<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnelo Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e protiv P. gimnazije. U pritu\u017ebi je navedeno da u\u010denicima P. gimnazije nije data mogu\u0107nost da se izjasne o tome da li \u017eele nastavu na bosanskom jeziku, kao i da je nastava organizovana na srpskom jeziku. Direktor P. gimnazije naveo je u izja\u0161njenju da se prilikom upisa u prvi razred samo troje dece izjasnilo da \u017eele nastavu na bosanskom jeziku. Zbog toga nastava na bosanskom jeziku nije organizovana, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi za izvo\u0111enje nastave na jeziku nacionalne manjine. U toku postupka je utvr\u0111eno da je \u0161kola ispitala zainteresovanost u\u010denika i u\u010denica \u0161kole za nastavu na bosanskom jeziku, kao i da odluka \u0161kole da ne organizuje nastavu na bosanskom jeziku za troje u\u010denika\/ca nije diskriminatorna, s obzirom na propise kojima je regulisano da se nastava na jeziku nacionalne manjine izvodi za 15 u\u010denika, odnosno, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za poslove obrazovanja, za manji broj od propisanog. Zbog toga je Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala mi\u0161ljenje da neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini za troje u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, P. gimnazija nije prekr\u0161ila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se 14. marta 2014. godine obratilo Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e protiv P. gimnazije. U pritu\u017ebi je navedeno da roditeljima i u\u010denicima bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti nije data mogu\u0107nost da se izjasne da li \u017eele da slu\u0161aju nastavu na bosanskom jeziku.<\/p>\n 1.2.<\/strong> Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e je u pritu\u017ebi navelo:<\/p>\n \u2013 da smatra da nacionalna pripadnost u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti predstavlja osnov diskriminacije, jer je za u\u010denike srpske nacionalnosti u istim obrazovno-vaspitnim ustanovama nastava na srpskom jeziku organizovana u skladu sa zakonom; 1.3.<\/strong> U prilogu pritu\u017ebe dostavljeni su slede\u0107i dokazi: spisak obrazovno-vaspitnih ustanova protiv kojih je Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e podnelo pritu\u017ebe Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti; rezultati upisa u prvi razred srednje \u0161kole u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju; obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini i slu\u017ebena bele\u0161ka direktora P. gimnazije br. 508 od 8. jula 2013. godine.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje direktora P. gimnazije.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju Lj. \u0160, direktora P. gimnazije, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013\u00a0da nije istina da u\u010denici bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti nisu imali mogu\u0107nost da se prilikom upisa \u0161kolske 2013\/2014 godine izjasne na kom jeziku \u017eele da slu\u0161aju nastavu; 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Nesporno je da u P. gimnaziji u toku \u0161kolske 2013\/2014 godine nije organizovana nastava na bosanskom jeziku.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Iz navoda iz izja\u0161njenja je utvr\u0111eno da se prilikom upisa u\u010denika u prvi razred, tri u\u010denika izjasnilo da \u017eele da slu\u0161aju nastavu na bosanskom jeziku.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u slu\u017ebenu bele\u0161ku br. 508 od 8. jula 2013. godine, utvr\u0111eno je da je predstavnik Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a 8. jula 2013. godine do\u0161ao u \u0161kolu da u\u010denicima podeli anketne obrasce za izja\u0161njavanje o jeziku nastave. U bele\u0161ci je navedeno da se Lj. \u0160, direktor \u0161kole konsultovao sa na\u010delnikom \u0160kolske uprave u U\u017eicu povodom podele anketnih obrazaca i da je dobio uputstvo da sa\u010deka do septembra, dok ne dobije zvani\u010dan stav Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja. Anketni obrasci Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a nisu podeljeni u\u010denicima i u\u010denicama.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Uvidom u obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini utvr\u0111eno je da je obrazac dvojezi\u010dan i namenjen roditeljima, da treba upisati podatke o u\u010deniku, roditeljima i \u0161koli, kao i podatak da li u\u010denik\/ca \u017eeli da poha\u0111a nastavu na bosanskom ili srpskom jeziku.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenje i antidiskriminacione i druge doma\u0107e i me\u0111unarodne propise.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je me\u0111unarodnim i doma\u0107im propisima odre\u0111eno da je Republika Srbija u obavezi da pripadnicima nacionalnih manjina omogu\u0107i obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku ili dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Potvr\u0111ivanjem Okvirne konvencije Saveta Evrope za za\u0161titu nacionalnih manjina Republika Srbija se obavezala da stvara potrebne uslove kako bi pripadnici nacionalnih manjina o\u010duvali i razvijali svoju kulturu i sa\u010duvali neophodne elemente svog identiteta, naime, religiju, jezik, tradicije i kulturno nasle\u0111e (\u010dl. 5), kao i da preduzme mere u oblasti obrazovanja i istra\u017eivanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i ve\u0107ine (\u010dl. 12).<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Dalje, Ustav Republike Srbije garantuje pripadnicima nacionalnih manjina, pored ostalog i pravo na \u0161kolovanje na svom jeziku u dr\u017eavnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Tako\u0111e, zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isklju\u010diti ih iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke, verske ili polne pripadnosti, fizi\u010dkih i psihi\u010dkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politi\u010dkog opredeljenja i podsticanje ili nespre\u010davanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvr\u0111enim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovim zakonom je propisano da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven na\u010din, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propu\u0161tanje \u010dinjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povla\u0111ivanjem ili davanjem prvenstva, a da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Istim zakonom je propisano da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku i izuzetno mo\u017ee da se ostvaruje i dvojezi\u010dno ili na srpskom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom . Dalje, odredbama \u010dlana 76. propisano je da se osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, specijalisti\u010dko i majstorsko obrazovanje i drugi oblici stru\u010dnog obrazovanja ostvaruju na osnovu \u0161kolskog programa, koji se donosi na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno programa odre\u0111enih oblika stru\u010dnog obrazovanja, a da \u0161kolski program, izme\u0111u ostalog, sadr\u017ei i jezik na kome se ostvaruje program, kao i da \u0161kolski program donosi \u0161kolski odbor, po pravilu, svake \u010detvrte godine, u skladu sa nastavnim planom i programom.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, a da se za pripadnike nacionalne manjine ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika. Dalje je propisano da \u0161kola mo\u017ee da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno i za manje od 15 u\u010denika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za poslove obrazovanja, koje daje saglasnost po pribavljenom mi\u0161ljenju odgovaraju\u0107eg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Tako\u0111e, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za u\u010denike pripadnika nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Odredbama Zakona o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama pred\u0161kolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja, da je dr\u017eava du\u017ena da stvori uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a da je, dok ih ne obezbedi, du\u017ena da obezbedi dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture pripadnika nacionalne manjine. Dalje je propisano da se za ostvarivanje ovog prava mo\u017ee propisati odre\u0111eni minimalni broj u\u010denika, s tim da taj broj mo\u017ee biti manji od minimalnog broja u\u010denika koji je zakonom propisan za obezbe\u0111enje odgovaraju\u0107ih oblika nastave i obrazovanja.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Stru\u010dnim uputstvom o formiranju odeljenja i na\u010dinu finansiranja u osnovnim i srednjim \u0161kolama za \u0161kolsku 2013\/2014 godinu bli\u017ee se ure\u0111uje na\u010din formiranja odeljenja i propisuje da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika, a da \u0161kola mo\u017ee da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno i za manje od 15 u\u010denika, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za obrazovanje.<\/p>\n Analiza navoda pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.12.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li je P. gimnazija neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku, u\u010denike i u\u010denice bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti stavila u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na u\u010denike srpske nacionalnosti, za koje je organizovana nastava na srpskom jeziku.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da pravo na obrazovanje na maternjem jeziku omogu\u0107ava u\u010denicima pripadnicima odre\u0111ene nacionalne manjine da se, pre svega, izraze na maternjem jeziku, da upoznaju nacionalnu istoriju i kulturnu ba\u0161tinu na maternjem jeziku, a doprinosi i o\u010duvanju nacionalnog identiteta manjine. Doma\u0107im i me\u0111unarodnim propisima utvr\u0111eno je da je pravo na obrazovanje na maternjem jeziku zasnovano na izboru predstavnika nacionalne manjine. Stoga je pripadnicima nacionalne manjine neophodno omogu\u0107iti da svoje pravo izbora koriste, pa je \u0161kola du\u017ena da ispita zainteresovanost u\u010denika i u\u010denica za poha\u0111anje nastave na maternjem jeziku.<\/p>\n Anketa o jeziku na kojem u\u010denici \u017eele da slu\u0161aju nastavu u P. gimnaziji nije sprovedena podelom anketnih obrazaca Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a. Me\u0111utim, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da \u0161kola nije obavezna da anketira u\u010denike na na\u010din na koji je to preporu\u010dio savet nacionalne manjine, kao ni na obrascima koje je savet dostavio. \u0160kola ima obavezu da utvrdi zainteresovanost u\u010denika i u\u010denica za poha\u0111anje nastave na maternjem jeziku, ali je slobodna da izabere na\u010din na koji \u0107e ispitati ovu zainteresovanost. U konkretnom slu\u010daju, prilikom upisa u prvi razred, u\u010denici\/ce su popunjavali obrazac PU – Prijava za upis u srednju \u0161kolu, u kojem je sadr\u017eano pitanje \u201eNa kom jeziku u\u010denik \u017eeli da slu\u0161a nastavu”. To je dalo \u0161koli potrebne informacije o broju u\u010denika\/ca koji \u017eele da slu\u0161aju nastavu na bosanskom jeziku, te ne postoji potreba da se sprovodi posebna anketa. Prema navodima iz izja\u0161njenja, pri upisu u prvi razred \u0161kolske 2013\/2014 godine, troje u\u010denika\/ca se izjasnilo da \u017eele nastavu na bosanskom jeziku.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti analizirala je navode direktora gimnazije da nastava na bosanskom jeziku nije organizovana jer se \u201enisu stekli zakonski uslovi”, s obzirom da se samo troje u\u010denika\/ca izjasnilo da \u017eele nastavu na bosanskom jeziku. Odredbama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju odre\u0111eno je da je minimalan broj u\u010denika za ostvarivanje nastave na jeziku i pismu nacionalne manjine 15 u\u010denika, a u slu\u010daju da je zainteresovano manje u\u010denika od propisanog broja, mogu\u0107e je organizovati nastavu uz saglasnost ministarstva. Dakle, ako je broj zainteresovanih u\u010denika manji od 15, \u0161kola ima mogu\u0107nost da proceni da li \u0107e u konkretnom slu\u010daju tra\u017eiti saglasnost ministarstva. To \u0107e zavisiti, pre svega od broja zainteresovanih u\u010denika, ali i od drugih uslova, kao \u0161to su materijalni, pedago\u0161ki i organizacioni. S obzirom da se prilikom upisa samo troje u\u010denika\/ca izjasnilo za nastavu na bosanskom jeziku, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je odluka \u0161kole da ne organizuje nastavu na bosanskom jeziku opravdana.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Potreba za propisivanjem minimalnog broja u\u010denika kao uslov za formiranje odeljenja i ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina da poha\u0111aju nastavu na maternjem jeziku, uslovljena je potrebom da sistem obrazovanja i vaspitanja svojom organizacijom i sadr\u017eajem obezbe\u0111uje efikasnost i ekonomi\u010dnost organizacije sistema radi postizanje \u0161to boljeg u\u010dinka. Organizovanje odvojene nastave za troje u\u010denika nesumnjivo predstavlja dodatne organizacione i materijalne tro\u0161kove za obezbe\u0111enje svih uslova potrebnih za odvijanje obrazovno-vaspitnog rada na bosanskom jeziku (posebna u\u010dionica, anga\u017eovanje dodatnog stru\u010dno kvalifikovanog nastavnog kadra, dodatna oprema i nastavna sredstva za ostvarivanje plana i programa obrazovanja i vaspitanja na bosanskom jeziku). Pri tome, treba imati u vidu da obrazovno-vaspitni rad sa troje dece ne bi obezbedio ostvarivanje punog intelektualnog i socijalnog razvoja deteta. U takvom slu\u010daju, deca bi bila segregisana i izdvojena od svojih vr\u0161njaka, a obrazovanje podrazumeva mnogo vi\u0161e od formalnog \u0161kolovanja i obuhvata \u0161irok spektar \u017eivotnih iskustava i proces u\u010denja koji omogu\u0107ava da deca kroz interakciju sa vr\u0161njacima, individualno i kolektivno, razvijaju svoju li\u010dnost, talente i sposobnosti. Imaju\u0107i to u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da postoji objektivno i razumno opravdanje da \u0161kola ne organizuje nastavu na bosanskom jeziku za troje u\u010denika.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je, pored postojanja dobrog pravnog okvira i zakonom definisanih visokih standarda u za\u0161titi prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina, potrebno unaprediti polo\u017eaj nacionalnih manjina, a da postoji potreba za ve\u0107om dosledno\u0161\u0107u u primeni i po\u0161tovanju postoje\u0107eg pravnog okvira. Naime, pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje, u sklopu sa drugim manjinskim pravima, poma\u017ee o\u010duvanju nacionalnog identiteta i spre\u010davanju asimilacije pripadnika nacionalne manjine. Istovremeno, proces obrazovanja i vaspitanja nosi potencijal ja\u010danja me\u0111usobnog po\u0161tovanja i razumevanja razli\u010ditih zajednica unutar jednog dru\u0161tva. Pravo na o\u010duvanje kolektivnog identiteta pomo\u0107u obrazovanja na jeziku manjine mora da bude uravnote\u017eeno sa potrebom integrisanja i u\u010de\u0161\u0107a u \u0161iroj dr\u017eavnoj zajednici. Cilj obrazovanja i vaspitanja jeste, pored sticanje kvalitetnih znanja i sposobnosti neophodnih za li\u010dno ostvarenje i aktivan rad i \u017eivot u zajednici, po\u0161tovanje ravnopravnosti, unapre\u0111ivanje tolerancije i uva\u017eavanje razli\u010ditosti.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Na kraju, potrebno je skrenuti pa\u017enju da je prilikom ankete o modelu nastave u obrazovnim ustanovama potrebno zatra\u017eiti mi\u0161ljenje deteta, tj. u\u010denika i u\u010denica \u0161kole. Naime, u anketnom obrascu \u201eObrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014″, mogu\u0107nost da se izjasne imaju samo roditelji, a deca nije pru\u017eena mogu\u0107nost da iska\u017eu svoje mi\u0161ljenje. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je me\u0111unarodnim i doma\u0107im propisima utvr\u0111eno pravo deteta da iska\u017ee svoje mi\u0161ljenje u stvarima koja se ti\u010du deteta. U Op\u0161tem komentaru br. 12 Konvencije o pravima deteta, Komitet za prava deteta je preporu\u010dio dr\u017eavama ugovornicama da preduzmu radnje kako bi deci stvorile mogu\u0107nosti da izraze svoje mi\u0161ljenje i da se ono pa\u017eljivo razmotri u svakom obrazovnom okru\u017eenju, uklju\u010duju\u0107i i obrazovne programe, ali i izvan \u0161kole, na lokalnom i nacionalnom nivou o svim aspektima obrazovne politike, uklju\u010duju\u0107i, izme\u0111u ostalog i \u0161kolske programe, metode pou\u010davanja i strukturu \u0161kola. Komitet isti\u010de da se u odlukama o prelasku na slede\u0107i nivo \u0161kolovanja ili izboru predmeta mora obezbediti pravo dece da iska\u017eu mi\u0161ljenje. Zato su obrazovne ustanove, kao i nacionalni saveti u svom radu u oblasti obrazovanja i drugim oblastima koja se ti\u010du dece, obavezni da po\u0161tuju pravo deteta da izrazi mi\u0161ljenje i da ono bude pa\u017eljivo razmotreno.<\/p>\n
\n\u2013 da ne postoji nikakvo razumno opravdanje zasnovano na zakonu da se ne organizuje nastava na bosanskom jeziku za u\u010denike bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, jer organizovanje odeljenja za nastavu na bosanskom jeziku ne iziskuje dodatne materijalne tro\u0161kove, niti pro\u0161irenje prostornih i kadrovskih kapaciteta obrazovno-vaspitnih ustanova, \u0161to je dokazano praksom osnovnih i srednjih \u0161kola u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu koje su od 2. septembra 2013. godine organizovale nastavu na bosanskom jeziku za sve u\u010denike \u010diji su se roditelji izjasnili za takav model nastave;
\n\u2013 da je Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja preduzelo niz mera u periodu od kraja 2009. godine do avgusta 2013. godine, kako bi u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Prijepolju i Sjenici otpo\u010dela nastava na bosanskom jeziku za u\u010denike \u010diji su se roditelji izjasnili da \u017eele da poha\u0111aju nastavu na bosanskom jeziku;
\n\u2013 da su u navedenim mestima od 1. aprila do kraja avgusta 2013. godine, obrazovno-vaspitne ustanove sprovele anketu na kojoj su se roditelji u\u010denika izjasnili o modelu nastave;
\n\u2013 da je pripremna nastava na bosanskom jeziku odr\u017eana u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici u periodu od 21. februara do 7. juna 2013. godine;
\n\u2013 da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja donelo Pravilnik o dopuni pravilnika o nastavnom programu za gimnazije , kojim je u program obrazovanja za prvi razred gimnazije za sve smerove dodat predmet – Bosanski jezik i knji\u017eevnost i Pravilnik o dopuni Pravilnika o planu ud\u017ebenika za prvi i peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i za prvi razred gimnazije.
\n\u2013 da je ministarstvo odobrilo ve\u0107inu ud\u017ebenika za osnovne i srednje \u0161kole koje je \u0161tampala izdava\u010dka ku\u0107a \u201eKlett”, kao i uvoz ud\u017ebenika iz Bosne i Hercegovine;
\n\u2013 da u P. gimnaziji nije data mogu\u0107nost roditeljima i u\u010denicima da se izjasne da li \u017eele da slu\u0161aju nastavu na bosanskom jeziku, pa u\u010denici koji su bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti poha\u0111aju nastavu na srpskom jeziku;
\n\u2013 da je A. M, predstavnik Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a 8. jula 2013. godine posetio P. gimnaziju u nameri da direktoru preda anketne listi\u0107e na kojima bi se u\u010denici izjasnili o modelu nastave;
\n\u2013 da je direktor gimnazije sa\u010dinio bele\u0161ku br. 508 od 8. jula 2013. godine u kojoj je naveo da se konsultovao sa na\u010delnikom \u0160kolske uprave u U\u017eicu koji ga je obavestio da \u201esa\u010deka sa tim” do septembra, dok ne dobije zvani\u010dan stav Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja.<\/p>\n
\n\u2013\u00a0da je prilikom upisa u novu \u0161kolsku godinu svaki u\u010denik du\u017ean da popuni obrazac PU – Prijava za upis u srednju \u0161kolu u kojem se, pored ostalog, nalazi i rubrika \u201eNa kom jeziku u\u010denik \u017eeli da slu\u0161a nastavu?”;
\n\u2013\u00a0da se prilikom upisa u\u010denika u prvi razred, ukupno tri u\u010denika izjasnilo da \u017eeli da slu\u0161a nastavu na bosanskom jeziku i da je o tome obave\u0161tena \u0160kolska uprava u U\u017eicu;
\n\u2013\u00a0da se nisu stekli zakonski uslovi za izvo\u0111enje nastave na jeziku nacionalne manjine, a tako\u0111e ni Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja nije stvorilo druge potrebne preduslove kako bi se nastava organizovala na bosanskom jeziku;
\n\u2013\u00a0da je predstavnik Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a posetio \u0161kolu u vreme upisa, da u\u010denicima podeli anketne obrasce za izja\u0161njavanje na kom jeziku \u017eele da slu\u0161aju nastavu, da je direktor odmah konsultovao \u0160kolsku upravu u U\u017eicu i da je obave\u0161ten da \u201esa tim sa\u010deka do septembra, dok se stvore drugi preduslovi”;
\n\u2013\u00a0da je za upis u\u010denika nadle\u017eno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja, a da predstavnik Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a nije imao nikakvo ovla\u0161\u0107enje niti odobrenje ministarstva i da iz tog razloga, pored odgovora \u0160kolske uprave u U\u017eicu, direktor gimnazije nije mogao da dozvoli da sprovede anketu koju nije odobrilo ministarstvo;
\n\u2013\u00a0da je, pored svega navedenog, takvo anketiranje u\u010denika suvi\u0161no, jer su se u\u010denici ve\u0107 izjasnili prilikom upisa, popunjavaju\u0107i obrazac PU – Prijava za upis u srednju \u0161kolu.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a protiv P. gimnazije zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n