<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe Udru\u017eenja roditelja koji \u017eele da im deca u\u010de rumunski jezik iz G. protiv O\u0160 \u201eB. R.” G, zbog diskriminacije u\u010denika na osnovu pripadnosti rumunskoj nacionalnoj manjini. U pritu\u017ebi je navedeno da se Udru\u017eenje obratilo O\u0160 \u201eB. R.” G, sa zahtevom da se uvede izborni predmet Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, ali da je \u0161kola ovaj zahtev odbila. U toku postupka je utvr\u0111eno da O\u0160 \u201eB. R.” G. nije sprovela anketu me\u0111u u\u010denicima kako bi proverila zainteresovanost za izu\u010davanje Rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture. Prema navodima iz pritu\u017ebe i dokazima koje su dostavljeni uz pritu\u017ebu, 25 u\u010denika je bilo zainteresovano za poha\u0111anje nastave iz ovog predmeta. \u0160kola je, me\u0111utim, obavestila podnosioce pritu\u017ebe da ne\u0107e sprovesti anketu na osnovu njihovog zahteva i zahteva roditelja u\u010denika, jer je iz prikupljenih potpisa roditelja utvrdila da samo sedam u\u010denika prvog razreda \u017eeli da poha\u0111a ovaj izborni predmet. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je O\u0160 \u201eB. R.” G. propustila da anketira u\u010denike, odnosno, da proveri zainteresovanost za poha\u0111anje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini. Zbog toga je O\u0160 \u201eB. R.” G. preporu\u010deno da za \u0161kolsku 2014\/2015 godinu izvr\u0161i anketiranje u\u010denika kako bi se utvrdilo da li postoji potreban broj dece zainteresovanih za u\u010denje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, da u \u0161kolskoj 2014\/2015 godini organizuje nastavu Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, ukoliko anketa poka\u017ee da postoji potreban broj zainteresovane dece, kao i da ubudu\u0107e, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadle\u017enosti, ne kr\u0161i antidiskriminacione propise.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti primila je 24. marta 2014. godine pritu\u017ebu Udru\u017eenja roditelja koji \u017eele da im deca u\u010de rumunski jezik, podnetu protiv O\u0160 \u201eB. R.” G.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n – da su roditelji u\u010denika i u\u010denica sakupili potpise za uvo\u0111enje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu je dostavljen zahtev Udru\u017eenja roditelja koji \u017eele da im deca u\u010de rumunski jezik za uvo\u0111enje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u \u0161kolskoj 2013\/2014 godine sa potpisima roditelja u\u010denika O\u0160 \u201eB. R.” G, kojim su tra\u017eili od \u0161kole da njihovoj deci omogu\u0107i da od 1. septembra 2013. godine poha\u0111aju nastavu iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje O\u0160 \u201eB. R.” G.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju R. \u017d, vd direktora O\u0160 \u201eB. R.” G, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da su u prvom ciklusu, godi\u0161njim planom rada za \u0161kolsku 2013\/2014 godinu, u\u010denicima ponu\u0111eni izborni predmeti: Narodna tradicija, \u010cuvari prirode, Lepo pisanje i Od igra\u010dke do ra\u010dunara. U drugom ciklusu su ponu\u0111eni: Hor i orkestar, Crtanje, slikanje i vajanje, Informatika i ra\u010dunarstvo i \u0160ah; 1.6.<\/strong> Uz izja\u0161njenje je dostavljen odgovor prethodnog direktora \u0161kole od 26. novembra 2013. godine Udru\u017eenju roditelja koji \u017eele da im deca u\u010de rumunski jezik, kojim su obja\u0161njeni razlozi zbog kojih ova \u0161kola nije sprovela anketiranje u\u010denika i u\u010denica za izu\u010davanje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u pritu\u017ebu i priloge koji su dostavljeni uz pritu\u017ebu, utvr\u0111eno je da je Udru\u017eenje roditelja koji \u017eele da im deca u\u010de rumunski jezik poslalo 13. septembra 2013. godine zahtev O\u0160 \u201eB. R.” G, kojim su zahtevali da \u0161kola od \u0161kolske 2013\/2014 godine uvede nastavu iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Uz zahtev su dostavljeni potpisi roditelja u\u010denika\/ca \u0161kole koji su zahtevali da njihova deca od 1. septembra 2013. godine poha\u0111aju nastavu iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Potpise su dostavili roditelji 25 dece, u\u010denika\/ca od 1-8 razreda.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u izja\u0161njenje utvr\u0111eno je da je prethodni direktor \u0161kole primio zahtev Udru\u017eenja roditelja koji \u017eele da im deca u\u010de rumunski jezik i obavestio ih da nije sproveo anketu za izu\u010davanje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, jer je iz priloga zahteva utvrdio da je samo sedmoro roditelja u\u010denika prvog razreda, potpisalo zahtev. Ovaj stav je obrazlo\u017een pozivanjem na odredbu Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, kojom je propisano da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika. Stoga je obavestio podnosioce zahteva da nije sproveo anketiranje u\u010denika\/ca za uvo\u0111enje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, jer nije postojao zakonski uslov da postupi po zahtevu.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, dokaze koji su prilo\u017eeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je me\u0111unarodnim i doma\u0107im propisima odre\u0111eno da je Republika Srbija u obavezi da pripadnicima nacionalnih manjina omogu\u0107i obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku ili dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Potvr\u0111ivanjem Okvirne konvencije Saveta Evrope za za\u0161titu nacionalnih manjina Republika Srbija se obavezala da stvara potrebne uslove kako bi pripadnici nacionalnih manjina o\u010duvali i razvijali svoju kulturu i sa\u010duvali neophodne elemente svog identiteta, naime, religiju, jezik, tradiciju i kulturno nasle\u0111e (\u010dl. 5), kao i da preduzme mere u oblasti obrazovanja i istra\u017eivanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i ve\u0107ine (\u010dl. 12).<\/p>\n 3.5.<\/strong> Zakonom o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima propisano je da, u pogledu obrazovanja, dr\u017eava preuzima obavezu da na teritoriji na kojoj su regionalni ili manjinski jezici u upotrebi, u skladu sa situacijom svakog od ovih jezika, i bez ikakvog ometanja u\u010denja zvani\u010dnog jezika, omogu\u0107i osnovno obrazovanje na odgovaraju\u0107em regionalnim ili manjinskom jeziku; obezbedi zna\u010dajan deo osnovnog obrazovanja na odgovaraju\u0107em regionalnom ili manjinskom jeziku ili obezbedi da u\u010denje odgovaraju\u0107eg regionalnog ili manjinskog jezika postane integralni deo nastavnog plana. Pored toga, propisano je da dr\u017eava mo\u017ee da primeni jednu od ove tri mere makar na one polaznike \u010dije porodice tako ne\u0161to zahtevaju, a \u010diji se broj smatra dovoljnim.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, \u010dl. 79. propisano je da Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izra\u017eavanje, \u010duvanje, negovanje, razvijanje i javno izra\u017eavanje nacionalne, etni\u010dke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na kori\u0161\u0107enje svog jezika i pisma; da u sredinama gde \u010dine zna\u010dajnu populaciju, dr\u017eavni organi, organizacije kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na \u0161kolovanje na svom jeziku u dr\u017eavnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde \u010dine zna\u010dajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obave\u0161tavanje na svom jeziku, uklju\u010duju\u0107i i pravo na izra\u017eavanje, primanje, slanje i razmenu obave\u0161tenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obave\u0161tavanja, u skladu sa zakonom.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Tako\u0111e, zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isklju\u010diti ih iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke, verske ili polne pripadnosti, fizi\u010dkih i psihi\u010dkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politi\u010dkog opredeljenja i podsticanje ili nespre\u010davanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvr\u0111enim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven na\u010din, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propu\u0161tanje \u010dinjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povla\u0111ivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju. Odredbama \u010dl. 12. ovog zakona propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, dok se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika. Me\u0111utim, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za u\u010denika pripadnika nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Odredbama Zakona o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama pred\u0161kolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja, da je dr\u017eava du\u017ena da stvori uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a da je, dok ih ne obezbedi, du\u017ena da obezbedi dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture pripadnika nacionalne manjine. Dalje je propisano da se za ostvarivanje ovog prava mo\u017ee propisati odre\u0111eni minimalni broj u\u010denika, s tim da taj broj mo\u017ee biti manji od minimalnog broja u\u010denika koji je zakonom propisan za obezbe\u0111enje odgovaraju\u0107ih oblika nastave i obrazovanja.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Stru\u010dnim uputstvom o formiranju odeljenja i na\u010dinu finansiranja u osnovnim i srednjim \u0161kolama u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini bli\u017ee se ure\u0111uje na\u010din formiranja odeljenja i propisuje da broj u\u010denika za izborni predmet ne mo\u017ee biti manji od 15 u\u010denika po grupi, da je broj grupa odre\u0111en brojem odeljenja i da je za grupu sa manjim brojem od 15 u\u010denika po razredu potrebna saglasnost ministra nadle\u017enog za poslove obrazovanja. Nastavni plan sastoji se od obaveznih nastavnih predmeta, obaveznih izbornih predmeta (verska nastava i gra\u0111ansko obrazovanje), kao i liste izbornih predmeta od kojih je \u0161kola du\u017ena da za svaki razred, ponudi najmanje \u010detiri, a u\u010denik od ponu\u0111enih bira jedan premet, prema svojim sklonostima, na po\u010detku \u0161kolske godine. Me\u0111u ovim izbornim predmetima nalazi se maternji jezik sa elementima nacionalne kulture. Tako\u0111e, propisano je i da su ciljevi i zadaci programa obrazovanja razvijanje svesti o dr\u017eavnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina .<\/p>\n Analiza dokaza dostavljenih uz pritu\u017ebu i navoda iz izja\u0161njenja<\/strong><\/span><\/p>\n 3.11.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li je O\u0160 \u201eB. R.” G. izvr\u0161ila akt diskriminacije u\u010denika i u\u010denica rumunske nacionalnosti propu\u0161tanjem da im omogu\u0107i da se izjasne da li \u017eele da poha\u0111aju nastavu iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Nesporno je da O\u0160 \u201eB. R.” G. nije sprovela anketu me\u0111u u\u010denicima kako bi proverila njihovu zainteresovanost da poha\u0111aju nastavu iz maternjeg jezika. Prema navodima iz pritu\u017ebe i dokazima koje su dostavljeni uz pritu\u017ebu, utvr\u0111eno je da je 25 roditelja u\u010denika bilo zainteresovano da im deca poha\u0111aju nastavu iz Rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture. \u0160kola je, me\u0111utim, obavestila podnosioce pritu\u017ebe da ne\u0107e sprovesti anketu, jer je utvrdila da je me\u0111u potpisanima samo sedmoro roditelja u\u010denika prvog razreda, uz obrazlo\u017eenje da nema zakonskog osnova za postupanje po ovom zahtevu.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je navod iz izja\u0161njenja O\u0160 \u201eB. R.” G. da se za poslednjih pet godina niko od roditelja u\u010denika, prilikom upisa u prvi razred, nije izjasnio da je pripadnik rumunske nacionalne manjine. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da ovaj navod nije relevantan, kao i da ne umanjuje odgovornost \u0161kole zbog propusta da ispita zainteresovanost u\u010denika za poha\u0111anje ovog izbornog predmeta, posebno ako se ima u vidu da je iz zahteva koji je \u0161koli uputilo Udru\u017eenje roditelja koji \u017eele da im deca u\u010de rumunski jezik, \u0161kola mogla da zaklju\u010di da postoji odre\u0111eno interesovanje za izu\u010davanje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Prema tome, dono\u0161enjem odluke o izbornim predmetima koji \u0107e se izu\u010davati \u0161kolske 2013\/2014, me\u0111u kojima se ne nalazi Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, bez sprovo\u0111enja anketiranja, \u0161kola je uskratila u\u010denicima svaku mogu\u0107nost da izaberu i izu\u010davaju ovaj izborni predmet, iako je evidentno da je postojalo interesovanje u\u010denika\/ca za izu\u010davanje ovog predmeta.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Stru\u010dnim uputstvom o formiranju odeljenja i na\u010dinu finansiranja u osnovnim i srednjim \u0161kolama za \u0161kolsku 2013\/2014 godinu, propisan je minimalan broj u\u010denika po grupi za izu\u010davanje izbornog predmeta. Potreba za propisivanjem minimalnog broja u\u010denika za izu\u010davanje izbornog predmeta uslovljena je potrebom da sistem obrazovanja i vaspitanja svojom organizacijom i sadr\u017eajima obezbe\u0111uje efikasnost i ekonomi\u010dnost organizacije sistema radi postizanja \u0161to boljeg u\u010dinka. S obzirom da je u izja\u0161njenju O\u0160 \u201eB. R.” G. navedeno da nije ispunjen uslov u pogledu minimalnog broja zainteresovane dece za poha\u0111anje nastave iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je ovaj navod neprihvatljiv, i to iz nekoliko razloga:<\/p>\n – \u0161kola nije anketirala u\u010denike\/ce o zainteresovanosti za poha\u0111anje Rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture, pre po\u010detka \u0161kolske 2013\/2014 godine, tako da ne postoji pouzdan podatak o broju dece koja su bila zainteresovana za poha\u0111anje nastave iz ovog izbornog predmeta; 3.15.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je potrebno unaprediti polo\u017eaj nacionalnih manjina, i pored postojanja dobrog pravnog okvira i zakonom definisanih visokih standarda u za\u0161titi prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina. Pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje na maternjem jeziku, u sklopu sa drugim manjinskim pravima, poma\u017ee o\u010duvanju nacionalnog identiteta i spre\u010davanju asimilacije pripadnika nacionalne manjine. Istovremeno, proces obrazovanja i vaspitanja nosi potencijal ja\u010danja me\u0111usobnog po\u0161tovanja i razumevanja razli\u010ditih zajednica unutar jednog dru\u0161tva. Pravo o\u010duvanja kolektivnog identiteta pomo\u0107u obrazovanja na jeziku manjine, mora da bude uravnote\u017eeno sa potrebom integrisanja i u\u010de\u0161\u0107a u \u0161iroj dr\u017eavnoj zajednici. Cilj obrazovanja i vaspitanja, pored sticanja kvalitetnih znanja i sposobnosti neophodnih za li\u010dno ostvarenje i aktivan rad i \u017eivot u zajednici, jeste i po\u0161tovanje ravnopravnosti, unapre\u0111ivanje tolerancije i uva\u017eavanje razli\u010ditosti. S tim u vezi, Poverenica ukazuje da su proteklih godina sprovedena istra\u017eivanja o zna\u010daju u\u010denja maternjeg jezika za pripadnike nacionalnih manjina tokom \u0161kolovanja u osnovnim i srednjim \u0161kolama. U skladu sa tim, istaknuto je da je u\u010denje manjinskog jezika veoma va\u017eno za pojedince i grupe, naro\u010dito za pripadnike nacionalnih manjina, ali i za ve\u0107inski narod. Naime, kvalitetno obrazovanje se zasniva na ja\u010danju snaga, a najve\u0107a snaga koju poseduju u\u010denici prilikom upisivanja u \u0161kolu, jeste jezik koji su nau\u010dili kod ku\u0107e. Zapravo, na ovom jeziku oni su komunicirali sa \u010dlanovima svoje porodice i on predstavlja na\u010din da izraze i predstave sebe. Za decu \u010diji je maternji jezik druga\u010diji od ve\u0107inskog jezika, sistem obrazovanja koji uklju\u010duje i njihov maternji jezik, sadr\u017ei veoma zna\u010dajne dobiti, odnosno, omogu\u0107ava im da u \u0161koli nastave proces u\u010denja jezika koji su zapo\u010deli kod ku\u0107e. Stoga, posmatrano sa sociolo\u0161kog aspekta, u\u010denje maternjeg jezika pripadnika nacionalnih manjina zna\u010dajno je i za pripadnike nacionalnih manjina i za ve\u0107inski narod, jer omogu\u0107ava manjinskim grupama da razumeju svoju kulturu i istoriju, kao i da izgrade svoje kapacitete kao budu\u0107i edukovani gra\u0111ani. U tom slu\u010daju, takav sistem edukacije obezbedio bi bolje multikulturalno razumevanje, kao i \u010duvanje jezi\u010dkog bogatstva jednog dru\u0161tva i pove\u0107avanje njegovih sposobnosti da bude vi\u0161ejezi\u010dno .<\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da je u konkretnom slu\u010daju \u0161kola bila du\u017ena da ispita zainteresovanost u\u010denika, odnosno, da je propu\u0161tanjem ovih radnji, uskratila u\u010denicima mogu\u0107nost da u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini izu\u010davaju Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet. Poverenica sa \u017ealjenjem konstatuje da u konkretnom slu\u010daju nije mogu\u0107e ukloniti posledice diskriminatornog postupanja, imaju\u0107i u vidu da je kraj \u0161kolske 2013\/2014 godine.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Propu\u0161tanjem da anketira u\u010denike i u\u010denice \u0161kole da li \u017eele da poha\u0111aju nastavu iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, O\u0160 \u201eB. R.” prekr\u0161ila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 5. PREPORUKA<\/strong><\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje O\u0160 \u201eB. R.” G. da:<\/p>\n 5.1.<\/strong> Za \u0161kolsku 2014\/2015 godinu izvr\u0161i anketiranje u\u010denika i u\u010denica kako bi se utvrdilo da li postoji potreban broj dece zainteresovane za poha\u0111anje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n
\n– da \u0161kola nije anketirala u\u010denike, niti je preduzela bilo kakve radnje za uvo\u0111enje ovog izbornog predmeta,
\n– da je tada\u0161nji direktor \u0161kole obavestio podnosioce pritu\u017ebe da ne\u0107e anketirati u\u010denike da li \u017eele da poha\u0111aju Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, jer je na teritoriji op\u0161tine G. vi\u0161e izja\u0161njenih Vlaha nego Rumuna. O\u0160 \u201eB. R.” G. je, stoga, odlu\u010dila da anketira decu o zainteresovanosti za uvo\u0111enje izbornog predmeta Vla\u0161ki jezik sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n
\n\u2013 da je \u0160kolski odbor odredio listu izbornih predmeta u saradnji sa lokalnom samoupravom i Savetom roditelja, a na osnovu interesovanja roditelja i u\u010denika, kao i nastavnog kadra \u0161kole,
\n\u2013 da se na teritoriji op\u0161tine G, po poslednjem popisu, 47 gra\u0111ana\/ki izjasnilo da su Rumuni, \u0161to je 0,56% od ukupnog broja stanovnika,
\n\u2013 da se u poslednjih pet godina niko od roditelja, prilikom popunjavanja kartona u\u010denika za upis u prvi razred, nije izjasnio da je pripadnik rumunske nacionalne manjine.<\/p>\n
\n– Udru\u017eenje roditelja koji \u017eele da im deca u\u010de rumunski jezik, zajedno sa roditeljima u\u010denika od 1-8 razreda, zatra\u017eili su od O\u0160 \u201eB. R.” G. da uvede izborni predmet Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Dakle, zahtev se odnosio na uvo\u0111enje izbornog predmeta, a ne na uvo\u0111enje obrazovno-vaspitnog rada na rumunskom jeziku i pismu, odnosno dvojezi\u010dno. Stoga, obrazlo\u017eenje direktora da nije ispunjen zakonski uslov za postupanje po zahtevu jer nema dovoljno zainteresovanih roditelja u\u010denika prvog razreda nije opravdano, s obzirom da izu\u010davanje izbornog predmeta maternji jezik sa elementima nacionalne kulture nije namenjeno samo u\u010denicima prvog razreda, ve\u0107 se ovaj predmet mo\u017ee ponuditi u\u010denicima svih razreda osnovne \u0161kole;
\n– iz zahteva Udru\u017eenja roditelja koji \u017eele da im deca u\u010de rumunski jezik i potpisa roditelja 25 u\u010denika u prilogu ovog zahteva, \u0161kola je mogla da zaklju\u010di da postoji odre\u0111eno interesovanje za izu\u010davanje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, bez obzira \u0161to, kako se to u izja\u0161njenju tvrdi, nije imala saznanja da ovu \u0161kolu poha\u0111aju i deca rumunske nacionalnosti. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da su potpisi roditelja u\u010denika\/ca, koje je Udru\u017eenje dostavilo uz zahtev, trebalo da budu relevantni za \u0161kolu, odnosno, trebalo je da budu svojevrsna indicija \u0161koli da postoji interesovanje u\u010denika za izu\u010davanje ovog predmeta. Naime, prikupljeni potpisi predstavljaju dodatni razlog zbog kojeg je \u0161kola trebalo da sprovede anketu me\u0111u u\u010denicima, u skladu sa propisima i da na nesumnjiv na\u010din utvrdi da li postoji interesovanje za ovaj izborni i predmet i da li je broj dece dovoljan za organizovanje nastave. Iako sprovo\u0111enje ankete me\u0111u u\u010denicima ne garantuje i da \u0107e se za izborni predmet izjasniti potreban broj dece, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da je \u0161kola, u konkretnom slu\u010daju, trebalo da ispita zainteresovanost u\u010denika, i nakon toga utvrdi da li je ispunjen uslov vezan za minimalni broj u\u010denika, na isti na\u010din kako je to u\u010dinila kada je uvo\u0111en izborni predmet Vla\u0161ki jezik sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
\u041f\u0440\u0438\u0442\u0443\u0436\u0431\u0430 \u0443\u0434\u0440\u0443\u0436\u0435\u045a\u0430 \u0413. \u043f\u0440\u043e\u0442\u0438\u0432 \u041e\u0428 \u0411.\u0420. \u0437\u0431\u043e\u0433 \u0434\u0438\u0441\u043a\u0440\u0438\u043c\u0438\u043d\u0430\u0446\u0438\u0458\u0435 \u043f\u043e \u043e\u0441\u043d\u043e\u0432\u0443 \u043d\u0430\u0446\u0438\u043e\u043d\u0430\u043b\u043d\u0435 \u043f\u0440\u0438\u043f\u0430\u0434\u043d\u043e\u0441\u0442\u0438 \u0443 \u043e\u0431\u043b\u0430\u0441\u0442\u0438 \u043e\u0431\u0440\u0430\u0437\u043e\u0432\u0430\u045a\u0430 <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n