<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnela organizacija \u201eP.\u201c iz B. protiv Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu Gradske uprave grada Beograda povodom pojedinih odredaba ugovora o kori\u0161\u0107enju mobilnih stambenih jedinica koji se zaklju\u010duje sa raseljenim pripadnicima i pripadnicama romske nacionalne manjine, istaknog \u201eku\u0107nog reda\u201c koji va\u017ei u novoformiranom naselju mobilnih stambenih jedinica i upozorenja o zabrani boravka u mobilnim stambenim jedinicama onim licima koja ne \u017eive u kontejnerskom naselju.<\/span><\/p>\n <\/p>\n 1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Organizacija \u201eP.\u201c iz B. podnela je 7. juna 2012. godine pritu\u017ebu protiv Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu i Sekretarijata za obrazovanje, u ime korisnika mobilnih stambenih jedinica, koji su romske nacionalnosti.\u00a0<\/span><\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je navedeno da odredbe ugovora o kori\u0161\u0107enju mobilnih stambenih jedinica kojima je propisana obaveza socijalizacije korisnika\/ca stambenih jedinica i obave\u0161tenje \u201eku\u0107ni red\u201c kojim se nabrajaju nedozvoljena pona\u0161anja stanovnika u novoformiranom naselju, predstavljaju diskriminaciju raseljenih pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine koji \u017eive u naselju mobilnih stambenih jedinica.<\/p>\n 1.3.<\/strong> U pritu\u017ebi je, tako\u0111e, navedeno:<\/p>\n – da u Srbiji postoji veliki broj neformalnih naselja u kojima \u017eive isklju\u010divo Romi i da stanovnici tih naselja predstavljaju ubedljivo najugro\u017eeniju kategoriju stanovni\u0161tva; 1.4.<\/strong> Uz pritu\u017ebu su dostavljeni slede\u0107i prilozi: 1) fotokopija ugovora o kori\u0161\u0107enju mobilne stambene jedinice, 2) fotokopija ugovora o zakupu socijalnih stanova, 3) fotokopija ku\u0107nog reda u kontejnerskim naseljima, 4) fotokopija dopisa koji Sekretarijat za obrazovanje dostavlja stanovnicima kontejnerskih naselja i 5) spisak identifikovanih prinudnih iseljenja Roma u periodu od 2009. do 2012. godine.<\/p>\n 1.5.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno pa je u toku postupka zatra\u017eila izja\u0161njenje Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu.<\/p>\n 1.6.<\/strong> U izja\u0161njenju je navedeno slede\u0107e:<\/p>\n – da je grad u toku 2009. godine raselio nekoliko neformalnih naselja na teritoriji grada B.; 1.7.<\/strong> Organizacija \u201eP.\u201c je 28. avgusta 2012. godine podnela dopunu pritu\u017ebe. U dopuni pritu\u017ebe je navedeno da je Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu Gradske uprave grada Beograda 28. juna 2012. godine izdao pisano upozorenje stanovnicima kontejnerskih naselja, kojim se zabranjuje boravak u mobilnim stambenim jedinicama onim licima koja ne \u017eive u kontejnerskom naselju, odnosno, da \u0107e svako no\u0107enje takvih lica u mobilnoj stambenoj jedinici biti ka\u017enjeno opomenom, a da tri opomene dovode do oduzimanja mobilne stambene jedinice.<\/p>\n 1.8.<\/strong> U dopuni pritu\u017ebe je, tako\u0111e, navedeno:<\/p>\n – da je nesporno da Gradska uprava \u017eeli da reguli\u0161e odnose stanovnika kontejnerskih naselja i spre\u010di zloupotrebe kori\u0161\u0107enja mobilnih stambenih jedinica; 1.9.<\/strong> Uz pritu\u017ebu je kao prilog podneta fotokopija upozorenja koje je Gradska uprava grada Beograda, Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu uputio stanovnicima kontejnerskih naselja.<\/p>\n 1.10.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti zatra\u017eila je dodatno izja\u0161njenje Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu, na navode iz dopune pritu\u017ebe. U izja\u0161njenju je navedeno slede\u0107e:<\/p>\n – da je neosnovana dopuna pritu\u017ebe organizacije \u201eP.\u201c u kojoj se navodi da grad B., Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu stavlja u neravnopravan polo\u017eaj i diskrimini\u0161e romsku populaciju u kontejnerskim naseljima; 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u ugovor o kori\u0161\u0107enju mobilnih stambenih jedinica, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti utvrdila je da se ovaj ugovor zaklju\u010duje izme\u0111u Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu i korisnika, koji su odredbom \u010dl. 2. ovog ugovora definisani kao lica u stanju neophodne socijalne potrebe koja nemaju re\u0161eno stambeno pitanje i imaju regulisano prebivali\u0161te\/boravi\u0161te na teritoriji grada Beograda najmanje tri godine.\u00a0<\/span><\/p>\n 2.2.<\/strong> Odredbom \u010dl. 11. ugovora o kori\u0161\u0107enju mobilnih stambenih jedinica propisani su uslovi za jednostran raskid ugovora. Izme\u0111u ostalog, kao razlozi za raskid ugovora navode se: \u201enepokazivanje aktivnog odnosa prema aktivnostima Gradske uprave u cilju socijalizacije pojedinca i njegove porodice, \u0161to podrazumeva poha\u0111anje pred\u0161kolskih obrazovnih ustanova za decu, obrazovanje i zapo\u0161ljavanje odraslih radno sposobnih lica, usvojena pravila lepog pona\u0161anja prema predstavnicima Sekretarijata i drugih nadle\u017enih institucija\u201c. Odredbom istog \u010dlana propisano je da \u0107e se sa korisnikom raskinuti ugovor ako on tri puta odbije ponu\u0111eni posao za koji ispunjava uslove.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u obave\u0161tenje Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu, koje je nazvano \u201eku\u0107ni red\u201c utvr\u0111eno je da je u obave\u0161tenju velikim slovima napisano \u201cNajstro\u017eije je zabranjeno: vr\u0161enje nu\u017ede pored mobilne stambene jedinice\u201c i \u201epu\u0161tanje dece da vr\u0161e nu\u017edu pored mobilne stambene jedinice\u201c.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Uvidom u dopis Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu, koji je nazvan \u201eupozorenje\u201c, utvr\u0111eno je da je ovim aktom propisana zabrana boravaka u mobilnim stambenim jedinicama onim licima koja ne \u017eive u kontejnerskom naselju, odnosno, da \u0107e svako no\u0107enje takvih lica biti ka\u017enjeno opomenom, a da tri opomene dovode do oduzimanja mobilne stambene jedinice.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, analizirala je navode sadr\u017eane u pritu\u017ebi, dopuni pritu\u017ebe i izja\u0161njenjima, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/span> 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, da daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica najpre konstatuje da je Okvirnom konvencijom za za\u0161titu nacionalnih manjina u Odeljku II \u010dl. 4. pripadnicima nacionalnih manjina garantovana ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija. Ratifikacijom Me\u0111unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije dr\u017eave \u010dlanice, uklju\u010duju\u0107i i Srbiju, obavezale su se da \u0107e zabraniti i ukinuti rasnu diskriminaciju, u svim njenim oblicima, i garantovati pravo svakome na jednakost pred zakonom bez razlike na rasu, boju ili nacionalno ili etni\u010dko poreklo.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustav Republike Srbije \u010dl. 76. pripadnicima nacionalnih manjina garantuje ravnopravnost pred zakonom i zabranjuje svaku diskriminaciju zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je \u010dl. 81. propisano da Republika Srbija podsti\u010de duh tolerancije i me\u0111ukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapre\u0111enje uzajamnog po\u0161tovanja, razumevanja i saradnje me\u0111u svim ljudima koji \u017eive na njenoj teritoriji. \u010clanom 21. propisano je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjen svaki vid diskriminacije, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije , koji u \u010dl. 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. propisano je da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina na osnovu nacionalne pripadnosti, etni\u010dkog porekla, verskih uverenja i jezika.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Zakonom o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina zabranjen je svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etni\u010dkoj, rasnoj, jezi\u010dkoj osnovi, prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama. 3.7.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu da je u nadle\u017enosti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti da sprovodi postupak po pritu\u017ebama koje se odnose na akte diskriminacije, predmet analize u ovom predmetu ograni\u010den je na one delove pritu\u017ebe koji se odnose na povredu propisa koji zabranjuju diskriminaciju, dok eventualne povrede drugih propisa ne spadaju u nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu okolnosti konkretnog slu\u010daja, potrebno je ispitati da li je propisivanjem posebnih pravila o kori\u0161\u0107enju mobilnih stambenih jedinica i na\u010dinu pona\u0161anja lica koja \u017eive u kontejnerskom naselju, a koja su raseljena iz neformalnih romskih naselja, izvr\u0161ena diskriminacija ovih lica. U tom smislu, bilo je potrebno ispitati da li su ova lica, zbog svog li\u010dnog svojstva, stavljena u nepovoljniji polo\u017eaj u odnosu na druga lica koja se nalaze u sli\u010dnoj situaciji. Saglasno tome, u cilju pravilnog sagledavanja slu\u010daja, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti analizirala je postupanje Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu prema ostalim gra\u0111anima koji se nalaze u stanju socijalne potrebe i nemaju re\u0161eno stambeno pitanje, a nisu raseljeni iz neformalnih romskih naselja. Zbog toga su analizirane odredbe ugovora o zakupu stana, \u010diji je zakupodavac Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu, imaju\u0107i u vidu je re\u017eim socijalnog stanovanja sli\u010dan re\u017eimu stanovanja koji imaju korisnici mobilnih stambenih jedinica.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Prema \u010dl. 10. st. 1. Zakona o socijalnom stanovanju , pravo na re\u0161avanje stambenih potreba imaju lica koja su bez stana, odnosno lica bez stana odgovaraju\u0107eg standarda i koja iz prihoda koje ostvaruju ne mogu da obezbede stan po tr\u017ei\u0161nim uslovima. Prema tome, uslovi za kori\u0161\u0107enje socijalnih stanova su sli\u010dni onim uslovima koje je grad Beograd propisao za kori\u0161\u0107enje mobilnih stambenih jedinica.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Analizom ugovora o zakupu stana utvr\u0111eno je da on ne sadr\u017ei odredbu po kojoj je socijalizacija korisnika preduslov za kori\u0161\u0107enje socijalnog stana. Tako\u0111e, \u010dl. 13. ovog ugovora propisana je obaveza po\u0161tovanja ku\u0107nog reda, pa je tako predvi\u0111eno da su \u201ezakupac i \u010dlanovi njegovog porodi\u010dnog doma\u0107instva obavezni da se pridr\u017eavaju ku\u0107nog reda i bli\u017eih pravila o njegovom izvr\u0161enju\u201c. Ovim ugovorom propisane su i druge obaveze zakupca koje se odnose na zabranu o\u0161te\u0107enja stana i zajedni\u010dkih prostorija, kao i obaveza zakupca da snosi tro\u0161kove redovnih popravki i odr\u017eavanja. Me\u0111utim, ovim ugovorom, odredba o po\u0161tovanju ku\u0107nog reda nije konkretizovana i ra\u0161\u010dlanjena na pojedine zabranjene radnje, kao \u0161to je to slu\u010daj sa obave\u0161tenjem \u201eku\u0107ni red\u201c.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, bilo je potrebno razmotriti i da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se ugovorom o kori\u0161\u0107enju mobilnih stambenih jedinica, \u201eku\u0107nim redom\u201c, kao i dopisom \u201eupozorenje\u201c koji va\u017ei u novoformiranom naselju, odrede posebna pravila koja ne postoje u ugovoru koji se zaklju\u010duje sa korisnicima socijalnog stanovanja. Dakle, bilo je potrebno razmotriti da li je Gradska uprava grada Beograda., Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu imala objektivno i razumno opravdanje da kori\u0161\u0107enje mobilne stambene jedinice uslovi obavezom \u201esocijalizacije korisnika\u201c, da obave\u0161tenjem \u201eku\u0107ni red\u201c naglasi zabranjena pona\u0161anja, kao \u0161to je zabrana vr\u0161enja nu\u017ede ispred stambene jedinice i da dopisom \u201eupozorenje\u201c zabrani da u mobilnoj stambeni boravi lica koja ne \u017eive u naselju.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Stoga, bilo je potrebno utvrditi:<\/p>\n – da li su cilj ili posledica preduzete mere opravdani, 3.13.<\/strong> Da bi se ispitalo da li je odredbom \u010dlana 11. ugovora o kori\u0161\u0107enju mobilnih stambenih jedinica, obave\u0161tenjem \u201eku\u0107ni red\u201c i pisanim aktom \u201eupozorenje\u201c, povre\u0111eno na\u010delo jednakih prava i obaveza, prvo je potrebno razmotriti \u0161ta je bio cilj dono\u0161enja ovih akata.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu navode iz izja\u0161njenja, mo\u017ee se zaklju\u010diti da je cilj Gradske uprave grada Beograda. bio da istovremeno stambeno zbrine pripadnike romske nacionalne manjine iz Bloka 72 na N. B., kao i da ih integri\u0161e u sistem, pa se mo\u017ee konstatovati da je cilj dopu\u0161ten i opravdan.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu Gradske uprave grada Beograda. poku\u0161ao je da ostvari ovaj va\u017ean cilj afirmativnim merama, kao \u0161to su edukativne radionice, ponuda zaposlenja i sli\u010dno, ali i uklju\u010divanjem represivnih mera, odnosno, nametanjem ugovorne obaveze koja je definisana kao \u201epokazivanje aktivnog odnosa prema aktivnostima Gradske uprave u cilju socijalizacije, \u0161to podrazumeva poha\u0111anje pred\u0161kolskih i obrazovnih ustanova za decu, obrazovanje i zapo\u0161ljavanje odraslih radno sposobnih lica, usvojena pravila lepog pona\u0161anja prema predstavnicima Sekretarijata i drugih nadle\u017enih institucija\u201c. Me\u0111utim, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da ova mera nije srazmerna cilju koji se \u017eeleo posti\u0107i, odnosno, da se cilj mo\u017ee ostvariti i primenom manje restriktivnih mera. Naime, citirana ugovorna odredba dovodi u nejednak polo\u017eaj raseljene pripadnike romske nacionalne manjine koji \u017eive u mobilnim stambenim jedinicama u odnosu na sve druge gra\u0111ane koji su u sli\u010dnoj situaciji, npr. zakupce socijalnih stanova, za koje nisu propisane iste ili sli\u010dne obaveze i pravila pona\u0161anja<\/p>\n 3.16.<\/strong> S druge strane, imaju\u0107i u vidu da je Ustavom Republike Srbije i Zakonom o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja propisano da je osnovno obrazovanje obavezno, neupisivanje dece u \u0161kolu ve\u0107 je sankcionisano i to kao prekr\u0161aj koji je ka\u017enjiv za sve gra\u0111ane podjednako, uklju\u010duju\u0107i i korisnike mobilnih stambenih jedinica. Zbog toga je propisivanje ovakvog uslova neopravdano i nesrazmerno, posebno kada se ima u vidu \u010dinjenica da je dr\u017eava propisala na\u010din reagovanja i sankcije u slu\u010dajevima kada roditelji i staratelji ne upi\u0161u dete u \u0161kolu. Gradska uprava grada Beograda imala je mogu\u0107nosti da cilj ostvari i bez upotrebe ovakvih represivnih mera (jednostrano otkazivanje ugovora), koriste\u0107i afirmativne mere kojima je mogla uspe\u0161no da dodatno stimuli\u0161e roditelje romske dece da upisuju decu u \u0161kolu. Prema tome, oduzimanje mobilne stambene jedinice korisnicima, ukoliko ne upisuju svoju decu u \u0161kolu, predstavlja meru koja nije srazmerna cilju koji se \u017eeli posti\u0107i.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Tako\u0111e, uslov koji je definisan kao \u201eusvojena pravila lepog pona\u0161anja prema predstavnicima Sekretarijata i drugih nadle\u017enih institucija\u201c, nije jasan i mo\u017ee se proizvoljno tuma\u010diti. Imaju\u0107i u vidu da je posledica nepostupanja u skladu sa odredbama ugovora – jednostrani raskid ugovora, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je i ovaj uslov nesrazmeran cilju koji se \u017eeleo posti\u0107i, posebno ako se ima u vidu \u010dinjenica da prema Romima postoji velika socijalna distanca i da je veoma lako odre\u0111ena pona\u0161anja okarakterisati negativno (kao ona koja odstupaju od \u201epravila lepog pona\u0161anja\u201c),bez dubljeg razumevanja kulturolo\u0161kih razlika me\u0111u ljudima i na\u010dina usvajanja dru\u0161tvenih konstrukta, kao \u0161to je \u201elepo pona\u0161anje\u201c, koje se razlikuje od zajednice do zajednice i uslovljeno je nizom subjektivnih i objektivnih okolnosti.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Nije sporno da je cilj Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu, bio da isticanjem obave\u0161tenja \u201eku\u0107ni red\u201c obezbedi odr\u017eavanje zadovoljavaju\u0107ih higijenskih uslova u novoformiranim naseljima. Me\u0111utim, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti analizirala je da li je mera zabrane vr\u0161enja nu\u017ede ispred stambene jedinice dodatno motivisana stereotipima o nehigijeni koji prate romsku zajednicu, kao i da li ista ili sli\u010dna zabrana postoji u odnosu na druge gra\u0111ane koji se nalaze u uporedivoj situaciji. Utvr\u0111eno je da u ugovorima o zakupu socijalnih stanova za gra\u0111ane koji nisu raseljeni iz neformalnih romskih naselja, postoji odredba kojom se na uop\u0161ten na\u010din, nagla\u0161ava obaveza pridr\u017eavanja ku\u0107nog reda, ali ona nije ra\u0161\u010dlanjena na konkretna zabranjena pona\u0161anja, kao \u0161to je, izme\u0111u ostalog, vr\u0161enje nu\u017ede pored stambene jedinice. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je cenila navode u izja\u0161njenju Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu da je prime\u0107eno da pojedini stanovnici vr\u0161e nu\u017edu po novoformiranom naselju, \u0161to ugro\u017eava ostale stanovnike, te da je Sekretarijat bio prinu\u0111en da objavi zabranu takvog pona\u0161anja. Me\u0111utim, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da takvo pona\u0161anje (vr\u0161enje nu\u017ede na javnim mestima) predstavlja zabranjeno pona\u0161anje, odnosno, prekr\u0161aj koji va\u017ei podjednako za sve gra\u0111ane.<\/p>\n 3.19.<\/strong> Nadalje, nesporno je i da Gradska uprava grada Beograda, Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu ima interes da spre\u010di zloupotrebe kori\u0161\u0107enja mobilnih stambenih jedinica. Utvr\u0111eno je, me\u0111utim, da u ugovorima o zakupu socijalnih stanova za gra\u0111ane koji nisu raseljeni iz neformalnih romskih naselja, ne postoji odredba kojom se zabranjuje licima koja ne \u017eive u socijalnim stanovima da borave u tim stambenim jedinicama, odnosno, da nema propisa po kojem bi no\u0107enje lica koje ne \u017eivi u socijalnom stanu moglo dovesti do raskida ugovora, odnosno, oduzimanja socijalnog stana. To je i razumljivo, imaju\u0107i u vidu da bi takvo pravilo predstavljalo neprihvatljivo ograni\u010davanje prava na privatni \u017eivot. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je navode iz izja\u0161njenja Gradske uprave da je bilo situacija u kojima su gosti korisnika mobilnih stambenih jedinica pravili nered u naseljima i po\u010dinili druga nedozvoljena pona\u0161anja, ali ujedno ukazuje da su u Republici Srbiji takva pona\u0161anja zabranjena, kao i da se zabrana odnosi na sve gra\u0111ane. Kada i ukoliko do takvih situacija do\u0111e, mogu se primeniti propisana pravila koja va\u017ee za sve, tako da je mogu\u0107e obezbediti red u naselju mobilnih stambenih jedinica na isti na\u010din kao i u bilo kom drugom naselju. Stoga propisivanje i objavljivanje ovakvih zabrana isklju\u010divo u naselju u kojem ve\u0107inski \u017eive pripadnici i pripadnice romske nacionalne manjine predstavlja povredu na\u010dela jednakosti i u suprotnosti je sa antidiskriminacionim propisima.<\/p>\n 3.20.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu imala u vidu da je romska nacionalna manjina, uprkos naporima razli\u010ditih dr\u017eavnih institucija i organizacija civilnog dru\u0161tva koje preduzimaju mere usmerene ka pobolj\u0161anju polo\u017eaja Roma, i dalje jedna od najugro\u017eenijih dru\u0161tvenih grupa u Srbiji, kao i da mere koje se preduzimaju jo\u0161 uvek nisu dovele do osetnijeg unapre\u0111enja uslova \u017eivota i njihovog polo\u017eaja u dru\u0161tvu.<\/p>\n 3.21.<\/strong> Iako delovi izja\u0161njenja Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu koji se odnose na afirmativne mere koje Gradska uprava sprovodi u cilju pobolj\u0161avanja \u017eivotnih uslova i socijalizacije korisnika mobilnih stambenih jedinica, nisu pravno relevantni za zauzimanje stava u konkretnom slu\u010daju, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti \u017eeli da naglasi da su ovi napori Gradske uprave vredni svake pohvale i ujedno izra\u017eava nadu da \u0107e Gradska uprava grada Beograda i ubudu\u0107e raditi na pobolj\u0161anju polo\u017eaja romske nacionalne manjine.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Odredba ugovora o kori\u0161\u0107enju mobilnih stambenih jedinica, koji Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu Gradske uprave grada Beograda zaklju\u010duje sa raseljenih pripadnicima romske nacionalne manjine, a kojom je propisano da Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu mo\u017ee jednostrano da raskine ugovor ukoliko korisnik ne poka\u017ee aktivan odnos prema aktivnostima Gradske uprave u cilju socijalizacije pojedinaca i \u010dlanova njihovih porodica, istaknuti \u201eku\u0107ni red\u201c koji va\u017ei u novoformiranom naselju mobilnih stambenih jedinica, kao i upozorenje o zabrani boravka u mobilnim stambenim jedinicama onim licima koja ne \u017eive u kontejnerskom naselju, nisu u skladu sa propisima Zakona o zabrani diskriminacije.<\/span><\/p>\n
\n– da je od 2009. godine, na teritoriji grada Beograda sproveden veliki broj prinudnih iseljenja i da su nakon raseljavanja ve\u0107ih naselja stvorena posebna kontejnerska naselja u kojima stanuju isklju\u010divo Romi;
\n– da se odredbama ugovora o kori\u0161\u0107enju mobilnih stambenih jedinica, ku\u0107nim redom u kontejnerskim naseljima i dopisom Sekretarijata za obrazovanje Gradske uprave grada Beograda, koji se odnose na obavezu socijalizacije stanovnika ovih naselja, neopravdano pravi razlika u odnosu na stanovnike kontejnerskih naselja, koji su isklju\u010divo romske nacionalnosti, \u0161to predstavlja te\u017eak oblik diskriminacije prema \u010dl. 13. Zakona o zabrani diskriminacije;
\n– da prema \u010dl. 11. ugovora o kori\u0161\u0107enju mobilnih stambenih jedinica, Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu ima pravo da jednostrano raskine ugovor, bez posebnog obrazlo\u017eenja, u slu\u010daju \u201eako korisnik (punoletni \u010dlanovi porodice) ne poka\u017ee aktivan odnos prema aktivnostima Gradske uprave u cilju socijalizacije pojedinca i njegove porodice, a \u0161to podrazumeva – poha\u0111anje pred\u0161kolskih i obrazovnih ustanova za decu, obrazovanje i zapo\u0161ljavanje odraslih radno sposobnih lica, usvojena pravila lepog pona\u0161anja prema predstavnicima Sekretarijata i drugih nadle\u017enih institucija i sl.\u201c. Tako\u0111e, ta\u010d. 7. ovog \u010dlana propisana je ista sankcija \u201eako korisnik tri puta odbije ponu\u0111eni posao za koji ispunjava uslove (dokumentovan od nadle\u017enih institucija)\u201c;
\n– da je odredbom paragrafa 8 (a) Op\u0161teg komentara broj 4. Komiteta Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava navedeno da se licima koja su iseljena mora obezbediti, izme\u0111u ostalog, i sigurnost stanarskog prava;
\n– da pravila lepog pona\u0161anja nisu regulisana propisima i predstavljaju odraz vaspitanja koje je razli\u010dito od pojedinca do pojedinca i da je, imaju\u0107i u vidu da ista obaveza nije predvi\u0111ena za drugu ugovornu stranu-zaposlene u Gradskoj upravi grada Beograda, nametanjem ovakve nesrazmerne obaveze prekr\u0161eno na\u010delo jednakih prava i obaveza. Tako\u0111e, s obzirom da pravila lepog pona\u0161anja nisu pravni standard i da se pod tim pravilima mo\u017ee podvu\u0107i veliki broj razli\u010ditih postupanja, ova odredba naro\u010dito ugro\u017eava Rome iz kontejnerskih naselja;
\n– da Romi koji stanuju u kontejnerskim naseljima, prilikom zaklju\u010denja ugovora sa Gradskom upravom grada Beograda, nemaju mogu\u0107nost da pokrenu proces pregovora niti da predlo\u017ee izmenu pojedinih odredaba ugovora. Uz to, njima nisu obja\u0161njene odredbe ugovora, niti im je pru\u017eena pravna pomo\u0107 u tuma\u010denju ugovora;
\n– da je diskriminatorna odredba ku\u0107nog reda, koji va\u017ei u kontejnerskim naseljima, a kojom je najstro\u017ee zabranjeno \u201evr\u0161enje nu\u017ede pored mobilne stambene jedinice, pu\u0161tanje dece da vr\u0161e nu\u017edu pored mobilne stambene jedinice\u201c, jer pretpostavlja da Romi vr\u0161e nu\u017edu pored svojih stambenih jedinica. Tako\u0111e, takva odredba ne postoji ni odlukama o ku\u0107nom redu u stambenim zgradama ni u ugovorima o zakupu socijalnih stanova koje grad Beograd zaklju\u010duje sa stambeno i socijalno ugro\u017eenim kategorijama Beogra\u0111ana;
\n– da Gradska uprava grada Beograda, Sekretarijat za obrazovanje, dostavlja dopise svim Romima koji \u017eive u kontejnerskim naseljima, u kojima se navodi da \u201eSekretarijat za socijalnu za\u0161titu ima pravo da raskine Ugovor ako korisnik ne poka\u017ee aktivan odnos prema naporima Grada da se socijalizuju pojedinci i njihove porodice\u201c. Pod aktivnim odnosom prema socijalizaciji podrazumeva se da deca idu redovno u \u0161kolu i pred\u0161kolske ustanove, zapo\u0161ljavanje radno sposobnih, ali i usvajanja pravila lepog pona\u0161anja prema predstavnicima institucija grada Beograda;
\n– da za navedena pona\u0161anja ve\u0107 postoje sankcije u odgovaraju\u0107im zakonima, te da nije potrebno da se Romima, odnosno stanovnicima kontejnerskih naselja, name\u0107e dodatna sankcija – raskid ugovora o kori\u0161\u0107enju mobilne stambene jedinice.<\/p>\n
\n– da je raseljenim porodicama obezbe\u0111en sme\u0161taj u mobilnim stambenim jedinicama sa strujom i vodom koju grad pla\u0107a, zatim zaposlenje, zdravstvena i socijalna za\u0161tita, \u0161kola za najmla\u0111e, prevoz do \u0161kole, kao i mnoge druge pomo\u0107i kako bi se porodice socijalno i ekonomski oja\u010dale, edukovale i postale ravnopravni \u010dlanovi dru\u0161tva;
\n– da je grad obezbedio mnogobrojne materijalne pomo\u0107i \u2013 od pomo\u0107i u name\u0161taju, preko \u0161poreta, grejalica, do garderobe za decu i odrasle, pomo\u0107i u hrani, sredstvima za higijenu, knjigama, kompjuterima, kao i pomo\u0107i pri zapo\u0161ljavanju, radnom osposobljavanju i dr.;
\n– da Sekretarijat organizuje stalne edukacije, radionice, predavanja, savetovanja, \u010diji cilj je sticanje znanja i neophodnih ve\u0161tina za \u017eivot u \u010detiri oblasti: zaposlenje, zdravstvo, obrazovanje i stanovanje;
\n– da su stanovnici anketirani na temu zaposlenja i da im je ponu\u0111eno oko 200 slobodnih radnih mesta, a da samo 11 % stanovnika nije dobilo ponude za posao, i da su to trudnice, starije osobe i lica koja ne \u017eele da rade;
\n– da su stanovnici novoformiranih naselja edukovani o postupku otvaranja radne knji\u017eice;
\n– da je organizovan kurs opismenjavanja odraslih Roma i Romkinja kako bi bili konkurentniji na tr\u017ei\u0161tu rada;
\n– da su organizovane edukacije na razli\u010dite teme kao \u0161to su: briga o deci, zdravlju, alkoholizmu, higijeni, drogama, planiranju porodice, re\u0161avanju konflikata u porodici, seksualno prenosivim bolestima i dr;
\n– da je obezbe\u0111eno nekoliko stotina de\u010dijih knjiga za dru\u0161tvene centre u novoformiranim naseljima;
\n– da su obezbe\u0111eni kompjuteri za dru\u0161tvene centre u novoformiranim naseljima;
\n– da su studenti Filolo\u0161kog fakulteta i Fakulteta likovnih umetnosti radili sa decom u novoformiranim naseljima;
\n– da su za decu iz novoformiranih naselja organizovane brojne posete, izleti i priredbe;
\n– da su pravila lepog pona\u0161anja deo procesa socijalizacije i integracije i da njihov cilj nije da budu represivna, ve\u0107 da porodice steknu znanja i navike neophodne za \u017eivot u zajednici socijalnog stanovanja koji je dostojan svakog \u010doveka koji \u017eivi u XXI veku. Su\u0161tina i cilj ku\u0107nog reda jeste pobolj\u0161anje uslova za \u017eivot stanovnika novoformiranih naselja;
\n– da je prime\u0107eno da jedan broj stanovnika novoformiranih naselja i dalje vr\u0161i nu\u017edu ispred svojih stambenih jedinica, te je Sekretarijat bio primoran da uvede posebno pravilo zabrane vr\u0161enja nu\u017ede po naselju;
\n– da je Zavod za za\u0161titu zdravlja, jednom prilikom, bakterije iz fekalija na\u0161ao na \u010desmama, \u0161to predstavlja veliku opasnost po zdravlje svih stanovnika naselja;
\n– da je zabrinjavaju\u0107i i skandalozan stav nevladine organizacije \u201eP.\u201c da je zabrana vr\u0161enja nu\u017ede po naselju kr\u0161enje Zakona o zabrani diskriminacije;
\n– da je odredba ugovora o kori\u0161\u0107enju mobilnih stambenih jedinica koja propisuje obavezu osnovnog \u0161kolovanja dece, preduslov za kori\u0161\u0107enje mobilnih stambenih jedinica i ima za cilj da se porodice \u0161to bolje socijalizuju, jer grad, kao vlasnik mobilnih stambenih jedinica, ne\u0107e tolerisati da roditelji \u0161alju decu u prosja\u010denje umesto u \u0161kolu, naro\u010dito kada je grad obezbedio sve preduslove da deca redovno poha\u0111aju nastavu.<\/p>\n
\n– da se ni u jednom drugom slu\u010daju, kada se pojedincima obezbe\u0111uje sme\u0161taj, ne spre\u010davaju zloupotrebe grubim kr\u0161enjem prava gra\u0111ana i postupanjem koje je suprotno njihovom dostojanstvu, kao \u0161to je slu\u010daj sa Romima stanovnicima kontejnerskih naselja;
\n– da studenti koji stanuju u studentskim domovima imaju pravo da primaju dnevne posete ili da primaju na preno\u0107i\u0161te \u010dlanove porodice ili druga lica. Iako je studentima dozvoljeno da primaju posete, jasno je da postoji interes da se spre\u010de zloupotrebe \u2013 boravak u studentskih domovima lica koja ne ispunjavaju uslove za dobijanje studentskog sme\u0161taja. Uprkos tome, niko nije posegnuo za te\u0161kim naru\u0161avanjem dostojanstva studenata zabranjivanjem da im bilo ko boravi u studentskim sobama ili preno\u0107i;
\n– da Pravilnik o ku\u0107nom redu i drugim pravima i obavezama studenata korisnika usluga u objektima ustanove \u201eStudentski centar Beograd\u201c iz septembra 2011. godine, \u010dl. 3. propisuje da korisnik studentskog doma Studentskog centra ima pravo da: […] prima dnevnu posetu od 8.00 do 23.30 \u010dasova; primi na preno\u0107i\u0161te, bez nov\u010dane naknade, od jedne do sedam no\u0107i mese\u010dno, \u010dlanove u\u017ee porodice (oca, majku, sestru, brata) i najvi\u0161e jednog stanara iz drugih domova; primi na preno\u0107i\u0161te od jedne do deset no\u0107i mese\u010dno, uz nov\u010danu naknadu koju odre\u0111uje nadle\u017eni organ Ustanove, lica koja nisu navedena u prethodnoj alineji;
\n– da zabrana boravka u mobilnim stambenim jedinicama za lica koja ne stanuju u kontejnerskim naseljima posebno poga\u0111a one Rome koji stanuju u kontejnerskim naseljima i koji imaju rodbinu ili prijatelje van B., a koji na ovaj na\u010din ne\u0107e mo\u0107i da prime posete prijatelja ili ro\u0111aka jer nisu sposobni da ekonomski izdr\u017ee pla\u0107anje tro\u0161kova sme\u0161taja svojim ro\u0111acima koji ih pose\u0107uju;
\n– da ova zabrana predstavlja diskriminaciju u oblasti prava na po\u0161tovanje privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota, garantovanog Ustavom Republike Srbije i \u010dlanom 8. Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda;
\n– da ne postoji propis kojim se mo\u017ee zabraniti bilo kom gra\u0111aninu Republike Srbije da neko lice, koje ne stanuje u njegovom objektu, do\u0111e u posetu ili preno\u0107i kod njega ukoliko ima potrebe za tim i ukoliko mu lice koje je korisnik prostora ili vlasnik to dopusti;
\n– da, iako je stavljanje u neravnopravan polo\u017eaj u\u010dinjeno samim propisivanjem da lica koja ne stanuju u kontejnerskim naseljima ne smeju boraviti u mobilnim stambenim jedinicama niti no\u0107iti u njima, ovakvo postupanje Gradske uprave grada Beograda jo\u0161 vi\u0161e zabrinjava jer se radi o najugro\u017eenijoj kategoriji stanovnika Republike Srbije, kojima se preti iseljavanje iz jedinog sme\u0161taja;
\n– da nasuprot ovakvom postupanju Gradske uprave, Evropski sud za ljudska prava u predmetu Kornors protiv Ujedinjenog kraljevstva, predstavka broj: 6674\/01 u paragrafu 84 navodi da: ranjiva pozicija (Roma) kao manjine zna\u010di da njihove potrebe i druga\u010diji na\u010din \u017eivota treba posebno da budu razmatrani, kako u regulatornom pravnom okviru, tako i prilikom dono\u0161enja odluka u pojedina\u010dnim slu\u010dajevima;
\n– da Gradska uprava grada Beograda Romima stanovnicima kontejnerskih naselja i korisnicima mobilnih stambenih jedinica, nije omogu\u0107ila da uti\u010du na odluku da se zabrane posete tre\u0107ih lica naseljima u kojima stanuju, ve\u0107 je naknadnom izmenom pravila stanovanja u kontejnerskim naseljima, Rome koji tamo \u017eive, stavila u nejednak polo\u017eaj bez razumnog i adekvatnog obrazlo\u017eenja;
\n– da ova \u201ekvazinorma\u201c koju je mimo procedure i va\u017ee\u0107ih propisa donela Gradska uprava grada Beograda, iako sadr\u017ei izuzetno ozbiljnu sankciju, nije dovoljno jasna i odre\u0111ena te ne zadovoljava ni elementarne uslove sigurnosti;
\n– da Gradska uprava grada Beograda zbog nejasno\u0107e mo\u017ee sva pona\u0161anja koja se pominju u upozorenju (boravak u mobilnim stambenim jedinicama lica koja nisu stanovnici naselja i no\u0107enje u mobilnim stambenim jedinicama) da sankcioni\u0161e opomenom koja u krajnjoj konsekvenci dovodi do iseljenja iz mobilne stambene jedinice;
\n– da su Romi dodatno diskriminisani nejasno\u0161\u0107u \u201enorme\u201c jer ne mogu da ni pretpostave koje \u0107e sve oblike pona\u0161anja Gradska uprava sankcionisati. Jezi\u010dkim tuma\u010denjem, od koga bi trebalo po\u0107i prilikom poku\u0161aja da se shvati doma\u0161aj upozorenja, moglo bi se do\u0107i i do zaklju\u010dka da je korisnicima mobilnih stambenih jedinica zabranjeno \u010dak i da primaju posete socijalnih radnika, zdravstvenih medijatorki, predstavnika nevladinih organizacija, novinara, pa \u010dak i zaposlenih u Gradskoj upravi grada Beograda.<\/p>\n
\n– da su upravo stanovnici ovih naselja u povla\u0161\u0107enom polo\u017eaju tako \u0161to romski mali\u0161ani imaju organizovan prevoz od ku\u0107e do \u0161kole i nazad, imaju organizovane besplatne radionice i edukacije, a njihovi roditelji obezbe\u0111ena radna mesta u gradskim preduze\u0107ima, tako \u0161to svi korisnici naselja imaju pla\u0107en gradski prevoz i sli\u010dno;
\n– da ku\u0107ni red, sa kojim su svi stanovnici upoznati, ima za cilj pobolj\u0161anje uslova \u017eivota u novoformiranim naseljima, odr\u017eavanje javnog reda i mira, spre\u010davanje konfliktnih situacija i ugro\u017eavanje \u017eivota i bezbednosti stanovnika naselja;
\n– da se odredba o zabrani boravka u mobilnim stambenim jedinicama za ljude koji nisu stanovnici naselja ne odnosi na zabranu boravka gostiju, ve\u0107 samo na no\u0107enje u mobilnim stambenim jedinicama;
\n– da je prime\u0107eno da do tu\u010da u naseljima naj\u010de\u0161\u0107e dolazi kada tzv. gosti koji borave u naselju, izazivaju sva\u0111e sa stanovnicima naselja i to uglavnom pod uticajem alkohola, zbog glasne muzike, o\u0161te\u0107enja tu\u0111e imovine i sli\u010dno;
\n– da u prilog tome najbolje govori doga\u0111aj koji se nedavno odigrao u novoformiranom naselju Lipovica, kada je upravo troje takozvanih gostiju tuklo \u017eitelja naselja i njegovu suprugu nao\u010digled njihove maloletne dece, zbog \u010dega je \u017eitelj naselja, iz straha, na neko vreme sa porodicom morao da napusti mobilnu stambenu jedinicu \u010diji je korisnik ve\u0107 tri godine;
\n– da je u naselju Kijevo takozvani gost pod uticajem alkohola bacao \u0111ubre po naselju i pretio stanovnicima naselja;
\n– da je u naselju Jabu\u010diji Rit jedan od stanovnika naselja redovno pozivao goste da spavaju u njegovoj mobilnoj stambenoj jedinici, da su pritom naru\u0161avali red i mir tako \u0161to su pravili pijanke, pu\u0161tali glasnu muziku i pretili drugim stanovnicima naselja, pa im \u010dak i iznu\u0111ivali novac;
\n– da Grad dozvoljava no\u0107enje porodice i prijatelja u slu\u010daju bolesti, u slu\u010daju kada je porodiljama neophodna pomo\u0107 sa bebom, kao i u slu\u010daju kada je starim i nemo\u0107nim licima potrebna pomo\u0107 i podr\u0161ka \u010dlanova porodice;
\n– da Grad snosi sve tro\u0161kove za struju, odr\u017eavanje i popravke u naselju, te da pove\u0107an broj ljudi zna\u010di i pove\u0107anje svih tro\u0161kova, pogotovo ako se ima u vidu da su neki od takozvanih gostiju boravili u naselju nedeljama, pa i mesecima, \u010dime se stvara dodatni pritisak na infrastrukturu, npr. pove\u0107an broj ljudi po sanitarnoj jedinici, ve\u0107i broj kvarova u naseljima, ve\u0107a potro\u0161nja struje i vode;
\n– da je prime\u0107eno da veliki broj takozvanih gostiju dolazi u novoformirana naselja iz unutra\u0161njosti Srbije i boravi tu du\u017ee vreme kod rodbine, \u0161to je za Grad neprihvatljivo, jer ne mo\u017ee zbrinjavati i lica koja imaju prebivali\u0161ta u Leskovcu, Vranju, Ni\u0161u i drugim gradovima;
\n– da je Evropska komisija u svom izve\u0161taju od pro\u0161le godine pozitivno ocenila napore grada B. na unapre\u0111enju polo\u017eaja Roma, kao \u0161to su to u\u010dinile i Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, Za\u0161titnik gra\u0111ana i Uprava za ljudska i manjinska prava;
\n– da Grad ima veoma dobru saradnju sa velikim brojem nevladinih organizacija koje imaju iskrenu \u017eelju da pomognu u radu sa Romima, a da za razliku od njih neke nevladine organizacije imaju samo jedan cilj, a to je stalna kritika svih napora Grada da za Rome, a pogotovo najmla\u0111e, stvori \u0161to bolje uslove za \u017eivot.<\/p>\n
\nPravni okvir<\/p>\n
\nAnaliza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/p>\n
\n– da li postoji srazmera izme\u0111u preduzete mere i cilja koji se tom merom ostvaruje.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba organizacije P. protiv Uprave Grada Beograda zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti stanovanja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n