<\/p>\n
U postupku koji je sproveden po pritu\u017ebi M. G. iz B. protiv Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje, utvr\u0111eno je da su slu\u017ebena lica zaposlena u filijali Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje u Beogradu poni\u017eavaju\u0107e postupala prema M. G. dana 29. februara 2012. godine, prilikom njegovog prijavljivanja na evidenciju Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje, kao i da je ovakvo postupanje uzrokovano \u010dinjenicom da je M. G. osoba sa invaliditetom kojoj je potreban tuma\u010d za znakovni jezik, \u010dime je izvr\u0161en akt diskriminacije \u2013 uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje, zabranjen \u010dl. 12. u vezi sa \u010dl. 26. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, daje Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje<\/p>\n
<\/p>\n
PREPORUKE<\/strong><\/span><\/h2>\n <\/p>\n
1.<\/strong> Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje uputi\u0107e pisano izvinjenje M. G. zbog uznemiravanja i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja slu\u017ebenih lica prema M. G. prilikom njegovog prijavljivanja na evidenciju 29. februara 2012. godine.<\/p>\n2.<\/strong> Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje preduze\u0107e sve neophodne mere kako bi obezbedila da svim osobama sa invaliditetom, prilikom kori\u0161\u0107enja usluga Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje, bude omogu\u0107en postupak koji uva\u017eava individualne specifi\u010dnosti i spre\u010dava svaki oblik posredne i neposredne diskriminacije.<\/p>\n3.<\/strong> Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje preduze\u0107e bez odlaganja sve neophodne mere kako bi obezbedila da zaposleni u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje pro\u0111u obuku\/stru\u010dno usavr\u0161avanje na temu diskriminacije uop\u0161te, a posebno na temu diskriminacije osoba sa invaliditetom u cilju ve\u0107e senzibilisanosti svih zaposlenih u odnosu na ovaj dru\u0161tveni fenomen.<\/p>\n4.<\/strong> Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje obavesti\u0107e Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim radnjama u cilju postupanja po preporuci, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\nO b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\nPoverenica za za\u0161titu ravnopravnosti primila je 5. marta 2012. godine pritu\u017ebu M. G. protiv Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje, jer smatra da je diskriminisan na osnovu svog invaliditeta. U pritu\u017ebi je navedeno slede\u0107e:<\/p>\n
– da je 29. februara 2012. godine do\u0161ao da se prijavi na evidenciju Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje sa prevoditeljkom za znakovni jezik, ali da zaposleni u filijali NZS u Beogradu nisu dozvolili njeno prisustvo, uz obrazlo\u017eenje da je \u201epolitika ku\u0107e” da ne sme da dovodi svog tuma\u010da;
\n– da je tom prilikom imao konflikt sa I. T, jedinom referentkinjom na teritoriji Beograda koja je nadle\u017ena za osobe sa invaliditetom, da ga je tri puta uvredila, kao i da nije mogao da bez svog tuma\u010da ostvari adekvatnu komunikaciju sa njom, jer je njeno poznavanje znakovnog jezika na niskom nivou;
\n– da ga je \u0161efica odeljenja M. V, kojoj se obratio zbog nastalog problema, obavestila da ne mo\u017ee da promeni referentkinju i potvrdila da su \u201epravila ku\u0107e” da ne sme da dovodi svog tuma\u010da, jer je referentkinja sa kojom je bio u konfliktu obu\u010dena za kori\u0161\u0107enje znakovnog jezika i ima sertifikat sudskog tuma\u010da;
\n– da je tuma\u010da anga\u017eovao preko Prevodila\u010dkog servisa u Beogradu, koji se nalazi pri Gradskoj organizaciji gluvih, Beograd.<\/p>\n
Podnosilac pritu\u017ebe smatra da ga Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje i zaposleni u ovoj ustanovi diskrimini\u0161u zbog nemogu\u0107nosti da koristi usluge svog tuma\u010da za znakovni jezik, a predlo\u017eio je da se saslu\u0161a I. B, prevoditeljka za znakovni jezik koja je prisustvovala ovom doga\u0111aju u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje 29. februara 2012. godine.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje dostavila je pisano izja\u0161njenje 9. aprila 2012. godine, u kojem je navedeno:<\/p>\n
\u2013 da po izjavi I. T, savetnice za rad sa osobama sa invaliditetom, na individualnom razgovoru nije bilo diskriminacije ni neljubaznog prijema M. G;
\n\u2013 da je savetnica pozvala M. G. bez fizi\u010dkog kontakta i agresije da u\u0111e u kancelariju kako ne bi pri\u010dali na hodniku, jer procedura Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje propisuje da se individualni razgovori sa nezaposlenim licem obavljaju u kancelarijama, u unapred zakazano vreme;
\n\u2013 da je M. G. odbio komunikaciju bez tuma\u010da, \u0161to je odmah i prihvatila savetnica za zapo\u0161ljavanje;
\n\u2013 da je tuma\u010d od po\u010detka individualnog razgovora bio prisutan, te da zato nisu objektivni navodi iz pritu\u017ebe da M. G. nije dozvoljeno da u komunikaciji sa zaposlenima u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje koristi usluge svog tuma\u010da za znakovni jezik;
\n\u2013 da je po izjavi savetnica za zapo\u0161ljavanje osoba sa invaliditetom koje rade u kancelariji br. 9 (I. T. i S. B.) nesporazum nastao kada je tuma\u010d I. B, zamoljena da se malo pomeri, jer se u isto vreme kod druge savetnice nalazilo drugo nezaposleno lice na individualnom razgovoru, koji je ve\u0107 bio zakazan. Zbog ove molbe su M. G. i njegov tuma\u010d bili revoltirani i zahtevali da ih primi \u0161efica odseka, \u0161to im je i omogu\u0107eno;
\n\u2013 da po izjavi \u0161efice odseka M. V, stranci nije re\u010deno da prema pravilima ku\u0107e ne mo\u017ee da koristi svog tuma\u010da za znakovni jezik, niti takva pravila postoje;
\n\u2013 da je \u0161efica odseka konstatovala da u slu\u017ebi postoje zaposleni savetnici poput I. T, koji su u organizaciji Saveza gluvih i nagluvih poha\u0111ali seminar \u201e\u0160kola znakovnog jezika” i koji su stekli osnovna znanja i nivo za prevodioca znakovnog jezika, kako bi podigli nivo usluga i pobolj\u0161ali komunikaciju sa gluvim licima;
\n\u2013 da je \u0161efica odseka predlo\u017eila da M. G. mo\u017ee da promeni savetnika, ukoliko to \u017eeli, te da su u tom smislu neosnovani navodi podnosioca pritu\u017ebe da mu nije dozvoljeno da promeni savetnika;
\n\u2013 da je \u0161efica odseka, bez namere da uvredi M. G, u komunikaciji gre\u0161kom upotrebila izraz \u201egestovni govor” umesto \u201eznakovni jezik”, a koristila je i izraze \u201egluv” i \u201enagluv” iz razloga \u0161to iste izraze u komunikaciji sa zaposlenima u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje koriste i \u010dlanovi Saveza gluvih i nagluvih Srbije i Gradske organizacije gluvih i nagluvih Beograda;
\n\u2013 da Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje ne poseduje akt kojim je regulisan na\u010din komunikacije sa osobama kojima je o\u0161te\u0107en sluh, kao i da nezaposlena lica sa o\u0161te\u0107enjem sluha u svim filijalama Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje mogu da koriste usluge tuma\u010da za znakovni jezik;
\n\u2013 da nijednim aktom Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje nije zabranjeno da se u komunikaciji sa zaposlenima koriste usluge tuma\u010da za znakovni jezik i da je M. G. kao i drugim licima dozvoljeno da u komunikaciji koriste usluge tuma\u010da za \u201egestovni govor”;
\n\u2013 da u filijalama Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje radi 37 savetnika za zapo\u0161ljavanje osoba sa invaliditetom, kao i da u svakoj filijali postoji najmanje jedan savetnik za zapo\u0161ljavanje osoba sa invaliditetom;
\n\u2013 da je do sada oko 30 savetnika za zapo\u0161ljavanje osoba sa invaliditetom poha\u0111alo seminar \u201e\u0160kola znakovnog jezika” u organizaciji Saveza gluvih i nagluvih Srbije, nakon \u010dega su stekli znanja za prevodioce znakovnog jezika;
\n\u2013 da je zbog svega navedenog pritu\u017eba M. G. neosnovana.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, u skladu sa \u010dl. 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, u toku postupka zatra\u017eila je izja\u0161njenje Im B. U izjavi Im B, prevoditeljke za znakovni jezik od 31. maja 2012. godine, navedeno je:<\/p>\n
\u2013 da je od decembra 2009. godine anga\u017eovana u Prevodila\u010dkom servisu u Beogradu, koji se nalazi pri Gradskoj organizaciji gluvih Beograda, kao i da je M. G. ona dodeljena po rasporedu, jer je imao potrebu za ovom uslugom radi prijave na evidenciju Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje;
\n\u2013 da su 29. februara 2012. godine oko 10 \u010dasova zajedno oti\u0161li u filijalu NSZ u Beogradu, da je M. G. pokucao na vrata kancelarije gde je trebalo da se javi, da su u kancelariji bile dve slu\u017ebenice i da mu je jedna od njih rekla da sa\u010deka dok njena koleginica ne zavr\u0161i razgovor. Nakon toga je referentkinja iza\u0161la u hodnik, stala izme\u0111u nje i M. i ne predstavljaju\u0107i se, uz pokret ruke, rekla M: \u201eti u\u0111i sam, ona ne mo\u017ee”;
\n\u2013 da je u hodniku nastala rasprava, jer je M. insistirao da u\u0111e sa prevoditeljkom, ali mu je referentkinja rekla da i ona zna znakovni jezik, da je prevodilac i da je u Nacionalnoj slu\u017ebi ovla\u0161\u0107ena za poslove za osobe sa invaliditetom, kao i da nije dozvoljeno dovo\u0111enje tuma\u010da;
\n\u2013 da je M. zbog nemogu\u0107nosti da koristi usluge svog tuma\u010da bio jako uznemiren, da je nagla\u0161avao da su mu potrebne potpune i ta\u010dne informacije, da on na to ima pravo i da mo\u017ee da bira tuma\u010da;
\n\u2013 da je tokom ove rasprave na hodniku, referentkinja, za koju misli da se zove I, u jednom trenutku rekla M: \u201eKako mislite da se negde zaposlite ako svuda sa sobom vodite tuma\u010da, poslodavac bi se te\u0161ko odlu\u010dio za vas, na taj na\u010din odmah pokazujete da niste samostalni.”
\n\u2013 da je M. odlu\u010dio da u\u0111e sam, dok je ona ostala u hodniku da ga sa\u010deka, ali je ubrzo zatim referentkinja iza\u0161la i pozvala je da u\u0111e unutra, jer se me\u0111usobno ne razumeju, kako joj je rekla;
\n\u2013 da je u kancelariju u\u0161la tek kada ju je M. pozvao, a tada joj je referentkinja rekla da M. ne\u0107e da se obra\u0107a direktno, ve\u0107 njoj, s obzirom da on sada ima svog tuma\u010da;
\n\u2013 da je zbog ovakvog stava insistirala da po\u0161tuje pravila, napominju\u0107i joj da je tuma\u010d samo posrednik u njihovoj komunikaciji, da ne treba da obra\u0107a pa\u017enju na nju, ve\u0107 da se direktno obra\u0107a M;
\n\u2013 da je tom prilikom M. trebalo da popuni jedan obrazac, koji je poneo sa sobom, ali po\u0161to ga nije popunio kod ku\u0107e, referentkinja mu je rekla da ima dva minuta da ga popuni;
\n\u2013 da je obrazac bio prili\u010dno op\u0161iran i sa puno podataka, i da po njenom mi\u0161ljenju gluva osoba treba da ga popunjava sa tuma\u010dem, \u0161to su i u\u010dinili;
\n\u2013 da je ovaj obrazac M. dao referentkinji, koja je zatim te podatke iz obrasca unosila u bazu u kompjuteru;
\n\u2013 da je u tom trenutku druga koleginica, koja je bila u kancelariji, pri\u010dala telefonom sa nekim, a da je ona po\u010dela da prevodi M. njen razgovor, s obzirom da su pravila prevodila\u010dkog servisa takva da je tuma\u010d du\u017ean da prevodi sve \u0161to \u010duje u prostoriji. Me\u0111utim, referentkinja se razbesnela kada je videla da ona prevodi M, rekla da se njega ne ti\u010de taj razgovor, a da je ona neprofesionalna, zbog \u010dega mo\u017ee i da odgovara;
\n\u2013 da je zbog ovakvog pona\u0161anja M. u jednom trenutku ustao i tra\u017eio da ide kod \u0161efa, \u0161to im je i dozvoljeno i upu\u0107eni su da se jave u kancelariju br. 6;
\n\u2013 da je od \u0161efica odseka M. tra\u017eio da mu promeni referenta, kako bi zavr\u0161io prijavu i posao zbog kojeg je do\u0161ao, ali da je ona rekla da \u201ene mo\u017ee da promeni referenta, jer je I. jedina pla\u0107ena da obavlja taj posao i jedina zna taj \u201egestovni govor.”
\n\u2013 da je u komunikaciji \u0161efica odseka upotrebljavala uvredljivu terminologiju, kao npr. \u201einvalidi, gestovni govor i sl. “, \u0161to je M. jako vre\u0111alo;
\n\u2013 da je \u0161efica istakla da je politika Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje da ne mo\u017ee da se dovodi tuma\u010d sa strane, ali po\u0161to je M. ovo prvi put, \u201eprogledali su mu kroz prste”, ali da zna za ubudu\u0107e;
\n\u2013 da je na M. zahtev za obja\u0161njenje ovakvog postupanja i prakse, \u0161efica navela da je Nacionalna slu\u017eba platila seminar koji organizuje Savez gluvih i nagluvih Srbije i da je ta slu\u017ebenica dobila sertifikat za sudskog tuma\u010da;
\n\u2013 da je M. tvrdio da sigurno nema tu diplomu, napominju\u0107i da je ta\u010dno da ona poznaje znakovni jezik, ali da to nikako nije dovoljno za potpunu i ta\u010dnu komunikaciju sa gluvom osobom, zbog \u010dega je \u0161efica pozvala telefonom referentkinju kako bi proverila koju diplomu ima, i dobila odgovor da ima diplomu za prevodioca, a koja diploma je na drugom nivou, s obzirom da postoje \u010detiri nivoa;
\n\u2013 da je \u0161efica nekoliko puta ponovila da \u201enije dozvoljeno da koristi usluge drugog tuma\u010da u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje, jer je takva politika ku\u0107e;
\n\u2013 da su se na kraju vratili kod iste referentkinje, ali da tada vi\u0161e bilo re\u010di o ovoj situaciji i konfliktu, kada su i zavr\u0161ili posao zbog kojeg su do\u0161li;<\/p>\n
I. B. je u svojoj izjavi istakla da seminari za dobijanje sertifikata za prevodioce i tuma\u010de znakovnog jezika, koje organizuje Savez gluvih i nagluvih Srbije traju pet dana, da mnoge institucije pla\u0107aju za svoje zaposlene da pro\u0111u obuku i dobiju sertifikat za prevodioca i tuma\u010da, ali da znanje koje se dobija za pet dana nije dovoljno ni za osnovnu komunikaciju, a sigurno ne za neke stru\u010dnije usluge, kao \u0161to je i ova usluga koju pru\u017ea Nacionalna slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje.<\/p>\n
Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti analizirala je sve navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, pisanu izjavu svedokinje koja je prisustvovala ovom doga\u0111aju, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n
Na osnovu navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja I. B, utvr\u0111eno je da je postojao problem u pona\u0161anju i odnosu I. T, savetnice za osobe sa invaliditetom, prema M. G. Ovakav stav potvr\u0111uje i \u010dinjenica da savetnica nije uspela da uspostavi dobar odnos sa M, ve\u0107 je naprotiv, konfliktna situacija dovela do toga da se M. G. obrati \u0161efici odseka M. V. Utvr\u0111eno je, tako\u0111e, na osnovu saglasnih izjava podnosioca pritu\u017ebe i I. B. da je do konflikta do\u0161lo upravo zato \u0161to M. G. prvobitno nije dozvoljeno da u komunikaciji sa zaposlenima koristi usluge I. B, tuma\u010da za znakovni jezik.<\/p>\n
Prilikom sagledavanja okolnosti ovog slu\u010daja Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je najpre imala u vidu da je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom (\u201eSl. glasnik RS\u2013Me\u0111unarodni ugovori”, br. 42\/2009), kojom je u \u010dl. 2. propisano da diskriminacija po osnovu invalidnosti zna\u010di svako neopravdano pravljenje razlike, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje, \u010diji cilj ili posledica jeste ograni\u010davanje ili poni\u0161tavanje priznanja u\u017eivanja ili sprovo\u0111enja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u oblastima politike, ekonomije, socijalnih, kulturnih, gra\u0111anskih prava i bilo kojoj drugoj oblasti. Odredbom \u010dl. 21. Ustava Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 98\/2006) zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n
Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba \u010dl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje, kao i \u010dl. 26. st. 1, kojim je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n
Nadalje, Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (\u201eSl. glasnik RS”, br. 33\/2006) zasniva se na na\u010delima zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, po\u0161tovanju ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom u sve oblasti dru\u0161tvenog \u017eivota na ravnopravnoj osnovi, uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom u sve procese odlu\u010divanja o njihovim pravima i obavezama i jednakosti prava i obaveza. \u010cl. 4. ovog zakona propisana je du\u017enost organa javne vlasti da osobama sa invaliditetom obezbede u\u017eivanje prava i sloboda bez diskriminacije. Saglasno \u010dl. 11. st. 1. organi javne vlasti ne smeju svojom radnjom ili propu\u0161tanjem vr\u0161iti diskriminaciju osoba sa invaliditetom, dok je prema \u010dl. 13. st. 1. zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama, pri \u010demu se pod uslugom u smislu ovog zakona smatra svaka usluga koju uz naknadu ili bez nje pravno ili fizi\u010dko lice pru\u017ea u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja (st. 2).<\/p>\n
S obzirom na okolnosti konkretnog slu\u010daja, predmet analize je postupanje zaposlenih u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje, odnosno, da li je Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje prilikom pru\u017eanja usluga u okviru obavljanja svoje delatnosti, izvr\u0161ila akt diskriminacije podnosioca pritu\u017ebe na osnovu njegovog li\u010dnog svojstva \u2013 invaliditeta.<\/p>\n
Imaju\u0107i u vidu saglasne izjave podnosioca pritu\u017ebe M. G. i I. B, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da su zaposleni u filijali Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje u Beogradu poni\u017eavaju\u0107e postupali prema M. G. prilikom prijave na evidenciju NSZ, kao i da je ovakvo postupanje uzrokovano \u010dinjenicom da je osoba sa invaliditetom i da mu je potreban tuma\u010d za znakovni jezik. Sveukupni odnos i pona\u0161anje zaposlenih u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje, a posebno nedozvoljavanje prisustva I. B, koja je anga\u017eovana kao podr\u0161ka M. G, kao i izno\u0161enje stava I. T, savetnice za osobe sa invaliditetom, da \u0107e M. G. s obzirom na svoj invaliditet te\u0161ko na\u0107i posao (\u201eKako mislite da se negde zaposlite ako svuda sa sobom vodite tuma\u010da, poslodavac bi se te\u0161ko odlu\u010dio za vas, na taj na\u010din odmah pokazujete da niste samostalni”), nesumnjivo vre\u0111a dostojanstvo podnosioca pritu\u017ebe i stvara poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje.<\/p>\n
Odredbom \u010dl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije izri\u010dito je zabranjeno uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva. Analiza navedene odredbe pokazuje da zakonodavac zabranjuje uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje ne samo kada je cilj takvog pona\u0161anja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ve\u0107 i kada takvo pona\u0161anje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica.<\/p>\n
Poverenica ukazuje da je ovakvo postupanje zaposlenih u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje neprihvatljivo, imaju\u0107i u vidu nadle\u017enosti, ulogu i na\u010dela Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje koji su propisani i Zakonom o zapo\u0161ljavanju i osiguranju za slu\u010daj nezaposlenosti (\u201eSl. glasnik RS”, br. 88\/2010). Imaju\u0107i u vidu propisanu ulogu Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje, stepen odgovornosti svih zaposlenih u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje je ve\u0107i, a obaveza nediskriminatornog pona\u0161anja i postupanja jo\u0161 nagla\u0161enija.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje na \u010dinjenicu da osobe sa invaliditetom, uprkos naporima odre\u0111enih dr\u017eavnih institucija i organizacija civilnog dru\u0161tva, koje preduzimaju mere usmerene ka pobolj\u0161anju njihovog polo\u017eaja, i dalje nisu u mogu\u0107nosti da ostvaruju neka od osnovnih ljudskih prava ravnopravno sa ostalima, kao i da posebne mere koje se preduzimaju jo\u0161 uvek nisu dovele do osetnijeg unapre\u0111enja uslova \u017eivota i polo\u017eaja osoba sa invaliditetom u dru\u0161tvu. Imaju\u0107i sve ovo u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da posebna pa\u017enja mora da se posveti spre\u010davanju pojava omalova\u017eavanja, uznemiravanja i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja, kao i bilo kog drugog oblika diskriminacije osoba sa invaliditetom.<\/p>\n
Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mi\u0161ljenje i preporu\u010dila Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje preduzimanje odgovaraju\u0107ih radnji u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja.<\/p>\n
Saglasno \u010dl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ako Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da se ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti \u0107e o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n
<\/p>\n
2.<\/strong> Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje preduze\u0107e sve neophodne mere kako bi obezbedila da svim osobama sa invaliditetom, prilikom kori\u0161\u0107enja usluga Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje, bude omogu\u0107en postupak koji uva\u017eava individualne specifi\u010dnosti i spre\u010dava svaki oblik posredne i neposredne diskriminacije.<\/p>\n 3.<\/strong> Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje preduze\u0107e bez odlaganja sve neophodne mere kako bi obezbedila da zaposleni u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje pro\u0111u obuku\/stru\u010dno usavr\u0161avanje na temu diskriminacije uop\u0161te, a posebno na temu diskriminacije osoba sa invaliditetom u cilju ve\u0107e senzibilisanosti svih zaposlenih u odnosu na ovaj dru\u0161tveni fenomen.<\/p>\n 4.<\/strong> Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje obavesti\u0107e Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim radnjama u cilju postupanja po preporuci, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n O b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti primila je 5. marta 2012. godine pritu\u017ebu M. G. protiv Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje, jer smatra da je diskriminisan na osnovu svog invaliditeta. U pritu\u017ebi je navedeno slede\u0107e:<\/p>\n – da je 29. februara 2012. godine do\u0161ao da se prijavi na evidenciju Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje sa prevoditeljkom za znakovni jezik, ali da zaposleni u filijali NZS u Beogradu nisu dozvolili njeno prisustvo, uz obrazlo\u017eenje da je \u201epolitika ku\u0107e” da ne sme da dovodi svog tuma\u010da; Podnosilac pritu\u017ebe smatra da ga Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje i zaposleni u ovoj ustanovi diskrimini\u0161u zbog nemogu\u0107nosti da koristi usluge svog tuma\u010da za znakovni jezik, a predlo\u017eio je da se saslu\u0161a I. B, prevoditeljka za znakovni jezik koja je prisustvovala ovom doga\u0111aju u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje 29. februara 2012. godine.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje dostavila je pisano izja\u0161njenje 9. aprila 2012. godine, u kojem je navedeno:<\/p>\n \u2013 da po izjavi I. T, savetnice za rad sa osobama sa invaliditetom, na individualnom razgovoru nije bilo diskriminacije ni neljubaznog prijema M. G; Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, u skladu sa \u010dl. 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, u toku postupka zatra\u017eila je izja\u0161njenje Im B. U izjavi Im B, prevoditeljke za znakovni jezik od 31. maja 2012. godine, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je od decembra 2009. godine anga\u017eovana u Prevodila\u010dkom servisu u Beogradu, koji se nalazi pri Gradskoj organizaciji gluvih Beograda, kao i da je M. G. ona dodeljena po rasporedu, jer je imao potrebu za ovom uslugom radi prijave na evidenciju Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje; I. B. je u svojoj izjavi istakla da seminari za dobijanje sertifikata za prevodioce i tuma\u010de znakovnog jezika, koje organizuje Savez gluvih i nagluvih Srbije traju pet dana, da mnoge institucije pla\u0107aju za svoje zaposlene da pro\u0111u obuku i dobiju sertifikat za prevodioca i tuma\u010da, ali da znanje koje se dobija za pet dana nije dovoljno ni za osnovnu komunikaciju, a sigurno ne za neke stru\u010dnije usluge, kao \u0161to je i ova usluga koju pru\u017ea Nacionalna slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje.<\/p>\n Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti analizirala je sve navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, pisanu izjavu svedokinje koja je prisustvovala ovom doga\u0111aju, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Na osnovu navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja I. B, utvr\u0111eno je da je postojao problem u pona\u0161anju i odnosu I. T, savetnice za osobe sa invaliditetom, prema M. G. Ovakav stav potvr\u0111uje i \u010dinjenica da savetnica nije uspela da uspostavi dobar odnos sa M, ve\u0107 je naprotiv, konfliktna situacija dovela do toga da se M. G. obrati \u0161efici odseka M. V. Utvr\u0111eno je, tako\u0111e, na osnovu saglasnih izjava podnosioca pritu\u017ebe i I. B. da je do konflikta do\u0161lo upravo zato \u0161to M. G. prvobitno nije dozvoljeno da u komunikaciji sa zaposlenima koristi usluge I. B, tuma\u010da za znakovni jezik.<\/p>\n Prilikom sagledavanja okolnosti ovog slu\u010daja Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je najpre imala u vidu da je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom (\u201eSl. glasnik RS\u2013Me\u0111unarodni ugovori”, br. 42\/2009), kojom je u \u010dl. 2. propisano da diskriminacija po osnovu invalidnosti zna\u010di svako neopravdano pravljenje razlike, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje, \u010diji cilj ili posledica jeste ograni\u010davanje ili poni\u0161tavanje priznanja u\u017eivanja ili sprovo\u0111enja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u oblastima politike, ekonomije, socijalnih, kulturnih, gra\u0111anskih prava i bilo kojoj drugoj oblasti. Odredbom \u010dl. 21. Ustava Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 98\/2006) zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba \u010dl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje, kao i \u010dl. 26. st. 1, kojim je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n Nadalje, Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (\u201eSl. glasnik RS”, br. 33\/2006) zasniva se na na\u010delima zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, po\u0161tovanju ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom u sve oblasti dru\u0161tvenog \u017eivota na ravnopravnoj osnovi, uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom u sve procese odlu\u010divanja o njihovim pravima i obavezama i jednakosti prava i obaveza. \u010cl. 4. ovog zakona propisana je du\u017enost organa javne vlasti da osobama sa invaliditetom obezbede u\u017eivanje prava i sloboda bez diskriminacije. Saglasno \u010dl. 11. st. 1. organi javne vlasti ne smeju svojom radnjom ili propu\u0161tanjem vr\u0161iti diskriminaciju osoba sa invaliditetom, dok je prema \u010dl. 13. st. 1. zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama, pri \u010demu se pod uslugom u smislu ovog zakona smatra svaka usluga koju uz naknadu ili bez nje pravno ili fizi\u010dko lice pru\u017ea u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja (st. 2).<\/p>\n S obzirom na okolnosti konkretnog slu\u010daja, predmet analize je postupanje zaposlenih u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje, odnosno, da li je Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje prilikom pru\u017eanja usluga u okviru obavljanja svoje delatnosti, izvr\u0161ila akt diskriminacije podnosioca pritu\u017ebe na osnovu njegovog li\u010dnog svojstva \u2013 invaliditeta.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu saglasne izjave podnosioca pritu\u017ebe M. G. i I. B, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da su zaposleni u filijali Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje u Beogradu poni\u017eavaju\u0107e postupali prema M. G. prilikom prijave na evidenciju NSZ, kao i da je ovakvo postupanje uzrokovano \u010dinjenicom da je osoba sa invaliditetom i da mu je potreban tuma\u010d za znakovni jezik. Sveukupni odnos i pona\u0161anje zaposlenih u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje, a posebno nedozvoljavanje prisustva I. B, koja je anga\u017eovana kao podr\u0161ka M. G, kao i izno\u0161enje stava I. T, savetnice za osobe sa invaliditetom, da \u0107e M. G. s obzirom na svoj invaliditet te\u0161ko na\u0107i posao (\u201eKako mislite da se negde zaposlite ako svuda sa sobom vodite tuma\u010da, poslodavac bi se te\u0161ko odlu\u010dio za vas, na taj na\u010din odmah pokazujete da niste samostalni”), nesumnjivo vre\u0111a dostojanstvo podnosioca pritu\u017ebe i stvara poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje.<\/p>\n Odredbom \u010dl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije izri\u010dito je zabranjeno uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva. Analiza navedene odredbe pokazuje da zakonodavac zabranjuje uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje ne samo kada je cilj takvog pona\u0161anja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ve\u0107 i kada takvo pona\u0161anje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica.<\/p>\n Poverenica ukazuje da je ovakvo postupanje zaposlenih u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje neprihvatljivo, imaju\u0107i u vidu nadle\u017enosti, ulogu i na\u010dela Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje koji su propisani i Zakonom o zapo\u0161ljavanju i osiguranju za slu\u010daj nezaposlenosti (\u201eSl. glasnik RS”, br. 88\/2010). Imaju\u0107i u vidu propisanu ulogu Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje, stepen odgovornosti svih zaposlenih u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje je ve\u0107i, a obaveza nediskriminatornog pona\u0161anja i postupanja jo\u0161 nagla\u0161enija.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje na \u010dinjenicu da osobe sa invaliditetom, uprkos naporima odre\u0111enih dr\u017eavnih institucija i organizacija civilnog dru\u0161tva, koje preduzimaju mere usmerene ka pobolj\u0161anju njihovog polo\u017eaja, i dalje nisu u mogu\u0107nosti da ostvaruju neka od osnovnih ljudskih prava ravnopravno sa ostalima, kao i da posebne mere koje se preduzimaju jo\u0161 uvek nisu dovele do osetnijeg unapre\u0111enja uslova \u017eivota i polo\u017eaja osoba sa invaliditetom u dru\u0161tvu. Imaju\u0107i sve ovo u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da posebna pa\u017enja mora da se posveti spre\u010davanju pojava omalova\u017eavanja, uznemiravanja i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja, kao i bilo kog drugog oblika diskriminacije osoba sa invaliditetom.<\/p>\n Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mi\u0161ljenje i preporu\u010dila Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje preduzimanje odgovaraju\u0107ih radnji u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja.<\/p>\n Saglasno \u010dl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ako Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da se ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti \u0107e o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n <\/p>\n
\n– da je tom prilikom imao konflikt sa I. T, jedinom referentkinjom na teritoriji Beograda koja je nadle\u017ena za osobe sa invaliditetom, da ga je tri puta uvredila, kao i da nije mogao da bez svog tuma\u010da ostvari adekvatnu komunikaciju sa njom, jer je njeno poznavanje znakovnog jezika na niskom nivou;
\n– da ga je \u0161efica odeljenja M. V, kojoj se obratio zbog nastalog problema, obavestila da ne mo\u017ee da promeni referentkinju i potvrdila da su \u201epravila ku\u0107e” da ne sme da dovodi svog tuma\u010da, jer je referentkinja sa kojom je bio u konfliktu obu\u010dena za kori\u0161\u0107enje znakovnog jezika i ima sertifikat sudskog tuma\u010da;
\n– da je tuma\u010da anga\u017eovao preko Prevodila\u010dkog servisa u Beogradu, koji se nalazi pri Gradskoj organizaciji gluvih, Beograd.<\/p>\n
\n\u2013 da je savetnica pozvala M. G. bez fizi\u010dkog kontakta i agresije da u\u0111e u kancelariju kako ne bi pri\u010dali na hodniku, jer procedura Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje propisuje da se individualni razgovori sa nezaposlenim licem obavljaju u kancelarijama, u unapred zakazano vreme;
\n\u2013 da je M. G. odbio komunikaciju bez tuma\u010da, \u0161to je odmah i prihvatila savetnica za zapo\u0161ljavanje;
\n\u2013 da je tuma\u010d od po\u010detka individualnog razgovora bio prisutan, te da zato nisu objektivni navodi iz pritu\u017ebe da M. G. nije dozvoljeno da u komunikaciji sa zaposlenima u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje koristi usluge svog tuma\u010da za znakovni jezik;
\n\u2013 da je po izjavi savetnica za zapo\u0161ljavanje osoba sa invaliditetom koje rade u kancelariji br. 9 (I. T. i S. B.) nesporazum nastao kada je tuma\u010d I. B, zamoljena da se malo pomeri, jer se u isto vreme kod druge savetnice nalazilo drugo nezaposleno lice na individualnom razgovoru, koji je ve\u0107 bio zakazan. Zbog ove molbe su M. G. i njegov tuma\u010d bili revoltirani i zahtevali da ih primi \u0161efica odseka, \u0161to im je i omogu\u0107eno;
\n\u2013 da po izjavi \u0161efice odseka M. V, stranci nije re\u010deno da prema pravilima ku\u0107e ne mo\u017ee da koristi svog tuma\u010da za znakovni jezik, niti takva pravila postoje;
\n\u2013 da je \u0161efica odseka konstatovala da u slu\u017ebi postoje zaposleni savetnici poput I. T, koji su u organizaciji Saveza gluvih i nagluvih poha\u0111ali seminar \u201e\u0160kola znakovnog jezika” i koji su stekli osnovna znanja i nivo za prevodioca znakovnog jezika, kako bi podigli nivo usluga i pobolj\u0161ali komunikaciju sa gluvim licima;
\n\u2013 da je \u0161efica odseka predlo\u017eila da M. G. mo\u017ee da promeni savetnika, ukoliko to \u017eeli, te da su u tom smislu neosnovani navodi podnosioca pritu\u017ebe da mu nije dozvoljeno da promeni savetnika;
\n\u2013 da je \u0161efica odseka, bez namere da uvredi M. G, u komunikaciji gre\u0161kom upotrebila izraz \u201egestovni govor” umesto \u201eznakovni jezik”, a koristila je i izraze \u201egluv” i \u201enagluv” iz razloga \u0161to iste izraze u komunikaciji sa zaposlenima u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje koriste i \u010dlanovi Saveza gluvih i nagluvih Srbije i Gradske organizacije gluvih i nagluvih Beograda;
\n\u2013 da Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje ne poseduje akt kojim je regulisan na\u010din komunikacije sa osobama kojima je o\u0161te\u0107en sluh, kao i da nezaposlena lica sa o\u0161te\u0107enjem sluha u svim filijalama Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje mogu da koriste usluge tuma\u010da za znakovni jezik;
\n\u2013 da nijednim aktom Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje nije zabranjeno da se u komunikaciji sa zaposlenima koriste usluge tuma\u010da za znakovni jezik i da je M. G. kao i drugim licima dozvoljeno da u komunikaciji koriste usluge tuma\u010da za \u201egestovni govor”;
\n\u2013 da u filijalama Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje radi 37 savetnika za zapo\u0161ljavanje osoba sa invaliditetom, kao i da u svakoj filijali postoji najmanje jedan savetnik za zapo\u0161ljavanje osoba sa invaliditetom;
\n\u2013 da je do sada oko 30 savetnika za zapo\u0161ljavanje osoba sa invaliditetom poha\u0111alo seminar \u201e\u0160kola znakovnog jezika” u organizaciji Saveza gluvih i nagluvih Srbije, nakon \u010dega su stekli znanja za prevodioce znakovnog jezika;
\n\u2013 da je zbog svega navedenog pritu\u017eba M. G. neosnovana.<\/p>\n
\n\u2013 da su 29. februara 2012. godine oko 10 \u010dasova zajedno oti\u0161li u filijalu NSZ u Beogradu, da je M. G. pokucao na vrata kancelarije gde je trebalo da se javi, da su u kancelariji bile dve slu\u017ebenice i da mu je jedna od njih rekla da sa\u010deka dok njena koleginica ne zavr\u0161i razgovor. Nakon toga je referentkinja iza\u0161la u hodnik, stala izme\u0111u nje i M. i ne predstavljaju\u0107i se, uz pokret ruke, rekla M: \u201eti u\u0111i sam, ona ne mo\u017ee”;
\n\u2013 da je u hodniku nastala rasprava, jer je M. insistirao da u\u0111e sa prevoditeljkom, ali mu je referentkinja rekla da i ona zna znakovni jezik, da je prevodilac i da je u Nacionalnoj slu\u017ebi ovla\u0161\u0107ena za poslove za osobe sa invaliditetom, kao i da nije dozvoljeno dovo\u0111enje tuma\u010da;
\n\u2013 da je M. zbog nemogu\u0107nosti da koristi usluge svog tuma\u010da bio jako uznemiren, da je nagla\u0161avao da su mu potrebne potpune i ta\u010dne informacije, da on na to ima pravo i da mo\u017ee da bira tuma\u010da;
\n\u2013 da je tokom ove rasprave na hodniku, referentkinja, za koju misli da se zove I, u jednom trenutku rekla M: \u201eKako mislite da se negde zaposlite ako svuda sa sobom vodite tuma\u010da, poslodavac bi se te\u0161ko odlu\u010dio za vas, na taj na\u010din odmah pokazujete da niste samostalni.”
\n\u2013 da je M. odlu\u010dio da u\u0111e sam, dok je ona ostala u hodniku da ga sa\u010deka, ali je ubrzo zatim referentkinja iza\u0161la i pozvala je da u\u0111e unutra, jer se me\u0111usobno ne razumeju, kako joj je rekla;
\n\u2013 da je u kancelariju u\u0161la tek kada ju je M. pozvao, a tada joj je referentkinja rekla da M. ne\u0107e da se obra\u0107a direktno, ve\u0107 njoj, s obzirom da on sada ima svog tuma\u010da;
\n\u2013 da je zbog ovakvog stava insistirala da po\u0161tuje pravila, napominju\u0107i joj da je tuma\u010d samo posrednik u njihovoj komunikaciji, da ne treba da obra\u0107a pa\u017enju na nju, ve\u0107 da se direktno obra\u0107a M;
\n\u2013 da je tom prilikom M. trebalo da popuni jedan obrazac, koji je poneo sa sobom, ali po\u0161to ga nije popunio kod ku\u0107e, referentkinja mu je rekla da ima dva minuta da ga popuni;
\n\u2013 da je obrazac bio prili\u010dno op\u0161iran i sa puno podataka, i da po njenom mi\u0161ljenju gluva osoba treba da ga popunjava sa tuma\u010dem, \u0161to su i u\u010dinili;
\n\u2013 da je ovaj obrazac M. dao referentkinji, koja je zatim te podatke iz obrasca unosila u bazu u kompjuteru;
\n\u2013 da je u tom trenutku druga koleginica, koja je bila u kancelariji, pri\u010dala telefonom sa nekim, a da je ona po\u010dela da prevodi M. njen razgovor, s obzirom da su pravila prevodila\u010dkog servisa takva da je tuma\u010d du\u017ean da prevodi sve \u0161to \u010duje u prostoriji. Me\u0111utim, referentkinja se razbesnela kada je videla da ona prevodi M, rekla da se njega ne ti\u010de taj razgovor, a da je ona neprofesionalna, zbog \u010dega mo\u017ee i da odgovara;
\n\u2013 da je zbog ovakvog pona\u0161anja M. u jednom trenutku ustao i tra\u017eio da ide kod \u0161efa, \u0161to im je i dozvoljeno i upu\u0107eni su da se jave u kancelariju br. 6;
\n\u2013 da je od \u0161efica odseka M. tra\u017eio da mu promeni referenta, kako bi zavr\u0161io prijavu i posao zbog kojeg je do\u0161ao, ali da je ona rekla da \u201ene mo\u017ee da promeni referenta, jer je I. jedina pla\u0107ena da obavlja taj posao i jedina zna taj \u201egestovni govor.”
\n\u2013 da je u komunikaciji \u0161efica odseka upotrebljavala uvredljivu terminologiju, kao npr. \u201einvalidi, gestovni govor i sl. “, \u0161to je M. jako vre\u0111alo;
\n\u2013 da je \u0161efica istakla da je politika Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje da ne mo\u017ee da se dovodi tuma\u010d sa strane, ali po\u0161to je M. ovo prvi put, \u201eprogledali su mu kroz prste”, ali da zna za ubudu\u0107e;
\n\u2013 da je na M. zahtev za obja\u0161njenje ovakvog postupanja i prakse, \u0161efica navela da je Nacionalna slu\u017eba platila seminar koji organizuje Savez gluvih i nagluvih Srbije i da je ta slu\u017ebenica dobila sertifikat za sudskog tuma\u010da;
\n\u2013 da je M. tvrdio da sigurno nema tu diplomu, napominju\u0107i da je ta\u010dno da ona poznaje znakovni jezik, ali da to nikako nije dovoljno za potpunu i ta\u010dnu komunikaciju sa gluvom osobom, zbog \u010dega je \u0161efica pozvala telefonom referentkinju kako bi proverila koju diplomu ima, i dobila odgovor da ima diplomu za prevodioca, a koja diploma je na drugom nivou, s obzirom da postoje \u010detiri nivoa;
\n\u2013 da je \u0161efica nekoliko puta ponovila da \u201enije dozvoljeno da koristi usluge drugog tuma\u010da u Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje, jer je takva politika ku\u0107e;
\n\u2013 da su se na kraju vratili kod iste referentkinje, ali da tada vi\u0161e bilo re\u010di o ovoj situaciji i konfliktu, kada su i zavr\u0161ili posao zbog kojeg su do\u0161li;<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba M. G. protiv NSZ zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n