Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe Lj. R. iz B, protiv RTB B. d.o.o. iz B. U pritu\u017ebi je navedeno da je odredbama \u010dlana 92. Kolektivnog ugovora RTB B. propisano da je poslodavac du\u017ean da nagradi zaposlene koji su na radu kod poslodavca proveli 10, 20, 30, 35 (\u017eene) i 40 (mu\u0161karci) godina, uklju\u010duju\u0107i i beneficirani radni sta\u017e, \u010dime su diskriminisani mu\u0161karci koji ne mogu dobiti jubilarnu nagradu za 35 godina sta\u017ea. U izja\u0161njenju RTB B. navedeno je da je odredba kolektivnog ugovora u skladu sa zakonskim re\u0161enjem o uslovima za odlazak u penziju, da \u201emu\u0161karci odlaze u penziju sa 40 godina, a \u017eene sa 35 godina” i da je \u017eelja poslodavca da zaposleni prilikom odlaska u penziju dobiju, pored otpremnine i jubilarnu nagradu. U toku postupka utvr\u0111eno je da su zakonski uslovi za sticanje prava na starosnu penziju isti za mu\u0161karce i za \u017eene, prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno da osiguranik\/ca sti\u010de pravo na starosnu penziju kad navr\u0161i 65 godina \u017eivota i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja i kad navr\u0161i 45 godina sta\u017ea osiguranja. S obzirom da kolektivni ugovor propisuje da je jedini uslov za sticanje prava na jubilarnu nagradu odre\u0111en broj godina sta\u017ea kod poslodavca, Poverenica je mi\u0161ljenja da ne postoje opravdani i razumni razlozi za propisivanje druga\u010dijih uslova za sticanje prava na jubilarnu nagradu za mu\u0161karce u odnosu na \u017eene, niti postoji srazmera izme\u0111u mere koja je preduzeta i cilja koji se \u017eeli ostvariti. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da su odredbama \u010dlana 92. Kolektivnog ugovora RTB B. d.o.o. kojim je propisano da je poslodavac du\u017ean da nagradi zaposlene koji su na radu kod poslodavca proveli 10, 20, 30, 35 (\u017eene) i 40 (mu\u0161karci) godina, uklju\u010duju\u0107i i beneficirani radni sta\u017e, prekr\u0161ene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je RTB B. d.o.o. preporu\u010deno da preduzme sve neophodne radnje i mere, u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima, kako bi uskladio odredbe Kolektivnog ugovora sa antidiskriminacionim propisima, kao i da ubudu\u0107e, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadle\u017enosti, ne kr\u0161i antidiskriminacione propise.<\/em><\/p>\n 1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratio Lj. R. iz B, koju je podneo protiv R. t. b. B. d.o.o. B. (u daljem tekstu: RTB B.) zbog diskriminacije na osnovu pola.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, naveo:<\/p>\n – da je odredbama \u010dlana 92. Kolektivnog ugovora RTB B. propisano da je poslodavac du\u017ean da nagradi zaposlene koji su na radu kod poslodavca proveli 10, 20, 30, 35 (\u017eene) i 40 (mu\u0161karci) godina, uklju\u010duju\u0107i i beneficirani radni sta\u017e;<\/p>\n – da smatra da je ovo diskriminacija na osnovu pola, jer mu\u0161karci ne mogu ostvariti pravo na jubilarnu nagradu sa 35 godina radnog sta\u017ea kod poslodavca.<\/p>\n 1.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatra\u017eeno izja\u0161njenje RTB B.<\/p>\n 1.4.<\/strong> U izja\u0161njenju Z. I, direktora za pravne, kadrovske i op\u0161te poslove, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n – da je u RTB B. u primeni Kolektivni ugovor koji u \u010dlanu 92. propisuje, izme\u0111u ostalog, da poslodavac ispla\u0107uje jubilarnu nagradu zaposlenim \u017eenama za 35 godina neprekidnog rada i zaposlenim mu\u0161karcima za 40 godina neprekidnog rad;<\/p>\n – da nije re\u010d ni o kakvoj diskriminaciji, ve\u0107 \u017eelji da zaposleni prilikom odlaska u penziju dobiju pored otpremnine i jubilarnu nagradu;<\/p>\n – da je razlika u godinama sta\u017ea potrebnim za isplatu jubilarnih nagrada i normalna i logi\u010dna, ali i u skladu sa zakonom, jer mu\u0161karci i \u017eene ne idu sa istim godinama radnog sta\u017ea u penziju;<\/p>\n – da \u201emu\u0161karci odlaze u penziju sa 40 godina, a \u017eene sa 35 godina” i da je takva definicija sadr\u017eana u kolektivnom ugovoru i prati zakonsko re\u0161enje o uslovima za odlazak u penziju;<\/p>\n – da pravo na jubilarnu nagradu nije obavezno, kao i da se ovakvo re\u0161enje u kolektivnom ugovoru primenjuje dugi niz godina.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Odredbama \u010dlana 92. Kolektivnog ugovora RTB B, koji je potpisan 13. februara 2015. godine, propisano je da je poslodavac du\u017ean da nagradi zaposlene koji su na radu kod poslodavca proveli 10, 20, 30, 35 (\u017eene) i 40 (mu\u0161karci) godina, uklju\u010duju\u0107i i beneficirani radni sta\u017e.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Uredbom o ratifikaciji konvencije Me\u0111unarodne organizacije rada (MOR) br. 111 o diskriminaciji (zaposlenje i zanimanje), propisano je da diskriminacija predstavlja svako pravljenje razlike, isklju\u010divanje ili davanje prvenstva koje ima za posledicu ukidanje ili naru\u0161avanje jednakosti mogu\u0107nosti ili tretmana u zaposlenju ili zanimanju koje utvrdi zainteresovana \u010dlanica nakon savetovanja sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, ukoliko postoje, i drugih odgovaraju\u0107ih tela.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u \u010dl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Propisano je da povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledice preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Odredbama \u010dl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije. S obzirom na okolnosti konkretnog slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantna je odredba \u010dlana 16. kojom je propisana zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno naru\u0161avanje jednakih mogu\u0107nosti za zasnivanje radnog odnosa ili u\u017eivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao \u0161to su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slu\u017ebi, na stru\u010dno usavr\u0161avanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravi\u010dne i zadovoljavaju\u0107e uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na za\u0161titu od nezaposlenosti. Za\u0161titu od diskriminacije iz st. 1. ovog \u010dlana u\u017eiva lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje tra\u017ei posao, student i u\u010denik na praksi, lice na stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu u\u010destvuje u radu. Dalje, odredbama \u010dlana 20. propisano je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Istim \u010dlanom je zabranjeno uskra\u0107ivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Odredbom \u010dlana 4. Zakona o ravnopravnosti polova propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi ote\u017ea, ugrozi, onemogu\u0107i ili negira priznanje, u\u017eivanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, gra\u0111anskoj, porodi\u010dnoj i drugoj oblasti. Dalje je propisano da se pod neopravdanim razlikovanjem, isklju\u010divanjem, ograni\u010davanjem i postupanjem ili drugim preduzetim merama, u smislu ovog zakona, naro\u010dito smatra ako preduzeta mera nije opravdana zakonom ili legitimnim ciljem i ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se preduzetim merama ostvaruju.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakon o radu tako\u0111e zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja tra\u017ee zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, ro\u0111enje, jezik, rasu, boju ko\u017ee, starost, trudno\u0107u, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bra\u010dni status, porodi\u010dne obaveze, seksuano opredeljenje, politi\u010dko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, \u010dlanstvo u politi\u010dkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo li\u010dno svojstvo. Odredbama \u010dlana 20. diskriminacija je zabranjena, izme\u0111u ostalog, u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa. Tako\u0111e, Zakon o radu propisuje i da se op\u0161tim aktom, odnosno ugovorom o radu mogu utvrditi pravo na jubilarnu nagradu, solidarnu pomo\u0107 i druga primanja. Dalje, odredbama \u010dlana 240. zakona propisano je da se kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisima, utvr\u0111uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmene i dopune kolektivnog ugovora, me\u0111usobni odnosi u\u010desnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od zna\u010daja za zaposlene i poslodavca, a odredbama \u010dlana 248. propisano je da kolektivni ugovor kod poslodavca zaklju\u010duju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje lice ovla\u0161\u0107eno za zastupanje poslodavca.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Odredbama \u010dlana 19. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da osiguranik sti\u010de pravo na starosnu penziju: 1) kad navr\u0161i 65 godina \u017eivota i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja; 2) kad navr\u0161i 45 godina sta\u017ea osiguranja. Odredbama \u010dlana 19a propisani su uslovi pod kojima osiguranica koja navr\u0161i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja, sti\u010de pravo na starosnu penziju pre navr\u0161enih 65 godina \u017eivota i to kada navr\u0161i: u 2015. godini 60 godina i \u0161est meseci \u017eivota; u 2016. godini 61 godinu \u017eivota; u 2017. godini 61 godinu i \u0161est meseci \u017eivota; u 2018. godini 62 godine \u017eivota; u 2019. godini 62 godine i \u0161est meseci \u017eivota; u 2020. godini 63 godine \u017eivota; u 2021. godini 63 godine i dva meseca \u017eivota; u 2022. godini 63 godine i \u010detiri meseca \u017eivota; u 2023. godini 63 godine i \u0161est meseci \u017eivota; u 2024. godini 63 godine i osam meseci \u017eivota; u 2025. godini 63 godine i deset meseci \u017eivota; u 2026. godini 64 godine \u017eivota; u 2027. godini 64 godine i dva meseca \u017eivota; u 2028. godini 64 godine i \u010detiri meseca \u017eivota; u 2029. godini 64 godine i \u0161est meseci \u017eivota; u 2030. godini 64 godine i osam meseci \u017eivota; u 2031. godini 64 godine i deset meseci \u017eivota.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja s aspekta antidiskriminacionih propisa<\/span><\/p>\n 3.9.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li je propisivanjem da zaposlene \u017eene mogu dobiti jubilarnu nagradu za 35 godina radnog sta\u017ea kod poslodavca, a zaposleni mu\u0161karci za 40 godina sta\u017ea, izvr\u0161ena diskriminacija mu\u0161karaca na osnovu pola.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Analiza odredaba \u010dlana 92. Kolektivnog ugovora RTB B. pokazala je da su ovom odredbom, kojom je propisano da \u017eene sti\u010du pravo na jubilarnu nagradu za 35 godina sta\u017ea kod poslodavca, a mu\u0161karci za 40, o\u010digledno u nejednak polo\u017eaj stavljeni mu\u0161karci koji sa 35 godina radnog sta\u017ea kod poslodavca ne\u0107e mo\u0107i da ostvare pravo na jubilarnu nagradu, ve\u0107 \u0107e ovo pravo mo\u0107i da ostvare pet godina kasnije. Da bi se utvrdilo da li je kolektivnim ugovorom povre\u0111eno na\u010delo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti, saglasno \u010dl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije, da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se za mu\u0161karce i \u017eene propi\u0161u razli\u010diti uslovi za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu. Zbog toga je potrebno ispitati: 1) da li je cilj koji se posti\u017ee ovom merom dopu\u0161ten i opravdan i 2) da li se cilj mo\u017ee posti\u0107i propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju.<\/p>\n 3.11.<\/strong> U skladu sa odredbama Zakona o radu, poslodavac mo\u017ee op\u0161tim aktom utvrditi pravo na jubilarnu nagradu, solidarnu pomo\u0107 i druga primanja. U izja\u0161njenju RTB B. navedeno je da je odredba kolektivnog ugovora u skladu sa zakonskim re\u0161enjem o uslovima za sticanje prava na starosnu penziju i da je \u017eelja poslodavca da zaposleni prilikom odlaska u penziju dobiju i jubilarnu nagradu, pored otpremnine. Sagledavaju\u0107i navode iz izja\u0161njenja poslodavca, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je ovaj cilj dopu\u0161ten i opravdan.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu dopu\u0161tenost i opravdanost cilja, potrebno je ispitati da li se cilj mo\u017ee posti\u0107i propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se tom merom ostvaruju. RTB B. naveo je u izja\u0161njenju da je razlika u godinama sta\u017ea potrebnim za isplatu jubilarnih nagrada \u201eu skladu sa zakonom, jer mu\u0161karci i \u017eene ne idu sa istim godinama radnog sta\u017ea u penziju”, odnosno da \u201emu\u0161karci odlaze u penziju sa 40 godina, a \u017eene sa 35 godina” sta\u017ea osiguranja. Odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da osiguranik sti\u010de pravo na starosnu penziju: 1) kada navr\u0161i 65 godina \u017eivota i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja, 2) kada navr\u0161i 45 godina sta\u017ea osiguranja. Iz navedene odredbe jasno proizlazi da pravo na starosnu penziju sti\u010du zaposleni mu\u0161karci i \u017eene sa 45 godina sta\u017ea osiguranja, bez obzira na starosno doba. Odredbama \u010dlana 19a Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisani su posebni uslovi za sticanje prava na starosnu penziju za \u017eene, kako bi se 2032. godine uslovi za sticanje prava na starosnu penziju izjedna\u010dili za \u017eene i mu\u0161karce. Imaju\u0107i sve ovo u vidu, mo\u017ee se konstatovati da nema srazmere izme\u0111u preduzete mere i cilja koji se \u017eeleo ostvariti, odnosno da se planirani cilj mo\u017ee ostvariti drugim merama kojima se ne naru\u0161ava princip ravnopravnosti polova.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Prethodnim zakonskim re\u0161enjima u na\u0161em pravnom sistemu, \u017eene su sticale pravo na starosnu penziju ranije od mu\u0161karaca (mu\u0161karci kada navr\u0161e 40 godina sta\u017ea osiguranja, a \u017eene kada navr\u0161e 35 godina sta\u017ea osiguranja, sa najmanje 53 godine \u017eivota). Ovakvo re\u0161enje bilo je posledica razumevanja dvostrukog, odnosno vi\u0161estrukog optere\u0107enja \u017eene u dru\u0161tvu, kroz njenu reproduktivnu i produktivnu ulogu. Me\u0111utim, promene u dru\u0161tvu su dovele i do promena u zakonodavstvu, \u0161to je rezultiralo izjedna\u010davanjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju za \u017eene i mu\u0161karce. Imaju\u0107i u vidu odredbe \u010dlana 19a, izjedna\u010davanje se vr\u0161i postepeno, tako \u0161to je su za svaku kalendarsku godinu do 2031. godine, propisane godine \u017eivota \u017eene koje su uslov za sticanje prava na starosnu penziju za osiguranice sa najmanje 15 godina radnog sta\u017ea. Tako u 2015. godini pravo na starosnu penziju sti\u010de \u017eena koja navr\u0161i 60 godina i 6 meseci \u017eivota i koja ima najmanje 15 godina sta\u017ea, a u 2031. godini \u017eena koja navr\u0161i 64 godine i deset meseci \u017eivota i ima najmanje 15 godina sta\u017ea, \u0161to zna\u010di da godine sta\u017ea nisu relevantne. Poverenica ukazuje da primenom ovih odredaba zaposlene \u017eene ne sti\u010du pravo na starosnu penziju isklju\u010divo ostvarivanjem 35 godina radnog sta\u017ea, kako je navedeno u izja\u0161njenju poslodavca. Naime, mogu\u0107e je da zaposlena koja je napunila godine \u017eivota koje su uslov za sticanje prava na starosnu penziju, ima ostvarenih vi\u0161e ili manje od 35 godina radnog sta\u017ea kod poslodavca. Pored toga, op\u0161ti uslov za sticanje starosne penzije sa navr\u0161enih 45 godina sta\u017ea odnosi se i na mu\u0161karce i na \u017eene. S obzirom da je kolektivnim ugovorom propisno da je du\u017eina radnog sta\u017ea kod poslodavca jedini kriterijum za sticanje prava na jubilarnu nagradu, ne postoji opravdan razlog da se propi\u0161u razli\u010diti uslovi za sticanje prava na jubilarnu nagradu za mu\u0161karace i \u017eene.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Kolektivnim ugovorom RTB B. propisano je da i \u017eene i mu\u0161karci ostvaruju pravo na jubilarnu nagradu pod jednakim uslovima za prve tri jubilarne nagrade (za 10, 20 i 30 godina sta\u017ea osiguranja kod poslodavca). Kod slede\u0107e (\u010detvrte) jubilarne nagrade mu\u0161karci su postavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj jer je \u017eenama omogu\u0107eno da ostvare pravo na jubilarnu nagradu za 35 godina sta\u017ea osiguranja, dok mu\u0161karci sa 35 godina sta\u017ea to pravo ne ostvaruju. Uslovi za ostvarivanje ove (\u010detvrte) jubilarne nagrade su razdvojeni za mu\u0161karce i \u017eene, pa je \u017eenama omogu\u0107eno da ranije steknu pravo na jubilarnu nagradu i time su privilegovane u odnosu na mu\u0161karce. Mu\u0161karcima je potrebno pet godina vi\u0161e sta\u017ea osiguranja za ostvarivanje prava na ovu jubilarnu nagradu nego \u017eenama. Broj jubilarnih nagrada na koje zaposleni mo\u017ee ostvariti pravo kod poslodavca je isti i za mu\u0161karce i za \u017eene (\u010detiri), me\u0111utim uslovi za njihovo ostvarivanje nisu isti jer mu\u0161karcima nije omogu\u0107eno da ostvare pravo na jubilarnu nagradu sa 35 godina sta\u017ea. Od njih se neopravdano tra\u017ei du\u017ei radni sta\u017e, \u010dime je naru\u0161en princip ravnopravnosti polova.<\/p>\n 3.15.<\/strong> U izja\u0161njenju na navode iz pritu\u017ebe istaknuto je da poslodavac \u017eeli da omogu\u0107i da zaposleni prilikom odlaska u penziju dobiju i jubilarnu nagradu, pored otpremnine. Zakonom je propisano da \u017eene i mu\u0161karci sti\u010du pravo na penziju po istim uslovima, sa 45 godina sta\u017ea osiguranja ili sa 65 godina \u017eivota i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja, odnosno, \u017eena sti\u010de pravo na starasnu penziju kada napuni propisane godine \u017eivota u odre\u0111enoj kalendraskoj godini i ima najmanje 15 godina radnog sta\u017ea. \u017delja poslodavca da zaposleni u isto vreme prime i jubilarnu nagradu i otpremninu zbog odlaska u penziju mo\u017ee se ostvariti drugim merama, kao na primer odredbom koja bi propisivala da pravo na jubilarnu nagradu imaju svi zaposleni za 10, 20, 30 i 40 godina radnog sta\u017ea kod poslodavca, kao i svi oni koji odlaze u penziju, nezavisno od sta\u017ea osiguranja kod poslodavca. Pored toga, osporenom odredbom kolektivnog ugovora \u017eenama nije data mogu\u0107nost da ostvare pravo na jubilarnu nagradu za 40 godina sta\u017ea osiguranja, kao mu\u0161karcima, iako im je zakonom omogu\u0107eno da u starosnu penziju odu sa 45 godina sta\u017ea.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Imaju\u0107i sve ovo u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da za pravljenje razlike izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena u \u010dl. 92. Kolektivnog ugovora, nema objektivnog i razumnog opravdanja. S obzirom da je cilj propisane mere da se omogu\u0107i da zaposleni prilikom odlaska u penziju dobiju i jubilarnu nagradu, pored otpremnine, mo\u017ee se konstatovati da je u pitanju zakoniti cilj. Me\u0111utim, propisana mera da \u017eene ostvaruju pravo na (\u010detvrtu) jubilarnu nagradu za 35 godina sta\u017ea osiguranja kod poslodavca, a mu\u0161karci za istu nagradu sa 40 godina sta\u017ea osiguranja, dovodi mu\u0161karce u nepovoljniji polo\u017eaj u odnosu na \u017eene zaposlene kod istog poslodavca, \u0161to evidentno pokazuje da nema srazmere izme\u0111u preduzete mere i cilja koji se \u017eeleo ostvariti, odnosno da se planirani cilj mo\u017ee ostvariti drugim merama kojima se ne naru\u0161ava princip ravnopravnosti polova.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da u skladu sa odredbama Zakona o radu, kolektivni ugovor zaklju\u010duju poslodavac i reprezentativni sindikat(i) kod poslodavca nakon sprovedenih pregovora i da jednaku odgovornost za sadr\u017eina ugovora snose obe ugovorne strane. Zbog toga Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da uprkos \u010dinjenici da je pritu\u017eba podneta samo protiv poslodavca RTB B., odgovornost za diskriminatornu sadr\u017einu kolektivnog ugovora ne mo\u017ee se staviti na teret samo poslodavcu.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba Lj. R. protiv RTB B. doo zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti zapo\u0161ljavanja i rada<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n