<\/p>\n
Odredbom \u010dlana 19. stav 1. ta\u010dka 2. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 33\/06), kojom je propisano da se diskriminacijom u obrazovanju ne smatra \u201eorganizacija posebnih oblika nastave, odnosno vaspitanja za u\u010denike, odnosno decu pred\u0161kolskog uzrasta, koji zbog nedovoljnih intelektualnih sposobnosti ne mogu da prate redovne nastavne sadr\u017eaje, kao i upu\u0107ivanje u\u010denika, odnosno dece pred\u0161kolskog uzrasta u te oblike nastave, odnosno vaspitanja, ako se upisivanje vr\u0161i na osnovu akta nadle\u017enog organa kojim je utvr\u0111ena potreba za takvim oblikom obrazovanja u\u010denika, odnosno deteta pred\u0161kolskog uzrasta”, neopravdano je napravljena razlika dece sa intelektualnim smetnjama u odnosu na drugu decu, \u010dime je ova grupa dece diskriminisana na osnovu li\u010dnog svojstva \u2013 intelektualnih smetnji.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, daje Ministarstvu rada i socijalne politike, kao nadle\u017enom organu za podno\u0161enje Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom<\/p>\n
<\/p>\n
PREPORUKU<\/strong><\/span><\/h2>\n <\/p>\n
1.<\/strong> Ministarstvo rada i socijalne politike preduze\u0107e, u okviru svojih zakonom propisanih nadle\u017enosti, mere za eliminisanje diskriminatorne odredbe \u010dlana 19. stav 1. ta\u010dka 2. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.<\/p>\n2.<\/strong> Ministarstvo rada i socijalne politike obavesti\u0107e Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja i preporuke, o planiranim merama koje \u0107e sprovesti u cilju postupanja po preporuci.<\/p>\nO b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\nPoverenici za za\u0161titu ravnopravnosti se obratila … V. m. iz P., sa obave\u0161tenjem da je ova organizacija Ustavnom sudu Republike Srbije podnela inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti \u010dlana 19. stav 1. ta\u010dka 2. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, i sa predlogom da Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, u okviru svojih zakonskih ovla\u0161\u0107enja, podnese inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Ustavnom sudu i na taj na\u010din pomogne u borbi za jednaka prava sve dece. Uz obave\u0161tenje i predlog je dostavljena kopija podnete inicijative sa obrazlo\u017eenjem.<\/p>\n
Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, u \u010dlanu 19. stav 1. ta\u010dka 2. propisuje da se diskriminacijom u obrazovanju zbog invalidnosti ne smatra:
\n”Organizacija posebnih oblika nastave, odnosno vaspitanja za u\u010denike, odnosno decu pred\u0161kolskog uzrasta, koji zbog nedovoljnih intelektualnih sposobnosti ne mogu da prate redovne nastavne sadr\u017eaje, kao i upu\u0107ivanje u\u010denika, odnosno dece pred\u0161kolskog uzrasta u te oblike nastave, odnosno vaspitanja, ako se upisivanje vr\u0161i na osnovu akta nadle\u017enog organa kojim je utvr\u0111ena potreba za takvim oblikom obrazovanja u\u010denika, odnosno deteta pred\u0161kolskog uzrasta”.<\/p>\n
U obave\u0161tenju … V. m. navodi se da je ova odredba diskriminatorna u odnosu na decu sa intelektualnim smetnjama, koja su izdvojena u odnosu na drugu decu, zakonom kojim bi upravo trebalo da se obezbedi spre\u010davanje diskriminacije osoba sa invaliditetom. Odredba predstavlja i podr\u017eava vrlo zastarelo re\u0161enje iz vremena kada su komisije koje su bile osnivane na nivou lokalne samouprave (Komisije za razvrstavanje dece ometene u razvoju, tzv. \u201eKomisije za kategorizaciju”) davale nalaz i mi\u0161ljenje o (ne)mogu\u0107nostima dece sa smetnjama u razvoju za \u0161kolovanje. Na osnovu tih nalaza i mi\u0161ljenja je lokalna samouprava donosila re\u0161enje kojim se dete upu\u0107ivalo u redovnu ili specijalnu \u0161kolu, a vrlo \u010desto su se tim re\u0161enjima deca sa smetnjama u razvoju isklju\u010divala iz obrazovnog sistema i upu\u0107ivala u ustanove socijalne za\u0161tite (dnevne boravke, domove i sli\u010dno), gde je postojao samo vaspitni rad, ali ne i obrazovanje. Takav dugogodi\u0161nji rad komisija bio je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i mnogim zakonima, ali kako su sada komisije ukinute i ne mo\u017ee se vi\u0161e bilo kakvim re\u0161enjem ili odlukom jedno dete isklju\u010diti iz obrazovanja, potrebno je da se ova odredba i formalno ukloni iz pravnog poretka dr\u017eave koja se opredelila za po\u0161tovanje ljudskih prava, pobolj\u0161anje polo\u017eaja sve dece, a posebno dece iz marginalizovanih grupa na putu ka potpunoj dru\u0161tvenoj uklju\u010denosti. Osim \u0161to je ovakav pristup prevazi\u0111en, zakonska odredba je i zastarela i diskriminatorna, jer postavlja samo decu sa intelektualnim te\u0161ko\u0107ama (\u201enedovoljne intelektualne sposobnosti”) u nepovoljniji polo\u017eaj kada je izbor oblika obrazovanja u pitanju. Na taj na\u010din izdvojena je samo jedna vrsta invaliditeta, odnosno jedno li\u010dno svojstvo deteta. Istaknuto je i da su nova zakonska re\u0161enja su\u0161tinski druga\u010dija, da je do\u0161lo do potpune promene paradigme u odnosu na decu sa smetnjama u razvoju \u2013 vi\u0161e se ne posmatraju kroz tzv. medicinski model i \u201enedostatke”, ve\u0107 dru\u0161tvo kao celina radi na omogu\u0107avanju uklju\u010denja svakog deteta i razvijanja njegovih\/njenih kapaciteta do krajnjih mogu\u0107nosti. Zna\u010dajno je promenjena i uloga roditelja\/staratelja deteta, prepoznato je da su oni najkompetentniji da procene sposobnosti i mogu\u0107nosti svoje dece, te je i ukinuta mogu\u0107nost da neko drugi (kao \u0161to su to radile komisije) odlu\u010duje o vrsti obrazovanja u koju \u0107e se dete uklju\u010diti.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 98\/2006) u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog dru\u0161tva, obezbe\u0111uje se ostvarivanje na\u010dela jednakosti i stvaraju pretpostavke da svi gra\u0111ani i gra\u0111anke ostvaruju prava pod jednakim uslovima. \u010clanom 71. st. 1 i 2. je propisano da svako ima pravo na obrazovanje, kao i da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno.<\/p>\n
Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je u \u010dlanu 4. propisano na\u010delo jednakosti tako \u0161to je regulisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama \u010dl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su razli\u010diti oblici povrede na\u010dela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja.<\/p>\n
S obzirom na \u010dinjenice i okolnosti konkretnog slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantne su odredbe \u010dlana 19. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je propisano da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isklju\u010diti ih iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din nepravedno praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Tako\u0111e, relevantne su i odredbe \u010dlana 22. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je propisano da svako dete ima jednaka prava i za\u0161titu u porodici, dru\u0161tvu i dr\u017eavi, bez obzira na njegova\/njena li\u010dna svojstva ili li\u010dna svojstva roditelja, staratelja i \u010dlanova porodice, kao i odredbe \u010dlana 26. kojima je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n
Nadalje, samim Zakonom o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (\u010dlan 3. stav 1. ta\u010dka 2.) je propisano da je diskriminacija svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koje se zasniva na invalidnosti ili na razlozima u vezi sa njom. Tako\u0111e, set novina je sadr\u017ean u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (\u201eSl. glasnik RS”, br. 72\/2009), koje imaju cilj da spre\u010de diskriminaciju i omogu\u0107e uklju\u010divanje dece sa smetnjama u razvoju i dece sa invaliditetom u obrazovni sistem Srbije, \u010dime \u0107e doprineti ostvarivanju ustavnog na\u010dela jednakosti i punoj socijalnoj inkluziji. \u010clanom 3. stav 1. ta\u010dka 1. ovog zakona je propisano da \u201eSistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, u\u010denike i odrasle: jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etni\u010dke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivali\u0161ta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, te\u0161ko\u0107a i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama. \u010clanom 6. je propisano sa svako ima pravo na vaspitanje i obrazovanje, kao i da su gra\u0111ani jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jezi\u010dku pripadnost, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, uzrast, fizi\u010dku i psihi\u010dku konstituciju, smetnje u razvoju i invaliditet, politi\u010dko opredeljenje ili drugu li\u010dnu osobinu. \u010clanom 77. je propisano da za dete i u\u010denika kome je usled socijalne uskra\u0107enosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podr\u0161ka u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbe\u0111uje otklanjanje fizi\u010dkih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan. Cilj individualnog obrazovnog plana je postizanje optimalnog uklju\u010divanja deteta i u\u010denika u redovan obrazovno-vaspitni rad i njegovo osamostaljivanje u vr\u0161nja\u010dkom kolektivu.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je va\u017eno podsetiti i na obaveze koje je Republika Srbija preuzela ratifikacijom me\u0111unarodnih konvencija \u2013 Konvencija o pravima deteta (\u201eSl. list SFRJ, Me\u0111unarodni ugovori”, br. 15\/90, \u201eSl. list SRJ, Me\u0111unarodni ugovori”, br. 4\/96 i 2\/97), koja u \u010dlanovima 23 i 28. utvr\u0111uje jednakost dece sa smetnjama u razvoju sa ostalom decom, kao i o pravu na obrazovanje za svu decu, kao i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (\u201eSl. glasnik RS, Me\u0111unarodni ugovori”, br. 42\/2009), koja se u \u010dlanu 7. posebno bavi decom sa invaliditetom i obavezuje dr\u017eave potpisnice da preduzmu sve potrebne mere kako bi osigurale da deca sa invaliditetom u\u017eivaju sva ljudska prava i osnovne slobode na osnovu jednakosti sa drugom decom, a u \u010dlanu 24. utvr\u0111uje pravo na obrazovanje osoba sa invaliditetom bez diskriminacije i na osnovu jednakosti sa drugima.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da se ovakva odredba ne mo\u017ee smatrati ni posebnom (afirmativnom) merom koje su propisane \u010dlanom 21. stav 4. Ustava Republike Srbije \u2013 \u201eNe smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su\u0161tinski u nejednakom polo\u017eaju sa ostalim gra\u0111anima”, jer se izdvajanjem jedne grupe dece (dece sa intelektualnim te\u0161ko\u0107ama) posti\u017ee i podsti\u010de dalja segregacija dece na osnovu li\u010dnog svojstva, i upravo onemogu\u0107ava njihova puna uklju\u010denost i ravnopravnost sa ostalom decom. To propisuje i sam Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, u op\u0161tim na\u010delima u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 3. stoji da se zakon zasniva na na\u010delima […] “uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom u sve sfere dru\u0161tvenog \u017eivota na ravnopravnoj osnovi”, ali propu\u0161ta da sopstvena na\u010dela dosledno primeni kroz zakon.<\/p>\n
Na osnovu analize \u010dinjenica i pravnih propisa, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dke 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mi\u0161ljenje da je odredba \u010dlana 19. stav 1. ta\u010dka 2. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 33\/06) diskriminatorna u odnosu na decu sa intelektualnim smetnjama, i preporuku Ministarstvu rada i socijalne politike radi preduzimanja mera, u skladu sa svojim zakonskih ovla\u0161\u0107enjima, kojima \u0107e otkloniti diskriminatornu odredbu.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ujedno obave\u0161tava … V. m. iz P. da \u0107e, u skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije podneti inicijativu za izmenu diskriminatorne odredbe Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.<\/p>\n
<\/p>\n
2.<\/strong> Ministarstvo rada i socijalne politike obavesti\u0107e Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja i preporuke, o planiranim merama koje \u0107e sprovesti u cilju postupanja po preporuci.<\/p>\n O b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\n Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti se obratila … V. m. iz P., sa obave\u0161tenjem da je ova organizacija Ustavnom sudu Republike Srbije podnela inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti \u010dlana 19. stav 1. ta\u010dka 2. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, i sa predlogom da Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, u okviru svojih zakonskih ovla\u0161\u0107enja, podnese inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Ustavnom sudu i na taj na\u010din pomogne u borbi za jednaka prava sve dece. Uz obave\u0161tenje i predlog je dostavljena kopija podnete inicijative sa obrazlo\u017eenjem.<\/p>\n Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, u \u010dlanu 19. stav 1. ta\u010dka 2. propisuje da se diskriminacijom u obrazovanju zbog invalidnosti ne smatra: U obave\u0161tenju … V. m. navodi se da je ova odredba diskriminatorna u odnosu na decu sa intelektualnim smetnjama, koja su izdvojena u odnosu na drugu decu, zakonom kojim bi upravo trebalo da se obezbedi spre\u010davanje diskriminacije osoba sa invaliditetom. Odredba predstavlja i podr\u017eava vrlo zastarelo re\u0161enje iz vremena kada su komisije koje su bile osnivane na nivou lokalne samouprave (Komisije za razvrstavanje dece ometene u razvoju, tzv. \u201eKomisije za kategorizaciju”) davale nalaz i mi\u0161ljenje o (ne)mogu\u0107nostima dece sa smetnjama u razvoju za \u0161kolovanje. Na osnovu tih nalaza i mi\u0161ljenja je lokalna samouprava donosila re\u0161enje kojim se dete upu\u0107ivalo u redovnu ili specijalnu \u0161kolu, a vrlo \u010desto su se tim re\u0161enjima deca sa smetnjama u razvoju isklju\u010divala iz obrazovnog sistema i upu\u0107ivala u ustanove socijalne za\u0161tite (dnevne boravke, domove i sli\u010dno), gde je postojao samo vaspitni rad, ali ne i obrazovanje. Takav dugogodi\u0161nji rad komisija bio je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i mnogim zakonima, ali kako su sada komisije ukinute i ne mo\u017ee se vi\u0161e bilo kakvim re\u0161enjem ili odlukom jedno dete isklju\u010diti iz obrazovanja, potrebno je da se ova odredba i formalno ukloni iz pravnog poretka dr\u017eave koja se opredelila za po\u0161tovanje ljudskih prava, pobolj\u0161anje polo\u017eaja sve dece, a posebno dece iz marginalizovanih grupa na putu ka potpunoj dru\u0161tvenoj uklju\u010denosti. Osim \u0161to je ovakav pristup prevazi\u0111en, zakonska odredba je i zastarela i diskriminatorna, jer postavlja samo decu sa intelektualnim te\u0161ko\u0107ama (\u201enedovoljne intelektualne sposobnosti”) u nepovoljniji polo\u017eaj kada je izbor oblika obrazovanja u pitanju. Na taj na\u010din izdvojena je samo jedna vrsta invaliditeta, odnosno jedno li\u010dno svojstvo deteta. Istaknuto je i da su nova zakonska re\u0161enja su\u0161tinski druga\u010dija, da je do\u0161lo do potpune promene paradigme u odnosu na decu sa smetnjama u razvoju \u2013 vi\u0161e se ne posmatraju kroz tzv. medicinski model i \u201enedostatke”, ve\u0107 dru\u0161tvo kao celina radi na omogu\u0107avanju uklju\u010denja svakog deteta i razvijanja njegovih\/njenih kapaciteta do krajnjih mogu\u0107nosti. Zna\u010dajno je promenjena i uloga roditelja\/staratelja deteta, prepoznato je da su oni najkompetentniji da procene sposobnosti i mogu\u0107nosti svoje dece, te je i ukinuta mogu\u0107nost da neko drugi (kao \u0161to su to radile komisije) odlu\u010duje o vrsti obrazovanja u koju \u0107e se dete uklju\u010diti.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 98\/2006) u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog dru\u0161tva, obezbe\u0111uje se ostvarivanje na\u010dela jednakosti i stvaraju pretpostavke da svi gra\u0111ani i gra\u0111anke ostvaruju prava pod jednakim uslovima. \u010clanom 71. st. 1 i 2. je propisano da svako ima pravo na obrazovanje, kao i da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je u \u010dlanu 4. propisano na\u010delo jednakosti tako \u0161to je regulisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama \u010dl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su razli\u010diti oblici povrede na\u010dela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja.<\/p>\n S obzirom na \u010dinjenice i okolnosti konkretnog slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantne su odredbe \u010dlana 19. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je propisano da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isklju\u010diti ih iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din nepravedno praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Tako\u0111e, relevantne su i odredbe \u010dlana 22. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je propisano da svako dete ima jednaka prava i za\u0161titu u porodici, dru\u0161tvu i dr\u017eavi, bez obzira na njegova\/njena li\u010dna svojstva ili li\u010dna svojstva roditelja, staratelja i \u010dlanova porodice, kao i odredbe \u010dlana 26. kojima je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n Nadalje, samim Zakonom o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (\u010dlan 3. stav 1. ta\u010dka 2.) je propisano da je diskriminacija svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koje se zasniva na invalidnosti ili na razlozima u vezi sa njom. Tako\u0111e, set novina je sadr\u017ean u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (\u201eSl. glasnik RS”, br. 72\/2009), koje imaju cilj da spre\u010de diskriminaciju i omogu\u0107e uklju\u010divanje dece sa smetnjama u razvoju i dece sa invaliditetom u obrazovni sistem Srbije, \u010dime \u0107e doprineti ostvarivanju ustavnog na\u010dela jednakosti i punoj socijalnoj inkluziji. \u010clanom 3. stav 1. ta\u010dka 1. ovog zakona je propisano da \u201eSistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, u\u010denike i odrasle: jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etni\u010dke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivali\u0161ta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, te\u0161ko\u0107a i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama. \u010clanom 6. je propisano sa svako ima pravo na vaspitanje i obrazovanje, kao i da su gra\u0111ani jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jezi\u010dku pripadnost, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, uzrast, fizi\u010dku i psihi\u010dku konstituciju, smetnje u razvoju i invaliditet, politi\u010dko opredeljenje ili drugu li\u010dnu osobinu. \u010clanom 77. je propisano da za dete i u\u010denika kome je usled socijalne uskra\u0107enosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podr\u0161ka u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbe\u0111uje otklanjanje fizi\u010dkih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan. Cilj individualnog obrazovnog plana je postizanje optimalnog uklju\u010divanja deteta i u\u010denika u redovan obrazovno-vaspitni rad i njegovo osamostaljivanje u vr\u0161nja\u010dkom kolektivu.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je va\u017eno podsetiti i na obaveze koje je Republika Srbija preuzela ratifikacijom me\u0111unarodnih konvencija \u2013 Konvencija o pravima deteta (\u201eSl. list SFRJ, Me\u0111unarodni ugovori”, br. 15\/90, \u201eSl. list SRJ, Me\u0111unarodni ugovori”, br. 4\/96 i 2\/97), koja u \u010dlanovima 23 i 28. utvr\u0111uje jednakost dece sa smetnjama u razvoju sa ostalom decom, kao i o pravu na obrazovanje za svu decu, kao i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (\u201eSl. glasnik RS, Me\u0111unarodni ugovori”, br. 42\/2009), koja se u \u010dlanu 7. posebno bavi decom sa invaliditetom i obavezuje dr\u017eave potpisnice da preduzmu sve potrebne mere kako bi osigurale da deca sa invaliditetom u\u017eivaju sva ljudska prava i osnovne slobode na osnovu jednakosti sa drugom decom, a u \u010dlanu 24. utvr\u0111uje pravo na obrazovanje osoba sa invaliditetom bez diskriminacije i na osnovu jednakosti sa drugima.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da se ovakva odredba ne mo\u017ee smatrati ni posebnom (afirmativnom) merom koje su propisane \u010dlanom 21. stav 4. Ustava Republike Srbije \u2013 \u201eNe smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su\u0161tinski u nejednakom polo\u017eaju sa ostalim gra\u0111anima”, jer se izdvajanjem jedne grupe dece (dece sa intelektualnim te\u0161ko\u0107ama) posti\u017ee i podsti\u010de dalja segregacija dece na osnovu li\u010dnog svojstva, i upravo onemogu\u0107ava njihova puna uklju\u010denost i ravnopravnost sa ostalom decom. To propisuje i sam Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, u op\u0161tim na\u010delima u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 3. stoji da se zakon zasniva na na\u010delima […] “uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom u sve sfere dru\u0161tvenog \u017eivota na ravnopravnoj osnovi”, ali propu\u0161ta da sopstvena na\u010dela dosledno primeni kroz zakon.<\/p>\n Na osnovu analize \u010dinjenica i pravnih propisa, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dke 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mi\u0161ljenje da je odredba \u010dlana 19. stav 1. ta\u010dka 2. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 33\/06) diskriminatorna u odnosu na decu sa intelektualnim smetnjama, i preporuku Ministarstvu rada i socijalne politike radi preduzimanja mera, u skladu sa svojim zakonskih ovla\u0161\u0107enjima, kojima \u0107e otkloniti diskriminatornu odredbu.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ujedno obave\u0161tava … V. m. iz P. da \u0107e, u skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije podneti inicijativu za izmenu diskriminatorne odredbe Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.<\/p>\n <\/p>\n
\n”Organizacija posebnih oblika nastave, odnosno vaspitanja za u\u010denike, odnosno decu pred\u0161kolskog uzrasta, koji zbog nedovoljnih intelektualnih sposobnosti ne mogu da prate redovne nastavne sadr\u017eaje, kao i upu\u0107ivanje u\u010denika, odnosno dece pred\u0161kolskog uzrasta u te oblike nastave, odnosno vaspitanja, ako se upisivanje vr\u0161i na osnovu akta nadle\u017enog organa kojim je utvr\u0111ena potreba za takvim oblikom obrazovanja u\u010denika, odnosno deteta pred\u0161kolskog uzrasta”.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba udru\u017eenja V. m. zbog diskriminatornih odredbi sadr\u017eanih u Zakonu o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u odnosu na dece sa intelektualnim smetnjama <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n