treba da pola\u017eu prijemni ispit, pa se rezultati koje postignu moraju ceniti isklju\u010divo pojedina\u010dno, a ne u odnosu na pol kandidata.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Analiza Statuta K. a. i Pravilnika o upisu i studijama prvog stepena pokazala je da ne postoji obaveza Ministarstva unutra\u0161njih poslova da odredi polnu strukturu studenata, ve\u0107 MUP ima obavezu da Vladi Republike Srbije predlo\u017ei ukupan broj studenata koji \u0107e se finansirati iz bud\u017eeta. Tako\u0111e, propisano je da MUP daje saglasnosti na predlog K. a. o broju studenata koji \u0107e se sami finansirati. Iz dokumentacije koja je dostavljena uz izja\u0161njenje, mo\u017ee se zaklju\u010diti da je K. a. uputila predlog Ministarstvu unutra\u0161njih poslova o broju studenata \u017eenskog pola na osnovnim akademskim i strukovnim studijama, a da je ministarstvo taj predlog odobrilo. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje na \u010dinjenicu da se na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz izja\u0161njenje ne mo\u017ee zaklju\u010diti na osnovu kojih kriterijuma je K. a. utvrdila ovaj broj studentkinja, niti se mo\u017ee zaklju\u010diti na osnovu kojih kriterijuma je MUP dao saglasnost da se taj broj studentkinja finansira iz bud\u017eeta.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Po pitanju navoda iz izja\u0161njenja da konkursnim uslovima nije izvr\u0161ena diskriminacija na osnovu pola jer ne postoji ograni\u010denje u broju \u017eena koje se mogu upisati na osnovne studije, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da ovi navodi nisu ta\u010dni, \u0161to jasno proizlazi iz samog teksta konkursa i prilo\u017eene dokumentacije. Naime, iako nema ograni\u010denja broja studentkinja za upis ukoliko se one samofinansiraju, o\u010digledno je da postoji ograni\u010denje broja studentkinja koje se finansiraju iz bud\u017eeta. Poverenica dodatno ukazuje da u konkretnom slu\u010daju ni kvota od minimum 30%, na koju se u izja\u0161njenju poziva KPA, nije ispunjena, imaju\u0107i u vidu da bi kvota od 30% bila zadovoljena da je propisan broj od 18 studentkinja koje mogu da se upi\u0161u na teret bud\u017eetskih sredstava na osnovnim akademskim studijama. Tako\u0111e, ne treba zanemariti \u010dinjenicu da studenti koji se finansiraju iz bud\u017eetskih sredstava potpisuju ugovor sa Ministarstvom unutra\u0161njih poslova RS, koje se, uz davanje stipendije tokom \u0161kolovanja, obavezuje i da \u0107e ih primiti u radni odnos neposredno nakon zavr\u0161etka \u0161kolovanja. Potpisivanje ovog ugovora dovodi do velike prednosti jer studenti imaju garanciju da \u0107e se zaposliti nakon \u0161kolovanja. \u0160ire posmatrano, omogu\u0107avanje znatno ve\u0107em broju studenata mu\u0161kog pola finansiranja iz bud\u017eeta dovodi do toga da su oni u automatskoj prednosti pri zapo\u0161ljavanju u odnosu na svoje koleginice, pa se mo\u017ee zaklju\u010diti da propisivanje maksimalnog broja za upis studentkinja dovodi ne samo do nejednakosti prilikom \u0161kolovanja, ve\u0107 se ta nejednakost odnosi i na kasnije zasnivanje radnog odnosa.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je prilikom odre\u0111ivanja polne strukture studenata koji se finansiraju iz bud\u017eeta za upis na prvu godinu osnovnih strukovnih studija, odnosno pri odre\u0111ivanju broja studentkinja koje \u0107e se upisati, na ovom studijskom programu ispunjena kvota od 30%, ali napominje, iako ovaj konkursni uslov nije bio predmet pritu\u017ebe, da je sama su\u0161tina propisivanja kvote obezbe\u0111ivanje minimalnog, a ne maksimalnog broja studentkinja.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a da je Vlada Republike Srbije usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija \u2013 \u017dene, mir, bezbednost u Republici Srbiji, na osnovu predloga Ministarstva odbrane Republike Srbije. Ministarstvo unutra\u0161njih poslova je jedan od zna\u010dajnih nosilaca aktivnosti u sprovo\u0111enju Rezolucije 1325, posebno u ostvarivanju ciljeva koji se ti\u010du stvaranja jednakih mogu\u0107nosti za \u0161kolovanje i zapo\u0161ljavanje \u017eena i mu\u0161karaca, obavezi uklanjanja diskriminatornih uslova za prijem \u017eena na usavr\u0161avanje i \u0161kolovanje i obezbe\u0111ivanje adekvatne zastupljenosti \u017eena ugradnjom kvota od minimum 30% za prijem \u017eena na sve nivoe \u0161kolovanja, uklju\u010duju\u0107i i K. a. Stoga, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da ne postoji opravdan razlog za propisivanje maksimalnog broja studentkinja koje mogu da se upi\u0161u na KPA, \u0161to je ujedno u suprotnosti sa samom idejom uvo\u0111enja kvota, koje predstavljaju jednu od posebnih (afirmativnih) mera u odnosu na \u017eene. Naime, posebne (afirmativne) mere predstavljaju instrument koji dr\u017eavi, zasnovanoj na na\u010delu socijalne pravde stoji na raspolaganju kako bi mogla efektivno da vodi politiku jednakih mogu\u0107nosti i one se preduzimaju kako bi odre\u0111ene dru\u0161tvene grupe, u ovom slu\u010daju \u017eene, koje se fakti\u010dki nalaze u podre\u0111enom polo\u017eaju dostigle stvarnu ravnopravnost. Saglasno tome, cilj posebnih (afirmativnih) mera jeste ispravljanje dugogodi\u0161njih nepravdi i otklanjanje posledica ranije ili postoje\u0107e diskriminacije pojedinih dru\u0161tvenih grupa. Ovim merama se dru\u0161tvenim grupama daje izvesna prednost kako bi do\u0161li na istu \u201estartnu poziciju” sa ostalim gra\u0111anima, \u010dime se ostvaruje fakti\u010dka ravnopravnost i stvaraju uslovi da u\u017eivaju sva priznata prava, kao i svi ostali \u010dlanovi dru\u0161tva.<\/p>\n Op\u0161tom preporukom br. 25. CEDAW Komitet je pojasnio su\u0161tinu posebnih mera i to tako \u0161to je navedeno da je cilj ovih mera ubrzavanje ostvarivanja ravnopravnog u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u politi\u010dkom, ekonomskom, dru\u0161tvenom, kulturnom, gra\u0111anskom ili nekom drugom domenu, kao i da primena ovih mera nije izuzetak od norme zabrane diskriminacije, ve\u0107 zna\u010di stavljanje naglaska na to da su privremene posebne mere deo neophodne strategije dr\u017eava \u010diji je cilj postizanje su\u0161tinske ravnopravnosti \u017eena sa mu\u0161karcima u ostvarivanju ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kao \u0161to je Komitet naglasio, obaveza potpisnica da pobolj\u0161aju polo\u017eaj \u017eena postoji bez obzira na dokaz o diskriminaciji \u017eena u pro\u0161losti, a sama priroda posebnih mera je privremena, odnosno, one nisu zauvek neophodne, iako \u0107e se ponekad primenjivati u du\u017eem vremenskom periodu. Koliko dugo \u0107e se privremene mere primenjivati, treba da se utvrdi na osnovu njihovog funkcionalnog rezultata u odnosu na konkretan problem, a ne kao unapred utvr\u0111en vremenski rok. Saglasno tome, privremene posebne mere se moraju obustaviti kada se dostigne \u017eeljeni cilj koji je odr\u017eiv. Na kraju, Komitet je pozvao dr\u017eave potpisnice da u svoje ustave i nacionalne propise uvedu odredbe kojima se dozvoljava usvajanje privremenih posebnih mera.<\/p>\n Ustavom i antidiskriminacionim zakonima Republike Srbije propisana je mogu\u0107nost preduzimanja posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica, koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju i izri\u010dito je navedeno da se te mere ne smatraju diskriminacijom, tako \u0161to je propisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su\u0161tinski u nejednakom polo\u017eaju sa ostalim gra\u0111anima. Zakonom o zabrani diskriminacije su posebne mere definisane na isti na\u010din kao i u Ustavu RS, dok je Zakonom o ravnopravnosti polova propisano da se ne smatra diskriminacijom ni povredom na\u010dela jednakih prava i obaveza dono\u0161enje posebnih mera radi otklanjanja i spre\u010davanja nejednakog polo\u017eaja \u017eena i mu\u0161karaca i ostvarivanja jednakih mogu\u0107nosti polova . 3.17.<\/strong> Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti imala je u vidu odredbe Zakona o visokom obrazovanju i Statut K. a, kojima je propisano da K. a. ima autonomiju u pogledu utvr\u0111ivanja pravila studiranja i uslova za upis studenata. Nesporno je da je K. a. kao visoko\u0161kolska ustanova ima autonomiju, kao i sve druge visoko\u0161kolske ustanove u Republici Srbiji, ali Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da autonomija ustanove nikako ne zna\u010di mogu\u0107nost kr\u0161enja imperativnih propisa o zabrani diskriminacije. Svi akti, kao i praksa visoko\u0161kolskih ustanova moraju da budu uskla\u0111eni sa Ustavom Republike Srbije i zakonskim propisima, kako onima iz oblasti obrazovanja, tako i sa drugim propisima Republike Srbije, uklju\u010duju\u0107i i propise koji zabranjuju diskriminaciju.<\/p>\n
\n\u2013\u00a0da je postavljanje gornje granice za prijem kandidata diskriminatorna praksa koja nije u skladu sa zakonodavnim okvirom Republike Srbije, kao ni sa strate\u0161kim dokumentima iz oblasti rodne ravnopravnosti i bezbednosti;
\n\u2013\u00a0da su javno dostupne samo rang liste primljenih kandidata, te je te\u0161ko utvrditi da li su i kandidatkinje koje su ispunjavale uslove i postigle bolji uspeh na prijemnom od kandidata, ovakvom praksom kori\u0161\u0107enja kvota diskriminisane;
\n\u2013\u00a0da su \u017eene znatno manje zastupljene u uniformisanom sastavu policije, da ih ima 11,6% od ukupnog broja zaposlenih sa tim statusom, pa bi kvote trebalo koristiti kao garanciju minimuma prijema kvalifikovanih \u017eena;
\n\u2013\u00a0da je planirani broj kandidata \u017eenskog pola za \u0161kolovanje na K. a. u suprotnosti sa ciljevima Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN.<\/p>\n
\n\u2013 da je Vlada Republike Srbije donela odluku o upisu 60 studenata koji se finansiraju iz bud\u017eeta na studijskom programu osnovnih akademskih studija i 40 studenata koji se finansiraju iz bud\u017eeta na studijskom programu osnovnih strukovnih studija;
\n\u2013 da je osnovni cilj i svrha postojanja KPA, ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog obrazovanja i da se sredstva za obavljanje delatnosti KPA obezbe\u0111uju iz bud\u017eeta Republike Srbije, u skladu sa potrebama policijskog obrazovanja;
\n\u2013 da su zbog funkcionalne i su\u0161tinske uslovljenosti rada KPA i MUP-a, u obavezi da strukturu studenata koji se finansiraju iz bud\u017eeta utvrde uz saglasnost Ministarstva unutra\u0161njih poslova;
\n\u2013 da je shodno projekciji potrebe prijema u radni odnos u narednom periodu, Ministarstvo unutra\u0161njih poslova predvidelo da u okviru broja bud\u017eetskih studenata upi\u0161e do 15 \u017eena po studijskom programu, kao i da se na svakom studijskom programu upi\u0161e po 150 samofinansiraju\u0107ih studenata, pri \u010demu broj studentkinja nije ograni\u010den u pogledu ukupnog broja;
\n\u2013 da je MUP u obavezi da projektuje resurse radi ostvarivanja zadataka iz svoje nadle\u017enosti i da u toj projekciji nastoji da zadovolji sve aspekte rodne ravnopravnosti, ali i da stvori realne mogu\u0107nosti za prihvatanje i izvr\u0161avanje svojih ugovorom preuzetih obaveza;
\n\u2013 da u konkretnom slu\u010daju ne postoji diskriminacija na osnovu pola, jer ne postoji ograni\u010denje u pogledu broja \u017eena koje se mogu upisati na osnovne studije K. a;
\n\u2013 da su u \u0161kolskoj 2002\/2003 godini prvi put, u okviru kvote studenata koji se finansiraju iz bud\u017eeta, upisane \u017eene i da se taj broj pove\u0107ava srazmerno mogu\u0107nostima, odnosno, poslovima i radnim mestima na kojima bi bio obezbe\u0111en prijem u radni odnos nakon zavr\u0161etka studija;
\n\u2013 da danas na prvoj godini osnovnih studija broj \u017eena iznosi 30% od ukupnog broja studenata koji se finansiraju iz bud\u017eeta, a da ne postoje nikakva ograni\u010denja u pogleda broja \u017eena me\u0111u studentima koji se sami finansiraju, te da se sve \u017eene koje se rangiraju u okviru konkursom utvr\u0111enog broja mogu upisati;
\n\u2013 da K. a. kroz upisnu politiku u punoj meri primenjuje Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti;
\n\u2013 da su u \u0161kolskoj 2012\/2013 godini u prvu godinu studijskog programa osnovnih akademskih studija od 165 samofinansiraju\u0107ih studenata upisane 73 \u017eene, a na studijskom programu osnovnih strukovnih studija od 164 samofinansiraju\u0107ih studenata upisano 59 \u017eena;
\n\u2013 da se iz svega navedenog mo\u017ee videti da Akademija ne samo da po\u0161tuje utvr\u0111ene kvote od minimum 30% za upis \u017eena na osnovne studije, ve\u0107 i ne propisuje bilo kakva ograni\u010denja za njihov upis u statusu samofinansiraju\u0107ih studenata;
\n\u2013 da su navodi iz pritu\u017ebe da je planirani procenat kandidata \u017eenskog pola u suprotnosti sa ciljevima NAP-a, proizvoljno ocenjeni.<\/p>\n
\nIz svega navedenog, nedvosmisleno proizlazi zaklju\u010dak da je osnovna svrha uvo\u0111enja posebnih mera podsticanje i pove\u0107anje broja manje zastupljene grupe u odre\u0111enoj oblasti, \u0161to, po prirodi stvari, podrazumeva da se uvo\u0111enjem kvote garantuje minimalan broj, a ne utvr\u0111uje maksimalan broj pripadnika\/pripadnica podzastupljene dru\u0161tvene grupe. Zbog toga su, u konkretnom slu\u010daju, propisivanjem maksimalnog broja \u017eena koje mogu da se upi\u0161u na K. a. na teret bud\u017eeta, \u017eene diskriminisane.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba B. c. z. b. p. protiv K. a. zbog diskriminacije po osnovu pola u oblasti obrazovanja i vaspitanja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n