<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnela organizacija P. iz B. protiv Uprave za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport grada Ni\u0161a, Osnovne \u0161kole \u201eV. K.” u N. i direktora \u0161kole, kao odgovornog lica zbog segregacije romske dece u Osnovnoj \u0161koli \u201eV. K.” u N.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti se pritu\u017ebom obratila nevladina organizacija P. iz B, zbog segregacije romske dece u Osnovnoj \u0161koli \u201eV. K.” u N.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n \u2013 da pripadnici romske nacionalne manjine spadaju u jednu od najugro\u017eenijih kategorija stanovnika u Srbiji, kao i da u najve\u0107em broju \u017eive u dubokom siroma\u0161tvu, naj\u010de\u0161\u0107e u neformalnim naseljima i u uslovima koji nisu dostojni za \u017eivot \u010doveka. Isto je i sa Romima koji \u017eive van neformalnih naselja jer se i oni svakodnevno susre\u0107u sa diskriminacijom u gotovo svakom segmentu \u017eivota;<\/p>\n \u2013 da segregacija u Osnovnoj \u0161koli \u201eV. K.” u N. postoji dugi niz godina, kao i da se \u0161kola nalazi u centru Ni\u0161a, u blizini romskog naselja poznatog pod nazivom \u201eBeograd mahala”. Ovu \u0161kolu je oduvek poha\u0111ao veliki broj romske dece, ali sve do kraja devedesetih godina u \u0161koli su ravnomerno bila zastupljena i romska i neromska deca. Me\u0111utim, od kraja devedesetih godina situacija je po\u010dela drasti\u010dno da se menja, a pojava segregacije postala je sve uo\u010dljivija;<\/span><\/p>\n \u2013 da je na ovu pojavu i ranije ukazivano gradskim vlastima u Ni\u0161u kada je i apelovano da se segregacija u ovoj \u0161koli na vreme spre\u010di i zaustavi;<\/p>\n \u2013 da danas preko 90% u\u010denika O\u0160 “V. K.” \u010dine deca romske nacionalnosti, a svega po dva do tri deteta u jednoj generaciji pripadaju neromskom stanovni\u0161tvu. Ovakva situacija je veoma zabrinjavaju\u0107a, naro\u010dito ukoliko se uzme u obzir da ve\u0107 vi\u0161e od 10 godina predstavnici ove \u0161kole i drugih relevantnih institucija u Ni\u0161u nisu preduzeli ni\u0161ta da se segregacija u O\u0160 “V. K.” spre\u010di i da se njene negativne posledice otklone.<\/p>\n 1.3.<\/strong> U pritu\u017ebi je predlo\u017eeno izvo\u0111enje dokaza saslu\u0161anjem A. S, direktorke Udru\u017eenja Romkinja “O.”, jer je u periodu od 2002. do 2004. godine radila kao pedago\u0161ka asistentkinja u O\u0160 “V. K.” u N.<\/span><\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je jedinstven postupak, saglasno \u010dl. 117. Zakona o op\u0161tem upravnom postupku , u vezi sa \u010dl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , u toku postupka je pribavljeno izja\u0161njenje Uprave za obrazovanje kulturu, omladinu i sport grada Ni\u0161a i izja\u0161njenje O\u0160 “V. K.” u N.<\/p>\n 1.6.<\/strong> U izja\u0161njenju J. V, na\u010delnice Uprave za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport, izme\u0111u ostalog je navedeno:<\/p>\n \u2013 da je na osnovu \u010dl. 29. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, \u010dl. 1. i Z. Uredbe o kriterijumima za dono\u0161enje akta o mre\u017ei pred\u0161kolskih ustanova i akta o mre\u017ei osnovnih \u0161kola, Skup\u0161tina grada Ni\u0161a donela Odluku o mre\u017ei osnovnih \u0161kola na teritoriji Grada Ni\u0161a, kojom je pored ostalih, planirana i O\u0160 “V. K.” u Gradskoj op\u0161tini C. K; 1.7.<\/strong> Uz izja\u0161njenje na pritu\u017ebu Uprava za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport grada Ni\u0161a dostavila je i Deklaraciju o ostvarivanju jednakog prava na obrazovanje sve dece.<\/p>\n 1.8.<\/strong> U izja\u0161njenju na pritu\u017ebu S. \u0110, direktorke O\u0160 \u201eV. K.” u N, navedeno je:<\/p>\n – da se O\u0160 \u201eV. K.” nalazi u \u0161irem centru grada, u industrijskoj zoni op\u0161tine C. k. i da su u njenoj blizini razli\u010diti va\u017eni objekti grada Ni\u0161a, a da naselje \u201eBeograd mala” naseljava prete\u017eno stanovni\u0161tvo romske nacionalnosti, \u0161to je oduvek uslovljavalo multi-etni\u010dku strukturu u\u010denika ove \u0161kole; 1.9.<\/strong> Radi potpunijeg utvr\u0111ivanja \u010dinjeni\u010dnog stanja u O\u0160 \u201eV. K.”, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti zatra\u017eila je izja\u0161njenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja.<\/p>\n 1.10.<\/strong> U izja\u0161njenju Ministarstva prosvete nauke i tehnolo\u0161kog razvoja, navedeno je:<\/p>\n – da je ovaj organ preduzeo odgovaraju\u0107e mere i da je pritu\u017ebu prosledilo Odeljenju za inspekcijske poslove u ustanovama pred\u0161kolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, radi utvr\u0111ivanja osnovanosti, kao i da \u0107e nakon izvr\u0161enog inspekcijskog nadzora obavestiti Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n 1.11.<\/strong> Me\u0111utim, izja\u0161njenje koje je trebalo da usledi nakon inspekcijskog nadzora, nije dostavljeno Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je Skup\u0161tina grada Ni\u0161a Odlukom o mre\u017ei osnovnih \u0161kola na teritoriji grada Ni\u0161a , utvrdila broj i prostorni raspored osnovnih \u0161kola, \u0161kola za osnovno obrazovanje i vaspitanje u\u010denika sa smetnjama u razvoju, \u0161kole za osnovno muzi\u010dko obrazovanje i \u0161kole za obrazovanje odraslih na teritoriji grada Ni\u0161a. U okviru mre\u017ee osnovnih \u0161kola planirana je i Osnovna \u0161kola \u201eV. K.” i to u op\u0161tini C. k.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Me\u0111u stranama je nesporno da se u blizini O\u0160 \u201eV. K.” u N. nalazi i romsko naselje \u201eBeograd mala” i da su u\u010denici O\u0160 \u201eV. K.” u najve\u0107em broju pripadnici romske nacionalne manjine.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Utvr\u0111eno je i da je O\u0160 \u201eV. K.” sprovela veliki broj projekata koji su bili namenjeni deci i nastavnicima ove \u0161kole, a da je za re\u0161avanje ovog problema rukovodstvo \u0161kole tra\u017ei pomo\u0107 od lokalne zajednice, drugih \u0161kola iz okru\u017eenja i \u0160kolske uprave.<\/p>\n 2.4.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je lokalna samouprava upoznata sa situacijom u O\u0160 \u201eV. K.”, i da je stava da nema nadle\u017enost za samostalno re\u0161avanje ovog problema. Problem prepoznaje kao kompleksan, multidisciplinaran, a za njegovo re\u0161anje smatra da je potrebno uklju\u010divanje institucija svih nivoa vlasti, kao i da bi veliki doprinos mogla da daju udru\u017eenja gra\u0111ana koja se bave problemima romske nacionalne manjine.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije razra\u0111ena je Zakonom o zabrani diskriminacije gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju u oblasti obrazovanja i propisuje da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isklju\u010diti iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja tako\u0111e je zabranjena diskriminacija , odnosno, aktivnosti kojima se ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke, verske ili polne pripadnosti, fizi\u010dkih i psihi\u010dkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politi\u010dkog opredeljenja i podsticanje ili nespre\u010davanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvr\u0111enim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven na\u010din, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propu\u0161tanje \u010dinjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povla\u0111ivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Pitanje upisa deteta u osnovnu \u0161kolu regulisano je \u010dl 98. Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, i to tako \u0161to je propisano da je \u0161kola du\u017ena da upi\u0161e svako dete sa podru\u010dja \u0161kole, a mo\u017ee da upi\u0161e i dete sa podru\u010dja druge \u0161kole, na zahtev roditelja i u skladu sa mogu\u0107nostima \u0161kole. Pored toga, roditelj, odnosno staratelj mo\u017ee da izabere osnovnu \u0161kolu u koju \u0107e da upi\u0161e dete podno\u0161enjem zahteva izabranoj \u0161koli najkasnije do 1. februara teku\u0107e kalendarske godine u kojoj se vr\u0161i upis. Iz navedenih odredaba jasno proizlazi na koji na\u010din se deca upisuju u osnovnu \u0161kolu, kao i da bi \u0161kola, odbijaju\u0107i da upi\u0161e dete zbog njegove nacionalne pripadnosti, postupala suprotno va\u017ee\u0107im propisima.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti koristi priliku da podseti da je dono\u0161enjem Strategije za unapre\u0111ivanje polo\u017eaja Roma u Republici Srbiji, Vlada Republike Srbije postavila kao strate\u0161ki cilj unapre\u0111enje polo\u017eaja Roma u Republici Srbiji, sa ciljem smanjenja razlika koje postoje izme\u0111u polo\u017eaja romske populacije i ostalog stanovni\u0161tva. Deo ovog dokumenta se odnosi i na stanje u sistemu obrazovanja, u kojem je, izme\u0111u ostalog, navedeno i da su Romi \u010desto izlo\u017eeni razli\u010ditim oblicima prikrivene ili otvorene diskriminacije koju vr\u0161e \u0161kolskih vlasti, nastavnici, \u0161kolsko osoblje, druga deca i roditelji druge dece. Strategija ukazuje i na problem segregisanih odeljenja, a navodi da je ponekad u osnovi formiranja ovakvih odeljenja otvorena diskriminatorska ideologija. Pojedine organizacije navodile su primere segregisanih odeljenja koja su formirana jer su se neromski roditelji protivili ve\u0107oj zastupljenosti u\u010denika romske nacionalnosti, dok su zaposleni u \u0161kolama tako formirana odeljenja pravdali potrebom da se odeljenja ujedna\u010de, kako bi se nastava odvijala efikasnije i uspe\u0161nije. Strategijom za unapre\u0111ivanje polo\u017eaja Roma u Republici Srbiji ukazano je i na \u010dinjenicu da se \u0161kole sa ve\u0107im brojem romske dece etiketiraju kao \u201eciganske \u0161kole”, kao i da roditelji dece ve\u0107inske populacije iz njih ispisuju svoju decu, me\u0111utim de\u0161ava se da to \u010dine i romski roditelji, jer smatraju da takve \u0161kole ne nude dovoljan obrazovni nivo. Strategija, kao jedan od glavnih problema, navodi nepostojanje sveobuhvatnijih antisegregacijskih zakonskih re\u0161enja i nepostojanje institucionalizovanog pra\u0107enja ovakvih pojava. Pored toga, isti\u010de i da dok se ne prona\u0111u sistemska re\u0161enja, problemi sa segregisanim odeljenjima moraju se re\u0161avati od slu\u010daja do slu\u010daja.<\/p>\n Analiza dokaza dostavljenih uz pritu\u017ebu i navoda iz izja\u0161njenja<\/span><\/p>\n 3.8.<\/strong> Poverenica je, imaju\u0107i u vidu predmet pritu\u017ebe, zaklju\u010dila da nije potrebno saslu\u0161ati A. S, direktorku Udru\u017eenja Romkinja \u201eO.” o okolnostima i situaciji u \u0161koli, jer njeno svedo\u010denje nije od zna\u010daja za utvr\u0111ivanje relevantnih \u010dinjenica u ovom predmetu, s obzirom da je radila kao pedago\u0161ka asistentkinja u O\u0160 “V. K.” u periodu od 2002. do 2004. godine.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Uprava za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport, grada Ni\u0161a dostavila je kao dokaz Deklaraciju o ostvarivanju jednakog prava na obrazovanje sve dece iz 2007. godine koju je donela Skup\u0161tina grada Ni\u0161a, kao dokaz svog opredeljenja o jednakom pravu na obrazovanje za sve. Skup\u0161tina grada Ni\u0161a je ovim dokumentom pozvala i \u010dlanove Stalne konferencije gradova i op\u0161tina da pristupe usvajanju Deklaracije o ostvarivanju jednakog prava na obrazovanje sve dece, kao i da svojim aktivnostima doprinesu ostvarivanju postavljenih ciljeva. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti pre svega \u017eeli da pohvali dono\u0161enje ovog dokumenta, kao i ideju da se i drugi gradovi i op\u0161tine podstaknu na usvajanje ovako va\u017enog dokumenta. Me\u0111utim, samo postojanje ovog dokumenta ne isklju\u010duje mogu\u0107nost da pojedine kategorije dece i dalje budu diskriminisane u obrazovanju. S druge strane sama Deklaracija se ne mo\u017ee ceniti kao dokaz, jer je 2009. godine usvojen novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je promenio pristup obrazovanju u Republici Srbiji i koji isti\u010de zna\u010daj inkluzivnog obrazovanja i garantuje pravo na obrazovanje svoj deci, bez diskriminacije.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Aktivnostima koje je sprovodila Uprava za obrazovanje kulturu i sport grada Ni\u0161a, koje se odnose na sastav u\u010denika u O\u0160 \u201eV. K.” u N, odnosno, aktivnostima i postupanjem O\u0160 \u201eV. K.” iz N, koje se odnose na upis u \u0161kolu i sastav u\u010denika u \u0161koli, nisu prekr\u0161ene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
\n\u2013 da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u \u010dl. 98. propisano da je \u0161kola du\u017ena da upi\u0161e svako dete sa podru\u010dja \u0161kole, ali da \u0161kola mo\u017ee da upi\u0161e i dete sa podru\u010dja druge \u0161kole, na zahtev roditelja, u skladu sa mogu\u0107nostima \u0161kole. Roditelj, odnosno staratelj mo\u017ee da izabere osnovnu \u0161kolu u koju \u0107e da upi\u0161e dete podno\u0161enjem zahteva izabranoj \u0161koli najkasnije do 1. februara teku\u0107e kalendarske godine u kojoj se vr\u0161i upis;
\n\u2013 da s obzirom na \u010dinjenicu da zakonom nije propisano da sva deca sa podru\u010dja jedne \u0161kole mogu da budu upisana samo u tu \u0161kolu, jedinica lokalne samouprave nije nadle\u017ena i nije u mogu\u0107nosti da uti\u010de na odluku roditelja u koju \u0161kolu \u0107e upisati dete;
\n\u2013 da je Skup\u0161tina grada Ni\u0161a jo\u0161 2007. godine donela Deklaraciju o ostvarivanju jednakog prava na obrazovanje sve dece, koja je odraz stava grada Ni\u0161a kada je u pitanju jednako pravo na obrazovanje sve dece;
\n\u2013 da u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jedinice lokalne samouprave imaju samo nadle\u017enost za dono\u0161enje akta o mre\u017ei osnovnih \u0161kola i za finansiranje dela ekonomske cene obrazovanja i vaspitanja dece i u\u010denika;
\n\u2013 da su Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u \u010dl. 151. definisani poslovi stru\u010dno-pedago\u0161kog nadzora u smislu savetovanja i pru\u017eanja stru\u010dne pomo\u0107i ustanovi u obezbe\u0111ivanju za\u0161tite dece, u\u010denika i zaposlenih od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi, \u0161to je u nadle\u017enosti prosvetnog savetnika pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja;
\n\u2013 da je problem ve\u0107eg broja romske dece koja su upisana u O\u0160 “V. K.” kompleksan, multidisciplinaran i da zahteva uklju\u010divanje institucija sa svih nivoa vlasti. U re\u0161avanju ovog problema, veliki doprinos bi mogla da daju udru\u017eenja gra\u0111ana koja se bave problemima romske nacionalne manjine, koja do sada nisu imala konkretne predloge u smislu re\u0161avanja problema;<\/p>\n
\n– da je moto \u0161kole \u201eDete je centar sveta” i da se vaspitno obrazovni proces odvija primenom znanja i ve\u0161tina nastavnog kadra, negovanjem ve\u0161tina u\u010denja, individualizovanog pada, negovanjem tolerancije, po\u0161tovanjem razli\u010ditosti. U cilju kreiranja \u0161kole po meri deteta, zna\u010dajnu ulogu ima i saradnja sa porodicom, po\u0161tovanje principa demokrati\u010dnosti, po\u0161tovanje prava deteta i prevazila\u017eenje predrasuda;
\n– da s obzirom na navedene okolnosti i pad nataliteta u Republici Srbiji de\u0161avanje se mo\u017ee smatrati prirodnim procesom u kome blizina romskog naselja na ovoj teritoriji rezultira ve\u0107im upisom dece romske nacionalnosti, kao i da je va\u017ee\u0107im propisima pravo na obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje garantovano svima pod jednakim uslovima;
\n– da bi \u0161kola prekr\u0161ila va\u017ee\u0107e zakone ukoliko ne bi upisala svu decu koja se za upis prijavljuju, kako sa teritorije na kojoj se \u0161kola nalazi, tako i sa drugih teritorija, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost;
\n– da su \u0161kola i druge relevantne institucije preduzimale aktivnosti koje bi doprinele desegregaciji, koja je veoma spor proces;
\n– da \u0161kola sa lokalnom zajednicom, \u0161irom dru\u0161tvenom sredinom, sa nevladinim organizacijama i drugim akterima sara\u0111uje u cilju postizanja punog sklada izme\u0111u individualnog i dru\u0161tvenog interesa u obrazovanju i vaspitanju. Psiholog \u0161kole je u Timu za izradu Lokalne strategije za integraciju Roma u obrazovni sistem i \u010dlan je lokalnog tima za \u201eJednake \u0161anse u obrazovanju”;
\n– da u dosada\u0161njem radu \u0161kole nije zabele\u017eena ni jedna pritu\u017eba u\u010denika, roditelja niti nadle\u017enih institucija zbog diskriminacije, da su sve aktivnosti u godi\u0161njim planovima rada \u0161kole, a da su sve nastavne i vannastavne aktivnosti usmerene ka pobolj\u0161anju kvaliteta rada \u0161kole;
\n– da ovaj cilj podrazumeva prilago\u0111avanje metoda i sadr\u017eaja rada potrebama i specifi\u010dnostima u\u010denika (obrazovnim, jezi\u010dkim barijerama, iskustvenim i kulturolo\u0161kim razlikama), kao i aktivnostima u vezi sa pobolj\u0161anjem komunikacije i saradnje na relaciji \u0161kola-u\u010denik-porodica. Programske aktivnosti \u0161kole bile su usmerene na podizanje kompetencija nastavnog kadra za rad sa u\u010denicima i roditeljima romske nacionalne manjine (nastavnici primenjuju znanja i ve\u0161tine koje su stekli na akreditovanim seminarima o nenasilnoj komunikaciji, prevazila\u017eenju stereotipa i predrasuda, uva\u017eavanju kulturnog identiteta, razvijanje saradnje, razumevanja i tolerancije i dr.), a pravila pona\u0161anja u\u010denika i zaposlenih nisu diskriminatorna, jer va\u017ee za sve;
\n– da je \u0161kola aktivno sprovodila antidiskriminatorni program kroz sve segmente rada, tako da je realizovan projekat \u201eJednake \u0161anse – Roma Education Initiative, integracija romske dece i mladih u sistem obrazovanja”. Projekat je sproveden u \u0161kolskoj godini 2003\/04 i 2005\/06, a podr\u017eali su ga Education Support Program iz Budimpe\u0161te, Fond za otvoreno dru\u0161tvo Beograd i UNICEF;
\n– da su u okviru ovog projekta realizovani brojni potprojekti, kao \u0161to su: \u201eTo smo mi” – promocija O\u0160 V. K.; \u201e\u017delimo vi\u0161e, mo\u017eemo vi\u0161e” – pripremna nastava za u\u010denike 8. razreda za polaganje kvalifikacionih ispita za upis u srednje \u0161kole; \u201eKorak dalje” – oboga\u0107ivanje modela saradnje na relaciji \u0161kola-porodica-u\u010denik; \u201eRazvijanje kadra za unapre\u0111ivanje obrazovanja Roma” – izrada studije slu\u010daja; Izrada flajera za promociju \u0161kole u novom stambenom naselju u blizini \u0161kole. Tako\u0111e, kroz ovaj projekat je afirmisan rad romskog, odnosno, sada pedago\u0161kog asistenta, koji je u funkciji pru\u017eanja podr\u0161ke u\u010denicima, roditeljima i nastavnicima u procesu \u0161kolovanja radi ostvarivanja dugoro\u010dnih strate\u0161kih ciljeva obrazovanja, uklju\u010duju\u0107i posebno marginalizovane dru\u0161tvene grupe;
\n– da su realizovani i drugi projekti kao \u0161to su: \u201eProjekat gra\u0111anin” – podsticanje de\u010dije inicijative za re\u0161avanje aktuelnih problema u\u010denika; \u201e\u0160kola fudbala” – negovanje zdravih stilova \u017eivota, dobrih me\u0111uljudskih odnosa i timskog rada; \u201eDe\u010dji parlament”; \u201eMala \u0161kola porodi\u010dnog \u017eivota” i dr. Ura\u0111ena je priprema i produkcija dva igrana filma \u201ePsihosocijalna podr\u0161ka za decu, \u017eene i porodice u readmisiji” – prevencija porodi\u010dnog nasilja, a snimljena su i dva filma u kojima su zna\u010dajnu ulogu imali i u\u010denici i zaposleni u \u0161koli i to \u201eObrazovanjem do boljeg sutra” koji je dobio nagradu UNICEF-a (2009) i film \u201eObrazovanje Roma” (2009);
\n– da je \u0161kolske 2010\/11 godine, u saradnji sa partnerskim \u0161kolama O\u0160 \u201eRadoje Domanovi\u0107” i O\u0160 \u201eSveti Sava”, realizovan projekat \u201e\u0160kola bez nasilja”;
\n– da je bila zna\u010dajna uloga \u0161kole u projektu \u201eObrazovanje za sve”, u okviru kojeg su nastavnici pro\u0161li obuke koje se odnose na pobolj\u0161anje dostupnosti i unapre\u0111enja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za decu marginalizovanih grupa i podr\u0161ka razvoju antidiskriminatorne kulture u obrazovno \u00acvaspitnim ustanovama. Pored toga, realizovani su i brojni edukativni i preventivni programi i aktivnosti u \u0161koli (kao \u0161to su radionice na temu zabrane nasilja, reproduktivnog zdravlja, diskriminacije, prava deteta, trgovine ljudima, bolestima zavisnosti i dr.) a \u0161kola je u\u010destvovala i ostvarila zapa\u017eene rezultata na mnogobrojnim konkursima, takmi\u010denjima, turnirima, forumima i dr.;
\n– da je uzimaju\u0107i sve navedeno u obzir jasno da je pritu\u017eba neosnovana i da \u0161kola ula\u017ee velike napore, kao i da izlazi u susret mnogim potrebama u\u010denika. Me\u0111utim, za ostvarenje ovog strate\u0161kog cilja potrebna je ve\u0107a dr\u017eavna i institucionalna podr\u0161ka;
\n– da \u0161kola ve\u0107 du\u017ee vreme ukazuje lokalnoj zajednici i \u0160kolskoj upravi na problem segregacije u\u010denika romske nacionalnosti i da poku\u0161ava da re\u0161i ovaj problem u domenu svoje odgovornosti, ali se ve\u0107 godinama ispostavlja da problem prevazilazi kapacitete i delokrug rada \u0161kole. U tom smislu je \u0161koli potrebna mnogo ve\u0107a podr\u0161ka lokalne zajednice, drugih \u0161kola iz okru\u017eenja i \u0161kolske uprave kako bi se ova spontana segregacija prevazi\u0161la.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba R. protiv vi\u0161e lica i institucija zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n