<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe U. r. iz G, podnete protiv O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G. zbog diskriminacije u\u010denika na osnovu pripadnosti rumunskoj nacionalnoj manjini. U pritu\u017ebi je navedeno da su roditelji u\u010denika i u\u010denica O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G. zbog sakupili potpise za uvo\u0111enje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, te da su, tokom anketiranja za uvo\u0111enje ovog izbornog predmeta, deca izrazila \u017eelju da izu\u010davaju rumunski jezik, ali im \u0161kola to nije omogu\u0107ila. U toku postupka je utvr\u0111eno da je O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G. anketirala u\u010denike kako bi proverila njihovu zainteresovanost da izu\u010davaju izborni predmet Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Rezultati ankete pokazali su da se ni u jednom odeljenju nije izjasnio dovoljan broj u\u010denika zainteresovanih da izu\u010davaju ovaj izborni predmet. Zbog toga je Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala mi\u0161ljenje da neorganizovanjem nastave iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini, O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G. nije prekr\u0161ila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti primila je 24. marta 2014. godine pritu\u017ebu, a 14. maja 2014. godine dopunu pritu\u017ebe U. r. koja je podneta protiv O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n – da su roditelji u\u010denika i u\u010denica O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G. sakupili potpise za uvo\u0111enje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu i dopunu pritu\u017ebe, dostavljeni su: 1) zahtev U. r. koji \u017eele da im deca u\u010de rumunski jezik za uvo\u0111enje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u \u0161kolskoj 2013\/2014 godine sa potpisima roditelja u\u010denika O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G, kojim su tra\u017eili od \u0161kole da njihovoj deci omogu\u0107i da od 1. septembra 2013. godine poha\u0111aju nastavu iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture; 2) zahtev kojim je O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G. zatra\u017eila od podnosioca pritu\u017ebe da dostavi ta\u010dne podatke o roditeljima potpisnicima zahteva za uvo\u0111enje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, 4) obave\u0161tenje O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G. o rezultatima ankete sprovedene u ovoj \u0161koli; 5) zahtev za vanrednu kontrolu zakonitosti koji su podnosioci pritu\u017ebe uputili Republi\u010dkom prosvetnom inspektoru i 6) odgovor op\u0161tinske prosvetne inspekcije iz V. G.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju M. M, direktora O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je \u0161kola u septembru 2013. anketirala u\u010denike kako bi proverila njihovu zainteresovanost za izu\u010davanje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, 1.6.<\/strong> Na zahtev Poverenice za za\u0161titu ravnopravnosti, direktor O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G. dopunio je izja\u0161njenje dopisom br. 853 od 15. maja 2014. godine, u kojem je navedeno da nije tra\u017eio saglasnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja za uvo\u0111enje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, kao ni za uvo\u0111enje izbornog predmeta Vla\u0161ki jezik sa elementima nacionalne kulture. Istakao je da se rukovodio Stru\u010dnim uputstvom o formiranju odeljenja i na\u010dinu finansiranja u osnovnim i srednjim \u0161kolama , u kojem nije pomenuta obaveza direktora \u0161kole da tra\u017ei saglasnost, ukoliko nisu ispunjeni uslovi za formiranje grupe sa manjim brojem od 15 u\u010denika po razredu.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u pritu\u017ebu, priloge koje je dostavio podnosilac pritu\u017ebe, kao i izja\u0161njenja \u0161kole utvr\u0111eno je da je U. r. poslalo 5. septembra 2013. godine dopis O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G, kojim su zahtevali da se od \u0161kolske 2013\/2014 godine uvede nastava iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Uz zahtev su dostavljeni potpisi roditelja u\u010denika\/ca \u0161kole koji su zahtevali da njihova deca od 1. septembra 2013. godine poha\u0111aju nastavu iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Potpise su dostavili roditelji 36 dece, u\u010denika\/ca od 1-8 razreda.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u izja\u0161njenje, kao i uvidom u priloge koje je dostavio podnosilac pritu\u017ebe utvr\u0111eno je da je \u0161kola zatra\u017eila od podnosioca pritu\u017ebe da uredi zahtev, jer su potpisi roditelja u\u010denika sadr\u017eali nedostatke, odnosno, \u0161kola je utvrdila da zahtev sadr\u017ei potpise roditelja u\u010denika koji vi\u0161e ne poha\u0111aju ovu \u0161kolu, kao i roditelja koji su preminuli. Me\u0111utim, \u0161kola je u prvoj polovini septembra 2013. godine anketirala u\u010denike kako bi proverila njihovu zainteresovanost da izu\u010davaju izborni predmet Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Prema rezultatima ankete u prvom razredu prijavilo se 3 u\u010denika, drugom – 1 u\u010denik, tre\u0107em – 5 u\u010denika, \u010detvrtom – 5 u\u010denika, petom – 7 u\u010denika, \u0161estom – 4 u\u010denika, sedmom – 5 u\u010denika i u osmom razredu – 11 u\u010denika.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Utvr\u0111eno je da \u0161kola nije uvela izu\u010davanje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini, sa obrazlo\u017eenjem da se ni u jednom razredu nije izjasnilo najmanje 15 u\u010denika koji su zainteresovani za izu\u010davanje ovog izbornog predmeta. Tako\u0111e, direktor \u0161kole je, postupaju\u0107i u skladu sa Stru\u010dnim uputstvom o formiranju odeljenja i na\u010dinu finansiranja u osnovnim i srednjim \u0161kolama, odlu\u010dio da ne tra\u017ei saglasnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja za uvo\u0111enje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u razredima u kojima se prijavio nedovoljan broj u\u010denika, smatraju\u0107i da ga propisi na to ne obavezuju.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Uvidom u priloge koji su dostavljeni uz dopunu pritu\u017ebe, utvr\u0111eno je da je Udru\u017eenje roditelja koji \u017eele da im deca u\u010de rumunski jezik uputilo zahtev Republi\u010dkom prosvetnom inspektoru u vezi uvo\u0111enja izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u vi\u0161e \u0161kola sa teritorije \u0160kolske uprave Po\u017earevac, me\u0111u kojima je i O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja, Odeljenje za inspekcijske poslove u ustanovama pred\u0161kolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja i nauke dopisom br. 424-614-13\/2014-12 od 16. aprila 2014. godine obavestilo je podnosioca pritu\u017ebe da je prijava koja se odnosi na O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G. upu\u0107ena na dalju nadle\u017enost prosvetnoj inspektorki Op\u0161tinske uprave Veliko Gradi\u0161te. Prosvetna inspektorka Sanja Stojadinovi\u0107 iz Odeljenja za op\u0161tu upravu i javne slu\u017ebe Op\u0161tinske uprave op\u0161tine Veliko Gradi\u0161te, 15. aprila 2014. godine, dostavila je podnosiocu pritu\u017ebe obave\u0161tenje br. 614-4\/2014-02 o izvr\u0161enom nadzoru u O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G. Inspekcijskim nadzorom utvr\u0111eno je da je O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G, na zahtev \u0160kolske uprave iz Po\u017earevca, izvr\u0161ila anketiranje u\u010denika za u\u010denje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, ali da nije uvela ovaj izborni predmet, jer ne raspola\u017ee nastavnim kadrom, niti se za uvo\u0111enje ovog izbornog predmeta prijavio dovoljan broj u\u010denika po odeljenjima za formiranje grupe. Prosvetna inspektorka je nalo\u017eila \u0161koli da uklju\u010di Savet roditelja \u0161kole u postupak predlaganja izbornih predmeta, kao i da prilikom upisa u\u010denika u prvi razred za \u0161kolsku 2014\/2015 godinu, postupi u skladu sa \u010dl. 12. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju .<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, dokaze koji su prilo\u017eeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je me\u0111unarodnim i doma\u0107im propisima odre\u0111eno da je Republika Srbija u obavezi da pripadnicima nacionalnih manjina omogu\u0107i obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku ili dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Potvr\u0111ivanjem Okvirne konvencije Saveta Evrope za za\u0161titu nacionalnih manjina Republika Srbija se obavezala da stvara potrebne uslove kako bi pripadnici nacionalnih manjina o\u010duvali i razvijali svoju kulturu i sa\u010duvali neophodne elemente svog identiteta, naime, religiju, jezik, tradiciju i kulturno nasle\u0111e (\u010dl. 5), kao i da preduzme mere u oblasti obrazovanja i istra\u017eivanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i ve\u0107ine (\u010dl. 12).<\/p>\n 3.5.<\/strong> Zakonom o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima propisano je da, u pogledu obrazovanja, dr\u017eava preuzima obavezu da na teritoriji na kojoj su regionalni ili manjinski jezici u upotrebi, u skladu sa situacijom svakog od ovih jezika, i bez ikakvog ometanja u\u010denja zvani\u010dnog jezika, omogu\u0107i osnovno obrazovanje na odgovaraju\u0107em regionalnim ili manjinskom jeziku; obezbedi zna\u010dajan deo osnovnog obrazovanja na odgovaraju\u0107em regionalnom ili manjinskom jeziku ili obezbedi da u\u010denje odgovaraju\u0107eg regionalnog ili manjinskog jezika postane integralni deo nastavnog plana. Pored toga, propisano je da dr\u017eava mo\u017ee da primeni jednu od ove tri mere makar na one polaznike \u010dije porodice tako ne\u0161to zahtevaju, a \u010diji se broj smatra dovoljnim.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Odredbama \u010dl. 79. propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izra\u017eavanje, \u010duvanje, negovanje, razvijanje i javno izra\u017eavanje nacionalne, etni\u010dke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na kori\u0161\u0107enje svog jezika i pisma; da u sredinama gde \u010dine zna\u010dajnu populaciju, dr\u017eavni organi, organizacije kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na \u0161kolovanje na svom jeziku u dr\u017eavnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde \u010dine zna\u010dajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obave\u0161tavanje na svom jeziku, uklju\u010duju\u0107i i pravo na izra\u017eavanje, primanje, slanje i razmenu obave\u0161tenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obave\u0161tavanja, u skladu sa zakonom.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Tako\u0111e, zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isklju\u010diti ih iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke, verske ili polne pripadnosti, fizi\u010dkih i psihi\u010dkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politi\u010dkog opredeljenja i podsticanje ili nespre\u010davanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvr\u0111enim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven na\u010din, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propu\u0161tanje \u010dinjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povla\u0111ivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju. Odredbom \u010dl. 9. ovog zakona propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, dok se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku. Izuzetno, mo\u017ee da se ostvaruje i dvojezi\u010dno ili na srpskom jeziku.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, dok se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika. Odredbom \u010dl. 12. st. 3. ovog zakona propisano je da \u0161kola mo\u017ee da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno i za manje od 15 u\u010denika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za poslove obrazovanja. Me\u0111utim, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za u\u010denike pripadnike nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Odredbama Zakona o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama pred\u0161kolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja, da je dr\u017eava du\u017ena da stvori uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a da je, dok ih ne obezbedi, du\u017ena da obezbedi dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture pripadnika nacionalne manjine. Dalje je propisano da se za ostvarivanje ovog prava mo\u017ee propisati odre\u0111eni minimalni broj u\u010denika, s tim da taj broj mo\u017ee biti manji od minimalnog broja u\u010denika koji je zakonom propisan za obezbe\u0111enje odgovaraju\u0107ih oblika nastave i obrazovanja.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Pravilnikom o nastavnom planu za prvi, drugi, tre\u0107i i \u010detvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za tre\u0107i razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i Pravilnikom o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja propisan je nastavni plan za u\u010denike od prvog do osmog razreda osnovne \u0161kole koji sadr\u017ei spisak obaveznih i izbornih nastavnih predmeta. Oba pravilnika propisuju da je \u0161kola du\u017ena da sa liste izbornih predmeta, pored obaveznih izbornih predmeta, ponudi jo\u0161 tri ili \u010detiri izborna, od kojih u\u010denik bira jedan predmet po svojim sklonostima. Me\u0111u izbornim nastavnim predmetima koje je \u0161kola du\u017ena da ponudi nalazi se i Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Stru\u010dnim uputstvom o formiranju odeljenja i na\u010dinu finansiranja u osnovnim i srednjim \u0161kolama za \u0161kolsku 2013\/2014 godinu bli\u017ee se ure\u0111uje na\u010din formiranja odeljenja i propisuje da broj u\u010denika za izborni predmet ne mo\u017ee biti manji od 15 u\u010denika po grupi, da je broj grupa odre\u0111en brojem odeljenja i da je za grupu sa manjim brojem od 15 u\u010denika po razredu potrebna saglasnost ministra nadle\u017enog za poslove obrazovanja. Tako\u0111e, propisano je da se \u0161kola za priznavanje manjeg, odnosno ve\u0107eg broja u\u010denika u odeljenju od propisanog, uz obrazlo\u017eenje, obra\u0107a ministarstvu preko nadle\u017ene \u0161kolske uprave.<\/p>\n Analiza dokaza dostavljenih uz pritu\u017ebu i izja\u0161njenje sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.13.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu sadr\u017einu pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju, zadatak Poverenice bio je da utvrdi da li je O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G. diskriminisala u\u010denike rumunske nacionalnosti na osnovu njihove nacionalne pripadnosti, u pogledu mogu\u0107nosti da \u0161kolske 2013\/2014 godine poha\u0111aju nastavu iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Nesporno je da je O\u0160 \u201eI. L. R.” iz V. G. anketirala u\u010denike kako bi proverila njihovu zainetresovanost da izu\u010davaju izborni predmet Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Rezultati ankete pokazali su da se ni u jednom odeljenju nije izjasnio dovoljan broj (najmanje 15) u\u010denika koji su bili zainteresovani da izu\u010davaju ovaj izborni predmet. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je propisano da broj u\u010denika za izborni predmet ne mo\u017ee da bude manji od 15 u\u010denika po grupi. Tako\u0111e, propisano je da je za grupu sa manjim brojem od 15 u\u010denika po razredu potrebna saglasnost ministra nadle\u017enog za poslove obrazovanja. Ova odredba podrazumeva da \u0161kola samostalno odlu\u010duje da li \u0107e u konkretnom slu\u010daju da zatra\u017ei saglasnost ministarstva. Poverenica napominje da ovakva odluka \u0161kole ne zavisi samo od broja prijavljenih u\u010denika, ve\u0107 i od materijalnih, pedago\u0161kih i organizacionih uslova koje \u0161kola poseduje i koji bi joj u konkretnom slu\u010daju olak\u0161ali ili ote\u017eali uvo\u0111enje izbornog predmeta za manji broj u\u010denika od propisanog.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu da nije postojala dovoljna zainteresovanost u\u010denika i u\u010denica za poha\u0111anje nastave iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, mo\u017ee se konstatovati da je odluka \u0161kole da ne organizuje nastavu iz ovog izbornog predmeta opravdana.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti izra\u017eava nadu da \u0107e \u0161kola, osim anketiranja dece koja upisuju prvi razred \u0161kolske 2014\/2015 godine, anketirati i u\u010denike\/ce ostalih razreda kako bi proverila zainteresovanost za izu\u010davanje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Naime, pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje na maternjem jeziku, u sklopu sa drugim manjinskim pravima, poma\u017ee o\u010duvanju nacionalnog identiteta i spre\u010davanju asimilacije pripadnika nacionalne manjine. Istovremeno, proces obrazovanja i vaspitanja nosi potencijal ja\u010danja me\u0111usobnog po\u0161tovanja i razumevanja razli\u010ditih zajednica unutar jednog dru\u0161tva. Pravo o\u010duvanja kolektivnog identiteta pomo\u0107u obrazovanja na jeziku manjine, mora da bude uravnote\u017eeno sa potrebom integrisanja i u\u010de\u0161\u0107a u \u0161iroj dr\u017eavnoj zajednici. Cilj obrazovanja i vaspitanja, pored sticanja kvalitetnih znanja i sposobnosti neophodnih za li\u010dno ostvarenje i aktivan rad i \u017eivot u zajednici, jeste i po\u0161tovanje ravnopravnosti, unapre\u0111ivanje tolerancije i uva\u017eavanje razli\u010ditosti. S tim u vezi, Poverenica ukazuje da su proteklih godina sprovedena istra\u017eivanja o zna\u010daju u\u010denja maternjeg jezika za pripadnike nacionalnih manjina tokom \u0161kolovanja u osnovnim i srednjim \u0161kolama. U skladu sa tim, istaknuto je da je u\u010denje manjinskog jezika veoma va\u017eno za pojedince i grupe, naro\u010dito za pripadnike nacionalnih manjina, ali i za ve\u0107inski narod. Naime, kvalitetno obrazovanje se zasniva na ja\u010danju snaga, a najve\u0107a snaga koju poseduju u\u010denici prilikom upisivanja u \u0161kolu, jeste jezik koji su nau\u010dili kod ku\u0107e. Zapravo, na ovom jeziku oni su komunicirali sa \u010dlanovima svoje porodice i on predstavlja na\u010din da izraze i predstave sebe. Za decu \u010diji je maternji jezik druga\u010diji od ve\u0107inskog jezika, sistem obrazovanja koji uklju\u010duje i njihov maternji jezik, sadr\u017ei veoma zna\u010dajne dobiti, odnosno, omogu\u0107ava im da u \u0161koli nastave proces u\u010denja jezika koji su zapo\u010deli kod ku\u0107e. Stoga, posmatrano sa sociolo\u0161kog aspekta, u\u010denje maternjeg jezika pripadnika nacionalnih manjina zna\u010dajno je i za pripadnike nacionalnih manjina i za ve\u0107inski narod, jer omogu\u0107ava manjinskim grupama da razumeju svoju kulturu i istoriju, kao i da izgrade svoje kapacitete kao budu\u0107i edukovani gra\u0111ani. U tom slu\u010daju, takav sistem edukacije obezbedio bi bolje multikulturalno razumevanje, kao i \u010duvanje jezi\u010dkog bogatstva jednog dru\u0161tva i pove\u0107avanje njegovih sposobnosti da bude vi\u0161ejezi\u010dno.<\/p>\n
\n– da su, tokom anketiranja za uvo\u0111enje ovog izbornog predmeta, deca izrazila \u017eelju da izu\u010davaju rumunski jezik, ali im \u0161kola to nije omogu\u0107ila.<\/p>\n
\n\u2013 da je rezultat ankete bio takav da se u prvom razredu prijavilo 3 u\u010denika, drugom – 1 u\u010denik, tre\u0107em – 5 u\u010denika, \u010detvrtom – 5 u\u010denika, petom – 7 u\u010denika, \u0161estom – 4 u\u010denika, sedmom – 5 u\u010denika i u osmom razredu – 11 u\u010denika.
\n\u2013 da je propisano da broj u\u010denika za izborni predmet ne mo\u017ee biti manji od 15 u\u010denika po grupi, a da je za grupu sa manjim brojem od 15 u\u010denika po razredu potrebna saglasnost ministra,
\n\u2013 da se, imaju\u0107i u vidu relevantne propise, nije prijavio dovoljan broj u\u010denika za izu\u010davanje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture,
\n\u2013 da \u0161kola nema saznanja o tome koliko dece rumunske nacionalnosti poha\u0111a nastavu, s obzirom da nije tra\u017eila od roditelja da se izjasne o nacionalnoj pripadnosti,
\n\u2013 da je u \u0161koli u toku upis dece u prvi razred \u0161kolske 2014\/2015 godine, te se njihovi roditelji prilikom popunjavanja Protokola za upis anketiraju o zainteresovanosti da njihovo dete poha\u0111a nastavu iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba udru\u017eenja roditelja protiv O\u0160 I. L. R. u V. G. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n