<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe A. H, odbornice u Skup\u0161tini grada Beograda, zbog neprimenjivanja rodno diferencijalnog (rodno osetljivog) jezika u aktima koje donosi Skup\u0161tina grada Beograda. U izja\u0161njenju na navode pritu\u017ebe S. P, sekretarka Skup\u0161tine grada navela je da smatra da Skup\u0161tina ne postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, s obzirom da Zakon o zabrani diskriminacije ne sadr\u017ei izri\u010dite odredbe kojima se propisuje slu\u017ebena upotreba rodno senzitivnog jezika. Navela je i da je u Skup\u0161tini grada 41% odbornica, kao i da su \u017eene na pozicijama zamenice predsednika, sekretarke i zamenice sekretarke Skup\u0161tine grada. N. N, predsednik Skup\u0161tine grada Beograda nije se u ostavljenom roku izjasnio na navode iz pritu\u017ebe. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je upravo broj odbornica i \u017eena na visokim funkcijama u Skup\u0161tini grada, pokazatelj neophodnosti da se prestane sa praksom jezi\u010dkog ignorisanja \u017eena, posebno ako se ima u vidu da za takvo postupanje nema utemeljenja u srpskom jeziku. Skup\u0161tina grada Beograda ima zakonsku obavezu da prati ostvarivanje rodne ravnopravnosti, da primenjuje me\u0111unarodne standarde, kao i da u okviru svojih nadle\u017enosti obezbe\u0111uje ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogu\u0107nosti. Zbog toga je Skup\u0161tini grada Beograda preporu\u010deno da preduzme sve neophodne mere kako bi uvela rodno senzitivni jezik u sve op\u0161te i pojedina\u010dne akte koje donosi, kao i da u slu\u017ebenoj komunikaciji, imenice koje ozna\u010davaju radna mesta, polo\u017eaje i funkcije koristi u gramati\u010dkom rodu koji izra\u017eava pol lica koje je njihov nosilac.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> A. H, odbornica u Skup\u0161tini grada Beograda podnela je 16. septembra 2014. godine pritu\u017ebu protiv Skup\u0161tine grada Beograda. U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n – da pritu\u017ebu podnosi zbog odsustva rodno diferencijalnog jezika u aktima koje donosi Skup\u0161tina grada Beograda, kao \u0161to je Poslovnik Skup\u0161tine grada, zapisnici sa sednica i drugo; 1.2.<\/strong> Uz pritu\u017ebu su dostavljeni: prigovor na zapisnik sa sednice Skup\u0161tine grada odr\u017eane 23. juna 2014. br: S-03-031-19 od 18. jula 2014. godine i zapisnik sa 5. sednice Skup\u0161tine grada Beograda odr\u017eane 22. jula 2014. godine.<\/p>\n 1.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatra\u017eeno izja\u0161njenje S. P, sekretarke Skup\u0161tine grada Beograda i N. N, predsednika Skup\u0161tine grada Beograda.<\/p>\n 1.4.<\/strong> U izja\u0161njenju S. P. navedeno je:<\/p>\n – da je A. H. dostavila prigovor na zapisnik sa sednice odr\u017eane 18. jula 2014. godine kojim je ukazano na odsustvo primene rodno diferencijalnog jezika u zapisniku, a ne i u drugim aktima, kako je navedeno u pritu\u017ebi; 1.5.<\/strong> Uz izja\u0161njenje je dostavljena stenografska bele\u0161ka sa pete sednice Skup\u0161tine grada Beograda.<\/p>\n 1.6.<\/strong> N. N, predsednik Skup\u0161tine grada Beograda nije se izjasnio na navode iz pritu\u017ebe u ostavljenom roku.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u kopiju zapisnika sa 5. sednice Skup\u0161tine grada utvr\u0111eno je da se prilikom sa\u010dinjavanja ovog zapisnika nije koristio rodno senzitivni jezik. Prilikom navo\u0111enja fukcija i imena, za sekretarku Skup\u0161tine grada S. P. koristi se naziv \u201esekretar Skup\u0161tine grada”, dok se za odbornicu A. H. koristi termin \u201eodbornik”.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u Slu\u017ebeni list grada Beograda, utvr\u0111eno je da Skup\u0161tina grada Beograda prilikom dono\u0161enja op\u0161tih i pojedina\u010dnih akata ne koristi izraze u \u017eenskom gramati\u010dkom rodu.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Nesporno je da je odbornica A. H. podnela prigovor na zapisnik sa sednice Skup\u0161tine grada odr\u017eane 23. juna 2014. godine, koji je razmatran 22. jula 2014. godine. Uvidom u stenografsku bele\u0161ku sa ove sednice utvr\u0111eno je da je N. N, predsednik Skup\u0161tine grada, prihvatio predlog sekretarke Skup\u0161tine grada da \u0161efovi odborni\u010dkih grupa razgovaraju na temu prigovora i pozvao odbornike i odbornice da se izjasne o primedbi A. H. re\u010dima \u201eKo je za to da se prihvati primedba gospo\u0111ice A. H, izvinjavam se, gospo\u0111e A. H”. Nakon toga je konstatovano da primedba nije prihva\u0107ena, po\u0161to je za nju glasalo deset odbornika i odbornica, a ve\u0107ina prisutnih nije glasala.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (CEDAW) i obavezala se da \u0107e u svim oblastima, posebno politi\u010dkoj, dru\u0161tvenoj, ekonomskoj i kulturnoj preduzimati sve prikladne mere, da bi se obezbedio potpun razvoj i napredak \u017eena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i u\u017eivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, ravnopravno s mu\u0161karcima. Tako\u0111e, dr\u017eava se obavezala da \u0107e preduzimati sve adekvatne mere radi izmene dru\u0161tvenih i kulturnih obi\u010daja u pogledu pona\u0161anja mu\u0161karaca i \u017eena da bi se otklonile predrasude i uobi\u010dajena i svaka druga praksa zasnovana na idejama o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi mu\u0161karaca i \u017eena. U skladu sa odredbama Konvencije, diskriminacija \u017eena ozna\u010dava svaku razlikovanje, isklju\u010denje ili ograni\u010denje u pogledu pola, \u0161to ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogu\u0107i \u017eenama priznanje, ostvarenje ili vr\u0161enje ljudskih prava i osnovnih sloboda na politi\u010dkom, ekonomskom, dru\u0161tvenom, kulturnom, gra\u0111anskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bra\u010dno stanje .<\/p>\n 3.4.<\/strong> Plan za korigovanje sada\u0161nje neravnote\u017ee u u\u010de\u0161\u0107u \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom \u017eivotu Me\u0111uparlamentarne unije (1994), preporu\u010duje pa\u017eljiv izbor termina koji se koriste u ustavu i zakonu. U odeljku B, ta\u010dka IV, navodi se da jezik koji se koristi u zakonodavstvu treba da \u017eene i mu\u0161karce postavi na ravnopravnu osnovu i izbegne bilo kakvu diskriminaciju zasnovanu na pripadnosti odre\u0111enom polu, da u ovom procesu zna\u010dajnu ulogu imaju zakonodavci, koji mogu delovati u pravcu usvajanja ovih preporuka koriste\u0107i svoja ovla\u0161\u0107enja, kao i da je u nekim zemljama potrebno pisati zakone uz kori\u0161\u0107enje oblika oba roda.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Savet Evrope je usvajanjem Preporuke Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R(90)4 preporu\u010dio dr\u017eavama \u010dlanicama da promovi\u0161u upotrebu jezika koji odra\u017eava principe ravnopravnosti \u017eena i mu\u0161karaca, kao i da preduzmu mere koje su potrebne kako bi usaglasili terminologiju koja se koristi prilikom izrade pravnih propisa, u javnoj administraciji i obrazovanju sa principima rodne ravnopravnosti.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Savet evropskih op\u0161tina i regiona (CEMR) je asocijacija koja okuplja vi\u0161e od 150.000 lokalnih i regionalnih vlasti iz \u010detrdeset zemalja Evrope. Ovaj savet je 2006. godine usvojio Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou, koju je u Srbiji do danas potpisalo vi\u0161e od 20 lokalnih samouprava. U povelji se navodi da je potrebno da lokalne samouprave reguli\u0161u sopstvene procedure i standarde tako da potencijalni kandidati\/kinje i izabrani predstavnici\/ce ne budu stavljeni u nepovoljan polo\u017eaj zbog stereotipnih oblika pona\u0161anja, jezika ili uznemiravanja. Lokalne samouprave se obavezuju da \u0107e se boriti protiv predrasuda, praksi i upotrebe jezika i predstava baziranih na ideji superiornosti ili inferiornosti jednog ili oba pola, odnosno, na stereotipnim ulogama \u017eena ili mu\u0161karaca.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Odredbom \u010dlana 15. Ustava Republike Srbije propisano je da dr\u017eava jem\u010di ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca i razvija politiku jednakih mogu\u0107nosti, dok je \u010dlanom 21. zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima . Zakonom su posebno propisani posebni oblici diskriminacije a odredbom \u010dlana 6. pripisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog, odnosnog, njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj. Diskriminacija na osnovu pola, u skladu sa \u010dlanom 20. Zakona o zabrani diskriminacije, postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Zakon o ravnopravnosti polova pod diskriminacijom na osnovu pola podrazumeva svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje, davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi ote\u017ea, ugrozi, onemogu\u0107i ili negira priznanje, u\u017eivanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, gra\u0111anskoj, porodi\u010dnoj i drugoj oblasti . Organi jedinica lokalne samouprave su obavezni da prate ostvarivanje ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, kao i primenu me\u0111unarodnih standarda i ustavom zajem\u010denih prava u ovoj oblasti , da razvijaju aktivnu politiku jednakih mogu\u0107nosti u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota i da, u okviru svojih nadle\u017enosti, obezbe\u0111uju ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogu\u0107nosti i podsti\u010du i unapre\u0111uju ravnopravnosti polova.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.10.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da u slu\u017ebenoj komunikaciji u Srbiji rodno senzitivni jezik i dalje nije \u0161iroko prihva\u0107en, iako jezik ima fundamentalnu ulogu u formiranju dru\u0161tvenog identiteta pojedinca i pojedinki i zna\u010dajno uti\u010de na oblikovanje dru\u0161tvenih stavova. Upotreba jezika u kojem se prisustvo, jednak status i uloge \u017eena u mu\u0161karaca u dru\u0161tvu ravnopravno odra\u017eavaju i tretiraju sa jednakom vredno\u0161\u0107u i dostojanstvom, su\u0161tinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od zna\u010daja je za postizanje fakti\u010dke ravnopravnosti polova. Poverenica stoji na stanovi\u0161tu da izgradnja modernog dru\u0161tva nikada nije potpuna ako se bazira samo na jednom segmentu dru\u0161tvenog razvoja. Razvoj dru\u0161tva u Republici Srbiji ne mo\u017ee biti potpun bez dru\u0161tvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja, a pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena mora biti shva\u0107eno kao neophodan uslov napretka. U tom smislu, neophodno je preduzimati sve mere u cilju prevazila\u017eenja onih kulutrnih i obi\u010dajnih pravila koja ko\u010de dru\u0161tveni razvoj i onemogu\u0107avaju \u017eenama u\u017eivanje svih ljudskih prava ravnopravno sa mu\u0161karcima.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Poverenica ukazuje da je Za\u0161titnik gra\u0111ana doneo Uputstvo o standardizovanom nediskriminatornom govoru i pona\u0161anju (2010), u kojem je navedeno da je rodno diferencijalan jezik – jezik rodne ravnopravnosti. Ovim uputstvom je preporu\u010deno da se u unutra\u0161njoj i spolja\u0161njoj komunikaciji dosledno koristi \u017eenski gramati\u010dki rod za \u017eene, \u010dime bi se izbeglo podrazumevanje da su \u017eene obuhva\u0107ene kori\u0161\u0107enjem imenica i zamenica u mu\u0161kom gramati\u010dkom rodu i prekinula bi se neprihvatljiva jezi\u010dka nevidljivost \u017eena.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Pokrajinski ombudsman APV uputio je Autonomnoj pokrajini Vojvodini preporuku br: VII-OM-D-97\/09 (2009) da nediskriminatornu, rodnu terminologiju ugradi u sve pokrajinske skup\u0161tinske odluke, uredbe odluke, deklaracije, rezolucije, poslovnike, pravilnike, uputstva, naredbe, re\u0161enja, preporuke, zaklju\u010dke i druge akte, te da se prilikom dono\u0161enja pojedina\u010dnih pravnih akata vodi ra\u010duna o rodnoj terminologiji. Poverenica ukazuje da je Autonomna pokrajina Vojvodina u celosti postupila po ovoj preporuci, i to tako \u0161to op\u0161tom odredbom propisuje nediskriminatornu terminologiju, u svim aktima koje donosi. Na primer, odredba \u010dlana 2. Pokrajinske skup\u0161tinske odluke o Pokrajinskoj vladi , glasi \u201eSve imenice koje se koriste u ovoj odluci u mu\u0161kom rodu, a imaju i \u017eenski rod, podrazumevaju i istovremeno obuhvataju sve imenice u \u017eenskom rodu. Imenice koje ozna\u010davaju slu\u017ebene pozicije i funkcije u organima Autonomne pokrajine Vojvodine koriste se u obliku koji izra\u017eava pol lica koje je njihov nosilac”.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Kako se predmet pritu\u017ebe odnosi na Skup\u0161tinu grada Beograda, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje na pozitivan primer Gradske op\u0161tine Vra\u010dar, koja u svim op\u0161tim i pojedina\u010dnim aktima, primenjuje pravila rodno senzitivnog jezika, tako \u0161to istovremeno koristi i mu\u0161ki i \u017eenski gramati\u010dki rod. U Statutu Gradske op\u0161tine Vra\u010dar navedeno je da \u201eSkup\u0161tinu op\u0161tine \u010dini 60 odbornika\/odbornica, koje biraju gra\u0111ani\/gra\u0111anke na neposrednim izborima”, kao i da se \u201eu op\u0161tini ustanovljava za\u0161titnik\/za\u0161titnica gra\u0111ana\/gra\u0111anki koji\/koja ima zamenika\/zamenicu”. Skup\u0161tina gradske op\u0161tine Vra\u010dar donela je Odluku o izboru za\u0161titnice gra\u0111ana\/gra\u0111anki gradske op\u0161tine Vra\u010dar , u kojoj je navedeno da se Zorica Runi\u0107 bira za za\u0161titnicu gra\u0111ana\/gra\u0111anki.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti imala je u vidu navode iz izja\u0161njenja da Skup\u0161tinu grada Beograda \u010dini 41% odbornica. Pri tome, treba imati u vidu da broj odbornica u gradskim\/op\u0161tinskim skup\u0161tinama rezultat posebnih (afirmativnih) mera koje je Republika Srbija uvela, upravo jer su \u017eene bile znatno manje zastupljene u nacionalnom parlamentu i lokalnim skup\u0161tinama. Izmenom \u010dlana 20. Zakona o lokalnim izborima (2011) uvedena je obaveza da na izbornoj listi, me\u0111u svaka tri kandidata po redosledu na listi, mora biti jedan kandidat onog pola koji je manje zastupljen na listi. Nakon ovih novina, broj odbornica u skup\u0161tinama op\u0161tina i gradova zna\u010dajno je pove\u0107an. Ovo je ujedno i jedan od primera razvijanja politike jednakih mogu\u0107nosti, te Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da broj odbornica u Skup\u0161tini grada Beograda koji je ve\u0107i od zakonom propisanog minimuma, predstavlja svojevrsni pokazatelj da je neophodno prestati sa praksom jezi\u010dke nevidljivosti \u017eena.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da u srpskom jeziku, odnosno, u gramati\u010dkim pravilima srpskog jezika nema utemeljenja ni opravdanja za jezi\u010dku nevidljivost \u017eena. Naime, u stru\u010dnoj literaturi se navodi da \u201esrpski jezik ima dosledno utkanu kategoriju gramati\u010dkog roda i nije mogu\u0107e upotrebiti neku imenicu bez oznake gramati\u010dkog roda (mu\u0161kog, \u017eenskog i srednjeg) … a osnovno pravilo za gra\u0111enje re\u010denice je da se subjekat i predikat moraju slagati u rodu, broju i licu”. Upotreba jezika je vezana za dru\u0161tveni i politi\u010dki kontekst, a pitanje standardizacije (normiranja) jezika uvek je politi\u010dko pitanje. Rodno osetljivom upotrebom jezika mo\u017ee se uticati na svest onih koji se tim jezikom koriste, a jezik \u201emo\u017ee odra\u017eavati i nameru govornika, mo\u017ee ube\u0111ivati, pohvaliti ili podr\u017eati, narugati se drugom ili ga u\u010diniti (ne)vidljivim”.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu zapisnik sa sednice Skup\u0161tine grada, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti koristi priliku da uka\u017ee da je kori\u0161\u0107enje termina \u201egospo\u0111ica” u javnoj sferi neprimereno. \u010cinjenica je da je termin \u201egospo\u0111ica” uobi\u010dajen u srpskom jeziku, me\u0111utim, kako se prilikom obra\u0107anja mu\u0161karcima koristi termin \u201egospodin”, bez obzira na starost i bra\u010dno stanje, na isti na\u010din bi trebalo \u017eene oslovljavati sa \u201egospo\u0111o”. Re\u010d \u201egospo\u0111ica” implicira bra\u010dni status \u017eene, \u0161to je podatak koji je irelevantan i ne bi trebalo da bude poznat prilikom slu\u017ebene komunikacije, a ujedno predstavlja nepotrebno zadiranje u privatnost \u017eena.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je u aktuelnim dru\u0161tvenim okolnostima, kada su \u017eene u zna\u010dajnoj meri uklju\u010dene u politi\u010dki \u017eivot i \u010dine najmanje tre\u0107inu svih odbornika u skup\u0161tinama gradova i op\u0161tina u Srbiji, neprihvatljiva upotreba naziva njihovih zvanja i funkcija u mu\u0161kom gramati\u010dkom rodu. Na ovaj na\u010din nastavlja se sa tradicionalnom i rodno stereotipnom podelom zanimanja na “mu\u0161ka” i “\u017eenska”, ne prate se promene koje su nesumnjivo nastupile, odr\u017eavaju se postoje\u0107i stereotipi i predrasude i ote\u017eava ravnomerno uklju\u010divanje \u017eena u dru\u0161tveni i politi\u010dki \u017eivot.<\/p>\n
\n– da je neprimereno da Skup\u0161tina grada Beograda, i pored prigovora koji je uputila 18. jula 2014. godine, nije ulo\u017eila ni najmanji napor da elimini\u0161e tradiciju u jeziku koja degradira \u017eene i \u010dini ih nevidljivim u sferi javnog delovanja;
\n– da se time ne izra\u017eava samo lingvisti\u010dki nego i dru\u0161tveni stav;
\n– da generi\u010dka upotreba mu\u0161kog gramati\u010dkog roda ili pretpostavka da je takva upotreba automatski rodno neutralna naru\u0161ava princip ravnopravnosti polova i u suprotnosti je sa me\u0111unarodnim standardima;
\n– da uvo\u0111enje klauzule da se sve odredbe propisa podjednako odnose i na mu\u0161karce i \u017eene ne doprinosi uklanjanju ove diskriminacije, budu\u0107i da se to napominje na jednom mestu, a zatim se za ceo tekst i dalje koristi isklju\u010divo mu\u0161ki rod.<\/p>\n
\n– da je obavestila Skup\u0161tinu grada o dostavljenoj primedbi, nakon \u010dega su odbornici Skup\u0161tine grada usvojili zapisnik sa 4. sednice;
\n– da koristi priliku da uka\u017ee da Skup\u0161tinu grada Beograda \u010dini 41% odbornika koji su manje zastupljenog pola, kao i da mnoge od nose\u0107ih funkcija u gradu Beogradu obavljaju pripadnice \u017eenskog pola, kao \u0161to su zamenica predsednika Skup\u0161tine grada, sekretarka i zamenica sekretarke Skup\u0161tine grada;
\n– da Zakon o zabrani diskriminacije, kao op\u0161ti antidiskriminacioni zakon ne sadr\u017ei odredbe o slu\u017ebenoj upotrebi rodno senzitivnog jezika, pa smatra da nije postupljeno protivno na\u010delu ravnopravnosti polova.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba A. H. protiv Skup\u0161tine grada Beograda zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti postupanja organa javne vlasti <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n