<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnelo Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e protiv Osnovne \u0161kole \u201eD. o.” D. b. u P. U pritu\u017ebi je navedeno da u\u010denicima bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti nije data mogu\u0107nost da se izjasne da li \u017eele da nastavu poha\u0111aju na bosanskom jeziku i da svi poha\u0111aju nastavu na srpskom jeziku. U izja\u0161njenju direktora O\u0160 \u201eD. o.” D. b. u P. navedeno je, izme\u0111u ostalog, da u \u0161koli nema u\u010denika\/ca bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, da je u pitanju mala seoska \u0161kola koja se \u201ebori za opstanak”, da se Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e nikada nije obratilo \u0161koli za potrebne informacije, kao i da se nastava u \u0161koli izvodi na srpskom jeziku, u skladu sa nastavnim planom i programom koje propisuje nadle\u017eno ministarstvo. U toku postupka je utvr\u0111eno da je \u0161kola propustila da anketirala u\u010denike\/ce da li \u017eele da poha\u0111aju nastavu na bosanskom jeziku. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je O\u0160 \u201eD. o.” D. b. u P., propu\u0161tanjem da anketira u\u010denike i u\u010denice \u0161kole o jeziku na kojem \u017eele da poha\u0111aju nastavu, izvr\u0161ila akt diskriminacije u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalne manjine. Osnovnoj \u0161koli \u201eD. o.” D. b. u P. i direktoru N. T. preporu\u010deno je da sprovedu anketu za \u0161kolsku 2014\/2015, kako bi se utvrdilo da li postoji potreban broj dece zainteresovanih da nastavu poha\u0111aju na bosanskom jeziku, kao i da preduzmu sve neophodne mere kako bi se organizovala nastava na bosanskom jeziku, ukoliko rezultati ankete poka\u017eu da postoji potreban broj u\u010denika\/ca koji su zainteresovani da nastavu poha\u0111aju na bosanskom jeziku.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se 14. marta 2014. godine obratilo Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e protiv O\u0160 \u201eD. o.” D. b. u P. U pritu\u017ebi je navedeno da u\u010denicima bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti nije data mogu\u0107nost da se izjasne da li \u017eele da nastavu poha\u0111aju na bosanskom jeziku i da sada svi poha\u0111aju nastavu na srpskom jeziku.<\/p>\n 1.2.<\/strong> Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e je u pritu\u017ebi navelo:<\/p>\n \u2013 da nacionalna pripadnost u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti predstavlja osnov diskriminacije, jer je za u\u010denike srpske nacionalnosti organizovana nastava na srpskom jeziku u istim obrazovno-vaspitnim ustanovama, u skladu sa zakonom; 1.3.<\/strong> U prilogu pritu\u017ebe dostavljena je slede\u0107a dokumentacija: spisak obrazovno-vaspitnih ustanova protiv kojih je Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e podnelo pritu\u017ebe Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti; tabelarni prikaz rezultata anketiranja roditelja o modelu nastave u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju; obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovano-vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini; Program pripremne nastave na bosanskom jeziku za srednje stru\u010dne \u0161kole u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu i Prijepolju (opis programa) broj R. br. 856-04B\/2013 Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a od 18. septembra 2013. godine i dopis Osnovnoj \u0161koli \u201eD. o.” D. b. u P. broj R. br. 550-04b\/2013 od 3. jula 2013. godine.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje O\u0160 \u201eD. o.” D. b. u P.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju N. T, direktora O\u0160 \u201eD. o.” u P, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013\u00a0da u op\u0161tini Prijepolje \u201eod davnina \u017eive, pored gra\u0111ana srpske nacionalnosti i gra\u0111ani muslimanske\/bo\u0161nja\u010dke i drugih nacionalnosti, u potpunoj ravnopravnosti, slozi i uzajamnoj solidarnosti”; 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Nesporno je da u O\u0160 \u201eD. o.” D. b. u P. u toku \u0161kolske 2013\/2014 godine nije izvr\u0161eno anketiranje u\u010denika na kojem jeziku \u017eele da slu\u0161aju nastavu, kao i da nije organizovana nastava na bosanskom jeziku.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u dopis Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a broj R. br. 550-04b\/2013 od 3. jula 2013. godine utvr\u0111eno je da se Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e obratilo O\u0160 \u201eD. o.” D. b. u P. i napomenulo da je \u0161kola obavezna da prilikom usvajanja \u0161kolskog programa, uvrsti Bosanski jezik i knji\u017eevnost kao obavezni predmet i propi\u0161e da se obrazovno-vaspitni rad u \u0161koli ostvaruje i na bosanskom jeziku i latini\u010dnom pismu.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenje i antidiskriminacione i druge doma\u0107e i me\u0111unarodne propise.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je me\u0111unarodnim i doma\u0107im propisima odre\u0111eno da je Republika Srbija u obavezi da pripadnicima nacionalnih manjina omogu\u0107i obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku ili dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Potvr\u0111ivanjem Okvirne konvencije Saveta Evrope za za\u0161titu nacionalnih manjina Republika Srbija se obavezala da stvara potrebne uslove kako bi pripadnici nacionalnih manjina o\u010duvali i razvijali svoju kulturu i sa\u010duvali neophodne elemente svog identiteta, naime, religiju, jezik, tradicije i kulturno nasle\u0111e (\u010dl. 5), kao i da preduzme mere u oblasti obrazovanja i istra\u017eivanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i ve\u0107ine (\u010dl. 12).<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Dalje, Ustav Republike Srbije garantuje pripadnicima nacionalnih manjina, pored ostalog i pravo na \u0161kolovanje na svom jeziku u dr\u017eavnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, a posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva stavlja u nepovoljniji polo\u017eaj aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem koje je prividno zasnovano na na\u010delu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke, verske ili polne pripadnosti, fizi\u010dkih i psihi\u010dkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politi\u010dkog opredeljenja i podsticanje ili nespre\u010davanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvr\u0111enim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven na\u010din, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propu\u0161tanje \u010dinjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povla\u0111ivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Istim zakonom je propisano da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku i izuzetno mo\u017ee da se ostvaruje i dvojezi\u010dno ili na srpskom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom . Dalje, odredbama \u010dlana 76. propisano je da se osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, specijalisti\u010dko i majstorsko obrazovanje i drugi oblici stru\u010dnog obrazovanja ostvaruju na osnovu \u0161kolskog programa, koji se donosi na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno programa odre\u0111enih oblika stru\u010dnog obrazovanja, a da \u0161kolski program, izme\u0111u ostalog, sadr\u017ei i jezik na kome se ostvaruje program, kao i da \u0161kolski program donosi \u0161kolski odbor, po pravilu, svake \u010detvrte godine, u skladu sa nastavnim planom i programom.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, a da se za pripadnike nacionalne manjine ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika. Dalje, propisano je da \u0161kola mo\u017ee da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno i za manje od 15 u\u010denika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za poslove obrazovanja, koje daje saglasnost po pribavljenom mi\u0161ljenju odgovaraju\u0107eg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Tako\u0111e, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za u\u010denike pripadnike nacionalne manjine, organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Odredbama Zakona o o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama pred\u0161kolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja, da je dr\u017eava du\u017ena da stvori uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a da je, dok ih ne obezbedi, du\u017ena da obezbedi dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture pripadnika nacionalne manjine. Dalje je propisano da se za ostvarivanje ovog prava mo\u017ee propisati odre\u0111eni minimalni broj u\u010denika, s tim da taj broj mo\u017ee biti manji od minimalnog broja u\u010denika koji je zakonom propisan za obezbe\u0111enje odgovaraju\u0107ih oblika nastave i obrazovanja.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Stru\u010dnim uputstvom o formiranju odeljenja i na\u010dinu finansiranja u osnovnim i srednjim \u0161kolama za \u0161kolsku 2013\/2014 godinu bli\u017ee je ure\u0111en na\u010din formiranja odeljenja i propisano je da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno, dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika, a da \u0161kola mo\u017ee da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno, dvojezi\u010dno i za manje od 15 u\u010denika, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za obrazovanje.<\/p>\n Analiza navoda pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.12.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li je O\u0160 \u201eD. o.” D. b. u P. izvr\u0161ila akt diskriminacije u\u010denika i u\u010denica bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti propu\u0161tanjem da im omogu\u0107i da se izjasne da li \u017eele da slu\u0161aju nastavu na bosanskom jeziku.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je navode iz izja\u0161njenja da u\u010denici \u0161kole nisu anketirani na kom jeziku \u017eele da slu\u0161aju nastavu jer \u201eu \u0161koli nema u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti”. Poverenica izra\u017eava zabrinutost zbog ovakvih navoda direktora \u0161kole, koji su pau\u0161alni i neutemeljeni, a ujedno i kontradiktorni ostalim navodima iz izja\u0161njenja. Naime, u istom izja\u0161njenju je navedeno da u op\u0161tini Prijepolje od \u201edavnina \u017eive” i \u201egra\u0111ani muslimanske\/bo\u0161nja\u010dke i drugih nacionalnosti”, \u0161to je dovoljno za pretpostavku da u \u0161koli ima u\u010denika i u\u010denica bo\u0161nja\u010dke nacionalne pripadnosti. Pri tome, treba imati u vidu da je nacionalna pripadnost li\u010dno svojstvo o kojem u\u010denici \u0161kole nisu du\u017eni da se izja\u0161njavaju prilikom upisa u \u0161kolu, te \u0161kola ne mo\u017ee pouzdano raspolagati podatkom da nema u\u010denika\/ca bo\u0161nja\u010dke nacionalne pripadnosti. Iz svega navedenog mo\u017ee se konstatovati da se propu\u0161tanje \u0161kole da anketira u\u010denike\/ce prvog i petog razreda da li \u017eele da slu\u0161aju nastavu na bosanskom jeziku, ne mo\u017ee zasnivati na pau\u0161alnom tvr\u0111enju da u \u0161koli nema u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Iako je u izja\u0161njenju navedeno da se Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e nije obra\u0107alo \u0161koli, uz pritu\u017ebu je dostavljen dopis od 3. jula 2013. godine, kojim se Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e obratilo \u0161koli i ukazalo da je \u0161kola obavezna da \u0161kolskim programom odredi jezik odvijanja nastave. U skladu sa nastavnim planom i programom koji propisuje nadle\u017eno ministarstvo, \u0161kolski odbor je ovla\u0161\u0107en da donese \u0161kolski program, koji, izme\u0111u ostalog sadr\u017ei i jezik na kojem se program ostvaruje. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je obra\u0107anje saveta nacionalne manjine dovoljan pokazatelj da postoji interesovanje i \u017eelja da se nastava slu\u0161a na bosankom jeziku. Anketiranje u\u010denika i u\u010denica \u0161kole ne bi, samo po sebi, zna\u010dilo da bi se ispunili propisani uslovi za organizovanje nastave na jeziku nacionalne manjine, ali s obzirom da se \u0161kola nalazi u vi\u0161enacionalnoj sredini, Poverenica je stava da je \u0161kola bila du\u017ena da ispita zainteresovanost u\u010denika. Na ovaj na\u010din bi omogu\u0107ila u\u010denicima bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti da izraze svoj stav, \u0161to bi \u0161koli bio zna\u010dajan izvor informacija u planiranju \u0161kolskog programa. Pored toga, Zakonom o sistemu vaspitanja i obrazovanja je propisano da kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za u\u010denike pripadnike nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima kulture. Anketiranjem u\u010denika o jeziku na kojem se izvodi nastava, \u0161kola bi do\u0161la i do informacija od zna\u010daja za predlaganje izbornih predmeta.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Navodi iz izja\u0161njenja da je O\u0160 \u201eD. o.” D. b. u P. seoska \u0161kola, udaljena od grada preko 30 km i da se \u201ebori za opstanak” nisu relevantni u konkretnom slu\u010daju, jer se time ne mo\u017ee opravdati odluka \u0161kole da ne anketira u\u010denike o jeziku na kojem \u017eele da poha\u0111aju nastavu. Naime, geografski polo\u017eaj, veli\u010dina i status \u0161kole ne uti\u010du na obavezu \u0161kole da ispita zainteresovanost u\u010denika\/ca da poha\u0111aju nastavu na bosanskom jeziku.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slu\u010daju \u0161kola bila du\u017ena da ispita zainteresovanost u\u010denika da slu\u0161aju nastavu na maternjem jeziku. Ukoliko bi anketa pokazala da je broj zainteresovanih u\u010denika 15, \u0161kola bi bila u obavezi da obrazovno-vaspitni rad organizuje i na jeziku i pismu nacionalne manjine. \u010cak i ako bi broj zainteresovanih u\u010denika bio manji od 15, \u0161kola ima mogu\u0107nost da se obrati nadle\u017enom ministarstvu i zatra\u017ei saglasnost za organizovanje nastave na bosanskom jeziku.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je potrebno unaprediti polo\u017eaj nacionalnih manjina, i pored postojanja dobrog pravnog okvira i zakonom definisanih visokih standarda u za\u0161titi prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina. Pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje na maternjem jeziku, u sklopu sa drugim manjinskim pravima, poma\u017ee o\u010duvanju nacionalnog identiteta i spre\u010davanju asimilacije pripadnika nacionalne manjine. Istovremeno, proces obrazovanja i vaspitanja nosi potencijal ja\u010danja me\u0111usobnog po\u0161tovanja i razumevanja razli\u010ditih zajednica unutar jednog dru\u0161tva. Pravo o\u010duvanja kolektivnog identiteta pomo\u0107u obrazovanja na jeziku manjine, mora da bude uravnote\u017eeno sa potrebom integrisanja i u\u010de\u0161\u0107a u \u0161iroj dr\u017eavnoj zajednici. Cilj obrazovanja i vaspitanja, pored sticanja kvalitetnih znanja i sposobnosti neophodnih za li\u010dno ostvarenje i aktivan rad i \u017eivot u zajednici, jeste i po\u0161tovanje ravnopravnosti, unapre\u0111ivanje tolerancije i uva\u017eavanje razli\u010ditosti.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e, prilikom sprovo\u0111enja ankete o modelu nastave u obrazovnim ustanovama, nije zatra\u017eilo mi\u0161ljenje u\u010denika i u\u010denica. Uvidom u anketni obrazac \u201eObrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014″, a \u0161to je potvr\u0111eno navodima iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, anketirani su samo roditelji dece, a deca nisu imala mogu\u0107nost da iska\u017eu svoje mi\u0161ljenje. Poverenica napominje da je me\u0111unarodnim i doma\u0107im propisima utvr\u0111eno pravo deteta da iska\u017ee svoje mi\u0161ljenje u stvarima koja se ti\u010du deteta. U Op\u0161tem komentaru br. 12 Konvencije o pravima deteta, Komitet za prava deteta je preporu\u010dio dr\u017eavama ugovornicama da preduzmu radnje kako bi deci stvorile mogu\u0107nosti da izraze svoje mi\u0161ljenje i da se ono pa\u017eljivo razmotri u svakom obrazovnom okru\u017eenju, uklju\u010duju\u0107i i obrazovne programe, ali i izvan \u0161kole, na lokalnom i nacionalnom nivou o svim aspektima obrazovne politike, uklju\u010duju\u0107i, izme\u0111u ostalog i \u0161kolske programe, metode pou\u010davanja i strukturu \u0161kola. Komitet isti\u010de da se u odlukama o prelasku na slede\u0107i nivo \u0161kolovanja ili izboru predmeta mora obezbediti pravo dece da iska\u017eu mi\u0161ljenje, jer ove odluke duboko uti\u010du na najbolji interes deteta. Zato su obrazovne ustanove, ali i nacionalni saveti u svom radu u oblasti obrazovanja i drugim oblastima koja se ti\u010du dece, obavezni da po\u0161tuju pravo deteta da izrazi mi\u0161ljenje i da ono bude pa\u017eljivo razmotreno.<\/p>\n 3.19.<\/strong> Sagledavaju\u0107i sve \u010dinjenice i okolnosti, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da je u konkretnom slu\u010daju O\u0160 \u201eD. o.” D. b. u P, postupila diskriminatorno kada u\u010denicima bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti nije dala mogu\u0107nost da se izjasne da li \u017eele da slu\u0161aju nastavu na bosanskom jeziku. Poverenica sa \u017ealjenjem konstatuje da u konkretnom slu\u010daju nije mogu\u0107e otkloniti posledice diskriminatornog postupanja, imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je \u0161kolska godina skoro zavr\u0161ena.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Propu\u0161tanjem da aketira u\u010denike i u\u010denice \u0161kole da li \u017eele da poha\u0111aju nastavu na bosanskom jeziku, O\u0160 \u201eD. o.” D. b. u P. prekr\u0161ila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
\n\u2013 da ne postoji nikakvo razumno opravdanje zasnovano na zakonu da se ne organizuje nastava na bosanskom jeziku za u\u010denike bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, jer organizovanje odeljenja za nastavu na bosanskom jeziku ne iziskuje dodatne materijalne tro\u0161kove, niti pro\u0161irenje prostornih i kadrovskih kapaciteta obrazovno-vaspitnih ustanova, \u0161to je dokazano praksom osnovnih i srednjih \u0161kola u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, koje su od 2. septembra 2013. godine organizovale nastavu na bosanskom jeziku za sve u\u010denike \u010diji su se roditelji izjasnili za takav model nastave;
\n\u2013 da je Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja preduzelo niz mera u periodu od kraja 2009. godine do avgusta 2013. godine, kako bi u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Prijepolju i Sjenici otpo\u010dela nastava na bosanskom jeziku;
\n\u2013 da su u navedenim mestima od 1. aprila do kraja avgusta 2013. godine, obrazovno-vaspitne ustanove sprovele anketu na kojoj su se roditelji u\u010denika izjasnili o jeziku nastave;
\n\u2013 da je pripremna nastava na bosanskom jeziku odr\u017eana u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici u periodu od 21. februara do 7. juna 2013. godine;
\n\u2013 da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja donelo odgovaraju\u0107e dopune pravilnika za nastavu na bosanskom jeziku za osnovne \u0161kole i odobrilo ud\u017ebenike za nastavu na bosanskom jeziku u I i V razredu osnovne \u0161kole;
\n\u2013 da je ministarstvo odobrilo ve\u0107inu ud\u017ebenika za osnovne i srednje \u0161kole koje je \u0161tampala izdava\u010dka ku\u0107a \u201eKlett”, kao i uvoz ud\u017ebenika iz Bosne i Hercegovine;
\n\u2013 da u O\u0160 \u201eD. o.” D. b. u P. nije data mogu\u0107nost roditeljima i u\u010denicima bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti da se izjasne o tome da li \u017eele da nastavu poha\u0111aju na bosanskom jeziku;
\n\u2013 da u\u010denici bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti poha\u0111aju nastavu na srpskom jeziku.<\/p>\n
\n\u2013\u00a0da se nastava u O\u0160 \u201eD. o.” D. b. u P. izvodi na srpskom jeziku, u skladu sa nastavnim planom i programom koje propisuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja i u skladu sa propisima koji reguli\u0161u oblast obrazovanja. \u0160kola postupa po nalozima i preporukama nadle\u017enog ministarstva sa kojim se konsultuje oko svih spornih situacija i pitanja;
\n\u2013\u00a0da je pritu\u017eba Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a potpuno neosnovana i da sadr\u017ei pogre\u0161ne informacije jer: 1) u \u0161koli nema u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, 2) u pitanju je seoska \u0161kola udaljena 30 km od grada i \u201ebori\uf05bmo\uf05d se za opstanak” i 3) \u010delnici Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a nisu dolazili u \u0161kolu kako bi dobili potrebne informacije, \u201ekao \u0161to su i\u0161li po ostalim \u0161kolama”;
\n\u2013\u00a0da u \u0161koli i lokalnoj sredini nije bilo diskriminacije i da su se na tim prostorima oduvek po\u0161tovali zakoni i obi\u010daji.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog ve\u0107a protiv O\u0160 D.o. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n