<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe UG \u201eI.” K, podnete u ime maloletnog A. P, uz saglasnost zakonske zastupnice M. P, protiv O\u0160 \u201eD. O.” u K, povodom fizi\u010dkog i psihi\u010dkog maltretiranja, vre\u0111anja i ismevanja koje A. P. trpi od drugih u\u010denika ove \u0161kole zbog pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Udru\u017eenje gra\u0111ana \u201eI.” K. podneo je pritu\u017ebu u ime maloletnog A. P, uz saglasnost majke M. P, protiv Osnovne \u0161kole \u201eD. O.” K.<\/span><\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n \u2013 da je A. romske nacionalnosti i da \u017eivi u izuzetno lo\u0161im socio-materijalnim uslovima, u porodici koja je korisnik nov\u010dane socijalne pomo\u0107i, da vi\u0161e godina u \u0161koli trpi fizi\u010dko i psihi\u010dko maltretiranje od u\u010denika i \u201einstitucije”, kao i da ga nazivaju pogrdnim imenima i ismevaju zbog boje ko\u017ee i nacionalnosti; 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu su dostavljeni slede\u0107i dokazi: izve\u0161taj lekara specijaliste od 24. oktobra 2012. godine, izve\u0161taj stacionarne zdravstvene ustanove \u2013 neurologija od 29. oktobra 2011. godine, izve\u0161taj specijaliste endrokrinologa u Centru za radiologiju KC N. od 28. decembra 2011. godine, izvod iz mati\u010dne knjige ro\u0111enih A. P, kopija li\u010dne karte M. P. i ocena prvostepene lekarske komisije Republi\u010dkog zavoda za zdravstveno osiguranje.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa su u toku postupka pribavljena izja\u0161njenja u\u010diteljice M. M, B. R, direktora O\u0160 \u201eD. O.” i stru\u010dne slu\u017ebe ove \u0161kole.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju direktora B. R, izme\u0111u ostalog je navedeno:<\/p>\n \u2013 da O\u0160 \u201eD. O.” postoji 59 godina, da ima oko 1100 u\u010denika i 86 zaposlenih. Pored u\u010denika koji \u017eive na njenoj teritoriji, u ovu \u0161kolu se upisuju i deca sa teritorija koje pripadaju drugima osnovnim \u0161kolama, i to iz razloga \u0161to nastavno osoblje radi kvalitetno. Veliki broj u\u010denika u\u010destvuje na svim oblicima i nivoima takmi\u010denja i posti\u017eu zavidne rezultate, \u0161to je sve uticalo da je renome i ugled \u0161kole na vi\u0161em nivou i da se \u0161kola kotira kao jedna od boljih u R. okrugu, ali i \u0161ire; 1.6.<\/strong> Uz izja\u0161njenje B. R, direktora \u0161kole, dostavljene su i izjave roditelja M. M. od 26. oktobra 2012. godine, zapisnici sa sastanka \u0161kolskog Tima za za\u0161titu dece od nasilja, odluka direktora o formiranju komisije od 14. novembra 2012. godine, zapisnici sa sastanaka komisije od 16. i 20. novembra 2012. godine, izjava koju je u\u010diteljica M. M. dala komisiji, dopis roditelja u\u010denika \u0160kolskoj upravi u K. od 16. novembra 2012. godine, izjava u\u010ditelja B. P, izjava profesora fizi\u010dkog vaspitanja S. \u0110. od 26. novembra 2012. godine, izjava nastavnice engleskog jezika M. M, izjava roditelja deteta romske nacionalnosti, zapisnik sa sednice sindikata od 13. novembra 2012. godine, poziv koji je \u0161kola uputila M. P. od 16. novembra 2012. godine, izjave u\u010denika IV-1 M. M, N. P. i D. \u0160. od 26. oktobra 2012. godine, izjava predstavnika romske nacionalne manjine u MZ \u201eL.” u K. i izja\u0161njenje u\u010diteljice M. M.<\/p>\n 1.7.<\/strong> U izja\u0161njenju u\u010diteljice M. M, izme\u0111u ostalog je navedeno:<\/p>\n \u2013 da je \u010ditaju\u0107i navedenu pritu\u017ebu imala utisak da \u010dita o nekoj drugoj u\u010diteljici i deci koja nisu njeni \u0111aci, a da ni u jednom redu pritu\u017ebe nije prepoznala sebe i svoje \u0111ake, odnosno da je imala utisak da \u010dita o monstrumima koji se igraju tu\u0111im \u017eivotom i budu\u0107no\u0161\u0107u; 1.8.<\/strong> Uz izja\u0161njenje direktora O\u0160 \u201eD. O.” dostavljeni su izve\u0161taji, odnosno zapisnici o aktivnostima komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjeni\u010dnog stanja spornog doga\u0111aja, u kojima je, izme\u0111u ostalog, navedeno i:<\/p>\n \u2013 da je u ovom slu\u010daju komisija \u201enedvosmisleno utvrdila da nije bilo ni rasne ni nacionalne diskriminacije” 1.9.<\/strong> Uz izja\u0161njenje je dostavljena izjava roditelja u\u010denika IV-1, u kojoj je navedeno:<\/p>\n \u2013 da odgovorno tvrde da nikada nije bilo indicija za sumnju o odnosu u\u010diteljice i bilo kog deteta i da su sva deca bila u obavezi da po\u0161tuju pravila pona\u0161anja u \u0161koli; 1.10.<\/strong> Uz izja\u0161njenje je dostavljena i izjava profesora fizi\u010dke kulture S. \u0110, u kojoj je navedeno:<\/p>\n \u2013 da pod moralnom i materijalnom odgovorno\u0161\u0107u izjavljuje da nije istina da su deca na \u010dasu bila sama, odnosno da su u\u010denici IV razreda bili pod nadzorom u\u010denika VIII razreda; 1.11.<\/strong> Tako\u0111e je prilo\u017eena i izjava D. O, biv\u0161e u\u010denica ove \u0161kole koja je romske nacionalnosti, u kojoj je navela da su ona, njeni ro\u0111aci i njena deca i\u0161li i idu u ovu \u0161kolu, da je zadovoljna \u0161kolom, da nema primedbi, kao i da u \u0161koli svi izlaze u susret njenoj deci, od direktora \u0161kole, razredne stare\u0161ine do nastavnika.<\/p>\n 1.12.<\/strong> Jedan od priloga je bio i izjava N. B, predsednika Dru\u0161tva Roma \u201eR.”, u kojoj je, pored ostalog, navedeno da iz li\u010dnog iskustva i iskustva njegovih kom\u0161ija romske nacionalnosti mo\u017ee da iznese samo pozitivna iskustva o ovoj \u0161koli, da za vreme \u0161kolovanja njegovog sina i druge dece romske nacionalnosti, nikada nije do\u0161lo do bilo kakvog nacionalnog ili verskog poni\u017eavanja. Tako\u0111e, navedeno je i da su mu \u201evrata rukovodstva” uvek bila otvorena za bilo koji problem, da je veliki broj dece romske zajednice dobijao garderobu, u\u010deni\u010dki pribor i besplatne ud\u017ebenike. Ova \u0161kola je \u0161kolskim tablama i drugim nastavnim sredstvima opremila prostorije za podu\u010davanje \u201ena\u0161e dece”, zbog \u010dega izra\u017eava \u017ealjenje \u0161to neko, radi li\u010dne koristi, \u201eblati” ime \u0161kole i remeti odnose izme\u0111u romske zajednice i ove obrazovne ustanove.<\/p>\n 1.13.<\/strong> Jedan od priloga uz izja\u0161njenje je zapisnik sa sednice sindikata, u kojem je navedeno da je 47 nastavnika pru\u017eilo podr\u0161ku nastavnici M. M. u vezi ovog doga\u0111aja, jer su u medijima iznete neistine, kako navode.<\/p>\n 1.14.<\/strong> Uz izja\u0161njenje su prilo\u017eene izjave dece, koje su prikupile psiholo\u0161kinja B.\u0110. i pedago\u0161kinja A. P. M. Izjave su uzete u prisustvu roditelja, a deca su u pojedina\u010dnim izjavama izme\u0111u ostalog navela i:<\/p>\n \u2013 D. \u0160: da je na \u010dasu fizi\u010dkog M. sasvim slu\u010dajno zgazio A, on se naljutio i zbog toga je psovao M. Posle \u0161kole su se M. i A. tukli i M. je \u201emalo ja\u010de” gurnuo A. nakon \u010dega je on pao i po\u010deo da pla\u010de. Tako\u0111e, navela je da nije ta\u010dno da su deca povla\u010dila crtu na klupi kada su sedela sa A, da je ona sedela sa njim vi\u0161e puta i pomagala mu kad god je bilo potrebe a lepo su se i dru\u017eili; 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je 24. oktobra 2012. godine, za vreme \u010dasa fizi\u010dkog vaspitanja i nakon ovog \u010dasa, do\u0161lo do vr\u0161nja\u010dkog fizi\u010dkog i psihi\u010dkog sukoba izme\u0111u M. M. i A. P. Sukob je kulminirao nakon nastave, u vreme kada su deca krenula ku\u0107i.<\/span><\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u priloge dostavljene uz pritu\u017ebu i odgovor na pritu\u017ebu, utvr\u0111eno je da su se u re\u0161avanje problema, nakon vr\u0161nja\u010dkog sukoba, uklju\u010dili roditelji dece, direktor \u0161kole, tim za za\u0161titu od nasilja, u\u010diteljica i psiholo\u0161ko-pedago\u0161ka slu\u017eba, kao i da su preuzimane aktivnosti u odgovoru na vr\u0161nja\u010dko nasilje.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Utvr\u0111eno je da je ovaj doga\u0111aj dobio i medijsku pa\u017enju, da je sa doga\u0111ajem bila upoznata i javnost van \u0161kole, s obzirom da je objavljen \u010dlanak u dnevnom list \u201eBlic” od 12. novembra 2012. godine, pod naslovom \u2013 \u201eGrupa \u0111aka tukla vr\u0161njaka”, a ostala deca skandirala \u201eubij Ciganina”, u kojem su izneto isto \u010dinjeni\u010dno stanje i opis doga\u0111aja kao i u pritu\u017ebi.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Uvidom u priloge iz pritu\u017ebe utvr\u0111eno je da je A. P. 29. oktobra 2011. godine postavljena dijagnoza paresis facialis, a na osnovu izve\u0161taja lekara specijaliste Zdravstvenog centa Kru\u0161evac utvr\u0111eno je da je 24. oktobra 2012. godine, A. P. bio na pregledu i da je tom prilikom konstatovano vr\u0161nja\u010dko nasilje.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja, kao i prilog.<\/span><\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta , koja u \u010dl. 28. predvi\u0111a da dete, izme\u0111u ostalog, ima pravo na obrazovanje, te je dr\u017eava du\u017ena da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogu\u0107i da obrazovne i stru\u010dne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno poha\u0111anje \u0161kole i smanjenje stope napu\u0161tanja \u0161kole. \u010clanom 2. odre\u0111eno je da \u0107e ugovornice po\u0161tovati i obezbe\u0111ivati prava utvr\u0111ena Konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom bez obzira na rasu, boju ko\u017ee, pol, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo uverenje, nacionalno, etni\u010dko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, ro\u0111enje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. Ciljevi obrazovanja regulisani su odredbama \u010dl. 29. st. 1. kojima je propisano da su ugovornice saglasne da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na razvoj detetove li\u010dnosti, razvoj po\u0161tovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, razvoj po\u0161tovanja detetovih roditelja i kulturnog identiteta ali i da treba da bude usmereno na pripremu deteta za odgovoran \u017eivot u slobodnom dru\u0161tvu, u duhu razumevanja, mira, tolerancije, jednakosti polova i prijateljstva me\u0111u svim narodima, etni\u010dkim, nacionalnim i verskim grupama.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Komitet za prava deteta doneo je Op\u0161ti komentar broj 1. o ciljevima obrazovanja u kojem su ciljevi obrazovanja iz Konvencije postavljeni kao ciljevi koji su direktno povezani sa ostvarenjem detetovih ljudskih prava i dostojanstva. Tako\u0111e, Op\u0161tim komentarom br. 1. propisano je da diskriminacija po bilo kom osnovu navedenom u \u010dl. 2. Konvencije, vre\u0111a ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili \u010dak uni\u0161ti sposobnost deteta da ima koristi od mogu\u0107nosti koje mu pru\u017ea obrazovanje. Sva diskriminatorna postupanja u ovom dokumentu su navedena kao postupci koji su u direktnoj suprotnosti sa zahtevima da obrazovanje treba da bude usmereno na razvoj detetove li\u010dnosti, talenata i mentalnih i fizi\u010dkih sposobnosti do krajnjih granica. Komitet je tako\u0111e naglasio i vezu izme\u0111u \u010dl. 29. st. 1. i borbe protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i srodne netolerancije. Tako\u0111e je istaknuto da rasizam i srodne pojave cvetaju tamo gde postoji neznanje, neosnovani strahovi od rasnih, etni\u010dkih, verskih, kulturnih i jezi\u010dkih ili drugih oblika razlike, iskori\u0161\u0107avanje predrasuda, ili u\u010denje ili \u0161irenje iskrivljenih vrednosti. Pouzdan i trajan lek za sve ove propuste jeste obezbe\u0111ivanje takvog obrazovanja koje podsti\u010de razumevanje i po\u0161tovanje vrednosti promovisanih \u010dl. 29. st. 1, uklju\u010duju\u0107i po\u0161tovanje razlika, i koje se suprotstavlja svim oblicima diskriminacije i predrasuda. Nagla\u0161eno je da je va\u017eno usredsrediti se na detetovu sopstvenu zajednicu prilikom nastave o ljudskim i de\u010djim pravima i principima nediskriminacije, jer takva nastava mo\u017ee delotvorno da doprinese spre\u010davanju i eliminaciji rasizma, etni\u010dke diskriminacije, ksenofobije i srodne netolerancije.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije , koji u \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije, pa je tako \u010dl. 19. st. 2. zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isklju\u010diti ih iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, a odredbama \u010dl. 44. st. 1. propisano je da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lice, po osnovu: rasne, nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke, verske ili polne pripadnosti, fizi\u010dkih i psihi\u010dkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politi\u010dkog opredeljenja i podsticanja ili nespre\u010davanje takvih aktivnosti. \u010clanom 45. propisana je zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, tako \u0161to je u ustanovi zabranjeno: fizi\u010dko, psihi\u010dko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje dece i u\u010denika; fizi\u010dko ka\u017enjavanje i vre\u0111anje li\u010dnosti, odnosno seksualna zloupotreba dece i u\u010denika ili zaposlenih. Nasilje i zlostavljanje defini\u0161u se kao svaki oblik jedanput u\u010dinjenog ili ponavljanog verbalnog ili neverbalnog pona\u0161anja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugro\u017eavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva li\u010dnosti deteta i u\u010denika ili zaposlenog. Propisano je i da je ustanova du\u017ena da odmah podnese prijavu nadle\u017enom organu ako se kod deteta ili u\u010denika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja. U smislu ovog zakona pod fizi\u010dkim nasiljem se smatra fizi\u010dko ka\u017enjavanje dece i u\u010denika od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba; svako pona\u0161anje koje mo\u017ee da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povre\u0111ivanja deteta, u\u010denika ili zaposlenog; nasilno pona\u0161anje zaposlenog prema deci, u\u010denicima ili drugim zaposlenim, kao i u\u010denika prema drugim u\u010denicima ili zaposlenim. Sa druge strane, psihi\u010dko nasilje je definisano kao pona\u0161anje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugro\u017eavanja psihi\u010dkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta i u\u010denika ili zaposlenog, dok je socijalno nasilje isklju\u010divanje deteta i u\u010denika iz grupe vr\u0161njaka i razli\u010ditih oblika socijalnih aktivnosti ustanove. U ustanovi je zabranjen svaki oblik nasilja i zlostavljanja.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, propisan je sadr\u017eaj i na\u010dini sprovo\u0111enja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslovi i na\u010dini za procenu rizika, na\u010dini za\u0161tite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i pra\u0107enje efekata preduzetih mera i aktivnosti. Ovim pravilnikom je nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje razvrstano po nivoima sa ciljem obezbe\u0111ivanja ujedna\u010denog postupanja (intervenisanja) ustanova u situacijama nasilja i zlostavljanja kada su akteri deca, odnosno u\u010denici. Navedeno je i da isti oblici nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja mogu da se pojave na vi\u0161e nivoa, ali se razlikuju u intenzitetu, stepenu rizika, u\u010destalosti, posledicama i u\u010desnicima. U prvi nivo spadaju oblici fizi\u010dkog nasilja i zlostavljanja, i to: udaranje \u010dvrga, guranje, \u0161tipanje, grebanje, ga\u0111anje, \u010dupanje, ujedanje, saplitanje, \u0161utiranje, prljanje, uni\u0161tavanje stvari, a u prvi nivo psihi\u010dkog nasilja i zlostavljanja spada omalova\u017eavanje, ogovaranje, vre\u0111anje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje i \u201eprozivanje”. Kod socijalnog nasilja je prvi nivo dobacivanje, podsmevanje, isklju\u010divanje iz grupe ili zajedni\u010dkih aktivnosti, favorizovanje na osnovu razli\u010ditosti i \u0161irenje glasina.<\/p>\n Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.9.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da analizom pritu\u017ebe i priloga, kao i izja\u0161njenja na pritu\u017ebu sa prilozima nije utvr\u0111eno da je pre tri godine, na po\u010detku prvog razreda, A. P. diskriminisala u\u010diteljica M. M, odnosno da nije utvr\u0111eno da mu je rekla \u201evidi se da si Ciganin, pogledaj kako ti je neuredna sveska”. Pre svega, navodi iz pritu\u017ebe su kontradiktorni, jer je navedeno da u \u0161koli niko nije znao da je A. romske nacionalnosti, a dalje je navedeno da je u\u010diteljica na po\u010detku prvog razreda, navodno izgovorila spornu re\u010denicu. S obzirom da se radi o samom po\u010detku A. \u0161kolovanja, u \u0161koli niko nije ni mogao da zna koje je on nacionalnosti jer pre toga nije i\u0161ao u \u0161kolu. Kako nije ponu\u0111en ni jedan dokaz za ovu tvrdnju, a M. M. je osporila, odnosno, negirala da je bilo kada izjavila takvu re\u010denicu, mo\u017ee se konstatovati da nije utvr\u0111eno da je u\u010diteljica diskriminisala A.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Tako\u0111e, u pritu\u017ebi se navodi da u\u010diteljica ni\u0161ta nije preduzimala iako je znala da druga deca psuju i ismevaju A. Me\u0111utim, u pritu\u017ebi se o ovim doga\u0111ajima govori na uop\u0161ten na\u010din, bez navo\u0111enja bilo kakvih dokaza ili preciznijeg opisa situacije. S tim u vezi, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da, prema odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, onaj ko tvrdi da je bio izlo\u017een diskriminatornom postupanju treba da navede ko je diskriminator, \u0161ta se i kada desilo, da li je neko bio prisutan, kao i da pru\u017ei dokaze za svoje tvrdnje, odnosno, ozna\u010di dokazna sredstva. Kako je sve ovo u konkretnom slu\u010daju izostalo, mo\u017ee se konstatovati da nije utvr\u0111eno da je u\u010diteljica ne\u010dinjenjem diskriminisala A.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da postupak povodom spornog doga\u0111aja od 24. oktobra 2012. godine, zahteva povi\u0161en stepen pa\u017enje, jer je dete potencijalna \u017ertva diskriminacije, dok su, kao potencijalni diskriminatori, navedena tako\u0111e deca. Kao \u0161to je prethodno navedeno, diskriminacija po bilo kom osnovu vre\u0111a ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili \u010dak uni\u0161ti sposobnost deteta da ima koristi od mogu\u0107nosti koje mu pru\u017ea obrazovanje.<\/p>\n 3.12.<\/strong> U toku postupka su analizirani samo oni navodi iz pritu\u017ebe i iz izja\u0161njenja koji su od zna\u010daja za utvr\u0111ivanje diskriminacije, a ne i oni navodi koji se odnose na eventualne druge propuste u radu ili postupanju, za koje su nadle\u017eni drugi dr\u017eavni organ. To, izme\u0111u ostalog, zna\u010di da je za utvr\u0111ivanje diskriminacije irelevantno da li je nastavnik fizi\u010dkog vaspitanja na \u010dasu ostavio decu osmog razreda da nadziru mla\u0111u decu, ko se i u koje vreme nalazio u psiholo\u0161ko-pedago\u0161koj slu\u017ebi i sl..<\/p>\n 3.13.<\/strong> Po pitanju navoda iz pritu\u017ebe da je A. dijagnostikovana paresis facialis, kao posledica konstantnog fizi\u010dkog maltretiranja i stresa, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da, osim navoda iz pritu\u017ebe, ni\u0161ta drugo ne upu\u0107uje na zaklju\u010dak da je do pareze do\u0161lo usled maltretiranja i stresa koje je A. trpeo u \u0161koli. Naprotiv, iz izja\u0161njenja se mo\u017ee konstatovati da je pre paresis facialis A. imao boginje zbog kojih je odsustvovao iz \u0161kole, a da je nakon toga odsustvo samo produ\u017eeno. Imaju\u0107i ovo u vidu, mo\u017ee se zaklju\u010diti da je malo verovatno da je do paresis facialis do\u0161lo zbog konstantnog fizi\u010dkog maltretiranja i stresa u \u0161koli, jer u tom periodu A. nije ni i\u0161ao u \u0161kolu, u du\u017eem vremenskom periodu, zbog boginja. Tako\u0111e, u konkretnom slu\u010daju je zna\u010dajan i izve\u0161taj lekara specijaliste u kojem se nigde ne ukazuje na mogu\u0107nost da je do paresis facialis do\u0161lo usled pretrpljenog nasilja, stresa i sli\u010dno, kao i \u010dinjenica da se u izve\u0161taju navodi i da se A. stariji brat tako\u0111e le\u010dio od paresis facialis.<\/p>\n 3.14.<\/strong> U toku postupka je utvr\u0111eno da se 24. oktobra 2012. godine dogodio verbalni i fizi\u010dki sukob izme\u0111u A. P. i M. M, a u jednom delu je u\u010destvovao i N. P. Me\u0111utim, na osnovu izjava svih u\u010desnika ovog doga\u0111aja ne mo\u017ee se zaklju\u010diti da je do sukoba me\u0111u decom do\u0161lo zato \u0161to je A. romske nacionalnosti. Ovo potvr\u0111uju i izjave dece, iz kojih se tako\u0111e ne mo\u017ee zaklju\u010diti da je sukob imao za osnov A. nacionalnu pripadnost. Pored toga, iz izve\u0161taja lekara De\u010djeg dispanzera, utvr\u0111eno je da je A. bio uznemiren i da je naveo da ima bolove, ali da nisu konstatovane povrede. Na osnovu dokaza koje je \u0161kola dostavila, utvr\u0111eno je da su preduzete odre\u0111ene mere u slu\u010daju vr\u0161nja\u010dkog nasilja me\u0111u u\u010denicima, i to: obavljanje razgovora sa decom i roditeljima i postupanje Tima za za\u0161titu u\u010denika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Me\u0111utim, \u010dinjenica da je M. P. prebacila A. u drugu \u0161kolu odmah nakon spronog doga\u0111aja, ukazuju na to da za A. i njegovu porodicu ovaj doga\u0111aj nije predstavljao obi\u010dan sukob me\u0111u decom. Iako u ovom slu\u010daju nije utvr\u0111eno da je do sukoba me\u0111u decom do\u0161lo na osnovu nacionale pripadnosti, Poverenica ukazuje da je va\u017eno da \u0161kola preduzima aktivnosti u cilju spre\u010davanja diskriminacije, uklju\u010duju\u0107i i preventivne aktivnosti.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da u svakoj situaciji u kojoj je u sukob uklju\u010deno i dete pripadnik neke nacionalne manjine, \u0161kola mora da poka\u017ee stepen povi\u0161ene pa\u017enje kako bi spre\u010dila svaki vid izra\u017eavanja netrpeljivosti i diskriminacije. Zbog posebnog socijalnog i ekonomskog polo\u017eaja u kojem se nalaze Romi u Srbiji, \u0161kola i nastavno osoblje imaju poja\u010danu ulogu, a pre svega obavezu da deci romske nacionalnosti omogu\u0107e pra\u0107enje nastave i u\u010de\u0161\u0107e u drugim vaspitno-obrazovnim aktivnostima \u0161kole u uslovima bez diskriminacije i omalova\u017eavanja. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti napominje da \u0161kole i druge obrazovne institucije imaju obavezu da pru\u017ee za\u0161titu u\u010denicima od svih oblika vr\u0161nja\u010dkog nasilja, ali i da obezbede njihovo razumevanje i prihvatanje razli\u010ditosti, da kod dece razvijaju duh tolerancije i socijalne kohezije i adekvatnu pripremu svih u\u010denika za u\u010denje i rad u vr\u0161nja\u010dkoj zajednici.<\/p>\n
\n\u2013 da je A. u\u010denik IV-1 razreda Osnovne \u0161kole \u201eD. O.” u K;
\n\u2013 da A. \u017eivi sa majkom M. P, sestrom T. A. (studentkinja Visoke \u0161kole…) i starijim bratom R. A. (u\u010denik srednje \u0161kole), da su korisnici nov\u010dane socijalne pomo\u0107i, \u017eive u op\u0161tinskoj ku\u0107i koja nije funkcionalna jer u njoj nema vode ni kupatila, ali da su svi \u010dlanovi porodice izuzetno pedantni, da vode ra\u010duna o higijeni i obla\u010denju, posebno A;
\n\u2013 da A. u \u0161koli trpi psihi\u010dko nasilje na nacionalnoj osnovi jo\u0161 od prvog razreda \u201e\u0161to potvr\u0111uje i prilo\u017eena lekarska dokumentacija iz 2011. godine (kada je zbog konstantnog psihi\u010dkog maltretiranja i jakog stresa dobio parezu lica)”;
\n\u2013 da u \u0161koli niko nije znao da je romske nacionalnosti sve dok u\u010diteljica M. M. nije rekla pred svim u\u010denicima u prvom razredu, kada mu je pregledala doma\u0107i zadatak, \u201evidi se da si Ciganin, pogledaj kako ti je neuredna sveska”;
\n\u2013 da je A. od tada svakodnevno izlo\u017een fizi\u010dkom i psihi\u010dkom maltretiranju u \u0161koli, a posebno u odeljenju jer niko ne \u017eeli da se dru\u017ei sa njim. Naj\u010de\u0161\u0107e sedi sam u klupi zbog straha od maltretiranja a kada sedne sa nekim na insistiranje u\u010diteljice, drug ili drugarica iz klupe mu se podsmevaju, i ne dozvoljavaju mu ni rukom da pre\u0111e na njihovu polovinu stola;
\n\u2013 da A. druga deca u \u0161koli \u010desto nazivaju \u201eCiganine i psuju mu majku cigansku”, nazivaju ga pogrdnim imenima, \u0161utiraju ga i udaraju na \u010dasovima i na odmorima. Vi\u0161e puta je bio pretu\u010den u \u0161koli ali niko iz \u0161kole nije reagovao, u\u010diteljica je znala za sve to ali nikada nije preduzela mere, a vi\u0161e puta je poku\u0161ala da ga izbaci iz odeljenja. U toku pro\u0161le \u0161kolske godine, kada je A. bio odsutan iz \u0161kole zbog pareze lica, u\u010diteljica je podnela prekr\u0161ajnu prijavu protiv majke jer dete nije poha\u0111alo \u0161kolu, iako je uredno bila obave\u0161tena o problemu koji je A. u tom trenutku imao;
\n\u2013 da se A. jako lo\u0161e ose\u0107a, da je depresivan, upla\u0161en, pla\u010dljiv i da drhti zbog ismevanja od druge dece, koja mu pored ostalog govore i da smrdi, iako se de\u010dak svakodnevno kupa nekada i vi\u0161e puta na dan, a u napadima panike i straha jako trlja lice i ko\u017eu sapunom kako bi mu ko\u017ea izbelela;
\n\u2013 da su ga, prema A. navodima, najvi\u0161e maltretirali, ismevali i nazivali \u201eCiganinom” i da su mu najvi\u0161e \u201epsovali majku cigansku”, N. P, M. i F, u\u010denici njegovog odeljenja. U po\u010detku on to iz straha nije nikome govorio, ali je tra\u017eio od majke da ga premesti u drugu \u0161kolu, \u0161to je ona odbila nadaju\u0107i se da \u0107e se situacija smiriti. A. je poku\u0161ao nekoliko puta da reaguje i da se za\u0161titi, ali se svaki put zavr\u0161avalo jo\u0161 gore po njega, jer je verbalno i fizi\u010dko maltretiranje bilo brutalnije i u\u010destalije;
\n\u2013 da ga je majka, zbog svega toga, svakodnevno pratila u \u0161kolu i \u010dekala posle \u0161kole, \u0161to je drugoj deci bio jo\u0161 jedan razlog za podsmevanje i vre\u0111anje, kao i da ga 24. oktobra 2012. godine prvi put nije ispratila, jer je A. to zamolio zato \u0161to mu se deca smeju kada ga majka prati;
\n\u2013 da je upravo tog dana, za vreme \u010dasa fizi\u010dkog vaspitanja, na kojem nastavnik nije bio prisutan (ostavio je u\u010denike VIII razreda da nadziru u\u010denike IV razreda), zapo\u010delo verbalno maltretiranje, i to tako \u0161to su mu neki u\u010denici iz njegovog odeljenja rekli \u201ebe\u017ei odavde Ciganine, vidi kako smrdi\u0161”. A. je krenuo prema njima, a oni su po\u010deli da ga guraju i da se svi smeju. U\u010denici VIII razreda koji su bili prisutni tako\u0111e su se smejali i skandirali \u201eudri ga…, nabodi ga, majku mu cigansku” i sli\u010dno. A. se zbog \u0161oka i straha povukao i vratio u u\u010dionicu. Kada su se \u010dasovi zavr\u0161ili oko 18:30, A. je otvorio vrata od u\u010dionice i slu\u010dajno okrznuo M, na \u0161ta mu je M. drsko odgovorio \u201evide\u0107e\u0161 ti svoga boga, majku ti cigansku”. A. ga je zatim pitao \u201e\u0161ta ti meni stalno majku cigansku”, nakon \u010dega je M. krenuo prema njemu sa re\u010dima “ajde da te vidim sad \u0161ta \u0107e\u0161”, pa se naglo okrenuo i oti\u0161ao negde. Nakon toga je A. iza\u0161ao iz \u0161kole, ve\u0107 je bio mrak, ispred je bilo puno dece, i u tom momentu su mu pri\u0161li N. P, M. i jo\u0161 neka deca, koji su mu istrgli torbu, \u0161utnuli ga i oborili na zemlju. Dok je A. bio na zemlji, jedan de\u010dak mu je dr\u017eao ruke da ne bi mogao da se brani, dok su ga ostali \u0161utirali po le\u0111ima, stomaku i po celom telu. Udarala su ga i \u0161utirala \u010detvorica de\u010daka, dok su ostali gledali i skandirali \u201eubij Ciganina”, \u201enabodi ga, majku mu cigansku”, \u201etu gamad cigansku treba pobiti”, a neki u\u010denici su se smejali i ohrabrivali nasilnike re\u010dima “bravo, tako treba sa Ciganima”;
\n\u2013 da A. ne zna koliko je sve to trajalo, da se u jednom trenutku istrgao i pobegao u u\u010dionicu, gde ga je majka kasnije i na\u0161la prljavog, prepla\u0161enog i uplakanog, naslonjenog na zid u\u010dionice potpuno izgubljenog i dezorijentisanog. Majka ga je pogledala i videla da nema vidljivih povreda, ali ga je odvela u de\u010dji dispanzer u kome je ustanovljeno vr\u0161nja\u010dko nasilje i upu\u0107en je de\u010dijem psihologu. A. je bio kod M. M, psiholo\u0161kinje u \u0160kolskom dispanzeru, koja je razgovarala sa njim, pa zakazala da opet do\u0111e 7. novembra 2012. godine, a majci je rekla da sa\u010dekaju da se \u201esmire strasti, da se ne di\u017ee pra\u0161ina i da ne tera dalje…”;
\n\u2013 da psiholo\u0161kinja M. M. nije sa\u010dinila izve\u0161taj o razgovoru koji je obavila sa A, iako je doktorka koja je A. uputila kod psihologa, tra\u017eila da joj se hitno dostavi izve\u0161taj. Prema saznanjima podnosioca pritu\u017ebe, M. M. je ro\u0111ena sestra direktora \u0161kole u kojoj se incident dogodio, zbog \u010dega smatra da je poku\u0161ala da odgovori M. P. od daljeg reagovanja u vezi ovog incidenta;
\n\u2013 da je majka oti\u0161la sutradan u \u0161kolu, da su prema njoj bili jako neljubazni, kao i da su joj rekli da je A. problem i da ona ne preduzima nikakve mere. A. i njegova majka su prepla\u0161eni, A. je depresivan, odbija da ide u \u0161kolu i stalno pla\u010de, a na dodir ga boli celo telo;
\n\u2013 da je zbog bezbednosnih razloga u toku preme\u0161tanje A. u drugu \u0161kolu.<\/p>\n
\n\u2013 da je direktor, nakon spornog doga\u0111aja i razgovora koji je imao sa M. P, nalo\u017eio da se o tom doga\u0111aju izjasne profesori fizi\u010dkog vaspitanja, engleskog jezika i u\u010diteljica IV-1. Tako\u0111e, direktor je nalo\u017eio i pedago\u0161ko-psiholo\u0161koj slu\u017ebi i \u0161kolskom Timu za za\u0161titu dece od nasilja da se uklju\u010de u utvr\u0111ivanje svih de\u0161avanja od 24. oktobra 2012. godine, a posebno pre i posle istog;
\n\u2013 da su svi u \u0161koli bili iznena\u0111eni sadr\u017eajem \u010dlanka objavljenog u dnevnom listu \u201eBlic” od 12. novembra 2012. godine \u2013 \u201eGrupa \u0111aka tukla vr\u0161njaka”, a ostala deca skandirala \u201eubij Ciganina”, novinara S. M. i M. P, majke de\u010daka;
\n\u2013 da je direktor 14. novembra 2012. godine formirao Komisiju za utvr\u0111ivanje \u010dinjeni\u010dnog stanja povodom objavljenog \u010dlanka, zatim je nalo\u017eio da se odr\u017ei roditeljski sastanak, da se uzmu pisane izjave roditelja i u\u010denika koji se u spominju u tekstu, uz napomenu da \u0107e ako se utvrdi istinitost navoda, protiv u\u010diteljice pokrenuti disciplinski postupak, kao i da \u0107e snositi deo odgovornosti i javno se izviniti u\u010deniku i njegovoj majci;
\n\u2013 da je mu je ovo tre\u0107i mandat u ovoj \u0161koli, i da u njoj nikada nije bilo zlostavljanja u\u010denika, a posebno ne na nacionalnoj ili verskoj osnovi. Tako\u0111e, pita se, kako prema starijoj deci M. P, koja su zavr\u0161ila ovu \u0161kolu, nikada nije vr\u0161eno nasilje na nacionalnoj osnovi, a navodi i da je \u0161kola preduzimala razli\u010dite mere kako bi pomogla ovoj porodici;
\n\u2013 de je dr Z. V, pedijatarka u De\u010djem dispanzeru Zdravstvenog centra K, 25. oktobra 2012. godine obavila razgovor sa \u0161kolskom psiholo\u0161kinjom B. \u0110. i informisala je da se A. P. obratio lekaru, da je bio uzbu\u0111en, ali da nije imao telesnih povreda;
\n\u2013 da je veliki broj roditelja u\u010denika romske nacionalnosti koji poha\u0111aju ovu \u0161kolu ili su je zavr\u0161ili, iznena\u0111en ovakvim odnosom pojedinaca prema ovoj \u0161koli. Da je od zaposlenih zahtevao da daju maksimum na svom radnom mestu, da obezbede \u0161to bolje uslove za rad u\u010denika, a od nastavnog osoblja da pri ocenjivanju uzmu u obzir socijalni momenat, stanje u porodici, zdravstveno stanje u\u010denika, ali i da imaju jednake kriterijume prema svakom u\u010deniku bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost.<\/p>\n
\n\u2013 da u O\u0160 \u201eD. O.” radi ve\u0107 16 godina i da se u toku tog rada sretala sa u\u010denicima razli\u010ditih nacionalnosti i veroispovesti. Uvek je insistirala na uzajamnom po\u0161tovanju, uva\u017eavanju i pomaganju izme\u0111u u\u010denika i nikada nije imala incident koji je kao pozadinu imao nacionalnu ili versku pripadnosti, a kao \u010dlanica Tima za za\u0161titu od nasilja, posebno je insistirala na ravnopravnosti svih u njenom odeljenju;
\n\u2013 da se u njenoj porodici bave poslom u koji su vrlo \u010desto uklju\u010deni i pripadnici romske nacionalne manjine, da su njihove porodice prijatelji njene ku\u0107e, kao i da su mnogima pomagali u materijalnom i finansijskom smislu. Uvek je svoju decu u\u010dila da po\u0161tuju svaku osobu, bez obzira na razli\u010ditosti, da je njen sin bio \u0161kolski drug A. starijeg brata R, kao i da su se uvek lepo dru\u017eili i slagali;
\n\u2013 da je A. P. bio tri godine i dva meseca njen \u0111ak, da je za to vreme lepo sara\u0111ivala i imala korektan odnos sa njim i sa osobama koje su se predstavile kao njegovi roditelji. Da je A. bio kao i svako drugo dete u tom odeljenju, da su nesta\u0161luci pratili njihovo odrastanje i da se sa pojedinom decom bolje razumeo i dru\u017eio, \u0161to je i normalno u procesu socijalizacije, kada postoji vi\u0161e razli\u010ditih karaktera i interesovanja;
\n\u2013 da se njen uticaj na njegovu bolju socijalizaciju ogledao i u tome da je sedeo sa razli\u010ditom decom u klupi, sa najboljim \u0111acima koji su mu pomagali u radu. Uvek je gledala decu sa podjednakim pravom za sticanje znanja i nikada ni sebi ni u\u010denicima nije dozvoljavala da nipoda\u0161tavaju nekoga zbog bilo koje razlike, a da re\u010denicu koju je navela A. majka nikada nije ni pomislila, a kamoli izgovorila, \u0161to mogu da potvrde drugi u\u010denici i njihovi roditelji;
\n\u2013 da je zapazila za tri godine da je A. uvek \u010dist i uredan dolazio u \u0161kolu, pa stoga niko nije mogao da mu ka\u017ee da \u201esmrdi”, kao i da nikada ne bi prekinula proces edukacije \u201eizbacivanjem” iz odeljenja;
\n\u2013 da je A. \u010desto bio odsutan u prvom i drugom razredu, ali da se ona trudila da A. ostane u \u201ekoraku” sa gradivom i da zavr\u0161i te razrede. Na po\u010detku tre\u0107eg razreda de\u010dak je dobio boginje \u0161to je otac (mu\u0161ka osoba koja je dolazila u \u0161kolu tako se predstavila) blagovremeno prijavio, tom prilikom mu je ona rekla da dete do\u0111e u \u0161kolu kada se potpuno oporavi. Da je oporavak dugo trajao (tog i do kraja slede\u0107eg meseca), a ona nije za to vreme mogla da stupi u kontakt sa de\u010dakovim roditeljima jer oni nisu odgovarali na njene pozive, pa kako A. nije dolazio u \u0161kolu ni tre\u0107eg meseca, ona se konsultovala sa psiholo\u0161ko-pedago\u0161kom slu\u017ebom, nakon \u010dega je upu\u0107en zvani\u010dan poziv roditeljima. Otac je do\u0161ao u \u0161kolu i rekao da se, posle boginja, A. razboleo od pareze, i tada je u\u010diteljica dobila broj telefona preko koga je pratila detetov oporavak. Iako je postojao dug period nedolaska u \u0161kolu, A. je tre\u0107i razred uspe\u0161no zavr\u0161io, kao i njegovi vr\u0161njaci;
\n\u2013 da je na po\u010detku \u010detvrtog razreda do\u0161ao otac u \u0161kolu, da mu je dala knjige i raspored \u010dasova, da je sve bilo u redu, A. je redovno i\u0161ao u \u0161kolu a ona nije primetila njegovo neslaganje sa ostalim \u0111acima. U okviru De\u010dije nedelje, u \u0161koli je organizovana akcija prikupljanja garderobe i ona je za A. izdvojila patike, majicu i \u0161orc, jer je primetila da ne ide na fizi\u010dko jer nema opremu, kao i da je ve\u0107 slede\u0107eg \u010dasa prisustvovao fizi\u010dkom vaspitanju;
\n\u2013 da se sporni doga\u0111aj od 24. oktobra 2012. godine desio u njenom odsustvu, jer je ona tog dana imala samo tri \u010dasa, a u\u010denici jo\u0161 dva nakon toga. Oko 18:00 pozvala je M. P. i pitala je gde je A. U\u010diteljica joj je odgovorila da ona nije u \u0161koli, da su deca imala pet \u010dasova, da majka malo sa\u010deka, kao i da je pozove kada do\u0111e ku\u0107i. Odmah nakon toga, primila je jo\u0161 jedan poziv od M. P. i saznala je da je majka na\u0161la A. prljavog i prepla\u0161enog, jer je bila \u201eneka tu\u010da” u \u0161koli. Tom prilikom u\u010diteljica je posavetovala majku da odmah ode u psiholo\u0161ko-pedago\u0161ku slu\u017ebu ili do nekoga od zaposlenih koji su jo\u0161 u \u0161koli. Me\u0111utim, u psiholo\u0161ko-pedago\u0161koj slu\u017ebi nije bilo nikoga, M. P. je srela u\u010ditelja B. P, a informisala je u\u010diteljicu i da \u0107e oti\u0107i u dispanzer jer se A. potresao. Dogovorile su se da majka do\u0111e sutradan u \u0161kolu na razgovor;
\n\u2013 da je 25. oktobra 2012. godine u\u010diteljica do\u0161la ranije u \u0161kolu, da je obavestila psiholo\u0161ko-pedago\u0161ku slu\u017ebu o pozivu A. majke, da je razgovarala sa u\u010diteljem B. P, koji je informisao da na detetu nije primetio nikakve povrede ni modrice, odnosno, da je dete izgledalo sasvim u redu. Tog dana je M. P. do\u0161la na razgovor sa u\u010diteljicom, a obavljen je i razgovor sa drugom decom iz odeljenja o spornom doga\u0111aju;
\n\u2013 da je u\u010denik M. M. ispri\u010dao kako se sve dogodilo, a i ostala deca, da je sve po\u010delo od \u201e\u010darke” na fizi\u010dkom vaspitanju a nastavilo se na engleskom jeziku, kada je A. psovao M. M. i \u0161utirao njegov ranac. Kada su iza\u0161li iz \u0161kole, A. se zaleteo na M, pa su se, prema navodima dece, \u201eobarali” a u\u010denik N. P. je hteo da ih razdvoji i na tome se sve zavr\u0161ilo i svi su oti\u0161li ku\u0107i;
\n\u2013 da je nakon razgovora sa decom, prenela majci \u0161ta su druga deca rekla, smatraju\u0107i da sve to mo\u017ee lepo razgovorom da se re\u0161i. Me\u0111utim, M. P. je odmah po\u010dela da vi\u010de da \u017eeli da dobije imena roditelja, a u\u010diteljica joj je rekla da za to mora da pita direktora. Zajedno su oti\u0161le prvo u psiholo\u0161ko-pedago\u0161ku slu\u017ebu, a onda i do direktora koji je obavio razgovor sa majkom;
\n\u2013 da je direktor rekao u\u010diteljici da zaka\u017ee sastanak za sutra, za u\u010denike i njihove roditelje, jer je M. P. tra\u017eila \u201esuo\u010denje”, \u0161to je u\u010diteljica i u\u010dinila;
\n\u2013 da je majka M. M, vidno uznemirena, do\u0161la u \u0161kolu istog dana nakon poziva, rekla da je za incident saznala od M. odmah po povratku iz \u0161kole, da je on do\u0161ao ku\u0107i prljav i ispri\u010dao joj \u0161ta se dogodilo;
\n\u2013 da su 26. oktobra 2012. godine u \u0161kolu do\u0161li N. P. sa ocem i M. M. sa majkom, ali da M. P. sa A. nije do\u0161la;
\n\u2013 da je Tim za za\u0161titu od nasilja imao sastanak 29. oktobra 2012. godine, da je dogovoreno da u\u010diteljica 30. oktobra 2012. godine pozove M. P, ali se ona tog dana sama javila kako bi informisala u\u010diteljicu da je prebacila A. u drugu \u0161kolu, i to u O\u0160 \u201eV. K.”;
\n\u2013 da je nakon svega, u dnevnim novinama iza\u0161ao i tekst o ovom doga\u0111aju, koji je u\u010diteljicu ostavio \u0161okiranu, uvre\u0111enu i u\u017easnutu zbog neistinitih navoda M. P. i uvreda koje su iznete, kao i da su u\u010denici i njihovi roditelji tako\u0111e bili uvre\u0111eni. U\u010denicima je \u017eao \u0161to su izgubili druga iz odeljenja ali su i ogor\u010deni zbog navoda da su ga maltretirali na nacionalnoj osnovi;
\n\u2013 da je stekla utisak da se radi o nametanju stereotipa vezanih za romske u\u010denike, kao i da je neophodno raditi na prepoznavanju diskriminacije i razbijanju stereotipa, ali i da je za to potrebna sistemska nesebi\u010dna saradnja romske i neromske zajednice.<\/p>\n
\n\u2013 prilo\u017eena je izjava nastavnice engleskog jezika M. M, koja je imala \u010das sa ovim odeljenjem, odmah nakon \u010dasa fizi\u010dkog na kojem je do\u0161lo do sukoba, u kojoj navodi da je \u010das protekao mirno i bez sva\u0111a me\u0111u decom;
\n\u2013 prilo\u017eena je i izjava u\u010ditelja B. P, koji navodi da je oko 18:15 sreo A. sa majkom i da su mu rekli da su A. neka deca iz odeljenja tukla. U\u010ditelj je preporu\u010dio da majka sa A. do\u0111e sutra u \u0161kolu i popri\u010da sa u\u010diteljicom, kao i sa psiholo\u0161ko-pedago\u0161kom slu\u017ebom, a tako\u0111e je naveo da na A. nije primetio nikakve promene, ni na garderobi ni u fizi\u010dkom izgledu.<\/p>\n
\n\u2013 da je u\u010diteljica svaki problem re\u0161avala kroz razgovor sa decom i roditeljima, u\u010dila je decu da jedni drugima budu podr\u0161ka, a pohvale i kritike izgovarala je sa odmereno\u0161\u0107u i po\u0161tovanjem druge strane;
\n\u2013 da su deca roditeljima prenosila doga\u0111aje iz \u0161kole, kao i da nijedan roditelj nije primetio \u201erasisti\u010dko” ili bilo koje nedoli\u010dno pona\u0161anje u\u010diteljice;
\n\u2013 da je u\u010diteljica ulagala dodatni trud kada je A. u pitanju, kroz dopunsku nastavu i odvojene tekstove, kako bi uspe\u0161no savladao gradivo;
\n\u2013 da su svi u\u010denici ovog odeljenja imali drugarski odnos prema A, a svi koji su delili klupu sa njim ka\u017eu da su mu pomagali onoliko koliko su znali;
\n\u2013 da je bilo nesuglasica i da su se sve zavr\u0161avale sa nekom verbalnom zamerkom, sve do nemilog doga\u0111aja 24. oktobra 2012. godine, kada je A. re\u0161io da svoju nesuglasicu re\u0161i fizi\u010dkim putem, po zavr\u0161etku \u010dasova;
\n\u2013 da sporni doga\u0111aj nije bio tih razmera kako se navodi u izjavi M. P, kao i da su u\u010denici tu\u017eni zbog optu\u017ebi koje su izre\u010dene protiv njih;
\n\u2013 da su deca i njihovi roditelji zbunjeni i u \u0161oku zbog ovakvih optu\u017ebi, ali i da tvrde da za ove tri godine nije bilo diskriminacije ni prema jednom detetu, zbog \u010dega tra\u017ee od nadle\u017enih institucija da za\u0161tite u\u010diteljicu M. M. i njihovu decu od kleveta;<\/p>\n
\n\u2013 da je bio prisutan na \u010dasu i da nije primetio bilo kakvu konfliktnu situaciju izme\u0111u ovih u\u010denika ili bilo kojih drugih;
\n\u2013 da na \u010dasu nije bilo u\u010denika VIII osmog razreda, kao i da konfliktna situacija nije prijavljena na \u010dasu ni posle \u010dasa.<\/p>\n
\n\u2013 M. M: da je na \u010dasu fizi\u010dkog slu\u010dajno zgazio A, a nakon toga je A. psovao M. i njihove dve drugarice u u\u010dionici. Posle \u0161kole se A. zaleteo na njega i obojica su pali, pa je M. krenuo ku\u0107i a A. se opet zaleteo na njega i obojica su ponovo pali. Nakon toga je M. krenuo ku\u0107i, a A. mu je rekao da \u0107e pozvati brata da ga \u201ebije”;
\n\u2013 N. P: da je sve po\u010delo na fizi\u010dkom jer je M. slu\u010dajno nagazio A, nakon toga je A. rekao \u201esve ru\u017ene re\u010di koje je znao” u svla\u010dionici, u u\u010dionici je psovao i dve devoj\u010dice, a M. je iscepao ranac. Na povratku iz \u0161kole A. je napao M., a on ih je razdvojio. Po N. navodima A. nije bio uop\u0161te povre\u0111en ve\u0107 M, a A. je M. pretio i bratom;<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba UG I iz K. protiv O\u0160 D. O. iz K. zbog diskriminacije u\u010denika na osnovu nacionalne pripadnosti romskoj manjini<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n