<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnelo B. n. v. protiv G. u N. P. U pritu\u017ebi je navedeno da se 141 u\u010denik\/ca gimnazije opredelio za nastavu na bosanskom jeziku, a da je za sve organizovana nastava na srpskom jeziku. G. u N. P. nije se izjasnila na navode iz pritu\u017ebe, iako je zahtev za izja\u0161njenje uredno primila. U toku postupka je utvr\u0111eno da G. u N. P nije organizovala nastavu na bosanskom jeziku iako se prilikom upisa u prvi razred, za nastavu na bosanskom jeziku, izjasnio 141 u\u010denik\/ca. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je G. u N. P, neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku, izvr\u0161ila akt diskriminacije u\u010denika i u\u010denica bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti. G. u N. P. i direktoru Z. M. preporu\u010deno je da za \u0161kolsku 2014\/2015 godinu sprovedu anketu me\u0111u u\u010denicima\/cama, kako bi se utvrdilo da li postoji potreban broj dece zainteresovanih da nastavu poha\u0111aju na bosanskom jeziku, kao i da preduzmu sve neophodne mere kako bi se organizovala nastava na bosanskom jeziku, ukoliko rezultati ankete poka\u017eu da postoji potreban broj u\u010denika\/ca koji su zainteresovani da nastavu poha\u0111aju na bosanskom jeziku.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se 14. marta 2014. godine obratilo B. n. v. protiv G. u N. P. U pritu\u017ebi je navedeno da za u\u010denike i u\u010denice bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti nije organizovana nastava na bosanskom jeziku, dok je u istoj \u0161koli za u\u010denike srpske nacionalnosti organizovana nastava na srpskom jeziku.<\/p>\n 1.2.<\/strong> B. n. v. je u pritu\u017ebi navelo:<\/p>\n \u2013 da smatra da nacionalna pripadnost u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti predstavlja osnov diskriminacije, jer je za u\u010denike srpske nacionalnosti u istim obrazovno-vaspitnim ustanovama nastava na srpskom jeziku organizovana u skladu sa zakonom; 1.3.<\/strong> U prilogu pritu\u017ebe dostavljeni su slede\u0107i dokazi: spisak obrazovno-vaspitnih ustanova protiv kojih je B. n. v. podnelo pritu\u017ebe Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti; tabelarni prikaz rezultata upisa u prvi razred srednje \u0161kole u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju; obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini; poziv direktorima srednjih \u0161kola za sastanak broj R. br. 550-04b\/2013 od 11. jula 2013. godine; dopisi B. n. v. broj R. br. 904-03\/2013 od 1. oktobra 2013. godine i broj R. br. 860a-04b\/2013 od 29. septembra 2013. godine.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije . G. u N. P. upu\u0107en je zahtev 27. marta i 10. aprila 2014. godine da se u roku od 15 dana od dana prijema izjasni o osnovanosti i navodima iz pritu\u017ebe. Kako se G. u N. P. u ostavljenom roku nije izjasnila, a zahtev je primila 14. aprila 2014. godine, Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti bili su dostupni samo navodi iz pritu\u017ebe.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u pritu\u017ebu utvr\u0111eno je da se u G. u N. P, prilikom anketiranja na kojem jeziku \u017eele da slu\u0161aju nastavu u toku \u0161kolske 2013\/2014 godine, od ukupno 298 u\u010denika\/ca upisanih u prvi razred, za nastavu na bosanskom jeziku izjasnilo 141 roditelj, odnosno, u\u010denik\/ca. Nastava je organizovana na srpskom jeziku za sve u\u010denike i u\u010denice \u0161kole.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovano- vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini, utvr\u0111eno je da je obrazac dvojezi\u010dan i namenjen roditeljima, da su predvi\u0111ena mesta na kojim treba upisati podatke o mestu stanovanja, nazivu obrazovno-vaspitne ustanove, ime i prezime roditelja, broj li\u010dne karte i jedinstveni mati\u010dni broj, adresa, ime i prezime u\u010denika i razred. Popunjavanjem obrasca roditelj se opredeljuje za jednu od dve ponu\u0111ene opcije: da u\u010denik\/ca poha\u0111a nastavu na bosanskom jeziku ili na srpskom jeziku.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u poziv koji je B. n. v. uputilo direktorima srednjih \u0161kola za sastanak 12. jula 2013. godine, broj R. br. 550-04b\/2013 od 11. jula 2013. godine utvr\u0111eno je da je tema sastanka: obaveze resornog ministarstva u vezi obezbe\u0111ivanja tehni\u010dkih i organizacionih uslova za po\u010detak nastave na bosanskom jeziku od 1. septembra 2013. godine.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Uvidom u dopis broj R. br. 860a-04b\/2013 od 20. septembra 2013. godine, utvr\u0111eno je da B. n. v. obavestilo \u0161kolu da \u0107e je predstavnici vije\u0107a posetiti 20. septembra 2013. godine, povodom realizacije nastave na bosanskom jeziku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini.<\/p>\n 2.5.<\/strong> Uvidom u dopis broj R. br. 904-03\/2013 od 1. oktobra 2013. godine, utvr\u0111eno je da B. n. v. obavestilo \u0161kolu da \u0107e predstavnici vije\u0107a posetiti \u0161kolu 1. oktobra 2013. godine i doneti u\u010denicima i u\u010denicama na poklon \u010citanku za bosanski jezik i knji\u017eevnost za prvi razred gimnazije i srednjih stru\u010dnih \u0161kola, autorke Melide Rebronje.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenje i antidiskriminacione i druge doma\u0107e i me\u0111unarodne propise.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je me\u0111unarodnim i doma\u0107im propisima odre\u0111eno da je Republika Srbija u obavezi da pripadnicima nacionalnih manjina omogu\u0107i obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku ili dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Potvr\u0111ivanjem Okvirne konvencije Saveta Evrope za za\u0161titu nacionalnih manjina Republika Srbija se obavezala da stvara potrebne uslove kako bi pripadnici nacionalnih manjina o\u010duvali i razvijali svoju kulturu i sa\u010duvali neophodne elemente svog identiteta, naime, religiju, jezik, tradicije i kulturno nasle\u0111e (\u010dl. 5), kao i da preduzme mere u oblasti obrazovanja i istra\u017eivanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i ve\u0107ine (\u010dl. 12).<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Dalje, Ustav Republike Srbije garantuje pripadnicima nacionalnih manjina, pored ostalog i pravo na \u0161kolovanje na svom jeziku u dr\u017eavnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, a posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva stavlja u nepovoljniji polo\u017eaj aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem koje je prividno zasnovano na na\u010delu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke, verske ili polne pripadnosti, fizi\u010dkih i psihi\u010dkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politi\u010dkog opredeljenja i podsticanje ili nespre\u010davanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvr\u0111enim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovim zakonom je propisano da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven na\u010din, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propu\u0161tanje \u010dinjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povla\u0111ivanjem ili davanjem prvenstva, a da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Istim zakonom je propisano da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku i izuzetno mo\u017ee da se ostvaruje i dvojezi\u010dno ili na srpskom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom . Dalje, odredbama \u010dlana 76. propisano je da se osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, specijalisti\u010dko i majstorsko obrazovanje i drugi oblici stru\u010dnog obrazovanja ostvaruju na osnovu \u0161kolskog programa, koji se donosi na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno programa odre\u0111enih oblika stru\u010dnog obrazovanja, a da \u0161kolski program, izme\u0111u ostalog, sadr\u017ei i jezik na kome se ostvaruje program, kao i da \u0161kolski program donosi \u0161kolski odbor, po pravilu, svake \u010detvrte godine, u skladu sa nastavnim planom i programom.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, a da se za pripadnike nacionalne manjine ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika. Dalje je propisano da \u0161kola mo\u017ee da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno i za manje od 15 u\u010denika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za poslove obrazovanja, koje daje saglasnost po pribavljenom mi\u0161ljenju odgovaraju\u0107eg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Tako\u0111e, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za u\u010denike pripadnika nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Odredbama Zakona o o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama pred\u0161kolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja, da je dr\u017eava du\u017ena da stvori uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a da je, dok ih ne obezbedi, du\u017ena da obezbedi dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture pripadnika nacionalne manjine. Dalje je propisano da se za ostvarivanje ovog prava mo\u017ee propisati odre\u0111eni minimalni broj u\u010denika, s tim da taj broj mo\u017ee biti manji od minimalnog broja u\u010denika koji je zakonom propisan za obezbe\u0111enje odgovaraju\u0107ih oblika nastave i obrazovanja.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Stru\u010dnim uputstvom o formiranju odeljenja i na\u010dinu finansiranja u osnovnim i srednjim \u0161kolama za \u0161kolsku 2013\/2014 godinu bli\u017ee se ure\u0111uje na\u010din formiranja odeljenja i propisuje da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika, a da \u0161kola mo\u017ee da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno i za manje od 15 u\u010denika, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za obrazovanje.<\/p>\n Analiza navoda pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.12.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li je G. u N. P. neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku, u\u010denike i u\u010denice bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti stavila u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na u\u010denike srpske nacionalnosti, za koje je organizovana nastava na srpskom jeziku.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu da G. u N. P. nije dostavila tra\u017eeno izja\u0161njenje na navode iz pritu\u017ebe, ostalo je nepoznato iz kojih razloga \u0161kola nije organizovala nastavu na bosanskom jeziku za u\u010denike i u\u010denice koji su se izjasnili da \u017eele nastavu na bosanskom jeziku. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je \u0161kola, u konkretnom slu\u010daju, bila du\u017ena da organizuje nastavu na bosanskom jeziku. Naime, odredbama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju propisano je da se obrazovno-vaspitni rad za pripadnike nacionalne manjine ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika. Dalje, propisano je da se nastava na jeziku nacionalne manjine mo\u017ee organizovati i za manje od 15 u\u010denika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za poslove obrazovanja. Prema podacima koji su dostavljeni u pritu\u017ebi, za nastavu na bosanskom jeziku izjasnio se 141 u\u010denik\/ca gimnazije, \u0161to je, u smislu zakona, dovoljan broj za organizovanje nekoliko odeljenja prvog razreda na jeziku i pismu nacionalne manjine.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku u\u010denicima\/cama bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti uskra\u0107eno je pravo na obrazovanje na maternjem jeziku garantovano Ustavom Republike Srbije, me\u0111unarodnim aktima koje je ratifikovala Republika Srbiji i zakonima iz oblasti obrazovanja. Time su u\u010denici\/ce bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti stavljeni u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na u\u010denike\/ce srpske nacionalnosti, koji nastavu slu\u0161aju na svom maternjem jeziku. Pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje na maternjem jeziku omogu\u0107ava u\u010denicima odre\u0111ene nacionalne manjine da se izraze na maternjem jeziku, da upoznaju nacionalnu istoriju i kulturnu ba\u0161tinu na maternjem jeziku, ali i doprinosi o\u010duvanju nacionalnog identiteta manjine. Treba imati u vidu da je pravo na obrazovanje na maternjem jeziku zasnovano na izboru pripadnika nacionalne manjine i da se ne ostvaruje prinudno. S tim u vezi, roditelji u\u010denika\/ca bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti u G. u N. P. su se izjasnili da \u017eele da njihova deca ostvare pravo na obrazovanje na maternjem jeziku, pa je iz tih razloga, \u0161kola bila du\u017ena da preduzme mere iz svoje nadle\u017enosti i omogu\u0107i u\u010denicima\/cama da ostvare pravo na obrazovanje i vaspitanje na maternjem jeziku.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je, pored postojanja dobrog pravnog okvira i zakonom definisanih visokih standarda u za\u0161titi prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina, potrebno unaprediti polo\u017eaj nacionalnih manjina, a da postoji potreba za ve\u0107om dosledno\u0161\u0107u u primeni i po\u0161tovanju postoje\u0107eg pravnog okvira. Naime, pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje, u sklopu sa drugim manjinskim pravima, poma\u017ee o\u010duvanju nacionalnog identiteta i spre\u010davanju asimilacije pripadnika nacionalne manjine. Istovremeno, proces obrazovanja i vaspitanja nosi potencijal ja\u010danja me\u0111usobnog po\u0161tovanja i razumevanja razli\u010ditih zajednica unutar jednog dru\u0161tva. Pravo na o\u010duvanje kolektivnog identiteta pomo\u0107u obrazovanja na jeziku manjine mora da bude uravnote\u017eeno sa potrebom integrisanja i u\u010de\u0161\u0107a u \u0161iroj dr\u017eavnoj zajednici. Cilj obrazovanja i vaspitanja jeste, pored sticanje kvalitetnih znanja i sposobnosti neophodnih za li\u010dno ostvarenje i aktivan rad i \u017eivot u zajednici, po\u0161tovanje ravnopravnosti, unapre\u0111ivanje tolerancije i uva\u017eavanje razli\u010ditosti.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Na kraju, potrebno je skrenuti pa\u017enju da je prilikom ankete o modelu nastave u obrazovnim ustanovama potrebno zatra\u017eiti mi\u0161ljenje deteta, tj. u\u010denika i u\u010denica \u0161kole. Naime, u anketnom obrascu \u201eObrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014″, mogu\u0107nost da se izjasne imaju samo roditelji, a deca nije pru\u017eena mogu\u0107nost da iska\u017eu svoje mi\u0161ljenje. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je me\u0111unarodnim i doma\u0107im propisima utvr\u0111eno pravo deteta da iska\u017ee svoje mi\u0161ljenje u stvarima koja se ti\u010du deteta. U Op\u0161tem komentaru br. 12 Konvencije o pravima deteta, Komitet za prava deteta je preporu\u010dio dr\u017eavama ugovornicama da preduzmu radnje kako bi deci stvorile mogu\u0107nosti da izraze svoje mi\u0161ljenje i da se ono pa\u017eljivo razmotri u svakom obrazovnom okru\u017eenju, uklju\u010duju\u0107i i obrazovne programe, ali i izvan \u0161kole, na lokalnom i nacionalnom nivou o svim aspektima obrazovne politike, uklju\u010duju\u0107i, izme\u0111u ostalog i \u0161kolske programe, metode pou\u010davanja i strukturu \u0161kola. Komitet isti\u010de da se u odlukama o prelasku na slede\u0107i nivo \u0161kolovanja ili izboru predmeta mora obezbediti pravo dece da iska\u017eu mi\u0161ljenje. Zato su obrazovne ustanove, kao i nacionalni saveti u svom radu u oblasti obrazovanja i drugim oblastima koja se ti\u010du dece, obavezni da po\u0161tuju pravo deteta da izrazi mi\u0161ljenje i da ono bude pa\u017eljivo razmotreno.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Na osnovu svega navedenog, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je G. u N. P. neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku, diskriminatorno postupila prema u\u010denicima\/cama bosanske nacionalnosti. Poverenica sa \u017ealjenjem konstatuje da u konkretnom slu\u010daju nije mogu\u0107e ukloniti posledice diskriminatornog postupanja, imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je \u0161kolska godina zavr\u0161ena.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku, G. u N. P. prekr\u0161ila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
\n\u2013 da ne postoji nikakvo razumno opravdanje zasnovano na zakonu da se ne organizuje nastava na bosanskom jeziku za u\u010denike bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, jer organizovanje odeljenja za nastavu na bosanskom jeziku ne iziskuje dodatne materijalne tro\u0161kove, niti pro\u0161irenje prostornih i kadrovskih kapaciteta obrazovno-vaspitnih ustanova, \u0161to je dokazano praksom osnovnih i srednjih \u0161kola u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu koje su od 2. septembra 2013. godine organizovale nastavu na bosanskom jeziku za sve u\u010denike \u010diji su se roditelji izjasnili za takav model nastave;
\n\u2013 da je B. n. v. sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja preduzelo niz mera u periodu od kraja 2009. godine do avgusta 2013. godine, kako bi u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Prijepolju i Sjenici otpo\u010dela nastava na bosanskom jeziku za u\u010denike \u010diji su se roditelji izjasnili da \u017eele da poha\u0111aju nastavu na bosanskom jeziku;
\n\u2013 da su u navedenim mestima od 1. aprila do kraja avgusta 2013. godine, obrazovno-vaspitne ustanove sprovele anketu na kojoj su se roditelji u\u010denika izjasnili o modelu nastave;
\n\u2013 da je pripremna nastava na bosanskom jeziku odr\u017eana u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici u periodu od 21. februara do 7. juna 2013. godine;
\n\u2013 da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja donelo Pravilnik o dopuni pravilnika o nastavnom programu za gimnazije , kojim je u program obrazovanja za prvi razred gimnazije za sve smerove dodat predmet – Bosanski jezik i knji\u017eevnost i Pravilnik o dopuni Pravilnika o planu ud\u017ebenika za prvi i peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i za prvi razred gimnazije.
\n\u2013 da je ministarstvo odobrilo ve\u0107inu ud\u017ebenika za osnovne i srednje \u0161kole koje je \u0161tampala izdava\u010dka ku\u0107a \u201eKlett”, kao i uvoz ud\u017ebenika iz Bosne i Hercegovine;
\n\u2013 da se u G. u N. P. upisalo 141 u\u010denik\/ca \u010diji su se roditelji opredelili za nastavu na bosanskom jeziku;
\n\u2013 da su formirana odeljenja za nastavu na bosanskom jeziku, me\u0111utim nastava se u svim odeljenjima odvija na srpskom jeziku;
\n\u2013 da su u\u010denici i u\u010denice gimnazije, koji su se opredelili za nastavu na bosanskom jeziku, vi\u0161e puta zahtevali i dostavljali potpisane peticije direktoru da otpo\u010dne nastava na bosanskom jeziku, kao i da su organizovali proteste i bojkote nastave dok se ne otpo\u010dne sa nastavom na bosanskom jeziku.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba Nacionalnog saveta nacionalne manjine protiv srednje \u0161kole zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n