<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnelo U. o. s. N. S. protiv U. o. s. V. i U. o. s. S, zbog dono\u0161enja i primene akta kojim se sudijama \u017eenskog pola uskra\u0107uje pravo na su\u0111enje u odre\u0111enom periodu zbog trudno\u0107e i poro\u0111aja.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratio M. B, u ime \u010dlanova udru\u017eenja odbojka\u0161kih sudija N. S, koju je podneo protiv U. o. s. V. i U. o. s. S.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n – da predsedni\u0161tvo U. o. s. V. spre\u010dava sudije \u017eenskog pola da sude u drugom delu prvenstva, zbog trudno\u0107e i poro\u0111aja, jer im uskra\u0107uje pravo da sude minimum \u0161est meseci nakon poro\u0111aja i u obavezi su da prijave svoju trudno\u0107u i otka\u017eu sve utakmice posle ulaska u \u010detvrti mesec trudno\u0107e;<\/p>\n – da je odluka o primeni odredbe koja reguli\u0161e ovakav status \u017eena sudija uneta u zapisnik sa tre\u0107e sednice predsedni\u0161tva U. o. s. V, pod ta\u010dkom 4, br. 06-2012\/2013 od 20. decembra 2012. godine;<\/p>\n – da se ni u jednom pravilniku U. o. s. S. ne spominje ovakva odredba, ali da predsedni\u0161tva U. o. s. V. i U. o. s. S. sprovode ovu \u201epreporuku”;<\/p>\n – da se sudijama \u017eenskog pola uskra\u0107uje pravo da sude nakon poro\u0111aja, \u010dime se pravi razlika izme\u0111u sudija na osnovu njihovog pola, a ujedno se uti\u010de i na usavr\u0161avanje, napredovanje na vi\u0161i rang takmi\u010denja i sli\u010dno;<\/p>\n – da Medicinska komisija Svetske odbojka\u0161ke federacije (FIVB) po pitanju lekarskih pregleda za sudije ima ograni\u010denje za su\u0111enje od \u0161estog meseca trudno\u0107e (za\u010de\u0107a);<\/p>\n – da predsedni\u0161tva ovih udru\u017eenja vr\u0161e diskriminaciju time \u0161to sudijama \u017eenskog pola postavljaju dodatne uslove, uprkos \u010dinjenici da su sve sudije, \u010dlanovi jedinstvenog udru\u017eenja izjedna\u010deni u pravima i obavezama.<\/p>\n 1.3.<\/strong> U dopuni pritu\u017ebe od 24. maja 2013. godine navedeno je da je akt br. 66\/2012 od 18. oktobra 2012. godine, pod nazivom \u201eDogovori sa seminara U. o. s. S. pre po\u010detka takmi\u010darske godine 2012\/2013″, objavljen nakon odr\u017eanog seminara U. o. s. S.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje U. o. s. V. i izja\u0161njenje U. o. s. S.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju V. B, predsednika U. o. s. V, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da U. o. s. V. nije donelo odluku kojom ograni\u010dava pravo sudijama \u017eenskog pola da sude tokom trudno\u0107e i nakon poro\u0111aja; 1.6.<\/strong> U izja\u0161njenju D. J, predsednika U. o. s. S, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je akt br. 66\/2012 od 18. oktobra 2012. godine, pod nazivom \u201eDogovor sa seminara U. o. s. S. pre po\u010detka takmi\u010darske godine 2012\/2013″, namenjen sudijama Superlige, Prve lige i Druge lige, objavljen na internet sajtu U. o. s. S. i distribuiran svim sudijama elektronskom po\u0161tom; 1.7.<\/strong> Uz izja\u0161njenje su dostavljeni slede\u0107i dokazi: 1) Dogovor sa seminara U. o. s. S. pre po\u010detka takmi\u010darske sezone 2012\/2013, br. 66\/2012 od 18. oktobra 2012. godine, 2) izvod iz dokumenta Svetske odbojka\u0161ke federacije (FIVB) pod nazivom \u201eMedical Controls for Referees”.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u akt br. 66\/2012 od 18. oktobra 2012. godine, pod nazivom: \u201eDogovori sa seminara U. o. s. S. pre po\u010detka takmi\u010darske godine 2012\/2013″, utvr\u0111eno je da se ovaj dokument odnosi na pravila postupanja za sudije i kontrolore su\u0111enja Superlige, Prve lige i Druge lige. Utvr\u0111eno je da je u ta\u010dki 13. ovog akta, pod nazivom \u201eTrudno\u0107a i posle poro\u0111aja”, navedeno da \u0107e ova materija biti precizirana na predsedni\u0161tvu U. o. s. S. i uneta u odgovaraju\u0107i pravilnik, a propisana je obaveza sudija da prijave svoju trudno\u0107u i otka\u017eu sve utakmice posle ulaska u \u010detvrti mesec trudno\u0107e (zbog izbegavanja stresnih situacija i mogu\u0107ih povreda na utakmicama), da minimum \u0161est meseci treba da pro\u0111e posle poro\u0111aja da bi mogle da nastavite sa su\u0111enjem (ko ima potrebu ili \u017eeli, mo\u017ee da produ\u017ei period nesu\u0111enja posle poro\u0111aja), a ukoliko je sezona po\u010dela ne mo\u017ee se naknadno uklju\u010diti u rad ve\u0107 se \u010deka po\u010detak slede\u0107e sezone.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u zapisnik sa tre\u0107e sednice predsedni\u0161tva U. o. s. V. br. 06-2012\/2013 od 20. decembra 2012. godine, utvr\u0111eno je da je pod ta\u010dkom 4. navedeno da \u0107e se odredbe koje reguli\u0161u status \u017eena sudija \u010dlanova U. o. s. S. objavljene u dokumentu del. br. 60\/2012 od 18. oktobra 2012. godine pod ta\u010dkom 13, primenjivati na sve \u010dlanove U. o. s. S, a u skladu sa tim i na \u010dlanove U. o. s. V.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Iz dokumenta svetske odbojka\u0161ke federacije (FIVB) – Lekarski pregledi za sudije, utvr\u0111eno je da je pod ta\u010dkom 2. \u010diji je naziv: \u201eBolesti koje su nespojive sa su\u0111enjem na FIVB takmi\u010denjima”, navedeno, izme\u0111u ostalog, da ova lista slu\u017ei kao vodi\u010d, da nije sveobuhvatna, kao i da \u0107e se kontinuirano a\u017eurirati, a da su nabrojane bolesti kao \u0161to su: respiratorne bolesti, kardiovaskularne bolesti, bolesti nervnog sistema, akutni ili hroni\u010dni alkoholizam i drugo, dok je pod ta\u010dkom 2.8. navedeno trudno\u0107a – od 6 meseca od za\u010de\u0107a.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, dokaze koji su prilo\u017eeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da brojni obavezuju\u0107i i neobavezuju\u0107i dokumenti me\u0111unarodnih organizacija \u010dija je Republika Srbija \u010dlanica, ukazuju na potrebu otklanjanja svih vidova diskriminacije \u017eena, pa tako Konvencija o za\u0161titi materinstva Me\u0111unarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine propisuje je da je na osnovu lekarske potvrde ili druge odgovaraju\u0107e potvrde, na osnovu doma\u0107eg zakona i prakse, u kojoj se navodi predvi\u0111eni datum poro\u0111aja, \u017eena na koju se primenjuje ova konvencija ima pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju ne kra\u0107em od 14 nedelja, kao i da, uzimaju\u0107i u obzir za\u0161titu zdravlja majke i deteta, porodiljsko odsustvo obuhvata period od \u0161est nedelja obaveznog odsustva nakon poro\u0111aja, ukoliko nije druga\u010dije dogovoreno na nacionalnom nivou izme\u0111u vlade i reprezentativnih organizacija poslodavaca i zaposlenih. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacija \u017eena (CEDAW, 1979) koju je Republika Srbija ratifikovala, izme\u0111u ostalog, propisuje da su dr\u017eave \u010dlanice u obavezi da se uzdr\u017ee od svakog postupka ili prakse diskriminacije \u017eena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u \u010dl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije. Pored ostalog, \u010dlanom 20. je regulisana diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Stavom 2. navedenog \u010dlana zabranjeno je uskra\u0107ivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Sli\u010dna odredba sadr\u017eana je i u \u010dlanu 4. Zakona o ravnopravnosti polova kojom je propisano da je diskriminacija po osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi ote\u017ea, ugrozi, onemogu\u0107i ili negira priznanje, u\u017eivanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, gra\u0111anskoj, porodi\u010dnoj i drugoj oblasti. U konkretnom slu\u010daju, relevantna je i odredba \u010dlana 34. Zakona o ravnopravnosti polova, kojom je propisano da su sportske organizacije i udru\u017eenja du\u017ene da obezbede ravnopravan tretman polova u razvijanju i finansiranju sportskih aktivnosti.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Odredbom \u010dlana 10. Zakona o sportu propisano je da je zabranjena svaka neposredna i posredna diskriminacija sportista u obavljanju sportskih aktivnosti, s obzirom na neko li\u010dno svojstvo, pol, status, opredeljenje ili uverenje, uklju\u010duju\u0107i i diskriminaciju profesionalnih sportista i sportista koji \u017eele to da postanu u pogledu zapo\u0161ljavanja, zarade ili uslova rada, osim kada se pravljenje razlike, odnosno stavljanje sportiste u nepovoljniji polo\u017eaj u odnosu na druge sportiste u istoj ili sli\u010dnoj situaciji temelji na samoj prirodi ili stvarnim i odlu\u010duju\u0107im uslovima obavljanja odre\u0111ene sportske aktivnosti, a ciljevi koji se time \u017eele posti\u0107i jesu opravdani. Stavom 2. istog \u010dlana propisano je da se odredbe sportskih pravila i op\u0161tih akata organizacija u oblasti sporta kojima se utvr\u0111uje diskriminacija sportista ne primenjuju. Tako\u0111e, prema odredbi \u010dl. 3. st. 1. t. 20. ovog zakona, sportska pravila jesu pravila utvr\u0111ena op\u0161tim aktima nadle\u017enih nacionalnih sportskih saveza kojima se ure\u0111uje obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti i ostvarivanje utvr\u0111enih sportskih ciljeva, koja se neposredno primenjuju na sva lica koja su, neposredno ili posredno, obuhva\u0107ena nadle\u017enostima nacionalnog sportskog saveza. (\u010dl. 5. st. 2)<\/p>\n Analiza dokaza dostavljenih uz pritu\u017ebu i navoda iz izja\u0161njenja<\/strong><\/span><\/p>\n 3.7.<\/strong> Na osnovu navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja U. o. s. V. i U. o. s. S, utvr\u0111eno je da se sportska pravila iz akta koji je donelo U. o. s. S. br. 66\/2012 od 18. oktobra 2012. godine: \u201eDogovori sa seminara UOSS pre po\u010detka takmi\u010darske godine 2012\/2013″ neposredno primenjuju na sve sudije i kontrolore su\u0111enja Superlige, Prve lige i Druge lige na teritoriji Republike Srbije. Saglasno tome, sportska pravila propisana navedenim aktom primenjuje i U. o. s. V, \u0161to je i navedeno u izja\u0161njenju i utvr\u0111eno na osnovu zapisnika sa tre\u0107e sednice predsedni\u0161tva U. o. s. V. Sa druge strane, nesporno je da U. o. s. S nema poseban pravilnik ili drugi op\u0161ti pravni akt koji posebno reguli\u0161e polo\u017eaj odbojka\u0161kih sutkinja za su\u0111enje tokom trudno\u0107e i nakon poro\u0111aja.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da su osnovani i prihvatljivi navoda iz izja\u0161njenja U. o. s. V. da ono nije donelo odluku kojom ograni\u010dava sudije \u017eenskog pola na su\u0111enje za odre\u0111eni period zbog trudno\u0107e i poro\u0111aja, kao i da je nesporna \u010dinjenica da se u zapisniku sa tre\u0107e sednice U. o. s. V. br. 06-2012\/2013 od 20. decembra 2012. godine nalazi prepis teksta dokumenta koji je donelo U. o. s. S. Me\u0111utim, ne mogu se prihvatiti navodi U. o. s. V. da je bilo u obavezi da primenjuje ovakvu odluku U. o. s. S, jer je U. o. s. V. bilo du\u017eno da neposredno primeni zakonske odredbe kojima je propisano da se odredbe sportskih pravila i op\u0161tih akata organizacija u oblasti sporta kojima se utvr\u0111uje diskriminacija ne primenjuju (\u010dl. 10. st. 2. Zakona o sportu). Poverenica je mi\u0161ljenja da je U. o. s. V, po dostavljanju sportskih pravila za sudije i kontrolore su\u0111enja od U. o. s. S, trebalo da uka\u017ee U. o. s. S. na nepravilnosti, odnosno, da ne primenjuje akt koji je u suprotnosti sa imperativnim zakonskim propisima.<\/p>\n 3.9.<\/strong> S obzirom da je ovo sportsko pravilo donelo U. o. s. S. i da se ono primenjuje na sva udru\u017eenja odbojka\u0161kih sudija koja su u njegovom sastavu\/\u010dlanstvu, potrebno je utvrditi da li odredba iz akta br. 66\/2012, ta\u010dka 13. kojom je propisano: \u201eda je obaveza sudija da prijave svoju trudno\u0107u i otka\u017eu sve utakmice posle ulaska u \u010detvrti mesec trudno\u0107e (zbog izbegavanja stresnih situacija i mogu\u0107ih povreda na utakmicama), da minimum \u0161est meseci treba da pro\u0111e posle poro\u0111aja da bi mogle da nastavite sa su\u0111enjem (ko ima potrebu ili \u017eeli, mo\u017ee da produ\u017ei period nesu\u0111enja posle poro\u0111aja), a ukoliko je sezona po\u010dela ne mo\u017ee se naknadno uklju\u010diti u rad, ve\u0107 se \u010deka po\u010detak slede\u0107e sezone”, neopravdano uskra\u0107uje pravo odbojka\u0161kim sutkinjama na su\u0111enje za odre\u0111eni period, odnosno da li U. o. s. S. diskrimini\u0161e odbojka\u0161ke sudije na osnovu pola.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Prema tvr\u0111enju predsednika U. o. s. S, ovakve obaveze za sudije \u017eenskog pola rezultat su vi\u0161edecenijske prakse koja se primenjuje na najvi\u0161im odbojka\u0161kim ligama u na\u0161oj zemlji, dok su razlozi koji su doveli do ovakvog stava \u201ehumanitarnog i dru\u0161tveno-odgovornog karaktera”, zasnovani na uverenju da su trudno\u0107a i prvih godinu dana posle poro\u0111aja najosetljiviji period za majku i dete u psihofizi\u010dkom i zdravstvenom smislu. Imaju\u0107i u vidu ova tvr\u0111enja, kao i ostale argumente koji se navode u izja\u0161njenju U. o. s. S, mo\u017ee se zaklju\u010diti da oni, pre svega, predstavljaju izno\u0161enje preovla\u0111uju\u0107eg stava i uverenja, na osnovu kojih se razvila praksa koja je materijalizovana u ta\u010dki 13. dokumenta pod nazivom \u201eDogovori sa seminara pre po\u010detka takmi\u010darske godine 2012\/2013″. Me\u0111utim, ovakvi argumenti, posmatrani pojedina\u010dno i u celini, potpuno su neprihvatljivi i zasnivaju se na neutemeljenim i stereotipnim stavovima, od kojih su neki uvredljivi u odnosu na \u017eene.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Nesporno je da u Srbiji majka i dete u\u017eivaju posebnu za\u0161titu, na osnovu Ustava i zakona Republike Srbije, kao i da se majci pru\u017ea posebna podr\u0161ka i za\u0161tita pre i posle poro\u0111aja. Prema odredbi \u010dl. 94. Zakona o radu zaposlena \u017eena ima pravo da otpo\u010dne porodiljsko odsustvo, koje traje do navr\u0161ena tri meseca od dana poro\u0111aja, na osnovu nalaza nadle\u017enog zdravstvenog organa, i to najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odre\u0111enog za poro\u0111aj. Po isteku porodiljskog odsustva, \u017eena ima pravo na odsustvo radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpo\u010dinjanja porodiljskog odsustva, a ovo pravo mo\u017ee da koristi i otac deteta (\u010dl. 94. st. 3. i 5). Iz ovoga jasno proizlazi da su period i re\u017eim kori\u0161\u0107enja porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta definisani zakonom, te da nema razumnog i objektivnog opravdanja da Udru\u017eenje odbojka\u0161kih sudija svojim aktima smanjuje obim prava odbojka\u0161kim sutkinjama.<\/p>\n 3.12.<\/strong> U izja\u0161njenju se isti\u010de da jedan od razloga, zbog \u010dega se sutkinjama ograni\u010dava mogu\u0107nost su\u0111enja za odre\u0111eni period zbog trudno\u0107e i poro\u0111aja, le\u017ei u \u010dinjenici da su, kako se navodi, \u201ereakcije igra\u010da, trenera i publike na sudijske odluke vrlo \u010desto neprijatne i uzrokuju stresne situacije za svakog sudiju, kao i da je za \u017eenu u trudno\u0107i opasan fizi\u010dki kontakt sa igra\u010dima i loptom tokom zagrevanja i odbojka\u0161ke utakmice, \u0161to se \u010desto de\u0161ava tokom utakmice”. U vezi sa tim, Poverenica konstatuje da posao su\u0111enja na odbojka\u0161kim utakmicama nije rizi\u010dniji od drugih poslova koje trudnice i porodilje obavljaju u skladu sa zakonom i ukazuje da je u \u010dl. 89. Zakona o radu propisano da zaposlena \u017eena za vreme trudno\u0107e ne mo\u017ee da radi na poslovima koji su \u0161tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naro\u010dito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji \u0161tetno zra\u010denje ili izlo\u017eenost ekstremnim temperaturama i vibracijama, i to samo po nalazu nadle\u017enog zdravstvenog organa. Saglasno tome, jedino bi nadle\u017eni zdravstveni organ mogao da utvr\u0111uje da li konkretna sutkinja, imaju\u0107i u vidu sve okolnosti koje su vezane za trudno\u0107u, mo\u017ee da obavlja posao su\u0111enja za vreme trudno\u0107e bez \u0161tete za njeno zdravlje i zdravlje deteta.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Poverenica konstatuje da su potpuno neprihvatljivi argumenti koji se odnose na navodnu nemogu\u0107nost majke da u periodu dojenja \u201ekontroli\u0161e vi\u0161ak mleka”, te da se zbog toga \u201ena garderobi ne mo\u017ee sakriti ta prirodna pojava”, \u201epa ako na utakmici do\u0111e do izlu\u010divanja vi\u0161ka mleka, bilo bi neprijatno i sudiji i ostalima u sali”. Opisane pojave i potencijalne situacije koje mogu nastati sasvim su prirodne i ne bi trebalo da kod bilo koga izazovu neprijatnost, a ako sutkinja koja doji dete \u017eeli da predupredi takve situacije, to mo\u017ee da u\u010dini na mnogo na\u010dina. S druge strane, potrebno je imati u vidu da mnoge majke ne doje svoju decu, ili kombinuju dojenje i druge na\u010dine ishrane.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Poverenica ceni brigu za zdravlje i dobrobit majke i deteta koju U. o. s. S. u svom izja\u0161njenju nastoji da poka\u017ee, ali ukazuje na \u010dinjenicu da pravilan psihofizi\u010dki razvoj deteta ne podrazumeva neprekidno prisustvo majke. Tvr\u0111enje Udru\u017eenja da \u201eda majci i bebi niko ne mo\u017ee da nadoknadi period me\u0111usobne odvojenosti, a U. o. s. S. ne \u017eeli da bebi uskra\u0107uje prirodni nagon da bude uz svoju majku, niti \u017eeli da preuzme odgovornost za posledice odvojenosti majke od bebe zbog su\u0111enja na odbojka\u0161koj utakmici” rezultat je stereotipnih patrijarhalnih stavova o roditeljstvu i prenebregavanje potrebe da se majkama i o\u010devima omogu\u0107i uskla\u0111ivanje profesionalnog i privatnog \u017eivota kako bi na ravnopravnoj osnovi ispunjavali roditeljske du\u017enosti.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Prilikom odlu\u010divanja da li odbojka\u0161ka sutkinja u odre\u0111enom periodu trudno\u0107e i nakon poro\u0111aja mo\u017ee da sudi odbojka\u0161ku utakmicu, potrebno je uzeti u obzir sve okolnosti i relevantne \u010dinjenice kao \u0161to su: me\u0111unarodni i doma\u0107i propisi koji reguli\u0161u ovu oblast, mi\u0161ljenje same odbojka\u0161ke sutkinje kojoj se mora obezbediti da u\u010destvuje u dono\u0161enju odluka koje se nje neposredno ti\u010du, saglasno odredbi \u010dl. 17. Statuta U. o. s. S, zatim, mi\u0161ljenje nadle\u017enog zdravstvenog organa, kao i sve druge okolnosti koje su od zna\u010daja za odlu\u010divanje u pojedina\u010dnom slu\u010daju. Imaju\u0107i sve ovo u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da nema razumnog opravdanja da se odbojka\u0161koj sutkinji uskrati pravo na su\u0111enje nakon \u010detvrtog meseca trudno\u0107e do \u0161estog meseca posle poro\u0111aja, ukoliko se izjasni da \u017eeli da sudi i da prihvata sva prava i obaveze koje iz toga proisti\u010du.<\/p>\n 3.16.<\/strong> S obzirom da je ovo pravilo doneto na osnovu uverenja i prakse, \u0161to je utvr\u0111eno iz navoda iz izja\u0161njenja U. o. s. S, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da propisivanje ovakvog pravila predstavlja postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja, koja su zasnovana na stereotipnim stavovima o ulozi polova, odnosno predstavlja diskriminaciju na osnovu pola, koja je izri\u010dito zabranjena.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Po pitanju navoda iz izja\u0161njenja U. o. s. S. da su propisane obaveze sudija \u017eenskog pola uskla\u0111ene sa aktom \u201eMedical Controls for referees” Svetske odbojka\u0161ke federacije (FIVB), Poverenica ukazuje da ovaj akt nema obavezuju\u0107u snagu, da slu\u017ei kao pomo\u0107 i smernica prilikom odlu\u010divanja u svakom konkretnom slu\u010daju, kao i da ne propisuje nikakva ograni\u010denja u vezi sa su\u0111enjem nakon poro\u0111aja. Poverenica ujedno podse\u0107a da akti U. o. s. S. moraju biti u skladu sa nacionalnim propisima, uklju\u010duju\u0107i i propise o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Na kraju, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da i pored brojnih me\u0111unarodnih i doma\u0107ih propisa kojima se garantuje ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca, \u017eene i mu\u0161karci nisu jo\u0161 uvek ravnopravni u na\u0161em dru\u0161tvu. \u017dene se i dalje posmatraju uglavnom kroz stereotipnu ulogu supruga i majki, a \u010desto se usled svoje biolo\u0161ke funkcije ra\u0111anja onemogu\u0107avaju da napreduju u karijeri i razvijaju ovaj zna\u010dajan deo svog \u017eivota. Veoma je va\u017eno imati na umu \u010dinjenicu da \u017eene i pored toga \u0161to odsustvuju sa rada usled trudno\u0107e ili roditeljstva, imaju prava da aktivno u\u010destvuju u dono\u0161enju odluka koje su od zna\u010daja za njihovo dalje anga\u017eovanje i napredovanje u poslu. Stoga, prilikom odlu\u010divanja o pravu odbojka\u0161kih sudija \u017eenskog pola na su\u0111enje u periodu trudno\u0107e i\/ili nakon poro\u0111aja, mora se obezbediti jednak tretman, a sve odluke moraju biti zasnovane na objektivnim kriterijumima a ne na osnovu uverenja ili prakse.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Uskra\u0107ivanjem prava odbojka\u0161kim sudijama \u017eenskog pola da sude u odre\u0111enom periodu zbog trudno\u0107e i roditeljstva, a prema pravilima propisanim u aktu br. 66\/12 od 18. oktobra 2012.godine, U. o. s. S. prekr\u0161ilo je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 5. PREPORUKA<\/strong><\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, na osnovu \u010dl. 33. st. 1. ta\u010d. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporu\u010duje U. o. s. S. da:<\/p>\n 5.1.<\/strong> Preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadle\u017enosti kako bi uklonilo odredbe propisane u ta\u010dki 13. akta pod nazivom: \u201eDogovori sa seminara U. o. s. S. pre po\u010detka takmi\u010darske godine 2012\/2013″, i o tome obavesti sve \u010dlanove\/\u010dlanice U. o. s. S.<\/p>\n
\n\u2013 da podnosilac pritu\u017ebe pogre\u0161no tuma\u010di ulogu i zna\u010denje teksta iz zapisnika, s obzirom da je sporni tekst iz zapisnika obave\u0161tenje \u010dlanovima, a ne odluka predsedni\u0161tva U. o. s. V, dok je u zapisniku jasno nazna\u010deno da je re\u010d o izvodu iz dokumenta U. o. s. S, del. br. 60\/2012 od 18. oktobra. 2012. godine;
\n\u2013 da je predsedni\u0161tvo U. o. s. V. informisalo svoje \u010dlanove da se propis primenjuje na sve \u010dlanove U. o. s. S. \u2013 na odbojka\u0161ke sudije sa cele teritorije Republike Srbije, pa tako i na \u010dlanove U. o. s. V;
\n\u2013 da se ovaj propis U. o. s. S. direktno primenjuje na najvi\u0161im nivoima takmi\u010denja Odbojka\u0161kog saveza Srbije, u kojima U. o. s. S. ima neposrednu nadle\u017enost formiranja lista i delegiranja sudija, kao i da ovaj propis U. o. s. V. mora da primenjuje jer ga na to obavezuju zakonski propisi;
\n\u2013 da je nesporna \u010dinjenica da je U. o. s. V, kao sportska organizacija, \u010dlan U. o. s. S, kao i da sve sudije \u010dlanovi U. o. s. V, jesu ujedno i \u010dlanovi U. o. s. S;
\n\u2013 da se u zapisniku na koji se podnosilac poziva, nalazi prepis teksta odluke U. o. s. S, koji predstavlja op\u0161ti pravni akt kojim se ure\u0111uje status sudija i su\u0111enje na utakmicama i kao takav predstavlja sportsko pravilo, u smislu Zakona o sportu, zbog \u010dega je njegova primena zakonski obavezuju\u0107a za sve \u010dlanove nacionalnog sportskog (odbojka\u0161kog) saveza, pa tako i za U. o. s. V;
\n\u2013 da shodno propisima, U. o. s. V. nema nadle\u017enost da svojom odlukom reguli\u0161e status sudija i su\u0111enja na sportskim takmi\u010denjima, jer je ova materija zakonom odre\u0111ena kao deo sportskih pravila za \u010dije dono\u0161enje je nadle\u017ean Odbojka\u0161ki savez Srbije, tj. njegov deo koji se zove U. o. s. S;
\n\u2013 da je U. o. s. V. deo U. o. s. S, zbog \u010dega je u obavezi da neposredno primenjuje sportska pravila, a \u0161to je i razlog objavljivanja spornog teksta u zapisniku predsedni\u0161tva U. o. s. V. (informisanje \u010dlanova o donetim sportskim pravilima);
\n\u2013 da je pritu\u017eba neosnovana u pogledu navoda da je predsedni\u0161tvo U. o. s. V. donelo spornu odluku kojom diskrimini\u0161e \u017eene sudije, tj. pritu\u017eba je upu\u0107ena protiv pogre\u0161nog pravnog lica, zbog \u010dega je treba odbaciti.<\/p>\n
\n\u2013 da je u ta\u010dki 13. ovog dokumenta navedeno da je obaveza sudija da prijave svoju trudno\u0107u i otka\u017eu sve utakmice posle ulaska u \u010detvrti mesec trudno\u0107e (zbog izbegavanja stresnih situacija i mogu\u0107ih povreda na utakmicama), da minimum \u0161est meseci treba da pro\u0111e posle poro\u0111aja da bi mogle da nastave sa su\u0111enjem (ko ima potrebu ili \u017eeli, mo\u017ee da produ\u017ei period nesu\u0111enja posle poro\u0111aja), kao i da ukoliko je sezona po\u010dela ne mo\u017ee se naknadno uklju\u010diti u rad ve\u0107 se \u010deka po\u010detak slede\u0107e sezone;
\n\u2013 da su navedene obaveze sudija \u017eenskog pola rezultat vi\u0161edecenijske prakse koja se primenjuje na najvi\u0161im odbojka\u0161kim ligama u na\u0161oj zemlji, a uskla\u0111ene su sa dokumentom Svetske odbojka\u0161ke federacije (FIVB) pod nazivom \u201eMedical Controls for Referees”, koji je dostupan na internet sajtu FIBV;
\n\u2013 da su razlozi koji su U. o. s. S. decenijama opredeljivali za ovakav stav pre svega humanitarnog i dru\u0161tveno-odgovornog karaktera, s obzirom da su trudno\u0107a i prvih godinu dana posle trudno\u0107e najosetljiviji period i za \u017eenu i za novoro\u0111en\u010de u psiho-fizi\u010dkom i zdravstvenom smislu;
\n\u2013 da su reakcije igra\u010da, trenera i publike na sudijske odluke vrlo \u010desto neprijatne i uzrokuju stresne situacije za svakog sudiju, kao i da je za \u017eenu u trudno\u0107i opasan fizi\u010dki kontakt sa igra\u010dima i loptom tokom zagrevanja i odbojka\u0161ke utakmice, \u0161to se \u010desto de\u0161ava tokom utakmice;
\n\u2013 da majci i bebi niko ne mo\u017ee da nadoknadi period me\u0111usobne odvojenosti, a U. o. s. S. ne \u017eeli da bebi uskra\u0107uje prirodni nagon da bude uz svoju majku, niti \u017eeli da preuzme odgovornost za posledice odvojenosti majke od bebe zbog su\u0111enja na odbojka\u0161koj utakmici;
\n\u2013 da u periodu dojenja majka ne mo\u017ee da kontroli\u0161e vi\u0161ak mleka, niti se na garderobi mo\u017ee sakriti ta prirodna pojava, pa ako na utakmici do\u0111e do izlu\u010divanja vi\u0161ka mleka, bilo bi neprijatno i sudiji i ostalima u sali;
\n\u2013 da U. o. s. S. nema pravilnik ili neki drugi akt\/dokument koji tretira pitanje su\u0111enja za odre\u0111eni period zbog trudno\u0107e i poro\u0111aja, osim pravila iz \u201eDogovora sa seminara U. o. s. S. pre po\u010detka takmi\u010darske sezone 2012\/2013″;
\n\u2013 da je postojala i postoji namera da se pitanje anga\u017eovanja odbojka\u0161kih sudija \u017eenskog pola u periodima tokom i po zavr\u0161etku trudno\u0107e reguli\u0161e aktima U. o. su. S, ali da im nije poznato da postoji re\u0161enje koje bi moglo da poslu\u017ei kao uzor, zbog \u010dega bi bila dragocena svaka sugestija za kreiranje takvog dokumenta, uz zahvalnost ukoliko bi Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti doprineo takvom dokumentu.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba U. o. s. n. s. protiv U. o. s. v. zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti sporta<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n