Mi\u0161ljenje je doneto u postupku po pritu\u017ebi S. B. P, koja je podneta protiv Komande \u017dandarmerije, zbog diskriminacije na osnovu pola i bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa. U pritu\u017ebi je navedeno da je S. B. P. samohrana majka deteta mla\u0111eg od sedam godina, zaposlena u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova, na poslovima zdravstvene za\u0161tite u Drugom odredu \u017dandarmerije, na radnom mestu lekara, i da je predlo\u017eena za preme\u0161taj u budu\u0107i Sektor za ljudske resurse, gde bi iste poslove radila za duplo manju platu, izgubiv\u0161i UOSL status i beneficirani radni sta\u017e. Tako\u0111e, navedeno je da joj je re\u010deno da je razlog to \u0161to ne ide na terene u Kopnenoj zoni bezbednosti i \u0161to je \u017eena pa time ne odgovara potrebama slu\u017ebe. U izja\u0161njenju je navedeno da je ta\u010dno da je S. B. P. predlo\u017eena za preme\u0161taj u budu\u0107i sektor iz razloga \u0161to su njeni dosada\u0161nji radni rezultati slabiji u odnosu na rezultate rada ostalih lekara u Drugom odredu, odnosno to \u0161to je bila manje produktivna i funkcionalna u odnosu na ostale zaposlene lekare u tom odredu, s obzirom da poslednjih \u0161est, sedam godina nije uzimala u\u010de\u0161\u0107a u izvr\u0161avanju posebnih bezbednosnih zadataka na podru\u010dju KZB, kao i na drugim jednodnevnim i vi\u0161ednevnim anga\u017eovanjima van sedi\u0161ta Odreda jedinice, i da \u010dinjenica da je majka maloletnog deteta nije uticala na odluku. U toku postupka utvr\u0111eno je da \u0107e se u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova Republike Srbije, u skladu sa reformskim procesom, formirati novi Sektor za ljudske resurse i da je Komanda \u017dandarmerije sa\u010dinila predlog za raspore\u0111ivanje zaposlenih u budu\u0107i sektor, gde je na spisku od 14 predlo\u017eenih, 12 \u017eena, me\u0111u kojima je S. B. P. Kako tokom postupka poslodavac nije pru\u017eio objektivno i razumno opravdanje za predlog da S. B. P. bude preme\u0161tena u budu\u0107i Sektor za ljudske resurse, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je Komanda \u017dandarmerije, predlogom za nepovoljniji preme\u0161taj S. B. P. iz \u017dandarmerije u Sektor za ljudske resurse, izvr\u0161ila posrednu diskriminaciju na osnovu pola i porodi\u010dnog statusa, te je Komandi \u017dandarmerije preporu\u010deno je da preduzme sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema zaposlenoj S. B. P.<\/em><\/p>\n 1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti primila je pritu\u017ebu S. B. P, protiv Ministarstva unutra\u0161njih poslova, Direkcije policije, \u017dandarmerije, zbog diskriminacije na osnovu bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa i pola.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je, pored ostalog, navedeno:<\/p>\n – da je podnositeljka pritu\u017ebe od 10. maja 2003. godine zaposlena u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova, na poslovima zdravstvene za\u0161tite u Drugom odredu \u017dandarmerije, na radnom mestu lekarke, sa UOSL statusom;<\/p>\n – da je radne zadatke obavljala profesionalno, rade\u0107i terenski rad u ote\u017eanim uslovima u Kopnenoj zoni bezbednosti, obezbe\u0111ivala sve javne skupove i obuke, \u010desto radila prekovremeno i tri godine bila jedina lekarka Drugog odreda, bez naknade za dodatno optere\u0107enje;<\/p>\n – da nikada nije dovedena u pitanje njena kompetentnost, niti je bilo \u0161ta ukazivalo na to da ne odgovara potrebama slu\u017ebe, ve\u0107 je ravnopravno sa mu\u0161karcima obavljala radne zadatke;<\/p>\n – da je nakon sedam godina rada u \u017dandarmeriji rodila dete, a ubrzo postala roditelj sa samostalnim vr\u0161enjem roditeljskog prava;<\/p>\n – da je obavljala sve poslove osim terenskog rada i da je \u010dak, kada bi na\u0161la pomo\u0107 za \u010duvanje deteta, obavljala i poslove obezbe\u0111enja javnih skupova u no\u0107nim terminima, iako je oslobo\u0111ena no\u0107nog rada, a da je u kolektivu nastupilo omalova\u017eavanje jer je svako bolovanje zbog bolesti deteta smatrano zabu\u0161avanjem, a zakonska za\u0161tita od no\u0107nog i terenskog rada kao zloupotreba;<\/p>\n – da je 29. juna 2015. godine nezvani\u010dno saznala da je predlo\u017eena za preme\u0161taj u drugu organizacionu jedinicu MUP-a Republike Srbije, radi formiranja budu\u0107eg sektora, gde bi iste poslove radila za duplo manju platu, izgubiv\u0161i UOSL status i beneficirani radni sta\u017e;<\/p>\n – da je na pitanje za\u0161to je predlo\u017eena za preme\u0161taj, dobila odgovor od \u0161efa Odseka za zdravstvenu za\u0161titu u komandi \u017dandarmerije da je razlog to \u0161to ne ide na terene u Kopnenoj zoni bezbednosti i to \u0161to je \u017eena, pa time ne odgovara potrebama slu\u017ebe;<\/p>\n – da se 7. jula 2015. godine pisanim putem obratila komandantu svog odreda sa zahtevom da joj se pisano obrazlo\u017ee kriterijumi i razlozi za njen preme\u0161taj, ali odgovor nije dobila;<\/p>\n – da je podnela zahtev za pristup informacijama od javnog zna\u010daja, nakon \u010dega je dobila sva dokumenta u vezi sa preme\u0161tajem;<\/p>\n – da je na osnovu dokumenata saznala da je bilo potrebno odabrati pet izvr\u0161ilaca medicinske struke\/lekar ili medicinski tehni\u010dar, bez obzira na pol i stru\u010dnu spremu;<\/p>\n – da u Grupi za zdravstvenu za\u0161titu njenog odreda zaposleno pet lekara i tri medicinska tehni\u010dara, a da je predlo\u017eena ona, iako ima 12,5 godina radnog sta\u017ea na tom radnom mestu, dok ostali lekari imaju sedam, \u0161est ili godinu i po radnog sta\u017ea;<\/p>\n – da su i u drugim odredima \u017dandarmerije bile predlo\u017eene samo \u017eene, a da je urgiranjem jedne od njih kod politi\u010dkih zvani\u010dnika, ona zamenjena mu\u0161karcem;<\/p>\n – da je daljim urgencijama jo\u0161 jedna \u017eena naknadno sklonjena sa spiska za preme\u0161taj i zamenjena osobom mu\u0161kog pola;<\/p>\n – da je 25. i 26. juna 2015. godine Direkciji policije upu\u0107en dopis Kabineta ministra sa predlogom broja izvr\u0161ilaca za preme\u0161taj iz \u017dandarmerije a da je 29. juna odgovoreno direktno iz Komande \u017dandarmerije sa imenima izvr\u0161ilaca, iako pismeni zahtev za predloge nije spu\u0161ten na nivo komandanta Odreda kao kompetentnih rukovodilaca za davanje predloga iz svog odreda;<\/p>\n – da iz toga proizlazi da je neko unapred imao u planu da \u0107e S. B. P. biti preme\u0161tena i stavio je na spisak za odgovor Kabinetu ministra, iako tu saglasnost nije dao njen pretpostavljeni;<\/p>\n – da je njeno ime bilo na spisku koji je bio na stolu \u0161efa Odseka za zdravstvenu za\u0161titu Komande \u017dandarmerije jo\u0161 u decembru 2014. godine.<\/p>\n 1.3.<\/strong> U prilogu pritu\u017ebe dostavljena je slede\u0107a dokumentacija: 1) dopis Kabineta ministra br. 01\/12248\/14-80 od 25. juna 2015. godine; 2) dopis Kabineta ministra br. 01\/12248\/14-81 od 26. juna 2015. godine; 3) dopis \u017dandarmerije 03\/13 br. 112-5157\/2015 od 29. juna 2015. godine; 4) dopis \u017dandarmerije 03\/13 br. 119-412\/2015-683 od 6. jula 2015. godine; 5) dopis Drugog odreda \u017dandarmerije 03\/13\/13 br. 119-420\/2015 od 7. jula 2015. godine i 6) dopis \u017dandarmerije 03\/13 br. 112-5157\/2015-1 od 8. jula 2015. godine.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatra\u017eila izja\u0161njenje od Komande \u017dandarmerije.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju G. D, komandanta \u017dandarmerije, navedeno je:<\/p>\n – da je na osnovu akata Kabineta ministra br. 01\/12248\/14-80 od 25. juna 2015. godine i 01\/122481\/14-81 od 26. juna 2015. godine od Komande \u017dandarmerije zahtevano da se u skladu sa aktuelnim reformskim procesom u MUP-u Republike Srbije, povodom uspostavljanja poslovnog procesa budu\u0107eg Sektora za ljudske resurse, dostavi predlozi za najmanje po jednog zaposlenog lekara, psihologa i medicinskog tehni\u010dara koji bi poslove i dalje obavljali deta\u0161irano u organizacionim jedinicama u kojima se nalaze, s tim da bi im radno-pravni status bio vezan za Sektor za ljudske resurse;<\/p>\n – da je Komanda \u017dandarmerije, postupaju\u0107i po navedenim aktima, po pribavljenim predlozima rukovodilaca organizacionih jedinica \u2013 odreda, dostavila Direkciji policije objedinjeni odgovor, sa predlogom za raspore\u0111ivanje zaposlenih u Sektor za ljudske resurse;<\/p>\n – da je me\u0111u predlo\u017eenim bila S. B. P, zaposlena u grupi za zdravstvenu za\u0161titu Odseka za logistiku Drugog odreda \u017dandarmerije, na radnom mestu poslovi zdravstvene za\u0161tite;<\/p>\n – da je nakon toga odredima u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Ni\u0161u prosle\u0111en akt Komande \u017dandarmerije 03\/13 br. 119-420\/2015 od 07. jula 2015. godine, kojim se tra\u017ei da u vezi sa prethodno dostavljenim spiskovima sa imenima zaposlenih, rukovodioci organizacionih jedinica, tj. komandanti odreda dostave pisane predloge za preme\u0161taj;<\/p>\n – da je u vezi sa tim, dostavljen odgovor Drugog odreda aktom 03\/13\/13 br. 119-420\/2015 od 7. jula 2015. godine, gde je pored ostalih zaposlenih koji su predlo\u017eeni za preme\u0161taj u Sektor za ljudske resurse i S. B. P;<\/p>\n – da je Direkciji policije aktom Komande \u017dandarmerije 03\/13 br. 112-5157\/2015-1 od 8. jula 2015. godine dostavljen na odobrenje predlog za raspore\u0111ivanje zaposlenih u \u017dandarmeriji u Sektor za ljudske resurse, gde je u odnosu na prethodno dostavljeni akt 03\/13 br. 112-5157\/2015 od 29. juna 2015. godine, umesto prethodno predlo\u017eene M. M. iz Petog odreda naknadno predlo\u017een S. R;<\/p>\n – da je u Odseku za zdravstvenu za\u0161titu Odeljenja za logisti\u010dku podr\u0161ku i normativno pravne poslove, sa Grupama za zdravstvenu za\u0161titu u Odseku za logistiku u Odredima, sistematizovano 58 radnih mesta \u2013 lekari, medicinski tehni\u010dari, psiholozi i stomatolozi, od \u010dega je popunjeno 45 radnih mesta na kojima su raspore\u0111ene 24 osobe \u017eenskog pola, kao i 21 osoba mu\u0161kog pola, \u0161to izra\u017eeno u procentima iznosi da 53,4% zaposlenih jesu osobe \u017eenskog pola, dok 46,6% zaposlenih \u010dine osobe mu\u0161kog pola;<\/p>\n – da su kriterijumi na osnovu kojih su rukovodioci organizacionih jedinica odlu\u010divali koje \u0107e zaposlene iz delokruga zdravstveno-psiholo\u0161kih poslova u \u017dandarmeriji predlo\u017eiti za preme\u0161taj u Sektor za ljudske resurse MUP-a RS, bili: rezultati rada zaposlenih, odnos prema radnim obavezama, odnosno njihova produktivnost i funkcionalnost u izvr\u0161avanju slu\u017ebenih zadataka koji su povereni \u017dandarmeriji, sa akcentom na izvr\u0161avanju posebnih zadataka u terenskim uslovima rada u Kopnenoj zoni bezbednosti, kao i na drugim jednodnevnim i vi\u0161ednevnim anga\u017eovanjima jedinice van sedi\u0161ta odreda;<\/p>\n – da je va\u017ee\u0107im aktom o sistematizaciji radnih mesta u MUP-u RS predvi\u0111eno da se u svim odredima \u017dandarmerije broj izvr\u0161ilaca-lekara smanji sa pet na \u010detiri,<\/p>\n – da je struktura zaposlenih i postupanje po navedenim kriterijumima na osnovu kojih je odlu\u010divano koji \u0107e zaposleni iz \u017dandarmerije biti predlo\u017eeni za preme\u0161taj u Sektor za ljudske resurse, rezultirala \u010dinjenicom da su od 14 zaposlenih predlo\u017eenih za preme\u0161taj, samo dva zaposlena mu\u0161karca, dok su ostalo zaposlene \u017eene;<\/p>\n – da se razlozi za izmenu akta Komande \u017dandarmerije 03\/13 br. 112-5157\/2015 od 29. juna 2015. godine, aktom 03\/13 br. 112-5157\/2015-1 od 8. jula 2015. godine, gde je umesto prvobitno predlo\u017eene M. M, naknadno predlo\u017een za preme\u0161taj u Sektor za ljudske resurse S. R. iz Petog odreda, ogledaju u \u010dinjenici da je nakon detaljnih razmatranja postavljenih kriterijuma konstatovano da je lekar S. R. bio manje produktivan i funkcionalan u odnosu na lekarku M. M.;<\/p>\n – da se konkretni razlozi predloga za preme\u0161taj lekarke S. B. P. iz \u017dandarmerije u Sektor za ljudske resurse ogledaju u potrebi slu\u017ebe i \u010dinjenici da su njeni dosada\u0161nji rezultati rada u Grupi za zdravstvenu za\u0161titu Odseka za logistiku Drugog odreda, slabiji u odnosu na rezultate rada ostalih lekara u odredu, odnosno, da je u prethodnom periodu bila manje produktivna i funkcionalna u odnosu na ostale zaposlene lekare u Drugom odredu, tj. poslednjih 6-7 godina nije u\u010destvovala u izvr\u0161avanju posebnih bezbednosnih zadataka na podru\u010dju Kopnene zone bezbednosti, kao i na drugim jednodnevnim i vi\u0161ednevnim anga\u017eovanjima jedinice van sedi\u0161ta odreda, gde su zbog prirode radnih zadataka najizra\u017eenije potrebe za preduzimanjem mera zdravstvene za\u0161tite, te da postoji uverenje da \u0107e u sastavu Sektora za ljudske resurse ostvariti bolje i kvalitetnije rezultate rada;<\/p>\n – da okolnosti vezane za \u010dinjenicu da je S. B. P. majka maloletnog deteta nisu uticale na odluku o predlogu za preme\u0161taj;<\/p>\n – da je pritu\u017eba S. B. P. neosnovana, s obzirom da je prilikom navedenog postupanja po\u0161tovano na\u010delo jednakosti i zabrane diskriminacije, odnosno navedeno postupanje je bilo opravdano i sa zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su bila primerena i nu\u017ena;<\/p>\n – da je u vezi sa aktuelnim reformskim promenama u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova Republike Srbije, poslodavac u mogu\u0107nosti da u skladu sa \u010dl. 148 b Zakona o policiji, odnosno odredbama \u010dl. 90, 91 i 92. Zakona o dr\u017eavnim slu\u017ebenicima zaposlenog trajno premesti na drugo radno mesto.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u pritu\u017ebu i izja\u0161njenje, utvr\u0111eno je da \u0107e se u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova Republike Srbije, u skladu sa reformskim procesom, formirati novi Sektor za ljudske resurse.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u dopis Kabineta ministra br. 01\/12248\/14-80 od 21. juna 2015. godine, utvr\u0111eno je:<\/p>\n – da je radi uspostavljanja poslovnog procesa budu\u0107eg sektora, Kabinet ministra obavestio Direkciju policije da je potrebno opredeliti radna mesta i izvr\u0161ioce u specijalnim jedinica Direkcije, koji \u0107e obavljati zdravstveno-psiholo\u0161ke poslove u budu\u0107em Sektoru za ljudske resurse;<\/p>\n – da je potrebno opredeliti najmanje po jednog zaposlenog lekara, psihologa i medicinskog tehni\u010dara iz svakog organizacionog dela SAJ-a, PTJ-a i \u017dandarmerije, koji \u0107e poslove obavljati deta\u0161irano i \u010diji \u0107e radno-pravni status biti vezan za Sektor za ljudske resurse;<\/p>\n – da je svrha takvog postupanja neophodnost uspostavljanja poslovnih procesa i funkcionisanja budu\u0107eg sektora za ljudske resurse, \u0161to \u0107e za posledicu imati pove\u0107anje efikasnosti i borbene gotovosti specijalnih jedinica;<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u dopis \u017dandarmerije 03\/13 br. 112-5157\/2015 od 29. juna 2015. godine, utvr\u0111eno je da je Komanda \u017dandarmerije sa\u010dinila predlog za raspore\u0111ivanje zaposlenih u Sektor za ljudske resurse, gde je na spisku od 14 predlo\u017eenih, 13 \u017eena, me\u0111u kojima je S. B. P;<\/p>\n 2.4.<\/strong> Uvidom u dopis \u017dandarmerije 03\/13 br. 112-5157\/2015-1 od 8. jula 2015. godine, utvr\u0111eno je da je Komanda \u017dandarmerije izmenila akt 03\/13 br. 112-5157\/2015 od 29. juna 2015. godine, tako \u0161to je umesto policijske slu\u017ebenice M. M. iz Petog odreda, za raspore\u0111ivanje u budu\u0107i sektor predlo\u017een policijski slu\u017ebenik S. R. iz istog odreda, te da je od 14 predlo\u017eenih zaposlenih, 12 \u017eena i dva zaposlena mu\u0161kog pola;<\/p>\n 2.5.<\/strong> Uvidom u dopis Drugog odreda \u017dandarmerije 03\/13\/13 br. 119-420\/2015 od 7. jula 2015. godine utvr\u0111eno je da su razlozi za preme\u0161taj S. B. P. \u2013 odlasci na izvr\u0161enje posebnih zadataka u Kopnenoj zoni bezbednosti, rad i zalaganje na poslu prilikom obavljanja svakodnevnih zadataka, kr\u0161enja radne discipline, kao i \u010dinjenica da su predlo\u017eeni upoznati sa predlogom, odnosno spiskom predlo\u017eenih zaposlenih.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode sadr\u017eane u pritu\u017ebi i izja\u0161njenju, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (CEDAW) koju je Republika Srbija ratifikovala, odredbom \u010dlana 11. propisuje obavezu dr\u017eave \u010dlanice da preduzima sve podesne mere radi eliminisanja diskriminacije \u017eena u oblasti zapo\u0161ljavanja kako bi se obezbedila jednaka prava mu\u0161karcima i \u017eenama, u skladu sa principom ravnopravnosti polova.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Konvencija o jednakim mogu\u0107nostima i jednakom tretmanu radnika i radnica: radnici s porodi\u010dnim obavezama (1981) propisuje da se, u cilju postizanja stvarne jednakosti u mogu\u0107nostima i tretmanu radnika i radnica, moraju preduzeti sve mere u skladu sa nacionalnim uslovima i mogu\u0107nostima kako bi se radnicima sa porodi\u010dnim obavezama omogu\u0107ilo ostvarenje njihovog prava na slobodan izbor zaposlenja i kako bi se vodilo ra\u010duna o njihovim potrebama u odnosu na uslove rada i zapo\u0161ljavanja, kao i u odnosu na socijalnu sigurnost.<\/p>\n 3.5.<\/strong> U preambuli Direktive 2010\/18\/EZ o roditeljskom odsustvu navedeno je da je potrebno dati prvenstvo postupcima u oblasti podr\u0161ke ravnote\u017ei rada i \u017eivljenja, a istovremeno je ukazano da je, da bi se nastavilo ostvarivanje napretka po pitanju uskla\u0111enosti, nu\u017eno uspostaviti uravnote\u017eenu, integrisanu i odr\u017eivu politiku koja obuhvata re\u0161enja vezana za odsustvo, uz rad i uz infrastrukturu namenjenu brizi o detetu. U \u010dl. 4. ove direktive odre\u0111eno je da dr\u017eave \u010dlanice, kako bi osigurale da radnici koriste pravo na roditeljsko odsustvo, moraju preduzeti potrebne mere kako bi za\u0161titile radnike od postupaka koji su za njih nepovoljniji. Pored toga, u \u010dl. 5. je propisano da prava koja je radnik stekao ili treba da stekne na datum kada zapo\u010dinje roditeljsko odsustvo, moraju ostati u istom obimu sve do zavr\u0161etka roditeljskog odsustva. Na kraju roditeljskog odsustva primenjuju se ta prava i sve promene koje su proistekle iz nacionalnog prava, kolektivnih ugovora i\/ili prakse.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustav Republike Srbije, odredbom \u010dlana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je regulisana op\u0161ta zabrana diskriminacije, i to tako \u0161to je propisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti. Prema odredbi \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Pored ostalog, \u010dl. 20. je regulisana diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Odredbom \u010dl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije regulisana je diskriminacija u oblasti rada, tako \u0161to je zabranjeno naru\u0161avanje jednakih mogu\u0107nosti za zasnivanje radnog odnosa ili u\u017eivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao \u0161to su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slu\u017ebi, na stru\u010dno usavr\u0161avanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravi\u010dne i zadovoljavaju\u0107e uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na za\u0161titu od nezaposlenosti.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi ote\u017ea, ugrozi, onemogu\u0107i ili negira priznanje, u\u017eivanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, gra\u0111anskoj, porodi\u010dnoj i drugoj oblasti. Odredbom \u010dlana 11. propisano je da je poslodavac du\u017ean da zaposlenima, bez obzira na pol, obezbedi jednake mogu\u0107nosti i tretman u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje rad.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Odredbama \u010dlana 18. Zakona o radu zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja tra\u017ee zaposlenje i zaposlenih, s obzirom na pol, ro\u0111enje, jezik, rasu, boju ko\u017ee, starost, trudno\u0107u, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bra\u010dni status, porodi\u010dne obaveze, seksualnu orijentaciju, politi\u010dko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, \u010dlanstvo u politi\u010dkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo li\u010dno svojstvo, a odredbom \u010dlana 20. diskriminacija je zabranjena, izme\u0111u ostalog i u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa. Tako\u0111e, \u010dl. 91. st. 2. propisano je da samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina \u017eivota (…) mo\u017ee da radi prekovremeno, odnosno no\u0107u samo uz svoju pisanu saglasnost.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da su navedenim me\u0111unarodnim dokumentima i nacionalnim zakonodavstvom propisana pravila prema kojima stavljanje \u017eena u nepovoljniji polo\u017eaj zbog trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, dojenja i sli\u010dno, predstavlja diskriminaciju. Pored toga, propisana su i pravila da im se zbog porodi\u010dnih okolnosti ne smeju smanjivati prava koja proisti\u010du iz radnog odnosa. Rodna ravnopravnost, pored ostalog, pretpostavlja da mu\u0161karci i \u017eene imaju jednake mogu\u0107nosti u u\u017eivanju prava, \u0161to je bitna odrednica demokratskog dru\u0161tva i dr\u017eave zasnovane na vladavini prava. Me\u0111utim, nejednakosti izme\u0111u \u017eena i mu\u0161karaca i dalje postoje, i to u svim sferama dru\u0161tvenog \u017eivota (npr. razlike u platama, nejednaka zastupljenost u javnoj sferi i politi\u010dkom \u017eivotu, neravnomerna podela rada i odgovornosti u privatnoj sferi). Ove neravnopravnosti su rezultat dru\u0161tvenih odnosa izgra\u0111enih na stereotipnim ulogama polova, koje su vidljive u porodici, obrazovanju, kulturi, medijima, tr\u017ei\u0161tu rada i u drugim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, a \u010desto se koriste kao opravdanje i obja\u0161njenje za podre\u0111eni polo\u017eaj \u017eene u dru\u0161tvu, \u010dime se odr\u017eavaju i podsti\u010du postoje\u0107e neravnopravnosti. Op\u0161tepoznata je \u010dinjenica da su \u017eene veoma \u010desto diskriminisane u sferi radnih odnosa, posebno zbog svoje biolo\u0161ke funkcije ra\u0111anja. Naj\u010de\u0161\u0107i oblici diskriminacije na osnovu pola u vezi trudno\u0107e su: odbijanje poslodavca da zaposli \u017eena zbog trudno\u0107e, davanje otkaza ili preme\u0161tanje na drugo (ni\u017ee) radno mesto po zavr\u0161etku kori\u0161\u0107enja porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta \u017eenama nije osiguran i omogu\u0107en povratak na isto radno mesto, onemogu\u0107ava im se napredovanja u slu\u017ebi za vreme trudno\u0107e, kao i profesionalno usavr\u0161avanje za vreme trudno\u0107e. Ovakvo stanje u dru\u0161tvu i praksa poslodavaca isklju\u010duju \u017eene iz takmi\u010denja za zaposlenje i\/ili napredovanje na poslu i sistematski stavljaju i odr\u017eavaju \u017eene u lo\u0161ijem polo\u017eaju, kr\u0161e\u0107i tako princip jednakosti.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/span><\/p>\n 3.11.<\/strong> Na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz pritu\u017ebu, utvr\u0111eno je da je S. B. P. zaposlena u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova od 10. maja 2003. godine, na poslovima zdravstvene za\u0161tite u Drugom odredu \u017dandarmerije, na radnom mestu lekarke sa UOSL statusom. Komanda \u017dandarmerije, postupaju\u0107i po nalozima Kabineta ministra unutra\u0161njih poslova i Direkcije policije, sa\u010dinila je predlog za raspore\u0111ivanje odre\u0111enog broja zaposlenih u budu\u0107i Sektor za ljudske resurse. Na kona\u010dnom spisku je 14 zaposlenih koji su predlo\u017eeni za raspore\u0111ivanje u budu\u0107i sektor, od toga 12 \u017eena, me\u0111u kojima je i S. B. P. U izja\u0161njenju komandanta \u017dadarmerije navedeno je da se konkretni razlozi za preme\u0161taj lekarke S. B. P. iz \u017dandarmerije u Sektor za ljudske resurse ogledaju u potrebi slu\u017ebe i \u010dinjenici da su njeni dosada\u0161nji rezultati rada u Grupi za zdravstvenu za\u0161titu Odseka za logistiku Drugog odreda slabiji u odnosu na rezultate rada ostalih lekara u odredu, odnosno, da je u prethodnom periodu bila manje produktivna i funkcionalna u odnosu na ostale zaposlene lekare, tj. poslednjih 6-7 godina nije u\u010destvovala u izvr\u0161avanju posebnih bezbednosnih zadataka u podru\u010dju Kopnene zone bezbednosti, kao i na drugim jednodnevnim i vi\u0161ednevnim anga\u017eovanjima jedinice van sedi\u0161ta odreda, gde su zbog prirode radnih zadataka najizra\u017eenije potrebe za preduzimanjem mera zdravstvene za\u0161tite.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Iz navoda iz pritu\u017ebe, koji nisu osporeni u izja\u0161njenju \u017dandarmerije, utvr\u0111eno je da bi podnositeljka pritu\u017ebe, preme\u0161tajem u budu\u0107i Sektor za ljudske resurse, obavljala iste poslove za duplo manju zaradu, uz gubitak UOSL statusa i beneficiranog radnog sta\u017ea, \u010dime bi fakti\u010dki bila preme\u0161tena na radno mesto sa znatno nepovoljnijim uslovima rada. Tako\u0111e, utvr\u0111eno je da je podnositeljka pritu\u017ebe samohrana majka, koja je obavljala sve zadate poslove i radne zadatke, izuzev terenskog i povremeno no\u0107nog rada, imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je zakonom za\u0161ti\u0107ena od ovih vrsta radnog anga\u017eovanja.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Imaju\u0107i to u vidu, sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije potrebno je utvrditi da li su za odluku da se S. B. P. uvrsti na spisak zaposlenih koji \u0107e biti raspore\u0111eni na radno mesto u budu\u0107em Sektoru za ljudske resurse postojali objektivni i opravdani razlozi ili je odluka bazirana na \u010dinjenici da je podnositeljka pritu\u017ebe \u017eena i samohrana majka, koja zbog svog porodi\u010dnog statusa nije vr\u0161ila poslove terenskog rada. Pri tome, u konkretnom slu\u010daju je potrebno imati u vidu odredbu \u010dl. 7. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kojoj posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog, odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, stavlja u nepovoljniji polo\u017eaj aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem koje je prividno zasnovano na na\u010delu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. Saglasno tome, diskriminacija ne\u0107e postojati pod uslovom da je cilj konkretnog postupanja (akt, radnja ili propu\u0161tanje) legitiman i da su sredstva za postizanje tog cilja primerena i nu\u017ena. Budu\u0107i da je podnositeljka pritu\u017ebe iznela \u010dinjenice i ponudila dokaze kojima je u\u010dinila verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled takvog akta nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti snosi Komanda \u017dandarmerije, saglasno \u010dl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.14.<\/strong> U postupku su analizirani kriterijume na osnovu kojih su rukovodioci organizacionih jedinica odlu\u010divali koje \u0107e zaposlene iz delokruga zdravstveno-psiholo\u0161kih poslova u \u017dandarmeriji predlo\u017eiti za preme\u0161taj u Sektor za ljudske resurse MUP RS. Uvidom u navode iz izja\u0161njenja i dostavljene priloge utvr\u0111eno je da je razlog preme\u0161taja zaposlenih iz specijalnih jedinica Direkcije policije, me\u0111u kojima je i \u017dandarmerija, uspostavljanje budu\u0107eg Sektora za ljudske resurse, sa ciljem pove\u0107anja efikasnosti i borbene gotovosti specijanih jedinica.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ministarstvo unutra\u0161njih poslova, kao i svaki drugi dr\u017eavni organ, ima pravo da u skladu sa propisima Republike Srbije, sprovodi reforme svog rada, uvodi nove sektore i jedinice i personalne promene radi unapre\u0111enja poslovanja, kao i iz drugih razloga zasnovanih na pove\u0107anju efikasnosti i borbene gotovosti, posebno imaju\u0107i u vidu specifi\u010dne zadatke koje ovo ministarstvo obavlja. U konkretnom slu\u010daju, Komanda \u017dandarmerije, postupaju\u0107i u skladu sa nalogom Kabineta ministra unutra\u0161njih poslova, imala je zadatak da opredeli odre\u0111eni broj zaposlenih koji \u0107e biti raspore\u0111eni u budu\u0107i Sektor za ljudske resurse.<\/p>\n Mo\u017ee se konstatovati da je \u017dandarmerija uspostavila odre\u0111ene kriterijume, na osnovu kojih su rukovodioci organizacionih jedinica odlu\u010divali koje \u0107e zaposlene da predlo\u017ee za preme\u0161taj u Sektor za ljudske resurse. Naime, rukovodioci su vr\u0161ili izbor me\u0111u 45 zaposlenih u Odseku za zdravstvenu za\u0161titu odeljenja za logisti\u010dku podr\u0161ku i normativno pravne poslove, od kojih 24 \u010dine osobe \u017eenskog pola (53,4%). Navedeni kriterijumi bili su: rezultati rada zaposlenih, odnos prema radnim obavezama, odnosno njihova produktivnost i funkcionalnost u izvr\u0161avanju slu\u017ebenih zadataka koji su povereni \u017dandarmeriji, sa akcentom na izvr\u0161avanju posebnih zadataka u terenskim uslovima rada u Kopnenoj zoni bezbednosti, kao i na drugim jednodnevnim i vi\u0161ednevnim anga\u017eovanjima jedinice van sedi\u0161ta odreda. Treba ukazati da su ovi kriterijumi formulisani veoma jasno i da se njima, na prvi pogled, jednako tretiraju svi zaposleni u Odseku za zdravstvenu za\u0161titu odeljenja za logisti\u010dku podr\u0161ku i normativno pravne poslove.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Me\u0111utim, da bi se ispitalo da li je S. B. P. posredno diskriminisana time \u0161to je predlo\u017eena za preme\u0161taj u budu\u0107i Sektor za ljudske resurse, potrebno je najpre razmotriti da li se ona, kao majka koja samostalno vr\u0161i roditeljsko pravo i koja je koristila svoje pravo da ne vr\u0161i zadatke u terenskim uslovima rada, nalazi u bitno razli\u010ditoj situaciji u odnosu na ostala lica sa kojima to nije slu\u010daj. Poverenica ukazuje da je polo\u017eaj u kome se nalazi podnositeljka pritu\u017ebe, kao i svih drugih lica u sli\u010dnoj situaciji, bitno razli\u010dit u odnosu na druge zaposlene u Odseku za zdravstvenu za\u0161titu odeljenja za logisti\u010dku podr\u0161ku i normativno pravne poslove \u017dandarmerije. Naime, prilikom formiranja kriterijuma za preme\u0161taj zaposlenih u novi sektor \u201eakcenat je stavljen” na izvr\u0161avanje posebnih zadataka u terenskim uslovima rada u Kopnenoj zoni bezbednosti, kao i na drugim jednodnevnim i vi\u0161ednevnim anga\u017eovanjima jedinice van sedi\u0161ta odreda. Time je Komanda \u017dandarmerije zaposlenima uputila jasnu i nedvosmislenu poruku – da \u0107e, ukoliko odlu\u010de da zbog brige o detetu ne obavljaju radne zadatke tokom no\u0107i i u terenskim uslovima, biti u lo\u0161ijem polo\u017eaju u odnosu na ostale kolege i koleginice. Za ovu grupu zaposlenih to fakti\u010dki zna\u010di da \u0107e njihov rad biti smatran manje efikasnim i manje produktivnim, te da mogu o\u010dekivati preme\u0161taj na lo\u0161ije pla\u0107ena radna mesta, uz gubitak beneficija iz radnog odnosa koje su do tada u\u017eivali.<\/p>\n 3.16.<\/strong> U pogledu navoda iz izja\u0161njenja da Ministarstvo unutra\u0161njih poslova kao poslodavac, ima mogu\u0107nost da u skladu sa \u010dl. 148 b Zakona o policiji, odnosno odredbama \u010dl. 90 – 92. Zakona o dr\u017eavnim slu\u017ebenicima, zaposlenog trajno premesti na drugo radno mesto, mo\u017ee se konstatovati da su u konkretnom slu\u010daju ovi navodi irelevantni. Okolnost da poslodavac sprovodi postupak trajnog preme\u0161taja S. B. P. u skladu sa odredbama Zakona o policiji i Zakona o dr\u017eavnim slu\u017ebenicima, ne zna\u010di ujedno da nije izvr\u0161io diskriminaciju na osnovu pola i porodi\u010dnog statusa, koja je povod za podno\u0161enje pritu\u017ebe. Imaju\u0107i u vidu odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova, u konkretnom slu\u010daju relevantan je osnov predloga za preme\u0161taj podnositeljke pritu\u017ebe na nepovoljnije radno mesto. U izja\u0161njenju komandanta \u017dandarmerije navedeno je da se konkretni razlozi za preme\u0161taj S. B. P. iz \u017dandarmerije u Sektor za ljudske resurse ogledaju u potrebi slu\u017ebe i \u010dinjenici da su njeni dosada\u0161nji rezultati rada u Grupi za zdravstvenu za\u0161titu Odseka za logistiku Drugog odreda, slabiji u odnosu na rezultate rada ostalih lekara u odredu, odnosno, da je u prethodnom periodu bila manje produktivna i funkcionalna u odnosu na ostale zaposlene lekare u Drugom odredu, tj. poslednjih 6-7 godina nije u\u010destvovala u izvr\u0161avanju posebnih bezbednosnih zadataka na podru\u010dju Kopnene zone bezbednosti, kao i na drugim jednodnevnim i vi\u0161ednevnim anga\u017eovanjima jedinice van sedi\u0161ta odreda, gde su zbog prirode radnih zadataka najizra\u017eenije potrebe za preduzimanjem mera zdravstvene za\u0161tite, te da postoji uverenje da \u0107e u sastavu Sektora za ljudske resurse ostvariti bolje i kvalitetnije rezultate rada. Iz navedenog jasno proizlazi da je S. B. P. predlo\u017eena za preme\u0161taj na drugo radno mesto isklju\u010divo zbog toga \u0161to nije u\u010destvovala u izvr\u0161avanju posebnih zadataka van sedi\u0161ta odreda, \u0161to je u direktnoj vezi sa \u010dinjenicom da je podnositeljka pritu\u017ebe \u017eena i samohrana majka koja je koristila svoje pravo da zbog brige o detetu, ne obavlja zadatke u terenskim uslovima rada.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Pored toga, mo\u017ee se konstatovati da analiza ovog predmeta ide u prilog tvrdnji podnositeljke pritu\u017ebe da joj je \u0161ef Odseka za zdravstvenu za\u0161titu u komandi \u017dandarmerije rekao da je razlog za njen preme\u0161taj \u010dinjenica \u201eda ne ide na terene u Kopnenoj zoni bezbednosti i to \u0161to je \u017eena, pa time ne odgovara potrebama slu\u017ebe”. Naime, analiza pritu\u017ebe i izja\u0161njenja pokazuje da su rukovodioci vr\u0161ili izbor izme\u0111u 45 zaposlenih, od kojih polovinu \u010dine \u017eene, te da su doneli odluku da u novi sektor premeste 14 zaposlenih, od kojih \u010dak 12 \u010dine \u017eene. Ova \u010dinjenica nesumnjivo pokazuje da Komanda \u017dandarmerije vr\u0161i posrednu diskriminaciju na osnovu pola zaposlenih, zasnovanu na predrasudama i sterotipima da \u017eene zbog svojih porodi\u010dnih obaveza nisu efikasne i produktivne u operativnom radu kao njihove mu\u0161ke kolege.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Poverenica podse\u0107a na istra\u017eivanja o statusu \u017eena u policiji, koja pokazuju da su \u017eene i mu\u0161karci zaposleni u MUP-u slo\u017eni oko toga da i dalje postoji unutra\u0161nja neformalna podela na \u201e\u017eenske” i \u201emu\u0161ke” poslove. U \u201e\u017eenske poslove” se ubrajaju pravni, finansijski, analiti\u010dki poslovi, zatim poslovi u vezi sa upravljanjem ljudskim resursima, komunikacijom, kao i poslovi logisti\u010dke podr\u0161ke jer najvi\u0161e \u017eena ima u Sektoru finansija, ljudskih resursa i zajedni\u010dkih poslova, Upravi za upravne poslove, Sekretarijatu ministarstva, Birou za saradnju sa medijima. \u010cak i kada je \u017eena operativac a u sklopu posla ima puno birokratskih i administrativnih zadataka, oni se uvek, prema mi\u0161ljenju \u017eena, dodeljuju njima. Kao \u201emu\u0161ki poslovi” percipiraju se svi oni poslovi koji zahtevaju visok nivo fizi\u010dke i psihi\u010dke izdr\u017eljivosti i primenu sredstava prinude, kao \u0161to su rad u specijalnim jedinicama, rad u kriminalisti\u010dkoj, saobra\u0107ajnoj policiji, policiji op\u0161te nadle\u017enosti i dr. I u tim organizacionim mestima su zaposlene \u017eene, ali na onim poslovima koji podrazumevaju pomo\u0107 ili podr\u0161ku. Mali broj intervjuisanih \u017eena u policiji smatra da je njihova karijera i\u0161la uzlaznom putanjom i da se na tom putu nisu susretale sa preprekama ili izazovima. Ve\u0107ina \u017eena tvrdi upravo suprotno, smatraju da su se u napredovanju u karijeri suo\u010davale sa mnogo izazovnih situacija i da im se \u010dinilo da nikada ne\u0107e imati prohodnost ka vi\u0161im pozicijama. Ve\u0107ina \u017eena se sla\u017ee da je mnogo vi\u0161e rada i odricanja potrebno \u017eenama da bi napredovale u sistemu, te da u policiji va\u017ei nepisano pravilo da mu\u0161karci imaju prednost pri unapre\u0111ivanju. \u017dene smatraju da ono \u0161to ih spre\u010dava na putu ka vi\u0161im radnim mestima jeste preovla\u0111uju\u0107e mi\u0161ljenje da \u201evisoki rukovodilac ne mo\u017ee biti \u017eena, jer mu\u0161karci bolje obavljaju taj posao”. \u010cak i u upravama u kojima \u017eene \u010dine 85%, za rukovodioca se u ve\u0107ini slu\u010dajeva bira mu\u0161karac. Pored toga, mu\u0161karci smatraju da \u017eene rukovodioci ne smeju da popuste pod pritiskom na poslu, jer \u0107e se to smatrati slabo\u0161\u0107u i objasni\u0107e se time da se radi o \u017eeni. Sve \u017eene koje su se izborile za obavljanje tzv. \u201emu\u0161kih poslova” ili su na rukovode\u0107em mestu, u najve\u0107em procentu su po mi\u0161ljenju mu\u0161karaca zaposlenih u policiji neudate ili razvedene ili su bez dece. Ovakvo mi\u0161ljenje se obrazla\u017ee time \u0161to posao u policiji zahteva mnoga odricanja, a ako se \u017eena opredeli da se posveti karijeri, porodica neminovno trpi. Mu\u0161karci u policiji smatraju da \u017eene imaju velike te\u0161ko\u0107e u uskla\u0111ivanju poslovnog i privatnog \u017eivota. Ukoliko se u potpunosti posvete karijeri odlu\u010duju se da nemaju brak ili decu ili zbog predanosti poslu porodica trpi \u0161to kasnije, po njihovom mi\u0161ljenju, dovodi do razvoda. Ako prioritet daju porodici, smatraju da zbog toga posao trpi i da nisu spremne da se \u017ertvuju, da rade te\u0161ke poslove, da budu na terenu, da rade no\u0107ne smene, nego se svesno opredeljuju za kancelarijski rad. U tom slu\u010daju, opet na njih, mu\u0161karce, \u201espadnu” najte\u017ei poslovi.<\/p>\n 3.19.<\/strong> Predlogom za raspore\u0111ivanje S. B. P. u budu\u0107em Sektoru za ljudske resurse, jer od ro\u0111enja deteta nije u\u010destvovala u izvr\u0161avanju posebnih bezbednosnih zadataka na podru\u010dju Kopnene zone bezbednosti, kao i na drugim jednodnevnim i vi\u0161ednevnim anga\u017eovanjima jedinice van sedi\u0161ta odreda, poslodavac je izvr\u0161io posrednu diskriminaciju po osnovu pola i porodi\u010dnog statusa. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da su razlozi za nepovoljnije raspore\u0111ivanje podnositeljke pritu\u017ebe (radno mesto sa manjom zaradom, uz oduzimanje beneficija iz radnog odnosa) njena li\u010dna svojstva \u2013 pol i porodi\u010dni status, s obzirom da iz navoda izja\u0161njenja i dostavljenih priloga nije utvr\u0111en ni jedan objektivan i opravdan razlog za ovakvo postupanje poslodavca.<\/p>\n 3.20.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti napominje da su u brojnim me\u0111unarodnim dokumentima i nacionalnom zakonodavstvu ugra\u0111ena pravila prema kojima stavljanje \u017eena u nepovoljniji polo\u017eaj zbog trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, dojenja i sli\u010dno, predstavlja direktnu diskriminaciju zasnovanu na polu, za koju nije potrebno tra\u017eiti tzv. upore\u0111iva\u010de (osobe koje su u istoj poziciji) jer zbog razli\u010ditih reproduktivnih funkcija \u017eena i mu\u0161karaca, takvo pore\u0111enje nije mogu\u0107e. S druge strane, u me\u0111unarodnim i nacionalnim propisima sadr\u017eane su i odredbe kojima je propisano da rod (rodne uloge) i odsustvo sa posla zbog brige o deci i porodici ne smeju da budu prepreka profesionalnom napredovanju ili da budu osnov za nepovoljnije raspore\u0111ivanje nekog lica, a ukoliko takav tretman postoji \u2013 u pitanju je posredna diskriminacija.<\/p>\n Rodna ravnopravnost, pored ostalog, pretpostavlja da mu\u0161karci i \u017eene imaju jednake mogu\u0107nosti u u\u017eivanju prava, \u0161to je bitna odrednica demokratskog dru\u0161tva i dr\u017eave zasnovane na vladavini prava. Me\u0111utim, nejednakosti izme\u0111u \u017eena i mu\u0161karaca i dalje postoje, i to u svim sferama dru\u0161tvenog \u017eivota (npr. razlike u platama, nejednaka zastupljenost u javnoj sferi i politi\u010dkom \u017eivotu, neravnomerna podela rada i odgovornosti u privatnoj sferi). Ove neravnopravnosti su rezultat dru\u0161tvenih odnosa izgra\u0111enih na stereotipnim ulogama polova, koje su vidljive u porodici, obrazovanju, kulturi, medijima, tr\u017ei\u0161tu rada i u drugim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, a \u010desto se koriste kao opravdanje i obja\u0161njenje za podre\u0111eni polo\u017eaj \u017eene u dru\u0161tvu, \u010dime se odr\u017eavaju i podsti\u010du postoje\u0107e neravnopravnosti. Op\u0161tepoznata je \u010dinjenica da su \u017eene veoma \u010desto diskriminisane u sferi radnih odnosa, posebno zbog svoje biolo\u0161ke funkcije ra\u0111anja. Ovakvo stanje u dru\u0161tvu i praksa poslodavaca isklju\u010duju \u017eene iz takmi\u010denja za zaposlenje i\/ili napredovanje na poslu i sistematski stavljaju i odr\u017eavaju \u017eene u lo\u0161ijem polo\u017eaju, kr\u0161e\u0107i tako princip jednakosti.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba S.B.P. protiv MUP-a zbog diskriminacije na osnovu pola i porodi\u010dnog statusa u oblasti rada<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n