<\/p>\n
Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je da M. S, koji zbog o\u0161te\u0107enja vida nije u mogu\u0107nosti da pi\u0161e, overi pe\u010dat sa njegovim imenom i prezimenom ispisanim tehni\u010dkim slovima umesto njegovog svojeru\u010dnog potpisa, \u010dime je izvr\u0161io diskriminaciju – povredu na\u010dela jednakih prava i obaveza na osnovu njegovog li\u010dnog svojstva \u2013 invaliditeta, zabranjenu \u010dl. 8. u vezi \u010dl. 13, 15 i 26. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dl. 33. stav 1. ta\u010dka 1. i \u010dl. 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje Prvom osnovnom sudu u Beogradu<\/p>\n
<\/p>\n
PREPORUKU<\/strong><\/span><\/h2>\n <\/p>\n
1.<\/strong> Prvi osnovni sud u Beogradu preduze\u0107e sve neophodne mere, u skladu sa svojim ovla\u0161\u0107enjima , kako bi M. S. i svim drugim osobama sa invaliditetom koje, zbog nemogu\u0107nosti da pi\u0161u, koriste pe\u010dat sa imenom i prezimenom ispisanim tehni\u010dkim slovima (\u201efaksimil”), omogu\u0107io nesmetano overavanje faksimila umesto svojeru\u010dnog potpisa.<\/p>\n2.<\/strong> Prvi osnovni sud u Beogradu obavesti\u0107e Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti o merama koje \u0107e sprovesti u cilju postupanja po preporuci, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja i preporuke.<\/p>\nO b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\nPoverenica za za\u0161titu ravnopravnosti primila je 20. marta 2012. godine pritu\u017ebu N. o. o. sa i., podnetu u ime i uz saglasnost M. S, protiv Prvog osnovnog suda u Beogradu. U pritu\u017ebi se navodi da zaposleni u odeljenju overe Prvog osnovnog suda u Beogradu (sudska zgrada u Ustani\u010dkoj br. 14) nisu dozvolili da M. S, koji je osoba sa o\u0161te\u0107enjem vida (slepa osoba), prilikom overe dokumenata 31. januara 2012. godine, umesto svojeru\u010dnog potpisa upotrebi faksimil, koji uvek koristi u pravnom prometu u Srbiji. Navedeno je da su zaposleni u sudu zahtevali da se M. S. potpi\u0161e stavljanjem otiska prsta na dokument, izjedna\u010davaju\u0107i ga sa nepismenim licima, iako je obrazovana osoba sa uredno overenim faksimilom. Podnosilac pritu\u017ebe smatra da je ovakvim postupanjem Prvog osnovnog suda u Beogradu povre\u0111eno dostojanstvo M. S, njegovo pravo na jednak pristup sudovima, a kako se diskriminacija dogodila u postupku pred organom javne vlasti, da se u konkretnom slu\u010daju radi o te\u017eem obliku diskriminacije. Uz pritu\u017ebu je dostavljena pisana saglasnost M. S.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti u skladu sa \u010dl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je od Prvog osnovnog suda u Beogradu zatra\u017eeno izja\u0161njenje o osnovanosti i navodima pritu\u017ebe, kao i o razlozima zbog kojih M. S. nije dozvoljeno da u postupku overe pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu koristi faksimil umesto svojeru\u010dnog potpisa.<\/p>\n
U izja\u0161njenju Prvog osnovnog suda u Beogradu, zamenice v. f. predsednika suda V. L, VI Su. br. 60\u2013 560\/2012 od 19. aprila 2012. godine, navedeno je slede\u0107e:<\/p>\n
\u2022 da je Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa propisan na\u010din overe potpisa osoba koje imaju o\u0161te\u0107enje vida;
\n\u2022 da je \u010dl. 6. st. 1 navedenog zakona propisano da kada se overava potpis slepih ili potpis ili otisak prsta lica koja ne znaju \u010ditati, mora se podnosiocu pro\u010ditati isprava na kojoj se overava potpis ili otisak prsta, nakon \u010dega to lice potpisuje ispravu, ili stavlja rukoznak;
\n\u2022 da su slu\u017ebenici overe ovog suda postupali u skladu sa citiranom odredbom, a u vezi sa \u010dl. 4. istog zakona, i da je to razlog zbog kojeg M. S. nije dozvoljeno da prilikom overe svog potpisa koristi faksimil, budu\u0107i da se isklju\u010divo overava samo potpis, ili otisak prsta, a ne pe\u010dat sa ugraviranim potpisom.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti analizirala je sve navode sadr\u017eane u pritu\u017ebi i izja\u0161njenju, propise kojima je regulisan na\u010din overe potpisa, rukopisa i prepisa, kao i relevantne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n
Iz navoda pritu\u017ebe i navoda izja\u0161njenja, utvr\u0111eno je da M. S. nije omogu\u0107eno da 31. januara 2012. godine overi svoj potpis pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, (sudska zgrada u Ustani\u010dkoj br. 14), jer za potpisivanje koristi pe\u010dat sa imenom i prezimenom ispisanim tehni\u010dkim slovima (u daljem tekstu: faksimil), budu\u0107i da zbog o\u0161te\u0107enja vida ne mo\u017ee da se svojeru\u010dno potpi\u0161e. Tako\u0111e je utvr\u0111eno da je od M. S. zahtevano da stavi otisak prsta na dokument, umesto svojeru\u010dnog potpisa.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom \u010diji je cilj da se unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva . Odredbom \u010dl. 2. propisano je da diskriminacija po osnovu invaliditeta zna\u010di svako neopravdano pravljenje razlike, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje po osnovu invalidnosti \u010diji cilj ili posledica jeste ograni\u010davanje ili poni\u0161tavanje priznanja u\u017eivanja ili sprovo\u0111enja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u oblastima politike, ekonomije, socijalnih, kulturnih, gra\u0111anskih prava i bilo kojoj drugoj oblasti. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da obezbedi i unapredi puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom, kao i da preduzme sve odgovaraju\u0107e mere, uklju\u010duju\u0107i i zakonodavstvo, u cilju menjanja ili ukidanja postoje\u0107ih zakona, propisa, obi\u010daja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom .<\/p>\n
Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta .<\/p>\n
Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je u \u010dl. 4. propisano na\u010delo jednakosti tako \u0161to je regulisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da do povrede na\u010dela jednakih prava i obaveza dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.<\/p>\n
Odredbama \u010dl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su razli\u010diti oblici diskriminatornog postupanja. U \u010dl. 15. propisano da svako ima pravo na jednak pristup i jednaku za\u0161titu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti, dok je u \u010dl. 26. st. 1. ovog zakona propisano da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n
Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zasniva se na na\u010delima zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, po\u0161tovanju ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom u sve oblasti dru\u0161tvenog \u017eivota na ravnopravnoj osnovi, uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom u sve procese odlu\u010divanja o njihovim pravima i obavezama i jednakosti prava i obaveza. Prema odredbi \u010dl. 11. organ javne vlasti ne sme svojom radnjom ili propu\u0161tanjem vr\u0161iti diskriminaciju osoba sa invaliditetom. Diskriminacija osoba sa invaliditetom od organa javne vlasti obuhvata, izme\u0111u ostalog, vo\u0111enje postupka ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom, koji fakti\u010dki onemogu\u0107ava ili znatno ote\u017eava ostvarivanje tog prava.<\/p>\n
U svom izja\u0161njenju Prvi osnovni sud navodi, pozivaju\u0107i se na \u010dl. 6. stav 1. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kojim je regulisano overavanje potpisa slepih i potpis ili otisak prsta lica koja ne znaju da \u010ditaju, kao i na \u010dl. 4. koji reguli\u0161e dokazivanje autenti\u010dnosti potpisa, da M, S. \u201eapsolutno nije moglo biti dozvoljeno da prilikom overe svog potpisa koristi faksimil.”<\/p>\n
Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je ove navode iz izja\u0161njenja, imaju\u0107i u vidu da je overavanje potpisa regulisano Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa , a na\u010din overavanja bli\u017ee regulisan Uputstvom o obliku i na\u010dinu vo\u0111enja upisnika i o na\u010dinu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa, pri \u010demu u pogledu kori\u0161\u0107enja faksimila prilikom overe potpisa ne postoje posebni zakonski propisi.<\/p>\n
Imaju\u0107i u vidu okolnosti slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantni su zakonski propisi kojima se zabranjuje povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza. Povreda ovog na\u010dela regulisana je u \u010dl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije, kao i u \u010dl. 7. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, koji propisuje da povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza postoji ako se diskriminisanom isklju\u010divo ili uglavnom zbog njegove invalidnosti neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode, odnosno name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.<\/p>\n
Da bi se ispitalo da li je ovakvim postupanjem Prvog osnovnog suda u Beogradu povre\u0111eno na\u010delo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se osobama sa invaliditetom koje ne mogu da se potpi\u0161u bez upotrebe faksimila, odbije kori\u0161\u0107enje faksimila, odnosno:<\/p>\n
– da li su cilj ili posledica preduzete mere opravdani,
\n– da li postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruje.<\/p>\n
Naime, nesporno je da propisima nije izri\u010dito regulisana mogu\u0107nost i na\u010din overe faksimila licima koja nisu u stanju da se potpi\u0161u. Evidentno je, me\u0111utim, da zakonske norme, ako se ciljno tuma\u010de, ne zabranjuju kori\u0161\u0107enje faksimila i pru\u017eaju mogu\u0107nost overe potpisa koji ima alternativni oblik, uklju\u010duju\u0107i i faksimil.<\/p>\n
Analiza Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kao i Uputstva o obliku i na\u010dinu vo\u0111enja upisnika i o na\u010dinu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa pokazuje da postupanje Prvog osnovnog suda u Beogradu u ovom slu\u010daju nema objektivno opravdanje, odnosno da dovodi do neopravdanih posledica za pojedine osobe sa invaliditetom.<\/p>\n
Prema odredbi \u010dl. 4. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, za dokazivanje autenti\u010dnosti potpisa propisana su dva ravnopravna metoda: a) mogu\u0107nost da osoba koja potpisuje, svojeru\u010dno potpi\u0161e izjavu pred slu\u017ebenim licem, ili b) mogu\u0107nost da kao svoj, prizna potpis koji se ve\u0107 nalazi na ispravi. Prema odredbi \u010dl. 6. ovog Zakona, kada se overava potpis slepih ili potpis ili otisak prsta lica koja ne znaju \u010ditati, mora se podnosiocu pro\u010ditati isprava na kojoj se overava potpis ili otisak prsta, a kada se overava potpis ili otisak prsta gluvih koji ne znaju \u010ditati, podnosiocu se mora pomo\u0107u tuma\u010da pro\u010ditati isprava na kojoj se overava potpis ili otisak prsta. \u010clanom 8. zakona propisano je da pre overavanja potpisa, otiska prsta ili rukopisa slu\u017ebeno lice utvr\u0111uje identitet podnosioca, i to uvidom u legitimaciju izdatu od nadle\u017enog organa ili svedo\u010denjem dva punoletna ili verodostojna svedoka koje slu\u017ebeno lice li\u010dno poznaje, odnosno \u010diji identitet utvrdi uvidom u njihove legitimacije, dok se u potvrdi o overi navodi na koji na\u010din je slu\u017ebeno lice utvrdilo identitet podnosioca zahteva.<\/p>\n
Da bi se ispitalo da li je postupanjem Prvog osnovnog suda u Beogradu povre\u0111eno na\u010delo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti \u0161ta je cilj overavanja potpisa. Saglasno \u010dl. 1. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, overavanjem potpisa potvr\u0111uje se njegova autenti\u010dnost, tj. potvr\u0111uje se da overeni potpis stvarno poti\u010de od lica \u010diji je potpis overen. Ta \u010dinjenica dokazuje se time \u0161to osoba koja overava potpis potpisuje ispravu pred slu\u017ebenim licem koje potpis overava, ili priznaje kao svoj potpis koji se ve\u0107 nalazi na ispravi, a slu\u017ebeno lice utvr\u0111uje identitet osobe \u010diji se potpis overava. Povezivanjem identiteta odre\u0111ene osobe sa odre\u0111enim potpisom, u skladu sa odredbama o overavanju potpisa, potvr\u0111uje se autenti\u010dnost potpisa.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da se autenti\u010dnost otiska faksimila mo\u017ee potvrditi tako \u0161to osoba pred slu\u017ebenim licem priznaje kao svoj otisak faksimila koji se ve\u0107 nalazi na ispravi, a slu\u017ebeno lice utvr\u0111uje identitet osobe koja je takvu izjavu dala. Prema tome, mo\u017ee se zaklju\u010diti da je autenti\u010dnost potpisa potvr\u0111ena u slu\u010daju kada osoba koja ne mo\u017ee da se potpi\u0161e, na ispravu stavi otisak faksimila umesto svojeru\u010dnog potpisa, i koja neposredno pred slu\u017ebenim licem overe izjavi da je potpis koji se ve\u0107 nalazi na ispravi njen, a svoj identitet potvrdi legitimacijom. S tim u vezi, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da su neprihvatljivi navodi Prvog osnovnog suda u Beogradu da M. S. \u201eapsolutno nije moglo biti dozvoljeno da prilikom overe svog potpisa koristi faksimil.” Uostalom, to potvr\u0111uje i \u010dinjenica iz premeta koji je pred Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti vo\u0111en pod br. 280\/2011, odnosno, Prvi osnovni sud u Beogradu, postupaju\u0107i po zahtevu stranke N. S. iz Beograda, 10. maja 2011. godine overio je faksimil N. S, koji je osoba sa invaliditetom i ne mo\u017ee da se potpi\u0161e.<\/p>\n
Poverenica ukazuje i na \u010dinjenicu da je postupak overe potpisa, rukopisa i prepisa pred nadle\u017enim organom detaljno regulisan Uputstvom o obliku i na\u010dinu vo\u0111enja upisnika i o na\u010dinu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa. Naime, ovim uputstvom propisana je mogu\u0107nost pru\u017eanja usluga overe osobama sa invaliditetom koje nisu u stanju da se potpi\u0161u. Slu\u017ebeno lice koje sprovodi postupak overe du\u017eno je da podatke koji su od zna\u010daja za overavanje unese u upisnik za overavanje , odnosno u kolone koje su deo ovog upisnika . Ta\u010dkom 6. Uputstva o obliku i na\u010dinu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa propisana je obaveza i na\u010din uno\u0161enja zabele\u0161ke slu\u017ebenog lica, ukoliko se \u201eumesto potpisa ili rukopisa overava izjava lica koje nema obe ruke, koje ne zna \u010ditati ili koje je slepo, u kolonu 7 se stavlja jedna od zabele\u0161ki : \u201enema obe ruke”, ne zna \u010ditati”, slep”. Tako\u0111e, u kolonu 7 upisuju se i druge okolnosti vezane za overu koje treba ista\u0107i radi daljeg razre\u0161enja, \u0161to ostavlja prostor slu\u017ebenom licu da unese zabele\u0161ke koje se odnose na invaliditet osobe kojoj pru\u017ea uslugu, kao i specifi\u010dnost pru\u017eene usluge (npr. \u201ene mo\u017ee da koristi ruke, overen faksimil” i sl.).<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dodatno ukazuje da je ta\u010dkom 12. Uputstva o obliku i na\u010dinu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa propisano da potvrda o overi potpisa, odnosno rukopisa glasi: \u201ePotvr\u0111uje se da je (ime i prezime, mesto stanovanja, ulica i ku\u0107ni broj) svojeru\u010dno potpisao ovu ispravu ili \u201epriznao za svoj potpis na ovoj ispravi.” Tako\u0111e, ta\u010dka 9. navedenog uputstva propisuje da lice koje ne zna pisati na ispravi stavlja otisak prsta, a ure\u0111en je i na\u010din otiskivanja, dok je prema ta\u010dki 11. uputstva propisano da se kao potpis mo\u017ee staviti puno ime i prezime ili paraf i drugi rukoznak. Saglasno navedenom, kada lice u postupku overe pred sudom izjavi da je otisak faksimila na ispravi njegov, ne postoji razuman i opravdan razlog da sud u konkretnom slu\u010daju odbije overu sa potvrdom \u201epriznao za svoj potpis na ovoj ispravi”. Naprotiv, ciljno tuma\u010denje relevantnih propisa iz ove oblasti kao \u0161to je ve\u0107 re\u010deno, omogu\u0107ava priznanje potpisa kao svog, \u0161to podrazumeva i priznanje otiska faksimila kao svog, u situaciji kada osoba, zbog svog invaliditeta, nije u stanju da se svojeru\u010dno potpi\u0161e.<\/p>\n
Imaju\u0107i u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, kao i zakonske propise, Poverenica je mi\u0161ljenja da u ovom slu\u010daju M. S, koji koristi faksimil jer nije u mogu\u0107nosti da se svojeru\u010dno potpi\u0161e, nije imao jednak tretman pred sudom prilikom overe potpisa, u odnosu na ona lica koja su u mogu\u0107nosti da se svojeru\u010dno potpi\u0161u i da na taj na\u010din priznaju autenti\u010dnost potpisa. Pored toga, u pogledu zahteva slu\u017ebenih lica overe Prvog osnovnog suda u Beogradu da M. S. stavi otisak prsta na ispravu jer ne mo\u017ee svojeru\u010dno da se potpi\u0161e, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da je ovakvim postupanjem M. S. neopravdano nametnuta ova obaveza. Naime, imaju\u0107i u vidu da je M. S. mogao li\u010dno pred sudom da izjavi da je otisak faksimila koji se ve\u0107 nalazi na ispravi njegov, zahtevanjem da M. S. stavi otisak prsta na ispravu povre\u0111eno je na\u010delo jednakih prava i obaveza, jer ova obaveza se ne name\u0107e licima koja mogu da se potpi\u0161u, a koja pred sudom izjavljuju da svojeru\u010dni potpis koji se ve\u0107 nalazi na ispravi, priznaju kao svoj.<\/p>\n
Treba imati u vidu \u010dinjenicu da odbijanje overavanja faksimila M. S, kao i drugim osobama sa invaliditetom koje ne mogu da pi\u0161u, dovodi do neopravdanih posledica za osobe koje nemaju drugi na\u010din da se potpi\u0161u osim upotrebom faksimila. Ovakva praksa u potpunosti onemogu\u0107ava osobe sa invaliditetom koje ne mogu da se potpi\u0161u, da ostvare sva ona prava koja su uslovljena overom potpisa. Imaju\u0107i to u vidu, evidentno je da ne postoji srazmera izme\u0111u cilja i posledica, odnosno, da su nesrazmerno velike \u0161tetne posledice koje izaziva odbijanje overavanja otiska faksimila kao potpisa osoba koje na mogu da se potpi\u0161u.<\/p>\n
S obzirom da nijednim zakonom nije zabranjena upotreba i overa faksimila, a imaju\u0107i u vidu citirane odredbe propisa kojima je regulisana overa potpisa, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je neophodno omogu\u0107iti osobama sa invaliditetom koje ne mogu da se potpi\u0161u, da overe otisak faksimila kao svoj potpis pred nadle\u017enim organom.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de eventualne sumnje u autenti\u010dnost faksimila, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da se mo\u017ee primeniti analogija. Naime, slu\u017ebeno lice koje radi na poslovima overe potpuno i nesumnjivo utvr\u0111uje autenti\u010dnost svojeru\u010dnog potpisa jednostavnim priznanjem podnosioca prijave da je potpis na ispravi njegov, imaju\u0107i u vidu \u010dl. 4. st. 1. t. 2. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Zbog toga nema razumnog opravdanja da to isto ne u\u010dini i kada je u pitanju otisak faksimila, koji osoba priznaje kao svoj. Slu\u017ebeno lice koje sprovodi postupak overe, uz odgovaraju\u0107u zabele\u0161ku o specifi\u010dnosti ovakve overe, time u potpunosti izvr\u0161ava povereni zadatak, s obzirom da zakon u celosti izjedna\u010dava svojeru\u010dni potpis i priznanje potpisa. Tako\u0111e, treba imati u vidu da se identitet osobe koja priznaje otisak svog faksimila, odnosno potpisa, utvr\u0111uje na isti na\u010din kao i osobe koja stavlja svojeru\u010dni potpis ili rukoznak, \u0161to onemogu\u0107ava zloupotrebe i u svakom smislu, u pravima i obavezama, izjedna\u010dava osobe koje se potpisuju faksimilom, sa osobama koje se potpisuju svojeru\u010dno.<\/p>\n
Imaju\u0107i sve ovo u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da je Prvi osnovni sud u Beogradu, odbijanjem da overi faksimil umesto svojeru\u010dnog potpisa, nejednako tretirao osobe sa invaliditetom koje ne mogu da se svojeru\u010dno potpi\u0161u, u odnosu na osobe koje su u stanju da na ispravu stave svojeru\u010dni potpis, \u010dime je izvr\u0161io diskriminaciju \u2013povredu na\u010dela jednakih prava i obaveza. Zbog toga je Prvi osnovni sud u Beogradu u obavezi da omogu\u0107i nesmetano overavanje faksimila licima koja ne mogu da se svojeru\u010dno potpi\u0161u.<\/p>\n
Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dl. 33. st. 1. t. 9. Zakona o zabrani diskriminacije dala je mi\u0161ljenje i uputila preporuku Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi preduzimanje odgovaraju\u0107ih radnji u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja.<\/p>\n
Saglasno \u010dl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ako Prvi osnovni sud u Beogradu ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenica \u0107e o tome obavestiti javnost preko sredstva javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n
<\/p>\n
2.<\/strong> Prvi osnovni sud u Beogradu obavesti\u0107e Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti o merama koje \u0107e sprovesti u cilju postupanja po preporuci, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja i preporuke.<\/p>\n O b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti primila je 20. marta 2012. godine pritu\u017ebu N. o. o. sa i., podnetu u ime i uz saglasnost M. S, protiv Prvog osnovnog suda u Beogradu. U pritu\u017ebi se navodi da zaposleni u odeljenju overe Prvog osnovnog suda u Beogradu (sudska zgrada u Ustani\u010dkoj br. 14) nisu dozvolili da M. S, koji je osoba sa o\u0161te\u0107enjem vida (slepa osoba), prilikom overe dokumenata 31. januara 2012. godine, umesto svojeru\u010dnog potpisa upotrebi faksimil, koji uvek koristi u pravnom prometu u Srbiji. Navedeno je da su zaposleni u sudu zahtevali da se M. S. potpi\u0161e stavljanjem otiska prsta na dokument, izjedna\u010davaju\u0107i ga sa nepismenim licima, iako je obrazovana osoba sa uredno overenim faksimilom. Podnosilac pritu\u017ebe smatra da je ovakvim postupanjem Prvog osnovnog suda u Beogradu povre\u0111eno dostojanstvo M. S, njegovo pravo na jednak pristup sudovima, a kako se diskriminacija dogodila u postupku pred organom javne vlasti, da se u konkretnom slu\u010daju radi o te\u017eem obliku diskriminacije. Uz pritu\u017ebu je dostavljena pisana saglasnost M. S.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti u skladu sa \u010dl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je od Prvog osnovnog suda u Beogradu zatra\u017eeno izja\u0161njenje o osnovanosti i navodima pritu\u017ebe, kao i o razlozima zbog kojih M. S. nije dozvoljeno da u postupku overe pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu koristi faksimil umesto svojeru\u010dnog potpisa.<\/p>\n U izja\u0161njenju Prvog osnovnog suda u Beogradu, zamenice v. f. predsednika suda V. L, VI Su. br. 60\u2013 560\/2012 od 19. aprila 2012. godine, navedeno je slede\u0107e:<\/p>\n \u2022 da je Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa propisan na\u010din overe potpisa osoba koje imaju o\u0161te\u0107enje vida; Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti analizirala je sve navode sadr\u017eane u pritu\u017ebi i izja\u0161njenju, propise kojima je regulisan na\u010din overe potpisa, rukopisa i prepisa, kao i relevantne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Iz navoda pritu\u017ebe i navoda izja\u0161njenja, utvr\u0111eno je da M. S. nije omogu\u0107eno da 31. januara 2012. godine overi svoj potpis pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, (sudska zgrada u Ustani\u010dkoj br. 14), jer za potpisivanje koristi pe\u010dat sa imenom i prezimenom ispisanim tehni\u010dkim slovima (u daljem tekstu: faksimil), budu\u0107i da zbog o\u0161te\u0107enja vida ne mo\u017ee da se svojeru\u010dno potpi\u0161e. Tako\u0111e je utvr\u0111eno da je od M. S. zahtevano da stavi otisak prsta na dokument, umesto svojeru\u010dnog potpisa.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom \u010diji je cilj da se unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva . Odredbom \u010dl. 2. propisano je da diskriminacija po osnovu invaliditeta zna\u010di svako neopravdano pravljenje razlike, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje po osnovu invalidnosti \u010diji cilj ili posledica jeste ograni\u010davanje ili poni\u0161tavanje priznanja u\u017eivanja ili sprovo\u0111enja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u oblastima politike, ekonomije, socijalnih, kulturnih, gra\u0111anskih prava i bilo kojoj drugoj oblasti. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da obezbedi i unapredi puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom, kao i da preduzme sve odgovaraju\u0107e mere, uklju\u010duju\u0107i i zakonodavstvo, u cilju menjanja ili ukidanja postoje\u0107ih zakona, propisa, obi\u010daja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom .<\/p>\n Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta .<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je u \u010dl. 4. propisano na\u010delo jednakosti tako \u0161to je regulisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da do povrede na\u010dela jednakih prava i obaveza dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.<\/p>\n Odredbama \u010dl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su razli\u010diti oblici diskriminatornog postupanja. U \u010dl. 15. propisano da svako ima pravo na jednak pristup i jednaku za\u0161titu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti, dok je u \u010dl. 26. st. 1. ovog zakona propisano da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zasniva se na na\u010delima zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, po\u0161tovanju ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom u sve oblasti dru\u0161tvenog \u017eivota na ravnopravnoj osnovi, uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom u sve procese odlu\u010divanja o njihovim pravima i obavezama i jednakosti prava i obaveza. Prema odredbi \u010dl. 11. organ javne vlasti ne sme svojom radnjom ili propu\u0161tanjem vr\u0161iti diskriminaciju osoba sa invaliditetom. Diskriminacija osoba sa invaliditetom od organa javne vlasti obuhvata, izme\u0111u ostalog, vo\u0111enje postupka ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom, koji fakti\u010dki onemogu\u0107ava ili znatno ote\u017eava ostvarivanje tog prava.<\/p>\n U svom izja\u0161njenju Prvi osnovni sud navodi, pozivaju\u0107i se na \u010dl. 6. stav 1. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kojim je regulisano overavanje potpisa slepih i potpis ili otisak prsta lica koja ne znaju da \u010ditaju, kao i na \u010dl. 4. koji reguli\u0161e dokazivanje autenti\u010dnosti potpisa, da M, S. \u201eapsolutno nije moglo biti dozvoljeno da prilikom overe svog potpisa koristi faksimil.”<\/p>\n Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je ove navode iz izja\u0161njenja, imaju\u0107i u vidu da je overavanje potpisa regulisano Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa , a na\u010din overavanja bli\u017ee regulisan Uputstvom o obliku i na\u010dinu vo\u0111enja upisnika i o na\u010dinu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa, pri \u010demu u pogledu kori\u0161\u0107enja faksimila prilikom overe potpisa ne postoje posebni zakonski propisi.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu okolnosti slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantni su zakonski propisi kojima se zabranjuje povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza. Povreda ovog na\u010dela regulisana je u \u010dl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije, kao i u \u010dl. 7. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, koji propisuje da povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza postoji ako se diskriminisanom isklju\u010divo ili uglavnom zbog njegove invalidnosti neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode, odnosno name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.<\/p>\n Da bi se ispitalo da li je ovakvim postupanjem Prvog osnovnog suda u Beogradu povre\u0111eno na\u010delo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se osobama sa invaliditetom koje ne mogu da se potpi\u0161u bez upotrebe faksimila, odbije kori\u0161\u0107enje faksimila, odnosno:<\/p>\n – da li su cilj ili posledica preduzete mere opravdani, Naime, nesporno je da propisima nije izri\u010dito regulisana mogu\u0107nost i na\u010din overe faksimila licima koja nisu u stanju da se potpi\u0161u. Evidentno je, me\u0111utim, da zakonske norme, ako se ciljno tuma\u010de, ne zabranjuju kori\u0161\u0107enje faksimila i pru\u017eaju mogu\u0107nost overe potpisa koji ima alternativni oblik, uklju\u010duju\u0107i i faksimil.<\/p>\n Analiza Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kao i Uputstva o obliku i na\u010dinu vo\u0111enja upisnika i o na\u010dinu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa pokazuje da postupanje Prvog osnovnog suda u Beogradu u ovom slu\u010daju nema objektivno opravdanje, odnosno da dovodi do neopravdanih posledica za pojedine osobe sa invaliditetom.<\/p>\n Prema odredbi \u010dl. 4. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, za dokazivanje autenti\u010dnosti potpisa propisana su dva ravnopravna metoda: a) mogu\u0107nost da osoba koja potpisuje, svojeru\u010dno potpi\u0161e izjavu pred slu\u017ebenim licem, ili b) mogu\u0107nost da kao svoj, prizna potpis koji se ve\u0107 nalazi na ispravi. Prema odredbi \u010dl. 6. ovog Zakona, kada se overava potpis slepih ili potpis ili otisak prsta lica koja ne znaju \u010ditati, mora se podnosiocu pro\u010ditati isprava na kojoj se overava potpis ili otisak prsta, a kada se overava potpis ili otisak prsta gluvih koji ne znaju \u010ditati, podnosiocu se mora pomo\u0107u tuma\u010da pro\u010ditati isprava na kojoj se overava potpis ili otisak prsta. \u010clanom 8. zakona propisano je da pre overavanja potpisa, otiska prsta ili rukopisa slu\u017ebeno lice utvr\u0111uje identitet podnosioca, i to uvidom u legitimaciju izdatu od nadle\u017enog organa ili svedo\u010denjem dva punoletna ili verodostojna svedoka koje slu\u017ebeno lice li\u010dno poznaje, odnosno \u010diji identitet utvrdi uvidom u njihove legitimacije, dok se u potvrdi o overi navodi na koji na\u010din je slu\u017ebeno lice utvrdilo identitet podnosioca zahteva.<\/p>\n Da bi se ispitalo da li je postupanjem Prvog osnovnog suda u Beogradu povre\u0111eno na\u010delo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti \u0161ta je cilj overavanja potpisa. Saglasno \u010dl. 1. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, overavanjem potpisa potvr\u0111uje se njegova autenti\u010dnost, tj. potvr\u0111uje se da overeni potpis stvarno poti\u010de od lica \u010diji je potpis overen. Ta \u010dinjenica dokazuje se time \u0161to osoba koja overava potpis potpisuje ispravu pred slu\u017ebenim licem koje potpis overava, ili priznaje kao svoj potpis koji se ve\u0107 nalazi na ispravi, a slu\u017ebeno lice utvr\u0111uje identitet osobe \u010diji se potpis overava. Povezivanjem identiteta odre\u0111ene osobe sa odre\u0111enim potpisom, u skladu sa odredbama o overavanju potpisa, potvr\u0111uje se autenti\u010dnost potpisa.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da se autenti\u010dnost otiska faksimila mo\u017ee potvrditi tako \u0161to osoba pred slu\u017ebenim licem priznaje kao svoj otisak faksimila koji se ve\u0107 nalazi na ispravi, a slu\u017ebeno lice utvr\u0111uje identitet osobe koja je takvu izjavu dala. Prema tome, mo\u017ee se zaklju\u010diti da je autenti\u010dnost potpisa potvr\u0111ena u slu\u010daju kada osoba koja ne mo\u017ee da se potpi\u0161e, na ispravu stavi otisak faksimila umesto svojeru\u010dnog potpisa, i koja neposredno pred slu\u017ebenim licem overe izjavi da je potpis koji se ve\u0107 nalazi na ispravi njen, a svoj identitet potvrdi legitimacijom. S tim u vezi, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da su neprihvatljivi navodi Prvog osnovnog suda u Beogradu da M. S. \u201eapsolutno nije moglo biti dozvoljeno da prilikom overe svog potpisa koristi faksimil.” Uostalom, to potvr\u0111uje i \u010dinjenica iz premeta koji je pred Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti vo\u0111en pod br. 280\/2011, odnosno, Prvi osnovni sud u Beogradu, postupaju\u0107i po zahtevu stranke N. S. iz Beograda, 10. maja 2011. godine overio je faksimil N. S, koji je osoba sa invaliditetom i ne mo\u017ee da se potpi\u0161e.<\/p>\n Poverenica ukazuje i na \u010dinjenicu da je postupak overe potpisa, rukopisa i prepisa pred nadle\u017enim organom detaljno regulisan Uputstvom o obliku i na\u010dinu vo\u0111enja upisnika i o na\u010dinu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa. Naime, ovim uputstvom propisana je mogu\u0107nost pru\u017eanja usluga overe osobama sa invaliditetom koje nisu u stanju da se potpi\u0161u. Slu\u017ebeno lice koje sprovodi postupak overe du\u017eno je da podatke koji su od zna\u010daja za overavanje unese u upisnik za overavanje , odnosno u kolone koje su deo ovog upisnika . Ta\u010dkom 6. Uputstva o obliku i na\u010dinu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa propisana je obaveza i na\u010din uno\u0161enja zabele\u0161ke slu\u017ebenog lica, ukoliko se \u201eumesto potpisa ili rukopisa overava izjava lica koje nema obe ruke, koje ne zna \u010ditati ili koje je slepo, u kolonu 7 se stavlja jedna od zabele\u0161ki : \u201enema obe ruke”, ne zna \u010ditati”, slep”. Tako\u0111e, u kolonu 7 upisuju se i druge okolnosti vezane za overu koje treba ista\u0107i radi daljeg razre\u0161enja, \u0161to ostavlja prostor slu\u017ebenom licu da unese zabele\u0161ke koje se odnose na invaliditet osobe kojoj pru\u017ea uslugu, kao i specifi\u010dnost pru\u017eene usluge (npr. \u201ene mo\u017ee da koristi ruke, overen faksimil” i sl.).<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dodatno ukazuje da je ta\u010dkom 12. Uputstva o obliku i na\u010dinu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa propisano da potvrda o overi potpisa, odnosno rukopisa glasi: \u201ePotvr\u0111uje se da je (ime i prezime, mesto stanovanja, ulica i ku\u0107ni broj) svojeru\u010dno potpisao ovu ispravu ili \u201epriznao za svoj potpis na ovoj ispravi.” Tako\u0111e, ta\u010dka 9. navedenog uputstva propisuje da lice koje ne zna pisati na ispravi stavlja otisak prsta, a ure\u0111en je i na\u010din otiskivanja, dok je prema ta\u010dki 11. uputstva propisano da se kao potpis mo\u017ee staviti puno ime i prezime ili paraf i drugi rukoznak. Saglasno navedenom, kada lice u postupku overe pred sudom izjavi da je otisak faksimila na ispravi njegov, ne postoji razuman i opravdan razlog da sud u konkretnom slu\u010daju odbije overu sa potvrdom \u201epriznao za svoj potpis na ovoj ispravi”. Naprotiv, ciljno tuma\u010denje relevantnih propisa iz ove oblasti kao \u0161to je ve\u0107 re\u010deno, omogu\u0107ava priznanje potpisa kao svog, \u0161to podrazumeva i priznanje otiska faksimila kao svog, u situaciji kada osoba, zbog svog invaliditeta, nije u stanju da se svojeru\u010dno potpi\u0161e.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, kao i zakonske propise, Poverenica je mi\u0161ljenja da u ovom slu\u010daju M. S, koji koristi faksimil jer nije u mogu\u0107nosti da se svojeru\u010dno potpi\u0161e, nije imao jednak tretman pred sudom prilikom overe potpisa, u odnosu na ona lica koja su u mogu\u0107nosti da se svojeru\u010dno potpi\u0161u i da na taj na\u010din priznaju autenti\u010dnost potpisa. Pored toga, u pogledu zahteva slu\u017ebenih lica overe Prvog osnovnog suda u Beogradu da M. S. stavi otisak prsta na ispravu jer ne mo\u017ee svojeru\u010dno da se potpi\u0161e, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da je ovakvim postupanjem M. S. neopravdano nametnuta ova obaveza. Naime, imaju\u0107i u vidu da je M. S. mogao li\u010dno pred sudom da izjavi da je otisak faksimila koji se ve\u0107 nalazi na ispravi njegov, zahtevanjem da M. S. stavi otisak prsta na ispravu povre\u0111eno je na\u010delo jednakih prava i obaveza, jer ova obaveza se ne name\u0107e licima koja mogu da se potpi\u0161u, a koja pred sudom izjavljuju da svojeru\u010dni potpis koji se ve\u0107 nalazi na ispravi, priznaju kao svoj.<\/p>\n Treba imati u vidu \u010dinjenicu da odbijanje overavanja faksimila M. S, kao i drugim osobama sa invaliditetom koje ne mogu da pi\u0161u, dovodi do neopravdanih posledica za osobe koje nemaju drugi na\u010din da se potpi\u0161u osim upotrebom faksimila. Ovakva praksa u potpunosti onemogu\u0107ava osobe sa invaliditetom koje ne mogu da se potpi\u0161u, da ostvare sva ona prava koja su uslovljena overom potpisa. Imaju\u0107i to u vidu, evidentno je da ne postoji srazmera izme\u0111u cilja i posledica, odnosno, da su nesrazmerno velike \u0161tetne posledice koje izaziva odbijanje overavanja otiska faksimila kao potpisa osoba koje na mogu da se potpi\u0161u.<\/p>\n S obzirom da nijednim zakonom nije zabranjena upotreba i overa faksimila, a imaju\u0107i u vidu citirane odredbe propisa kojima je regulisana overa potpisa, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je neophodno omogu\u0107iti osobama sa invaliditetom koje ne mogu da se potpi\u0161u, da overe otisak faksimila kao svoj potpis pred nadle\u017enim organom.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de eventualne sumnje u autenti\u010dnost faksimila, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da se mo\u017ee primeniti analogija. Naime, slu\u017ebeno lice koje radi na poslovima overe potpuno i nesumnjivo utvr\u0111uje autenti\u010dnost svojeru\u010dnog potpisa jednostavnim priznanjem podnosioca prijave da je potpis na ispravi njegov, imaju\u0107i u vidu \u010dl. 4. st. 1. t. 2. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Zbog toga nema razumnog opravdanja da to isto ne u\u010dini i kada je u pitanju otisak faksimila, koji osoba priznaje kao svoj. Slu\u017ebeno lice koje sprovodi postupak overe, uz odgovaraju\u0107u zabele\u0161ku o specifi\u010dnosti ovakve overe, time u potpunosti izvr\u0161ava povereni zadatak, s obzirom da zakon u celosti izjedna\u010dava svojeru\u010dni potpis i priznanje potpisa. Tako\u0111e, treba imati u vidu da se identitet osobe koja priznaje otisak svog faksimila, odnosno potpisa, utvr\u0111uje na isti na\u010din kao i osobe koja stavlja svojeru\u010dni potpis ili rukoznak, \u0161to onemogu\u0107ava zloupotrebe i u svakom smislu, u pravima i obavezama, izjedna\u010dava osobe koje se potpisuju faksimilom, sa osobama koje se potpisuju svojeru\u010dno.<\/p>\n Imaju\u0107i sve ovo u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da je Prvi osnovni sud u Beogradu, odbijanjem da overi faksimil umesto svojeru\u010dnog potpisa, nejednako tretirao osobe sa invaliditetom koje ne mogu da se svojeru\u010dno potpi\u0161u, u odnosu na osobe koje su u stanju da na ispravu stave svojeru\u010dni potpis, \u010dime je izvr\u0161io diskriminaciju \u2013povredu na\u010dela jednakih prava i obaveza. Zbog toga je Prvi osnovni sud u Beogradu u obavezi da omogu\u0107i nesmetano overavanje faksimila licima koja ne mogu da se svojeru\u010dno potpi\u0161u.<\/p>\n Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dl. 33. st. 1. t. 9. Zakona o zabrani diskriminacije dala je mi\u0161ljenje i uputila preporuku Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi preduzimanje odgovaraju\u0107ih radnji u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja.<\/p>\n Saglasno \u010dl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ako Prvi osnovni sud u Beogradu ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenica \u0107e o tome obavestiti javnost preko sredstva javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n <\/p>\n
\n\u2022 da je \u010dl. 6. st. 1 navedenog zakona propisano da kada se overava potpis slepih ili potpis ili otisak prsta lica koja ne znaju \u010ditati, mora se podnosiocu pro\u010ditati isprava na kojoj se overava potpis ili otisak prsta, nakon \u010dega to lice potpisuje ispravu, ili stavlja rukoznak;
\n\u2022 da su slu\u017ebenici overe ovog suda postupali u skladu sa citiranom odredbom, a u vezi sa \u010dl. 4. istog zakona, i da je to razlog zbog kojeg M. S. nije dozvoljeno da prilikom overe svog potpisa koristi faksimil, budu\u0107i da se isklju\u010divo overava samo potpis, ili otisak prsta, a ne pe\u010dat sa ugraviranim potpisom.<\/p>\n
\n– da li postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruje.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba N. o. o. s. i. protiv Prvog osnovnog suda u Beogradu zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u postupku pred organima javne vlasti<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n