<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a protiv Osnovne \u0161kole \u201eB. B.” I. u P. U pritu\u017ebi je navedeno da je u \u0161koli nije organizovana nastava na bosanskom jeziku za pripadnike bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, iako se jedan u\u010denik prvog razreda opredelio za nastavu na bosanskom jeziku. U izja\u0161njenju direktora O\u0160 \u201eB. B.” I. u P. navedeno je da se, prilikom anketiranja, samo jedan u\u010denik opredelio za nastavu na bosanskom jeziku i da \u0161kola ne raspola\u017ee stru\u010dnim kadrom za odvijanje nastave na bosanskom jeziku. U toku postupka je utvr\u0111eno da odluka \u0161kole da ne organizuje nastavu na bosanskom jeziku samo za jednog u\u010denika nije diskriminatorna, s obzirom na propise kojima je regulisano da se nastava na jeziku nacionalne manjine izvodi za 15 u\u010denika, odnosno, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za poslove obrazovanja za manji broj od propisanog, kao i zbog \u010dinjenice da obragovno-vaspitni rad samo sa jednim u\u010denikom ne bi obezbedio ostvarivanje punog razvoja deteta i doveo bi do izdvajanja tog deteta iz vr\u0161nja\u010dke grupe. Zbog toga je Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala mi\u0161ljenje da neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini za jednog u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, O\u0160 \u201eB. B.” I. u P. nije prekr\u0161ila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se 14. marta 2014. godine obratilo Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e protiv O\u0160 \u201eB. B.” I. u P. jer za u\u010denike bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti nije organizovana nastava na bosanskom jeziku, dok je u istoj \u0161koli za u\u010denike srpske nacionalnosti organizovana nastava na srpskom jeziku.<\/p>\n 1.2.<\/strong> Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e je u pritu\u017ebi navelo:<\/p>\n \u2013 da smatra da nacionalna pripadnost u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti predstavlja osnov diskriminacije, jer je za u\u010denike srpske nacionalnosti u istoj obrazovno-vaspitnoj ustanovi organizovana nastava na srpskom jeziku; 1.3.<\/strong> U prilogu pritu\u017ebe dostavljena je slede\u0107a dokumentacija: spisak obrazovno-vaspitnih ustanova protiv kojih je Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e podnelo pritu\u017ebe Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti; tabelarni prikaz rezultata anketiranja roditelja o modelu nastave u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju; obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovano-vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini; Program pripremne nastave na bosanskom jeziku za srednje stru\u010dne \u0161kole u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu i Prijepolju (opis programa) broj R. br. 856-04B\/2013 Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a od 18. septembra 2013. godine i dopis Osnovnoj \u0161koli \u201eB. B.” I. u P. broj R. br. 550-04b\/2013 od 3. jula 2013. godine.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje direktora O\u0160 \u201eB. B.” I. u P. V. D.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju V. D. direktora O\u0160 \u201eB. B.” I. u P. izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013\u00a0da se O\u0160 \u201eB. B.” I. u P. nalazi u multinacionalnoj sredini, da upisuje u\u010denike bez obzira kojoj veri ili nacionalnosti pripadaju i da se nastava u \u0161koli izvodi na srpskom jeziku, u skladu sa nastavnim planom i programom koje propisuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja i propisima koji reguli\u0161u ovu materiju; 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Nesporno je da u O\u0160 \u201eB. B.” I. u P. u toku \u0161kolske 2013\/2014 godine nije organizovana nastava na bosanskom jeziku.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u prilog \u201eRezultati anketiranja roditelja o modelu nastave u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju” utvr\u0111eno je da se u O\u0160 \u201eB. B.” I. u P. od ukupno 22 u\u010denika\/ca prvog razreda i 25 u\u010denika\/ca petog razreda, samo jedan roditelj izjasnio da \u017eeli da njegovo dete slu\u0161a nastavu na bosanskom jeziku, i to u prvom razredu;<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u dopis Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a O\u0160 \u201eB. B.” I. u P. broj R. br. 550-04b\/2013 od 3. jula 2013. godine, utvr\u0111eno je da je Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e obavestilo \u0161kolu da je obavezna da u \u0161kolski program uvrsti Bosanski jezik i knji\u017eevnost, kao obavezni predmet i da obrazovno-nastavni rad ostvaruje na bosanskom jeziku i latini\u010dnom pismu.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenje i antidiskriminacione i druge doma\u0107e i me\u0111unarodne propise.<\/p>\n Pravo na podno\u0161enje pritu\u017ebe<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> U vezi sa navodom iz izja\u0161njenja da Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e nije ovla\u0161\u0107eno da podnese pritu\u017ebu zbog diskriminacije u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti bez saglasnosti u\u010denika i roditelja, najpre treba ukazati da je pritu\u017eba podneta zbog, kako je u pritu\u017ebi navedeno, diskriminacije u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti prilikom ostvarivanja manjinskih prava, u konkretnom slu\u010daju, prava na obrazovanje na maternjem jeziku. Zakonom o zabrani diskriminacije propisano je da pritu\u017ebu Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee podneti lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, a u ime i uz saglasnost lica \u010dije je pravo povre\u0111eno, pritu\u017ebu mo\u017ee podneti organizacija koja se bavi za\u0161titom ljudskih prava ili drugo lice. Odredbom \u010dlana 15. stav 3. Poslovnika o radu propisano je da u slu\u010daju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi za\u0161titom ljudskih prava mo\u017ee podneti pritu\u017ebu u svoje ime, bez saglasnosti lica koje je pretrpelo diskriminaciju.<\/p>\n Odredbama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji mogu da izaberu svoje nacionalne savete radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obave\u0161tavanju i slu\u017ebenoj upotrebi jezika i pisma. Nacionalni savet, izme\u0111u ostalog, predstavlja nacionalnu manjinu i u oblasti obrazovanja, preko svojih organa prati sprovo\u0111enje zakona i propisa iz oblasti obrazovanja i pokre\u0107e postupak pred Za\u0161titnikom gra\u0111ana, pokrajinskim i lokalnim ombudsmanom i drugim nadle\u017enim organima, kada proceni da je do\u0161lo do povrede Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina .<\/p>\n Saglasno navedenom, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e nije podnelo pritu\u017ebu u ime individualno odre\u0111enih u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, ve\u0107 u svoje ime a u interesu sada\u0161njih i budu\u0107ih u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti koji \u017eele da poha\u0111aju nastavu na maternjem jeziku, kao i svih pripadnika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti. Stoga je podnosilac pritu\u017ebe ovla\u0161\u0107en da podnese pritu\u017ebu, u skladu sa \u010dlanom 35. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je me\u0111unarodnim i doma\u0107im propisima odre\u0111eno da je Republika Srbija u obavezi da pripadnicima nacionalnih manjina omogu\u0107i obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku ili dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Potvr\u0111ivanjem Okvirne konvencije Saveta Evrope za za\u0161titu nacionalnih manjina Republika Srbija se obavezala da stvara potrebne uslove kako bi pripadnici nacionalnih manjina o\u010duvali i razvijali svoju kulturu i sa\u010duvali neophodne elemente svog identiteta, naime, religiju, jezik, tradicije i kulturno nasle\u0111e (\u010dl. 5), kao i da preduzme mere u oblasti obrazovanja i istra\u017eivanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i ve\u0107ine (\u010dl. 12).<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Dalje, Ustav Republike Srbije garantuje pripadnicima nacionalnih manjina, pored ostalog i pravo na \u0161kolovanje na svom jeziku u dr\u017eavnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Tako\u0111e, propisano je da povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke, verske ili polne pripadnosti, fizi\u010dkih i psihi\u010dkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politi\u010dkog opredeljenja i podsticanje ili nespre\u010davanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvr\u0111enim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven na\u010din, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propu\u0161tanje \u010dinjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povla\u0111ivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Istim zakonom je propisano da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku i izuzetno mo\u017ee da se ostvaruje i dvojezi\u010dno ili na srpskom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom . Dalje, odredbama \u010dlana 25. propisano je da u obezbe\u0111ivanju uslova za ostvarivanje prava dece, u\u010denika i odraslih na besplatno obrazovanje i drugih prava utvr\u0111enih ovim zakonom, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja preduzima sve neophodne mere kojima se u potpunosti obezbe\u0111uje ostvarivanje tih prava, kao i da se funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja obezbe\u0111uje u skladu sa op\u0161tim principima i ciljevima obrazovanja i vaspitanja \uf05b..\uf05d<\/p>\n 3.10.<\/strong> Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je da se obrazovno- vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, a da se za pripadnike nacionalne manjine ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika. Dalje, propisano je da \u0161kola mo\u017ee da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno, dvojezi\u010dno i za manje od 15 u\u010denika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za poslove obrazovanja, koje daje saglasnost po pribavljenom mi\u0161ljenju odgovaraju\u0107eg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Tako\u0111e, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za u\u010denike pripadnika nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Odredbama Zakona o o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama pred\u0161kolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja, da je dr\u017eava du\u017ena da stvori uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a da je, dok ih ne obezbedi, du\u017ena da obezbedi dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture pripadnika nacionalne manjine. Dalje je propisano da se za ostvarivanje ovog prava mo\u017ee propisati odre\u0111eni minimalni broj u\u010denika, s tim da taj broj mo\u017ee biti manji od minimalnog broja u\u010denika koji je zakonom propisan za obezbe\u0111enje odgovaraju\u0107ih oblika nastave i obrazovanja.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Stru\u010dnim uputstvom o formiranju odeljenja i na\u010dinu finansiranja u osnovnim i srednjim \u0161kolama za \u0161kolsku 2013\/2014 godinu bli\u017ee je ure\u0111en na\u010din formiranja odeljenja i propisano je da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika, a \u0161kola mo\u017ee da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno i za manje od 15 u\u010denika, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za poslove obrazovanja.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.13.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju je potrebno utvrditi da li je O\u0160 \u201eB. B.” I. u P. neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku, stavila u neravnopravan polo\u017eaj u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti u odnosu na u\u010denike srpske nacionalnosti, za koje je organizovana nastava na srpskom jeziku.<\/p>\n 3.14.<\/strong> U izja\u0161njenju direktora \u0161kole navedeno je da obrazovno-vaspitni rad na bosanskom jeziku nije organizovan jer se prilikom anketiranja samo jedan roditelj izjasnio da \u017eeli da njegovo dete, u\u010denik prvog razreda, poha\u0111a nastavu na bosanskom jeziku. Naime, Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju odre\u0111eno je da je minimalan broj u\u010denika za ostvarivanje nastave na jeziku i pismu nacionalne manjine 15 u\u010denika, a u slu\u010daju da je zainteresovano manje u\u010denika od propisanog broja, mogu\u0107e je organizovati nastavu uz saglasnost nadle\u017enog ministarstva. Dakle, u zavisnosti od broja zainteresovanih u\u010denika, \u0161kola ima mogu\u0107nost da proceni da li \u0107e u konkretnom slu\u010daju tra\u017eiti saglasnost ministarstva. To \u0107e zavisiti, pre svega, od broja zainteresovanih u\u010denika, ali i od drugih uslova, kao \u0161to su materijalni, pedago\u0161ki i organizacioni uslovi. Minimalan broj potrebnih u\u010denika za koji se opredelio zakonodavac je 15, \u0161to je pola od propisanog maksimalnog broja u\u010denika u jednom odeljenju (do 30 u\u010denika) . S obzirom da su rezultati ankete pokazali da ne postoji dovoljna zainteresovanost u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti za nastavu na bosanskom jeziku, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je odluka \u0161kole da ne organizuje nastavu na bosanskom jeziku opravdana.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Propisivanje minimalnog broja u\u010denika, kao uslova za formiranje odeljenja i ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina da poha\u0111aju nastavu na maternjem jeziku, uslovljeno je potrebom da sistem obrazovanja i vaspitanja svojom organizacijom i sadr\u017eajem obezbe\u0111uje efikasnost i ekonomi\u010dnost organizacije sistema radi postizanja \u0161to boljeg u\u010dinka. Organizovanje odvojene nastave za jednog u\u010denika nesumnjivo predstavlja dodatne organizacione i materijalne tro\u0161kove za obezbe\u0111enje svih uslova potrebnih za odvijanje obrazovno-vaspitnog rada na bosanskom jeziku (posebna u\u010dionica, anga\u017eovanje dodatnog kvalifikovanog nastavnog kadra, dodatna oprema i nastavna sredstva za ostvarivanje plana i programa obrazovanja i vaspitanja na bosanskom jeziku). Pri tome treba imati u vidu da obrazovno-vaspitni rad samo sa jednim u\u010denikom, ne bi obezbedio ostvarivanje punog intelektualnog i socijalnog razvoja deteta. U takvom slu\u010daju, dete bi bilo segregisano i izdvojeno od svojih vr\u0161njaka, a obrazovanje podrazumeva mnogo vi\u0161e od formalnog \u0161kolovanja i obuhvata \u0161irok spektar \u017eivotnih iskustava i proces u\u010denja koji omogu\u0107ava da deca kroz interakciju sa vr\u0161njacima, individualno i kolektivno, razvijaju svoju li\u010dnost, talente i sposobnosti. Imaju\u0107i to u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da postoji objektivno i razumno opravdanje da \u0161kola ne organizuje nastavu na bosanskom jeziku za jednog u\u010denika.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Slabo interesovanje u\u010denika i u\u010denica da poha\u0111aju nastavu na bosanskom jeziku pokazuju i rezultati anketiranja u\u010denika i u\u010denica za izborne predmete. Naime, prema navodima iz izja\u0161njenja, svake \u0161kolske godine se na listi ponu\u0111enih izbornih predmeta kao izborni predmet nalazi i predmet Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture, ali nije bilo u\u010denika koji su se izjasnili da \u017eele da slu\u0161aju ovaj predmet. Ukoliko se ta situacija u narednim godinama promeni, to \u0107e uticati na obavezu \u0161kole da organizuje nastavu na maternjem jeziku nacionalne manjine ili da organizuje nastavu iz izbornog predmeta Bosanski jezik sa elementima kulture.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je potrebno unaprediti polo\u017eaj nacionalnih manjina, i pored postojanja dobrog pravnog okvira i zakonom definisanih visokih standarda u za\u0161titi prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina. Pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje na maternjem jeziku, u sklopu sa drugim manjinskim pravima, poma\u017ee o\u010duvanju nacionalnog identiteta i spre\u010davanju asimilacije pripadnika nacionalne manjine. Istovremeno, proces obrazovanja i vaspitanja nosi potencijal ja\u010danja me\u0111usobnog po\u0161tovanja i razumevanja razli\u010ditih zajednica unutar jednog dru\u0161tva. Pravo o\u010duvanja kolektivnog identiteta pomo\u0107u obrazovanja na jeziku manjine, mora da bude uravnote\u017eeno sa potrebom integrisanja i u\u010de\u0161\u0107a u \u0161iroj dr\u017eavnoj zajednici. Cilj obrazovanja i vaspitanja, pored sticanja kvalitetnih znanja i sposobnosti neophodnih za li\u010dno ostvarenje i aktivan rad i \u017eivot u zajednici, jeste i po\u0161tovanje ravnopravnosti, unapre\u0111ivanje tolerancije i uva\u017eavanje razli\u010ditosti.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e, prilikom sprovo\u0111enja ankete o modelu nastave u obrazovnim ustanovama, nije zatra\u017eilo mi\u0161ljenje u\u010denika i u\u010denica. Uvidom u anketni obrazac \u201eObrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014″, a \u0161to je potvr\u0111eno navodima iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, anketirani su samo roditelji dece, a deca nisu imala mogu\u0107nost da iska\u017eu svoje mi\u0161ljenje. Poverenica napominje da je me\u0111unarodnim i doma\u0107im propisima utvr\u0111eno pravo deteta da iska\u017ee svoje mi\u0161ljenje u stvarima koja se ti\u010du deteta. U Op\u0161tem komentaru br. 12 Konvencije o pravima deteta, Komitet za prava deteta je preporu\u010dio dr\u017eavama ugovornicama da preduzmu radnje kako bi deci stvorile mogu\u0107nosti da izraze svoje mi\u0161ljenje i da se ono pa\u017eljivo razmotri u svakom obrazovnom okru\u017eenju, uklju\u010duju\u0107i i obrazovne programe, ali i izvan \u0161kole, na lokalnom i nacionalnom nivou o svim aspektima obrazovne politike, uklju\u010duju\u0107i, izme\u0111u ostalog i \u0161kolske programe, metode pou\u010davanja i strukturu \u0161kola. Komitet isti\u010de da se u odlukama o prelasku na slede\u0107i nivo \u0161kolovanja ili izboru predmeta mora obezbediti pravo dece da iska\u017eu mi\u0161ljenje, jer ove odluke duboko uti\u010du na najbolji interes deteta. Zato su obrazovne ustanove, ali i nacionalni saveti u svom radu u oblasti obrazovanja i drugim oblastima koja se ti\u010du dece, obavezni da po\u0161tuju pravo deteta da izrazi mi\u0161ljenje i da ono bude pa\u017eljivo razmotreno.<\/p>\n
\n\u2013 da ne postoji nikakvo razumno opravdanje zasnovano na zakonu da se ne organizuje nastava na bosanskom jeziku za u\u010denike bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, jer formiranje odeljenja za nastavu na bosanskom jeziku ne iziskuje dodatne materijalne tro\u0161kove, niti pro\u0161irenje prostornih i kadrovskih kapaciteta obrazovno-vaspitnih ustanova, \u0161to je dokazano praksom osnovnih i srednjih \u0161kola u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu koje su od 2. septembra 2013. godine organizovale nastavu na bosanskom jeziku za sve u\u010denike \u010diji su se roditelji izjasnili za takav model nastave;
\n\u2013 da je Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja preduzelo niz mera u periodu od kraja 2009. godine do avgusta 2013. godine, kako bi u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Prijepolju i Sjenici otpo\u010dela nastava na bosanskom jeziku za u\u010denike \u010diji su se roditelji izjasnili da \u017eele da poha\u0111aju nastavu na bosanskom jeziku;
\n\u2013 da su u ovim mestima od 1. aprila do kraja avgusta 2013. godine, obrazovno-vaspitne ustanove sprovele anketu i da su se roditelji u\u010denika izjasnili o jeziku nastave;
\n\u2013 da je pripremna nastava na bosanskom jeziku odr\u017eana u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici u periodu od 21. februara do 7. juna 2013. godine;
\n\u2013 da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja donelo odgovaraju\u0107e dopune pravilnika za nastavu na bosanskom jeziku za osnovne \u0161kole i odobrilo ud\u017ebenike za nastavu na bosanskom jeziku za I i V razred osnovne \u0161kole;
\n\u2013 da je ministarstvo odobrilo ve\u0107inu ud\u017ebenika za osnovne i srednje \u0161kole koje je \u0161tampala izdava\u010dka ku\u0107a \u201eKlett”, kao i uvoz ud\u017ebenika iz Bosne i Hercegovine;
\n\u2013 da se jedan u\u010denik u O\u0160 \u201eB. B.” I. u P. opredelio za nastavu na bosanskom jeziku, ali da nastava na bosanskom nije organizovana, tako da poha\u0111a nastavu na srpskom jeziku;<\/p>\n
\n\u2013\u00a0da se, po sprovedenom anketiranju, za nastavu na bosanskom jeziku opredelio samo jedan u\u010denik, tj. roditelj u\u010denika I razreda, koji se kasnije nije raspitivao kod u\u010diteljice ili u upravi \u0161kole o organizovanju nastave na bosanskom jeziku;
\n\u2013\u00a0da \u0161kola nema stru\u010dni kadar za nastavu na bosanskom jeziku;
\n\u2013\u00a0da je u skladu sa nastavnim planom i programom, \u0161kola du\u017ena da sa liste izbornih predmeta ponudi u prvom ciklusu tri predmeta, a u drugom ciklusu \u010detiri predmeta, od kojih u\u010denik bira jedan prema svojim naho\u0111enjima i sposobnostima. \u0160kola u potpunosti sprovodi nastavni plan i program i na listama ponu\u0111enih izbornih predmeta uvek se nalazi i predmet Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture ali nije bilo u\u010denika koji su se izjasnili za ovaj predmet;
\n\u2013\u00a0da kao direktor \u0161kole nije uradio ni\u0161ta u suprotnosti sa zakonom i da se u potpunosti pridr\u017eavao uputstava koje je izdavalo resorno ministarstvo;
\n\u2013\u00a0da Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e nema pravo da bez saglasnosti roditelja i u\u010denika podnosi pritu\u017ebu protiv \u0161kole i direktora;<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog ve\u0107a protiv O\u0160 B.B. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n