<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnelo B. n. v. protiv T. \u0161. u P. U pritu\u017ebi je navedeno da su u\u010denici i u\u010denice bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti diskriminisani na osnovu nacionalne pripadnosti jer u T. \u0161. u P. nije formirano odeljenje za nastavu na bosanskom jeziku, odnosno, svi poha\u0111aju nastavu na srpskom jeziku. T. \u0161. u P. se nije izjasnila na navode iz pritu\u017ebe, iako je zahtev za izja\u0161njenje uredno primila. U toku postupka je utvr\u0111eno da se za nastavu na bosanskom jeziku opredelilo \u0161est u\u010denika\/ca i da odluka T. \u0161. u P. da ne organizuje nastavu na bosanskom jeziku za \u0161est u\u010denika\/ca nije diskriminatorna, s obzirom na propise kojima je regulisano da se nastava na jeziku nacionalne manjine izvodi za 15 u\u010denika, a samo uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za poslove obrazovanja za manji broj od propisanog, kao i zbog \u010dinjenice da obrazovno-vaspitni rad sa \u0161est u\u010denika\/ca ne bi obezbedio ostvarivanje punog razvoja dece i doveo bi do izdvajanja te dece iz vr\u0161nja\u010dke grupe. Zbog toga je Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala mi\u0161ljenje da neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini za \u0161est u\u010denika\/ca bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, T. \u0161. u P. nije prekr\u0161ila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se 14. marta 2014. godine obratilo B. n. v. protiv T. \u0161. u P. U pritu\u017ebi je navedeno da \u0161kola nije formirala odeljenje za nastavu na bosanskom jeziku i da sva deca poha\u0111aju nastavu na srpskom jeziku.<\/p>\n 1.2.<\/strong> B. n. v. je u pritu\u017ebi navelo:<\/p>\n \u2013 da smatra da nacionalna pripadnost u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti predstavlja osnov diskriminacije, jer je za u\u010denike srpske nacionalnosti u istim obrazovno-vaspitnim ustanovama nastava na srpskom jeziku organizovana u skladu sa zakonom; 1.3.<\/strong> U prilogu pritu\u017ebe dostavljeni su slede\u0107i dokazi: spisak obrazovno-vaspitnih ustanova protiv kojih je B. n. v. podnelo pritu\u017ebe Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti; rezultati upisa u prvi razred srednje \u0161kole u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju; obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije . T. \u0161. u P. upu\u0107en je zahtev 27. marta 2014. godine da se u roku od 15 dana od dana prijema izjasni o osnovanosti i navodima iz pritu\u017ebe. Kako se T. \u0161. u P. u ostavljenom roku nije izjasnila, a zahtev je uredno primila 28. marta 2014. godine, Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti bili su dostupni samo navodi iz pritu\u017ebe.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Nesporno je da u T. \u0161. u P. u toku \u0161kolske 2013\/2014 godine nije organizovana nastava na bosanskom jeziku.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u \u201eRezultate upisa u prvi razred srednje \u0161kole u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju” utvr\u0111eno je da se u T. \u0161. u P. u prvi razred upisalo ukupno 105 u\u010denika i u\u010denica, a da se za nastavu na bosanskom jeziku izjasnilo \u0161est u\u010denika\/ca.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini utvr\u0111eno je da je obrazac dvojezi\u010dan i namenjen roditeljima, da su predvi\u0111ena mesta na kojim treba upisati podatke o mestu stanovanja, nazivu obrazovno-vaspitne ustanove, ime i prezime roditelja, broj li\u010dne karte i jedinstveni mati\u010dni broj, adresa, zatim ime i prezime u\u010denika i razred. Popunjavanjem obrasca roditelj se opredeljuje za jednu od dve ponu\u0111ene opcije: da u\u010denik\/ca poha\u0111a nastavu na bosanskom jeziku ili na srpskom jeziku.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenje i antidiskriminacione i druge doma\u0107e i me\u0111unarodne propise.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je me\u0111unarodnim i doma\u0107im propisima odre\u0111eno da je Republika Srbija u obavezi da pripadnicima nacionalnih manjina omogu\u0107i obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku ili dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Potvr\u0111ivanjem Okvirne konvencije Saveta Evrope za za\u0161titu nacionalnih manjina Republika Srbija se obavezala da stvara potrebne uslove kako bi pripadnici nacionalnih manjina o\u010duvali i razvijali svoju kulturu i sa\u010duvali neophodne elemente svog identiteta, naime, religiju, jezik, tradicije i kulturno nasle\u0111e (\u010dl. 5), kao i da preduzme mere u oblasti obrazovanja i istra\u017eivanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i ve\u0107ine (\u010dl. 12).<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Dalje, Ustav Republike Srbije garantuje pripadnicima nacionalnih manjina, pored ostalog i pravo na \u0161kolovanje na svom jeziku u dr\u017eavnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Tako\u0111e, zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isklju\u010diti ih iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke, verske ili polne pripadnosti, fizi\u010dkih i psihi\u010dkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politi\u010dkog opredeljenja i podsticanje ili nespre\u010davanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvr\u0111enim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven na\u010din, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propu\u0161tanje \u010dinjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povla\u0111ivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Istim zakonom je propisano da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku i izuzetno mo\u017ee da se ostvaruje i dvojezi\u010dno ili na srpskom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom . Odredbama \u010dlana 76. propisano je da se osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, specijalisti\u010dko i majstorsko obrazovanje i drugi oblici stru\u010dnog obrazovanja ostvaruju na osnovu \u0161kolskog programa, koji se donosi na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno programa odre\u0111enih oblika stru\u010dnog obrazovanja, a da \u0161kolski program, izme\u0111u ostalog, sadr\u017ei i jezik na kome se ostvaruje program, kao i da \u0161kolski program donosi \u0161kolski odbor, po pravilu, svake \u010detvrte godine, u skladu sa nastavnim planom i programom.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, a da se za pripadnike nacionalne manjine ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika. Dalje, propisano je da \u0161kola mo\u017ee da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno i za manje od 15 u\u010denika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za poslove obrazovanja, koje daje saglasnost po pribavljenom mi\u0161ljenju odgovaraju\u0107eg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Tako\u0111e, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za u\u010denike pripadnika nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Odredbama Zakona o o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama pred\u0161kolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja, da je dr\u017eava du\u017ena da stvori uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a da je, dok ih ne obezbedi, du\u017ena da obezbedi dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture pripadnika nacionalne manjine. Dalje je propisano da se za ostvarivanje ovog prava mo\u017ee propisati odre\u0111eni minimalni broj u\u010denika, s tim da taj broj mo\u017ee biti manji od minimalnog broja u\u010denika koji je zakonom propisan za obezbe\u0111enje odgovaraju\u0107ih oblika nastave i obrazovanja.<\/p>\n Analiza navoda pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.11.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li je T. \u0161. u P, time \u0161to nije organizovala nastavu na bosanskom jeziku, stavila u\u010denike bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na u\u010denike srpske nacionalnosti, koji nastavu poha\u0111aju na maternjem jeziku.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu da T. \u0161. u P. nije dostavila tra\u017eeno izja\u0161njenje na navode iz pritu\u017ebe, ostalo je nepoznato iz kojih razloga \u0161kola nije organizovala nastavu na bosanskom jeziku za u\u010denike\/ce koji su se izjasnili da \u017eele nastavu na bosanskom jeziku.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Uvidom u pritu\u017ebu i priloge, utvr\u0111eno je da se za nastavu na bosanskom jeziku opredelilo \u0161est u\u010denika\/ca. Odredbama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju odre\u0111eno je da je minimalan broj u\u010denika za ostvarivanje nastave na jeziku i pismu nacionalne manjine 15 u\u010denika, a u slu\u010daju da je zainteresovano manje u\u010denika od propisanog broja, mogu\u0107e je organizovati nastavu uz saglasnost ministarstva. Dakle, ako je broj zainteresovanih u\u010denika manji od 15, \u0161kola ima mogu\u0107nost da proceni da li \u0107e u konkretnom slu\u010daju tra\u017eiti saglasnost ministarstva. To \u0107e zavisiti, pre svega od broja zainteresovanih u\u010denika, ali i od drugih uslova, kao \u0161to su materijalni, pedago\u0161ki i organizacioni. S obzirom da se prilikom upisa samo \u0161est u\u010denika\/ca izjasnilo za nastavu na bosanskom jeziku, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je odluka \u0161kole da ne organizuje nastavu na bosanskom jeziku opravdana.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Propisivanje minimalnog broja u\u010denika kao uslov za formiranje odeljenja i ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina da poha\u0111aju nastavu na maternjem jeziku, uslovljen je potrebom da sistem obrazovanja i vaspitanja svojom organizacijom i sadr\u017eajem obezbe\u0111uje efikasnost i ekonomi\u010dnost organizacije sistema radi postizanje \u0161to boljeg u\u010dinka. U konkretnom slu\u010daju, T. \u0161. u P je stru\u010dna \u0161kola sa vi\u0161e obrazovnih profila, tako da organizovanje odvojene nastave za \u0161est ili manje u\u010denika jednog obrazovnog profila, nesumnjivo predstavlja dodatne organizacione i materijalne tro\u0161kove za obezbe\u0111enje svih uslova potrebnih za odvijanje obrazovno-vaspitnog rada na bosanskom jeziku (posebna u\u010dionica, anga\u017eovanje dodatnog stru\u010dno kvalifikovanog nastavnog kadra, dodatna oprema i nastavna sredstva za ostvarivanje plana i programa obrazovanja i vaspitanja na bosanskom jeziku). Pri tome treba imati u vidu da obrazovno-vaspitni rad samo sa \u0161est u\u010denika, ne bi obezbedio ostvarivanje punog intelektualnog i socijalnog razvoja dece. U takvom slu\u010daju, deca bi bila segregisana i izdvojena od svojih vr\u0161njaka, a obrazovanje podrazumeva mnogo vi\u0161e od formalnog \u0161kolovanja i obuhvata \u0161irok spektar \u017eivotnih iskustava i proces u\u010denja koji omogu\u0107ava da deca kroz interakciju sa vr\u0161njacima, individualno i kolektivno, razvijaju svoju li\u010dnost, talente i sposobnosti. Imaju\u0107i to u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da postoji objektivno i razumno opravdanje za neorganizovanje nastave na bosanskom jeziku za \u0161estoro u\u010denika.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Pravo pripadnika nacionalne manjina na obrazovanje na maternjem jeziku omogu\u0107ava u\u010denicima pripadnicima odre\u0111ene nacionalne manjine da se, pre svega, izraze na maternjem jeziku, da upoznaju nacionalnu istoriju i kulturnu ba\u0161tinu na maternjem jeziku, ali i o\u010duvanje nacionalnog identiteta manjine. Doma\u0107im i me\u0111unarodnim propisima utvr\u0111eno je da je pravo na obrazovanje na maternjem jeziku zasnovano na izboru predstavnika nacionalne manjine. Stoga, potrebno je pripadnicima nacionalne manjine omogu\u0107iti da odaberu da li \u017eele da iskoriste to svoje pravo i \u0161kola je du\u017ena da ispita zainteresovanost u\u010denika i u\u010denica da se organizuje nastava na bosanskom jeziku, a potom, ako su ispunjeni drugi propisani uslovi, i da organizuje nastavu na jeziku nacionalne manjine.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je, i pored postojanja dobrog pravnog okvira i zakonom definisanih visokih standarda u za\u0161titi prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina, potrebno unaprediti polo\u017eaj nacionalnih manjina, pogotovo postoji potreba za ve\u0107om dosledno\u0161\u0107u u primeni i po\u0161tovanju postoje\u0107eg pravnog okvira. Naime, pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje, u sklopu sa drugim manjinskim pravima, poma\u017ee o\u010duvanju nacionalnog identiteta i spre\u010davanju asimilacije pripadnika nacionalne manjine. Istovremeno, proces obrazovanja i vaspitanja nosi potencijal ja\u010danja me\u0111usobnog po\u0161tovanja i razumevanja razli\u010ditih zajednica unutar jednog dru\u0161tva. Pravo o\u010duvanja kolektivnog identiteta pomo\u0107u obrazovanja na jeziku manjine, mora da bude uravnote\u017eeno sa potrebom integrisanja i u\u010de\u0161\u0107a u \u0161iroj dr\u017eavnoj zajednici. Cilj obrazovanja i vaspitanja jeste, pored sticanje kvalitetnih znanja i sposobnosti neophodnih za li\u010dno ostvarenje i aktivan rad i \u017eivot u zajednici, po\u0161tovanje ravnopravnosti, unapre\u0111ivanje tolerancije i uva\u017eavanje razli\u010ditosti.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Na kraju, potrebno je skrenuti pa\u017enju da je prilikom ankete o modelu nastave u obrazovnim ustanovama potrebno zatra\u017eiti mi\u0161ljenje deteta, tj. u\u010denika i u\u010denica \u0161kole. Naime, u anketnom obrascu \u201eObrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014″, mogu\u0107nost da se izjasne imaju samo roditelji, a deca nije pru\u017eena mogu\u0107nost da iska\u017eu svoje mi\u0161ljenje. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je me\u0111unarodnim i doma\u0107im propisima utvr\u0111eno pravo deteta da iska\u017ee svoje mi\u0161ljenje u stvarima koja se ti\u010du deteta. U Op\u0161tem komentaru br. 12 Konvencije o pravima deteta, Komitet za prava deteta je preporu\u010dio dr\u017eavama ugovornicama da preduzmu radnje kako bi deci stvorile mogu\u0107nosti da izraze svoje mi\u0161ljenje i da se ono pa\u017eljivo razmotri u svakom obrazovnom okru\u017eenju, uklju\u010duju\u0107i i obrazovne programe, ali i izvan \u0161kole, na lokalnom i nacionalnom nivou o svim aspektima obrazovne politike, uklju\u010duju\u0107i, izme\u0111u ostalog i \u0161kolske programe, metode pou\u010davanja i strukturu \u0161kola. Komitet isti\u010de da se u odlukama o prelasku na slede\u0107i nivo \u0161kolovanja ili izboru predmeta mora obezbediti pravo dece da iska\u017eu mi\u0161ljenje. Zato su obrazovne ustanove, kao i nacionalni saveti u svom radu u oblasti obrazovanja i drugim oblastima koja se ti\u010du dece, obavezni da po\u0161tuju pravo deteta da izrazi mi\u0161ljenje i da ono bude pa\u017eljivo razmotreno.<\/p>\n
\n\u2013 da ne postoji nikakvo razumno opravdanje zasnovano na zakonu da se ne organizuje nastava na bosanskom jeziku za u\u010denike bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, jer organizovanje odeljenja za nastavu na bosanskom jeziku ne iziskuje dodatne materijalne tro\u0161kove, niti pro\u0161irenje prostornih i kadrovskih kapaciteta obrazovno-vaspitnih ustanova, \u0161to je dokazano praksom osnovnih i srednjih \u0161kola u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu koje su od 2. septembra 2013. godine organizovale nastavu na bosanskom jeziku za sve u\u010denike \u010diji su se roditelji izjasnili za takav model nastave;
\n\u2013 da je B. n. v. sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja preduzelo niz mera u periodu od kraja 2009. godine do avgusta 2013. godine, kako bi u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Prijepolju i Sjenici otpo\u010dela nastava na bosanskom jeziku za u\u010denike \u010diji su se roditelji izjasnili da \u017eele da poha\u0111aju nastavu na bosanskom jeziku;
\n\u2013 da su u ovim mestima od 1. aprila do kraja avgusta 2013. godine, obrazovno-vaspitne ustanove sprovele anketu u kojoj su se roditelji u\u010denika izjasnili o modelu nastave;
\n\u2013 da je pripremna nastava na bosanskom jeziku odr\u017eana u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici u periodu od 21. februara do 7. juna 2013. godine;
\n\u2013 da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja nije donelo odgovaraju\u0107e dopune pravilnika za nastavu na bosanskom jeziku u srednjim stru\u010dnim \u0161kolama. Odobren je uvoz ud\u017ebenika iz Bosne i Hercegovina za srednje stru\u010dne \u0161kole i to: \u201eNa\u0161 jezik” \u2013 gramatika bosanskog jezika, Latinski jezik, Hemija za prvi razred gimnazije, Hemija za stru\u010dne \u0161kole, \u010citanka za prvi razred srednjih stru\u010dnih \u0161kola;
\n\u2013 da se u T. \u0161. u P. upisalo \u0161est u\u010denika koji su se opredelili za nastavu na bosanskom jeziku, da odeljenje za nastavu na bosanskom jeziku nije formirano i da svi slu\u0161aju nastavu na srpskom jeziku.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba Nacionalnog saveta nacionalne manjine protiv srednje stru\u010dne \u0161kole zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n