<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebi A. Z. i M. A, protiv prof. dr B. S., zbog teksta objavljenog u ud\u017ebeniku Kriminalistike. Naime, u delu ud\u017ebenika u kojem autora pi\u0161e o metodici otkrivanja, razja\u0161njavanja i dokazivanja krivi\u010dnog dela silovanja, izme\u0111u ostalog, navedeno je \u201eda su u praksi re\u0111i slu\u010dajevi da \u017ertva silovanja nije dala doprinos nastanku krivi\u010dnog dela i da se njen doprinos naj\u010de\u0161\u0107e ogleda u nepromi\u0161ljenom pona\u0161anju (usamljenom kretanju mra\u010dnim ulicama, predgra\u0111ima, livadama u kasnim ve\u010dernjim satima, putovanju autostopom), \u010dime je sebe objektivno dovela u situaciju da postane \u017ertva krivi\u010dnog dela, da \u017eenska osoba neretko svojim pona\u0161anjem stvara, doprinosi ili prihvata seksualno napetu situaciju, da motivi koji \u017eenu pokre\u0107u za ulazak i prihvatanje situacije u kojoj ona ne \u017eeli seksualni kontakt mogu biti i neurotski karakter njene emotivne nestabilnosti i nezadovoljstva iz kojeg proizlazi sna\u017ena, pa \u010dak i gr\u010devita \u017eelja za emotivnom i \u010distom blisko\u0161\u0107u sa u ma\u0161ti stvorenim, idealnim mu\u0161karcem, pristaju\u0107i lakomisleno na situacije koje ona ocenjuje kao romanti\u010dne, a druga strana kao seksualno naelektrisane…” Prof. dr B. S. nije dostavio izja\u0161njenje na navode iz pritu\u017ebi. Prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, Poverenica je imala u vidu da Ustav RS jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja (\u010dl. 46), kao i slobodu nau\u010dnog stvarala\u0161tva (\u010dl. 73), ali je mi\u0161ljenja da se izno\u0161enjem ovakvih stavova \u017eene omalova\u017eavaju, vre\u0111a njihovo dostojanstvo i zagovaraju i podr\u017eavaju predrasude i dru\u0161tveni obrasci zasnovani na stereotipnim ulogama polova, \u0161to je zabranjeno \u010dl. 12. i \u010dl. 20. Zakona o zabrani diskriminacije. Prof. dr B. S. preporu\u010deno je da iz ud\u017ebenika Kriminalistike, \u010diji je autor, ukloni sporne sadr\u017eaje, kao i da se ubudu\u0107e uzdr\u017eava od \u0161irenja ideja i stavova kojima se \u017eene vre\u0111a dostojanstvo \u017eena i zagovaraju i podr\u017eavaju dru\u0161tveni obrasci zasnovani na stereotipnim ulogama polova.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom su se obratile A. Z. i M. A, zbog teksta objavljenog u ud\u017ebeniku Kriminalistike, autora prof. dr B. S. U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n – da delovi teksta koji govore o metodici otkrivanja, razja\u0161njavanja i dokazivanja krivi\u010dnog dela silovanja predstavljaju diskriminaciju na osnovu pola, jer na nedopustiv na\u010din odre\u0111uju krivicu \u017ertve i njen doprinos nastanku krivi\u010dnog dela; 1.2.<\/strong> Uz pritu\u017ebu je dostavljena fotokopija delova teksta ud\u017ebenika Kriminalistike, autora prof dr. B. S.<\/p>\n 1.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka uputila zahtev prof dr. B. S. da se u roku od 15 dana izjasni na navode iz pritu\u017ebe. Me\u0111utim, u ostavljenom roku, kao ni do okon\u010danja postupka, prof. dr B. S. nije se izjasnio na navode iz pritu\u017ebi.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U delu ud\u017ebenika autora prof. dr B. S, pod nazivom: Silovanje: Metodika otkrivanja, razja\u0161njavanja i dokazivanja, u poglavlju 2.4. Karakteristike \u017ertve i viktimolo\u0161ki odnosi, navedeno je: \u201eU slu\u010dajevima silovanja potrebno je uvek razjasniti viktimolo\u0161ki odnos izme\u0111u \u017ertve i u\u010dinioca (da li su se ranije poznavali, u kakvim su odnosima bili itd). U praksi su re\u0111i slu\u010dajevi da \u017ertva silovanja nije dala doprinos nastanku krivi\u010dnog dela i da se pre izvr\u0161enja dela nije poznavala sa u\u010diniocem. Tada se njen doprinos nastanku krivi\u010dnog dela naj\u010de\u0161\u0107e ogleda u nepromi\u0161ljenom pona\u0161anju (usamljenom kretanju mra\u010dnim ulicama, predgra\u0111ima, livadama u kasnim ve\u010dernjim satima, putovanju autostopom), \u010dime je sebe objektivno dovela u situaciju da postane \u017ertva krivi\u010dnog dela, npr. silovanja, razbojni\u0161tva.<\/p>\n \u017denska osoba neretko svojim pona\u0161anjem stvara, doprinosi ili prihvata seksualno napetu situaciju, pri \u010demu je od bitnog zna\u010daja za nastanak konfliktne situacije razli\u010dit nivo aspiracija u\u010dinioca i \u017ertve. Aktivno i pasivno pona\u0161anje o\u0161te\u0107ene u takvoj situaciji uti\u010de na pogre\u0161nu procenu u\u010dinioca. \u017denska osoba svojim pona\u0161anjem dopu\u0161ta stvaranje situacije u kojoj je ona na osnovu prosu\u0111ivanja, bila du\u017ena da predvidi mogu\u0107nost konfrontacije. Osnov za takvo predvi\u0111anje mogu biti spoljne okolnosti u kojima se \u017eena nalazi sa mu\u0161karcem (na primer, izdvajanje u parku, kafani, sobi, automobilu).<\/p>\n Motivi koji \u017eenu pokre\u0107u za ulazak i prihvatanje situacije u kojoj ona ne \u017eeli seksualni kontakt sa osobom koju nedovoljno poznaje, mo\u017ee biti i neurotski karakter njene emotivne nestabilnosti i nezadovoljstva iz kojeg proizlazi sna\u017ena, pa \u010dak i gr\u010devita \u017eelja za emotivnom i \u010distom blisko\u0161\u0107u sa u ma\u0161ti stvorenim, idealnim mu\u0161karcem, pristaju\u0107i lakomisleno na situacije koje ona ocenjuje kao romanti\u010dne, a druga strana kao seksualno naelektrisane. Mogu\u0107e bi bilo kod takvih o\u0161te\u0107enih utvrditi postojanje seksualne i emotivne nezrelosti iz koje proizlazi o\u0161tro odvajanje, \u010dak i suprotstavljanje duhovne veze kao \u010diste i prave, i seksualnog kontakta kao grubog, vulgarnog i prljavog.”<\/p>\n 2.2.<\/strong> U poglavlju 2.5. Saznanje za izvr\u0161eno krivi\u010dno delo, navedeno je: \u201eZa krivi\u010dno delo naj\u010de\u0161\u0107e se saznaje na osnovu prijave koju podnosi \u017ertva. Me\u0111utim, nagla\u0161ava se da je zna\u010dajan procenat prijava za silovanje la\u017ean. Zbog toga je neophodan oprez i treba uvek bri\u017eljivo proveriti istinitost svake prijave.<\/p>\n Motivi za podno\u0161enje la\u017enih prijava za silovanje mogu da budu razli\u010diti: ljubomora (npr. devojku je ostavio mladi\u0107 sa kojim se zabavljala), opravdanje pred mu\u017eem ili momkom jer je \u017eena zate\u010dena u dobrovoljnom sno\u0161aju, kako bi se opravdala vanbra\u010dna trudno\u0107a, da bi opravdala polnu bolest, poku\u0161aj da se odre\u0111eno lice primora da sklopi brak, kako bi se ostvarila odre\u0111ena imovinska korist (na primer, o\u010dekivala se materijalna korist iz ljubavne veze, pa kako se ona nije ostvarila, sledi la\u017ena prijava za silovanje). Isti\u010de se da uzrok u podno\u0161enju la\u017enih prijava treba tra\u017eiti i u fantaziji \u017eenskih osoba i \u017eelji za senzacionalizmom. \u017dene koje su histeri\u010dne, sa psihi\u010dkim smetnjama, ili pod dejstvom alkohola ili lekova sklone su da podnesu la\u017enu prijavu za silovanje”.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (CEDAW), koju je Republika Srbija ratifikovala, predstavlja najva\u017eniji me\u0111unarodni ugovor u oblasti prava \u017eena i njome je postavljen me\u0111unarodni standard za ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karca. Dr\u017eave su se, pored ostalog, konvencijom obavezale na otklanjanje tradicionalnog shvatanja o ulogama mu\u0161karaca i \u017eena na svim stepenima i u svim oblicima obrazovanja, posebno revizijom ud\u017ebenika i nastavnih programa i prilago\u0111avanjem nastavnih metoda. U Pekin\u0161koj deklaraciji i Platformi za akciju, ukazuje se da su obrazovni programi i nastavni materijali jo\u0161 uvek u velikoj meri pod uticajem polne diskriminacije, \u010dime se ja\u010daju tradicionalne \u017eenske i mu\u0161ke uloge. Nepostojanje svesti o potrebi ravnopravnosti polova kod nastavnika\/nastavnica na svim nivoima obrazovanja ja\u010da postoje\u0107u nejednakost izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena, poja\u010davaju\u0107i diskriminacijske tendencije. Nagla\u0161eno je da su nau\u010dno-obrazovni programi naro\u010dito diskriminatorni s obzirom na pitanje pola, a da se ud\u017ebenici ne odnose na svakodnevna iskustva \u017eena i \u017eenske dece i ne odaju priznanje \u017eenama nau\u010dnicama.<\/p>\n 3.4.<\/strong> U Preporuci o rodnoj jednakosti u obrazovanju, koju je 1995. godine usvojila Parlamentarna skup\u0161tina Saveta Evrope, konstatovano je da se predstave o \u017eenskoj i mu\u0161koj prirodi i o modelu za pripisivanje dru\u0161tvenih uloga sti\u010du kroz obrazovanje, tako da za iskorenjivanje formalne diskriminacije nije dovoljno da obrazovni sistem bude pokreta\u010d de facto jednakosti. U tom smislu, sagledava se i odgovornost obrazovnog sistema da edukuje mlade za aktivno u\u010de\u0161\u0107e u razli\u010ditim aspektima demokratskog \u017eivota, politi\u010dkog, civilnog, dru\u0161tvenog, kulturnog, i to na svim nivoima \u2013 lokalnom, regionalnom i nacionalnom. S obzirom da nastavnici\/nastavnice mogu biti posrednici rodne neravnopravnosti ali, isto tako i pokreta\u010di dru\u0161tvenih promena, va\u017eno je uklju\u010divanje obrazovnih institucija u promociju rodne ravnopravnosti. Zbog toga se nagla\u0161ava da jednakost \u017eena i mu\u0161karaca, kao i rodna perspektiva, moraju biti uklju\u010deni u sve nivoe obrazovanja, od najranijih godina, tako da me\u0111u mladima podsti\u010du vrednosti pravde i u\u010de\u0161\u0107a, neophodnih za efikasno i aktivno demokratsko gra\u0111anstvo i izgradnju pravog partnerstva izme\u0111u \u017eena i mu\u0161karaca u privatnoj i javnoj sferi. S aspekta visokog obrazovanja, poseban zna\u010daj imaju preporuke koje se ti\u010du \u201eurodnjavanja” obrazovnih programa. Ovaj proces obuhvata uvo\u0111enje rodne dimenzije u sadr\u017eaje nastavnih programa, pri \u010demu je obrazovanje o privatnom \u017eivotu sastavni deo nastavnih programa, kako bi se prevazi\u0161li seksisti\u010dki stereotipi i mladi ljudi pripremili za novo rodno partnerstvo u privatnom i javnom \u017eivotu.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Na sli\u010dnim idejama zasniva se i Preporuka CM\/Rec (2007) 13, koju je 2007. godine usvojio Komitet ministara dr\u017eava \u010dlanica Saveta Evrope, u kojoj je, pored ostalog nagla\u0161eno: \u201eda se predstave o \u017eenskoj i mu\u0161koj prirodi i o modelu za pripisivanje dru\u0161tvenih uloga koji oblikuju na\u0161a dru\u0161tva usvajanju tokom obrazovanja i da iskorenjivanje formalne diskriminacije ne\u0107e biti dovoljno da osigura da obrazovni sistem bude pokreta\u010d za de facto jednakost”. Istaknuto je, tako\u0111e, \u201eda stereotipne dru\u0161tvene uloge polova ograni\u010davaju mogu\u0107nosti \u017eena i mu\u0161karaca u ostvarivanju njihovih potencijala, da jednakost zahteva pozitivno i dinami\u010dno partnerstvo me\u0111u polovima koje vodi strukturalnim promenama na svim nivoima i, na kraju, novom dru\u0161tvenom poretku. Kada je re\u010d o nastavnim kurikulumima, u Preporuci CM\/Rec (2007)13 ukazano je na potrebu da se posebna pa\u017enja obrati na rodnu dimenziju u sadr\u017eaju nastavnih programa, kao i na generalni razvoj nastavnih programa, \u0161to podrazumeva i njihovu reviziju, ukoliko je to potrebno (t. 24). U pogledu nastavnih materijala, dr\u017eavama \u010dlanicama upu\u0107ena je preporuka da uti\u010du na autorke\/autore i izdava\u010de nastavnih materijala da postanu svesni potrebe da rodna ravnopravnost bude kvalitativni kriterijum za stvaranje ovih materijala (t. 28). Od dr\u017eava \u010dlanica se o\u010dekuje da ohrabre nastavnice\/nastavnike da analiziraju, problematizuju i na taj na\u010din doprinose eliminaciji seksisti\u010dkih stereotipa i pogre\u0161nih predstava koje knjige i drugi obrazovni materijali mogu da imaju u svom sadr\u017eaju, jeziku i ilustracijama (t. 29). Tako\u0111e, ono treba da se suprotstavlja seksizmu u sadr\u017eaju, jeziku i ilustracijama u svim edukativnim i drugim materijalima koji oblikuju stavove mladih ljudi, njihovo pona\u0161anje i identitet (t. 30). Pri tome se nagla\u0161ava potreba razvijanja i \u0161irokog kori\u0161\u0107enja pokazatelja za procenu iz rodne perspektive svih nastavnih materijala, a naro\u010dito ud\u017ebenika i multimedijalnih proizvoda (t. 31). U delu Preporuke koja se odnosi na nastavne metode i prakse, ukazano je, pored ostalog, na potrebu uklju\u010divanja analize nastavnih metoda i praksi iz rodne perspektive (t. 32). Osim toga, jedna od va\u017enih preporuka jeste i ona koja se odnosi na kori\u0161\u0107enje neseksisti\u010dkog jezika i rodne dimenzije u nastavnoj praksi.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustav Republike Srbije , u \u010dlanu 46. jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje, dok u \u010dlanu 73. garantuje slobodu nau\u010dnog stvarala\u0161tva, kao osoben vid ispoljavanja slobode misli. \u010clan 21. Ustava Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Odredbom \u010dl. 23. propisano je da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su du\u017eni da ga po\u0161tuju i \u0161tite, dok je fizi\u010dki i psihi\u010dki integritet neprikosnoven (\u010dl. 25. st. 1).<\/p>\n 3.7.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana op\u0161ta zabrana diskriminacije, i to tako \u0161to je propisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti. Prema odredbi \u010dl. 2. st. 1. t. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Odredbama \u010dl. 15 – 27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije, pa je tako \u010dl. 12. zabranjeno uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. \u010clanom 20. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Stavom 2. ovog \u010dlana zabranjeno je, pored ostalog, izra\u017eavanje mr\u017enje, omalova\u017eavanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Zakonom o ravnopravnosti polova , u \u010dl. 31, propisano je da je ravnopravnost polova sastavni deo obrazovanja, od pred\u0161kolskog do visokog obrazovanja, kao i trajnog u\u010denja. U st. 2. ovog \u010dlana propisano je da se u okviru studijskih programa obezbe\u0111uje obrazovanje o ravnopravnosti polova u cilju prevazila\u017eenja ograni\u010davaju\u0107ih uloga zasnovanih na polu, kao i osloba\u0111anje od stereotipa i predrasuda zasnovanih na polu. Saglasno odredbi iz st. 4, organi dr\u017eavne uprave nadle\u017eni za obrazovanje, odnosno obrazovne ustanove, u postupku dono\u0161enja studijskih programa i prilikom utvr\u0111ivanja standarda ud\u017ebenika, nastavnih metoda i normativa prostora i opreme, du\u017eni su da omogu\u0107e sprovo\u0111enje politike jednakih mogu\u0107nosti \u017eena i mu\u0161karaca.<\/p>\n Analiza pritu\u017ebe i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.10.<\/strong> S obzirom na predmet pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju je potrebno utvrditi da li delovi teksta prof. dr B. S, odnosno, stavovi i ideje koje je izneo u ud\u017ebeniku Kriminalistike, predstavljaju diskriminaciju na osnovu pola.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Poverenica najpre ukazuje da \u010dlan 46. Ustava jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje, dok u \u010dl. 73. garantuje slobodu nau\u010dnog stvarala\u0161tva, kao osoben vid slobode misli. Stavom 2. \u010dlana 46. Ustava propisano je da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to neophodno radi za\u0161tite prava i ugleda drugih, \u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i za\u0161tite javnog zdravlja, morala demokratskog dru\u0161tva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. U skladu sa Ustavom, a upravo radi za\u0161tite prava i ugleda drugih, odredbama \u010dl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije izri\u010dito je zabranjeno uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, kao jedan od posebnih oblika diskriminacije. Same radnje kojima se lice ili grupa lica uznemiravaju i poni\u017eavaju na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, mogu biti raznovrsne, uklju\u010duju\u0107i i usmeno ili pisano saop\u0161tavanje odre\u0111enih ideja, stavova i mi\u0161ljenja. Tako\u0111e, \u010dl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije izri\u010dito je propisana zabrana omalova\u017eavanja s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje i podr\u017eavanje predrasuda, obi\u010daja i drugih dru\u0161tvenih obrazaca pona\u0161anja koji su zasnovani na stereotipnim ulogama polova, koja obavezuje svakog.<\/p>\n 3.12.<\/strong> U konkretnom slu\u010daju u delovima ud\u017ebenika Kriminalistike autora prof. dr B. S. izneto je nekoliko neprihvatljivih stavova, koji su zasnovani na rodnim predrasudama i stareotipima: da \u201e\u017ertva silovanja \u010desto daje doprinos nastanku krivi\u010dnog dela, pri \u010demu se njen doprinos naj\u010de\u0161\u0107e ogleda u nepromi\u0161ljenom pona\u0161anju (usamljenom kretanju mra\u010dnim ulicama, predgra\u0111ima, livadama u kasnim ve\u010dernjim satima, putovanju autostopom) […] da motivi koji \u017eenu pokre\u0107u za ulazak i prihvatanje situacije u kojoj ona ne \u017eeli seksualni kontakt, mogu biti i neurotski karakter njene emotivne nestabilnosti i nezadovoljstva iz kojeg proizlazi sna\u017ena, pa \u010dak i gr\u010devita \u017eelja za emotivnom i \u010distom blisko\u0161\u0107u sa u ma\u0161ti stvorenim, idealnim mu\u0161karcem, pristaju\u0107i lakomisleno na situacije koje ona ocenjuje kao romanti\u010dne, a druga strana kao seksualno naelektrisane, […] da su motivi, zbog kojih \u017eena la\u017eno prijavljuje silovanje: ljubomora, opravdanje pred mu\u017eem ili momkom jer je zate\u010dena u dobrovoljnom sno\u0161aju, kako bi se opravdala vanbra\u010dna trudno\u0107a, da bi opravdala polnu bolest, poku\u0161aj da se odre\u0111eno lice primora da sklopi brak, kako bi se ostvarila odre\u0111ena imovinska korist (na primer, o\u010dekivala se materijalna korist iz ljubavne veze, pa kako se ona nije ostvarila, sledi la\u017ena prijava za silovanje)”. Iako je svakako korisno studentima i studentkinjama prava, budu\u0107im sudijama, advokatima i drugim pravnim poslenicima, objasniti odnos \u017ertve i po\u010dinioca i ukazati na mogu\u0107nost la\u017enog prijavljivanja krivi\u010dnih dela, obja\u0161njenja koja se daju ne treba da budu zasnovana na anahronim i nenau\u010dnim stavovima i premisama suprotnim savremenim pristupima u sagledavanju seksualnog i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, niti smeju biti zasnovana na rodnim stereotipima i predrasudama koja su u nau\u010dnoj teoriji odavno demistifikovana. Navo\u0111enjem primera \u201enepromi\u0161ljenog pona\u0161anja”, kao \u0161to su \u201eusamljeno kretanje mra\u010dnim ulicama, predgra\u0111ima, livadama u kasnim ve\u010dernjim satima i putovanje autostopom”, kojima, navodno, \u017ertva daje \u201edoprinos nastanku krivi\u010dnog dela”, su\u0161tinski posmatrano, negira se pravo \u017eene na slobodu kretanja, indirektno se podr\u017eava \u0161iroko rasprostranjen stereotip da su \u017eene krive za silovanje, da su one te koje svojim obla\u010denjem i pona\u0161anjem izazivaju silovatelje, kao i model \u017eenskog stereotipa koji \u017eene vidi kao emocionalna i labilna ljudska bi\u0107a, koja su sklona la\u017eima. Studentima i studentkinjama se na taj na\u010din upu\u0107uje poruka da je \u201eprava \u017ertva” silovanja samo ona \u017eena koja se ne mo\u017ee okriviti za svoju viktimizaciju: ona koja izbegava mesta i situacije gde se silovanje mo\u017ee dogoditi, koja se ne pona\u0161a \u201erizi\u010dno” i \u010dini sve kao bi izbegla silovanje, \u010dime se odgovornost za silovanje prebacuje na \u017ertvu. Ovakvi stavovi ne samo da su u neskladu sa nau\u010dno utvr\u0111enim \u010dinjenicama koje se ti\u010du etiologije i fenomenologije silovanja, ve\u0107 su suprotni savremenom pristupu u sagledavanju seksualnog i drugih oblika nasilja nad \u017eenama, za \u010dije je spre\u010davanje i adekvatno procesuiranje neophodno imati u vidu njegovu rodnu dimenziju. To va\u017ei i kada je u pitanju silovanje u braku, koje je u krivi\u010dnom sistemu Republike Srbije inkriminisano jo\u0161 2002. godine. Takav pristup podrazumeva du\u017enost svih koji u\u010destvuju u edukaciji budu\u0107ih pravnih poslenika da fenomen seksualnog nasilja nad \u017eenama tuma\u010de s aspekta standarda \u017eenskih ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, sa sasvim jasnom polaznom premisom i porukom \u2013 seksualno nasilje predstavlja svaku seksualnu aktivnost bez pristanka, a sam pristanak na seksualni odnos mora biti dobrovoljan i nastao kao ishod slobodne volje.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Poverenica isti\u010de da sloboda govora, bez obzira na na\u010din izno\u0161enja i objavljivanja ideja i stavova \u2013 nau\u010dni i stru\u010dni tekstovi, literarno-umetni\u010dka dela i sli\u010dno, ne mo\u017ee i ne sme da bude izgovor za diskriminaciju na osnovu bilo kog li\u010dnog svojstva. Poverenica smatra da je izno\u0161enje ovakvih stavova poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo za \u017eene, kao i da doprinosi stvaranju i odr\u017eavanju stereotipa i predrasuda, posebno ako se ima u vidu da silovanje spada u jedno od najte\u017eih krivi\u010dnih dela, koje je direktno upereno i protiv dostojanstva li\u010dnosti. Poverenica stoji na stanovi\u0161tu da je izno\u0161enje ovakvih generalizovanih stavova u jednom univerzitetskom ud\u017ebeniku namenjenom studentima i studentkinjama osnovnih studija, suprotno propisima o zabrani diskriminacije jer predstavlja neprihvatljivo etiketiranje i vre\u0111anje dostojanstva \u017eena, posebno onih koje su \u017ertve krivi\u010dnog dela silovanja, stvaraju\u0107i u odnosu na njih poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Istovremeno, izno\u0161enjem ovakvih stavova javno se zagovaraju i podr\u017eavaju predrasude, obi\u010daji i drugi dru\u0161tveni obrasci pona\u0161anja koji su zasnovani na stereotipnim ulogama polova, \u0161to je suprotno propisu o zabrani diskriminacije na osnovu pola, sadr\u017eanom u \u010dl. 20. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.14.<\/strong> \u010cinjenica da je dr B. S. profesor na pravnom fakultetu, koji svojim stru\u010dnim autoritetom u oblasti koju predaje oblikuje shvatanja svojih studenata, budu\u0107ih pravnica i pravnika, pru\u017eaju\u0107i im znanje i model pona\u0161anja, povla\u010di sa sobom i njegovu ve\u0107u odgovornost za stavove i mi\u0161ljenja koji su dostupni studentskoj i \u0161iroj javnosti. Zbog toga je njegova obaveza da izjavama ne podr\u017eava i ne podsti\u010de stereotipe i predrasude prema \u017eenama jo\u0161 nagla\u0161enija. Poverenica ukazuje da je u savremenim demokratskim dru\u0161tvima obrazovanje osnovni kanal preko kojeg se prenose i promovi\u0161u vrednosti slobode, socijalne pravde i jednakosti. S obzirom da je univerzitetsko obrazovanje jedan od mo\u0107nih instrumenata dru\u0161tvenih promena, univerzitetu se name\u0107e obaveza da svojim obrazovnim sadr\u017eajima i metodama i znanjem koje proizvodi, menja dru\u0161tveni kontekst i bude modelar i promoter demokratskih vrednosti. Tako\u0111e, Zakon o visokom obrazovanju , u \u010dl. 4. propisuje principe visokog obrazovanja, me\u0111u kojima su i akademske slobode, uva\u017eavanje humanisti\u010dkih i demokratskih vrednosti evropske i nacionalne tradicije i po\u0161tovanje ljudskih prava i gra\u0111anskih sloboda, uklju\u010duju\u0107i zabranu svih vidova diskriminacije. U Nacionalnoj strategiji za pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena i unapre\u0111ivanje rodne ravnopravnosti ukazuje se da stereotipnim predstavama o rodnim ulogama dobrim delom doprinosi i tradicionalisti\u010dki sadr\u017eaj nastavnih programa, ud\u017ebenika i drugih materijala i navodi se: \u201eiako u nastavnom gradivu nema diskriminacije, kroz stereotipne sadr\u017eaje, koji po\u010dinju od bukvara, preko drugih ud\u017ebenika, posebno iz dru\u0161tvenih predmeta, provla\u010de se patrijarhalni obrasci i androcentri\u010dni modeli koji uti\u010du na formiranje mentaliteta i kroz koje se formiraju anahroni stavovi o rodnoj ravnopravnosti, zbog \u010dega je kasnije te\u017ee obezbediti \u0161iroku podr\u0161ku javnog mnjenja za potrebne promene u ovoj oblasti”. Jedan od va\u017enih pojedina\u010dnih ciljeva u ovom podru\u010dju jeste ja\u010danje kapaciteta obrazovnog sistema uklju\u010divanjem rodne perspektive u obrazovanje, \u0161to bi dovelo do promene od tradicionalisti\u010dko-patrijarhalnog modela ka modernom poimanju rodne ravnopravnosti i rodnih uloga.<\/p>\n Na kraju, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje i da se me\u0111unarodni standardi u pogledu definisanja i dokazivanja krivi\u010dnog dela silovanja menjaju u skladu sa razvojem modernih dru\u0161tava. Na primer, u predmetu M. C. protiv Bugarske (2003), Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stav da svaki seksualni odnos bez saglasnosti predstavlja silovanje, te da je nedostatak pristanka \u017ertve, a ne fizi\u010dka sila, klju\u010dan za utvr\u0111ivanje silovanja. Sud navodi da se \u201ezakon i pravna praksa u pogledu silovanja razvijaju na takav na\u010din da odra\u017eavaju promenjene dru\u0161tvene stavove koji zahtevaju po\u0161tovanje seksualne autonomije i jednakost svih, te da pozitivne obaveze dr\u017eava \u010dlanica zahtevaju ka\u017enjavanje i delotvorno krivi\u010dno gonjenje svakog seksualnog odnosa bez saglasnosti, \u010dak i kada se \u017ertva nije fizi\u010dki opirala.”<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n U tekstovima objavljenim u ud\u017ebeniku Kriminalistike, u delu pod nazivom Silovanje: Metodika otkrivanja, razja\u0161njavanja i dokazivanja, u poglavljima 2.4. Karakteristike \u017ertve i viktimolo\u0161ki odnosi i 2.5. Saznanje za izvr\u0161eno krivi\u010dno delo, dr B. S, profesor i autor ovog ud\u017ebenika, izrazio je ideje i stavove kojima se zagovaraju i podr\u017eavaju predrasude, obi\u010daji i drugi dru\u0161tveni obrasci pona\u0161anja zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova, \u017eene omalova\u017eavaju i vre\u0111a njihovo dostojanstvo, \u010dime je prekr\u0161io odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 5. PREPORUKA<\/strong><\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje prof. dr B. S. da:<\/p>\n
\n– da se u tekstu \u017ertva poistove\u0107uje sa po\u010diniocem krivi\u010dnog dela, odnosno, odre\u0111uje se njen doprinos nastanku krivi\u010dnog dela, \u0161to je nedopustivo i u suprotnosti sa Ustavom RS i \u010dl. 178. Krivi\u010dnog zakonika;
\n– da prema mi\u0161ljenju autora, kako ne bi do\u0161lo do krivi\u010dnog dela silovanja ili razbojni\u0161tva, potrebno je da \u017eenska osoba ne hoda sama livadom i ne \u0161eta se no\u0107u, predgra\u0111ima, mra\u010dnim ulicama;
\n– da je tekst seksisti\u010dki, pravno neutemeljen i opasan po pravni poredak jer na nedopustiv na\u010din odre\u0111uje krivicu \u017ertve i njen doprinos nastanku krivi\u010dnog dela, uti\u010de na slobodu kretanja ljudi, fizi\u010dki i psihi\u010dki integritet, li\u010dnu slobodu i bezbednost.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba A. Z. i M. A, protiv prof. B. S. zbog diskriminacije po osnovu pola u oblasti obrazovanja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n