<\/p>\n
Javno preduze\u0107e Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a nije preduzelo mere iz svoje nadle\u017enosti kako bi se sproveli odgovaraju\u0107i radovi na pravilnom obaranju i prilago\u0111avanju ivi\u010dnjaka za bezbedno savladavanje visinske razlike izme\u0111u trotoara i kolovoza u ulicama Ratka Vuki\u0107evi\u0107a, Bulevar Somborska i Bulevar Medijana u Ni\u0161u, u skladu sa tehni\u010dkim standardima pristupa\u010dnosti, \u010dime je izvr\u0161ilo diskriminaciju osoba sa invaliditetom, posebno onih koje koriste invalidska kolica, na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva \u2013 invaliditeta, zabranjenu \u010dl. 17. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije i \u010dl. 13. st. 1. i 4. i \u010dl. 16. st. 1. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dl. 33. st. 1. ta\u010d. 1. i \u010dl. 39. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje Javnom preduze\u0107u Direkciji za izgradnju grada Ni\u0161a<\/p>\n
<\/p>\n
PREPORUKU<\/strong><\/span><\/h2>\n <\/p>\n
1.<\/strong> Javno preduze\u0107e Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a preduze\u0107e sve neophodne mere u cilju sprovo\u0111enja radova na pravilnom obaranju i prilago\u0111avanju ivi\u010dnjaka za bezbedno savladavanje visinske razlike izme\u0111u trotoara i kolovoza u ulicama Ratka Vuki\u0107evi\u0107a, Bulevar Somborska i Bulevar Medijana u Ni\u0161u, u skladu sa tehni\u010dkim standardima pristupa\u010dnosti, kako bi se osobama sa invaliditetom koja za kretanje koriste kolica omogu\u0107ilo nesmetano kretanje i kori\u0161\u0107enje javnih povr\u0161ina.<\/p>\n2.<\/strong> Javno preduze\u0107e Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a obavesti\u0107e Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\nO b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\nPoverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebama se 15. juna 2012. godine obratio Odbor za ljudska prava iz Ni\u0161a, u ime i uz saglasnost Centra za samostalni \u017eivot invalida Ni\u0161, Udru\u017eenja paraplegi\u010dara Ni\u0161avskog okruga, Ni\u0161kog udru\u017eenja studenata sa hendikepom, Udru\u017eenja distrofi\u010dara Ni\u0161a i Dru\u0161tva obolelih od cerebralne i de\u010dije paralize Ni\u0161, navode\u0107i da su nepostupanjem Javnog preduze\u0107a Direkcije za izgradnju grada Ni\u0161a, odnosno, neprilago\u0111avanjem ivi\u010dnjaka u ulici Ratka Vuki\u0107evi\u0107a, Bulevar Somborska i Bulevar Medijana u Ni\u0161u, diskriminisane osobe sa invaliditetom, posebno one koje koriste invalidska kolica.<\/p>\n
U pritu\u017ebama je, pored ostalog, navedeno:<\/p>\n
– da prilikom rekonstrukcije ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a, odnosno, izgradnje Bulevara Medijana i Bulevara Somborska u Ni\u0161u nisu ispo\u0161tovane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem starih, dece, hendikepiranih i invalidnih lica koji je bio na snazi u vreme rekonstrukcije, odnosno, izgradnje ovih ulica,<\/p>\n
– da u ovim ulicama nisu oboreni ivi\u010dnjaci, niti postavljeni zako\u0161eni ivi\u010dnjaci za savladavanje visinske razlike izme\u0111u kolovoza i trotoara, \u010dime je osobama sa invaliditetom onemogu\u0107en jednak pristup javnim povr\u0161inama, te je na taj na\u010din, izvr\u0161ena diskriminacija osoba sa invaliditetom, zabranjena Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom,<\/p>\n
– da je ulica Ratka Vuki\u0107evi\u0107a veoma prometna ulica u Ni\u0161u, s obzirom da je u neposrednoj blizini parka \u201e\u010cair”, te da se u njoj nalazi filijala Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje,<\/p>\n
– da je Bulevar Medijana u Ni\u0161u novosagra\u0111ena ulica du\u017eine 730 metara, koja je pu\u0161tena u saobra\u0107aj krajem 2011. godine,<\/p>\n
– da su ivi\u010dnjaci trotoara u Bulevaru Somborska u Ni\u0161u oboreni, ali da to nije ura\u0111eno ispravno, odnosno, da savladavanje visinske razlike izme\u0111u trotoara i kolovoza nije bezbedno za osobe sa invaliditetom, s obzirom da je i nakon obaranja ivi\u010dnjaka ostala visinska razlika od nekoliko centimetara u odnosu kolovoz \u2013 trotoar,<\/p>\n
– da su podnosioci pritu\u017ebe u vi\u0161e navrata apelovali na nadle\u017ene u gradu Ni\u0161u da makar novosagra\u0111eni objekti u javnoj upotrebi budu u skladu sa relevantnim propisima koji se odnose na pristupa\u010dnost.<\/p>\n
Uz pritu\u017ebe su podnete fotografije ulica na koje se pritu\u017ebe odnose. Tako\u0111e, 26. juna 2012. godine, podnosioci pritu\u017ebi su Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti dostavili kao dokaz tekst \u201eGodi\u0161nja konferencija za novinare – zna\u010dajni rezultati” od 30. decembra 2011. godine, koji je objavljen na zvani\u010dnoj internet stranici Javnog preduze\u0107a Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a. U tekstu se citira izjava izvr\u0161nog direktora ovog preduze\u0107a B. J. koji, izme\u0111u ostalog, navodi da je Direkcija realizovala veoma ozbiljan gra\u0111evinski posao sredstvima iz NIP-a Republike Srbije \u201eu iznosu od rekordnih milijardu dinara, a na osnovu projekata koji su definisali stru\u010dnjaci Direkcije za izgradnju grada Ni\u0161a (Somborski bulevar, Bulevar Medijana (…)”.<\/p>\n
Pored toga, podnosioci pritu\u017ebe dostavili su 17. jula 2012. godine dopunu pritu\u017ebe koja se odnosi na nepristupa\u010dnost ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a u kojoj navode da su od momenta podno\u0161enja pritu\u017ebe u ovoj ulici sprovedeni odre\u0111eni radovi u cilju prilago\u0111avanja, odnosno, obaranja ivi\u010dnjaka. Naime, u dopuni pritu\u017ebe se isti\u010de da su na raskrsnici ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i ulice Devete brigade, kao i na pe\u0161a\u010dkom prelazu na kraju ulice, ivi\u010dnjaci oboreni i da su pristupa\u010dni i funkcionalni za kori\u0161\u0107enje osobama sa invaliditetom, ali da na kru\u017enom toku koji spaja \u010detiri ulice sa ulicom Ratka Vuki\u0107evi\u0107a nisu ispo\u0161tovani relevantni propisi vezani za prilago\u0111avanje ivi\u010dnjaka, te da ovaj deo ulice nije bezbedan za kori\u0161\u0107enje osobama sa invaliditetom, jer je \u0161irina ivi\u010dnjaka izme\u0111u 80 i 85 centimetara. U prilogu dopune pritu\u017ebe podnosioci su dostavili fotografije ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a od 16. jula 2012. godine.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa su u toku postupka pribavljena izja\u0161njenja Javnog preduze\u0107a Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a, u kojima se navodi slede\u0107e:<\/p>\n
– da su radovi na rekonstrukciji ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a sprovedeni na osnovu ugovora koji je zaklju\u010den izme\u0111u Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja kao investitora, grada Ni\u0161a kao suinvestitora i \u201eM. G.” d. o. o. iz N. kao izvo\u0111a\u010da radova, te da su radovi izvedeni na osnovu re\u0161enja o gra\u0111evinskoj dozvoli koje je izdala Uprava za planiranje i izgradnju grada Ni\u0161a,
\n– da je nakon prijave radova, rekonstrukcija otpo\u010dela 21. novembra 2011. godine i da je direktor Javnog preduze\u0107a Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a odredio M. M. za nadzornog organa u ovim radovima,
\n– da je nadzorni organ, tokom izvo\u0111enja radova, utvrdio da glavnim gra\u0111evinskim projektom za raskrsnicu ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i ulica Sestara Bakovi\u0107, Tome Roksandi\u0107a, Filipa Vi\u0161nji\u0107a i U\u010ditelj Miline nije planirano postavljanje rampi koje bi omogu\u0107ile kretanje osoba sa invaliditetom,
\n– da je nadzorni organ 19. maja 2012. godine, upisom u gra\u0111evinski dnevnik, zatra\u017eio od izvo\u0111a\u010da radova da na raskrsnici ulica Devete brigade i Ratka Vuki\u0107evi\u0107a izvr\u0161i ru\u0161enje ivi\u010dnjaka na levoj i desnoj strani i postavi rampe za prelaz osoba sa invaliditetom,
\n– da je izvo\u0111a\u010d radova 21. maja 2012. godine, postupio po nalogu nadzornog organa, kada su i okon\u010dani radovi na rekonstrukciji ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a,
\n– da Javno preduze\u0107e Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a nije nadle\u017eno za pra\u0107enje izgradnje Bulevara Medijana i Bulevara Somborska u Ni\u0161u i da ne vr\u0161i stru\u010dni nadzor nad izvo\u0111enjem radova, te da stoga ne mo\u017ee da se izjasni na navode pritu\u017ebe koje se odnose na pristupa\u010dnost Bulevara Medijana i Bulevara Somborska,
\n– da se izgradnja Bulevara Medijana i Bulevara Somborska finansira zajedni\u010dkim sredstvima investitora Republike Srbije, preko Nacionalnog investicionog plana i grada Ni\u0161a, kao korisnika sredstava, te da stru\u010dni nadzor nad izvo\u0111enjem radova u ovim bulevarima vr\u0161i \u201eN. p.” d. o. o. iz N. kome treba dostaviti pritu\u017ebe sa zahtevima za izja\u0161njenje u ovim predmetima.<\/p>\n
U prilogu izja\u0161njenja Javnog preduze\u0107a Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a dostavljeni su slede\u0107i dokazi: kopija ugovora o izvo\u0111enju radova i kopija re\u0161enja o gra\u0111evinskoj dozvoli za radove na rekonstrukciji ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a; kopije prijava radova, re\u0161enja o odre\u0111ivanju nadzornog organa i odgovornog izvo\u0111a\u010da radova i listovi gra\u0111evinskog dnevnika o po\u010detku izvo\u0111enja radova sa upisom naloga za postavljanje rampi za osobe sa invaliditetom u ulici Ratka Vuki\u0107evi\u0107a.<\/p>\n
Odlukom o osnivanju Javnog preduze\u0107a Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a propisuje se da je osniva\u010d ovog preduze\u0107a grad Ni\u0161, pa je Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti obavestila dopisom br. 262\/2012 od 1. jula 2012. godine grad Ni\u0161 o sadr\u017eaju podnetih pritu\u017ebi i pokrenutim postupcima, ali nije sprovela postupak protiv grada Ni\u0161a, imaju\u0107i u vidu specifi\u010dnu delatnost JP Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a, u \u010dijoj je isklju\u010divoj nadle\u017enosti ovo pitanje.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je jedinstven postupak, saglasno \u010dl. 117. Zakona o op\u0161tem upravnom postupku , u vezi sa \u010dl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti.<\/p>\n
Poverenica je analizirala sve navode sadr\u017eane u pritu\u017ebi i izja\u0161njenju, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n
U toku postupka utvr\u0111eno je da su tokom 2011. i 2012. godine sprovo\u0111eni radovi na rekonstrukciji ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a, odnosno, izgradnji Bulevara Medijana i Bulevara Somborska u Ni\u0161u, te da je tokom vr\u0161enja nadzora nad rekonstrukcijom ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a u Ni\u0161u, nadzorni organ utvrdio da glavni gra\u0111evinski projekat za raskrsnicu ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i ulica Sestara Bakovi\u0107, Tome Roksandi\u0107a, Filipa Vi\u0161nji\u0107a i U\u010ditelj Miline nije sadr\u017eavao elemente pristupa\u010dnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom na ovoj raskrsnici. Tako\u0111e, uvidom u dopunu pritu\u017ebe i izja\u0161njenje, utvr\u0111eno je da je naknadno, po nalogu nadzornog organa, izvr\u0161eno ru\u0161enje ivi\u010dnjaka na levoj i desnoj strani raskrsnice ulica Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i Devete brigade, te da je ovaj deo ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a pristupa\u010dan za kori\u0161\u0107enje osobama sa invaliditetom.<\/p>\n
Potrebno je napomenuti da je Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti nezavisni dr\u017eavni organ u \u010dijoj je nadle\u017enosti, izme\u0111u ostalog, da sprovodi postupak po pritu\u017ebama koje se odnose na akte diskriminacije, pa je zbog toga predmet analize u ovom postupku ograni\u010den isklju\u010divo na utvr\u0111ivanje \u010dinjenice da li osobe sa invaliditetom mogu bezbedno da se kre\u0107u ovim javnim povr\u0161inama. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti se, stoga, nije upu\u0161tala u proveru ispunjenosti tehni\u010dkih standarda pristupa\u010dnosti u ovim ulicama, za \u010diju kontrolu su nadle\u017eni drugi dr\u017eavni organi i institucije.<\/p>\n
U cilju pravilnog utvr\u0111ivanja \u010dinjeni\u010dnog stanja, dve predstavnice Stru\u010dne slu\u017ebe Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti su 7. avgusta 2012. godine izvr\u0161ile uvi\u0111aj, odnosno, posetile su ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a, Bulevar Medijana i Bulevar Somborska u Ni\u0161u. Uvi\u0111aju u ulici Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i Bulevaru Somborska prisustvovao je P. R, \u010dlan U. d. N. i korisnik invalidskih kolica, koji je poku\u0161ao da se kre\u0107e ovim ulicama i savlada visinske razlike izme\u0111u trotoara i kolovoza.<\/p>\n
Uvi\u0111ajem u ulici Ratka Vuki\u0107evi\u0107a u Ni\u0161u utvr\u0111eno je da je na kraju ove ulice izgra\u0111en kru\u017eni tok koji spaja ulice Sestara Bakovi\u0107, Tome Roksandi\u0107a, Filipa Vi\u0161nji\u0107a i U\u010ditelj Miline sa ulicom Ratka Vuki\u0107evi\u0107a, da se u ovoj ulici nalazi Osnovna \u0161kola \u201eRatko Vuki\u0107evi\u0107” i filijala Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje, te da postoji nekoliko pe\u0161a\u010dkih prelaza sa naknadno oborenim ivi\u010dnjacima. Predstavnice Stru\u010dne slu\u017ebe utvrdile su da je osobama sa invaliditetom, na vi\u0161e delova ove ulice, ote\u017eano ili onemogu\u0107eno savladavanje visinske razlike izme\u0111u trotoara i kolovoza, uprkos oborenim ivi\u010dnjacima trotoara. Na primer, na mestu gde je oboren ivi\u010dnjak trotoara (ugao ulica Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i Sestara Bakovi\u0107) nalazi se rupa u koju lako upadaju invalidska kolica i ote\u017eano se osloba\u0111aju, zatim, na trotoaru ka pe\u0161a\u010dkom prelazu (ulaz u ulicu Filipa Vi\u0161nji\u0107a) prolaz za invalidska kolica je nedovoljno \u0161irok i osobe sa invaliditetom ne mogu da na ovom mestu pre\u0111u na drugu stranu ulice. Tako\u0111e, uo\u010deno je da je na pojedinim prelazima trotoar primetno vi\u0161i od nivoa kolovoza, te je korisniku invalidskih kolica, prisutnom na uvi\u0111aju, takav nagib izazvao rizi\u010dno podizanje i krivljenje to\u010dkova motornih kolica.<\/p>\n
Uvi\u0111ajem u Bulevaru Somborska utvr\u0111eno je da je u pitanju novoizgra\u0111eni, duga\u010dki bulevar sa veoma visokim ivi\u010dnjacima du\u017e cele ulice, da se mo\u017ee konstatovati da je ivi\u010dnjak na delovima trotoara naknadno se\u010den i uklanjan, te da jo\u0161 uvek nije okon\u010dan postupak prilago\u0111avanja delova trotoara \u010diji su ivi\u010dnjaci oboreni. Primetno je da osobe sa invaliditetom trenutno ne mogu da se kre\u0107u trotoarom ovog bulevara, ve\u0107 su primorani da za kretanje koriste kolovoz. Naime, na nekim delovima se\u010denog trotoara nalazi se kamenje, a znatna je i visinska razlika izme\u0111u ivice ise\u010denog trotoara i nastavka trotoara, zatim, na odre\u0111enim mestima na kojima je ivi\u010dnjak prilago\u0111avan i smanjivan, uo\u010dljiva je kosina, ali su ti ivi\u010dnjaci i dalje visoki i nebezbedni za kretanje osoba sa invaliditetom. \u0160to se ti\u010de kru\u017enog toka, koji je izgra\u0111en na delu ovog bulevara, utvr\u0111eno je da ni na jednom mestu nisu oboreni ivi\u010dnjaci trotoara, a ista situacija je i na prolazu kroz pe\u0161a\u010dko ostrvo u sredini kolovoza ovog kru\u017enog toka. Tako\u0111e, na nekim delovima trotoara, \u0161irina ise\u010denog dela je nedovoljno \u0161iroka za prolaz invalidskih kolica. Nadalje, korisnik invalidskih kolica koji je bio prisutan na uvi\u0111aju, vi\u0161e puta je izjavio da uo\u010dava nagibe, od ivice ka nastavku trotoara, koji mu ote\u017eavaju bezbedno kretanje. Konstatovano je, tako\u0111e, da \u0107e nakon okon\u010danja prilago\u0111avanja trotoara na ovom bulevaru, biti i delova trotoara na kojima \u0107e bezbedno kretanje i prelazak osobama sa invaliditetom biti omogu\u0107eno.<\/p>\n
Bulevar Medijana je, tako\u0111e, novoizgra\u0111en ni\u0161ki bulevar u kojem se nalazi nekoliko poznatih trgovinskih lanaca. Predstavnice Stru\u010dne slu\u017ebe Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti utvrdile su da je ovaj bulevar nepristupa\u010dan osobama sa invaliditetom, jer ivi\u010dnjaci nisu oboreni du\u017e trotoara, ka pe\u0161a\u010dkim prelazima i na pe\u0161a\u010dkim ostrvima. Tako\u0111e, uo\u010dljivo je da su ivi\u010dnjaci trotoara u ovoj ulici veoma visoki, nalik stepenicima.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom , \u010diji je cilj da se unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva . Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupa\u010dnost fizi\u010dkog okru\u017eenja, ravnopravno sa drugima, u cilju samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a osoba sa invaliditetom u svim sferama \u017eivota. Te mere, izme\u0111u ostalog, uklju\u010duju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili ote\u017eavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru. Republika Srbija se, tako\u0111e, obavezala da \u0107e preduzeti odgovaraju\u0107e mere da utvrdi, promovi\u0161e i prati minimalne standarde i smernice za pristupa\u010dnost objekata i usluga koje su otvorene, odnosno, koje stoje na raspolaganju javnosti .<\/p>\n
Od posebnog zna\u010daja za prava osoba sa invaliditetom su Standardna pravila UN o izjedna\u010davanju mogu\u0107nosti za osobe sa invaliditetom iz 1993. godine koje je Republika Srbija prihvatila 1995. godine. Iako ova pravila nisu pravno obavezuju\u0107a, postoji moralna i politi\u010dka obaveza dr\u017eava \u010dlanica UN da ih sprovode. Svrha standardnih pravila je da obezbede da osobe sa invaliditetom u\u017eivaju ista prava i obaveze kao i ostali \u010dlanovi dru\u0161tva, u \u010demu poseban zna\u010daj ima i pristupa\u010dnost fizi\u010dkog okru\u017eenja. Naime, da bi se postigla pristupa\u010dnost potrebno je da se projektovanje i izgradnja fizi\u010dkog okru\u017eenja planiraju od po\u010detka samog procesa uz konsultacije organizacija osoba sa invaliditetom u inicijalnoj fazi planiranja, odnosno, u fazi planiranja i izgradnje javnih objekata u lokalnim zajednicama .<\/p>\n
Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta .<\/p>\n
Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dl. 17. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi, kao i javnim povr\u0161inama (parkovi, trgovi, ulice, pe\u0161a\u010dki prelazi i druge javne saobra\u0107ajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira du\u017enost nadle\u017enih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili ote\u017eavaju pristup objektima i povr\u0161inama u javnoj upotrebi, \u0161to je samo jedan od elemenata \u0161ireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogu\u0107nosti da u\u017eivaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. \u010clanom 26. st. 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota, dok je st. 2. odre\u0111eno da se na\u010din ostvarivanja i za\u0161tita prava osoba sa invaliditetom ure\u0111uje posebnim zakonom.<\/p>\n
Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom , pored toga \u0161to ure\u0111uje op\u0161ti re\u017eim zabrane diskriminacije po osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slu\u010daj diskriminacije u vezi sa pru\u017eanjem usluga i kori\u0161\u0107enjem objekata i povr\u0161ina. Naime, \u010dl. 13. st. 1 izri\u010dito je zabranjena diskriminacija po osnovu invaliditeta u pogledu pristupa javnim povr\u0161inama, u koje, prema odredbi iz st. 4. spadaju i pe\u0161a\u010dki prelazi i druge javne saobra\u0107ajnice. Pored toga, \u010dl. 16. ovog zakona propisano je da su vlasnik objekta u javnoj upotrebi, kao i javno preduze\u0107e nadle\u017eno za odr\u017eavanje javnih povr\u0161ina, du\u017eni da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno, javnoj povr\u0161ini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta. Nadalje, \u010dl. 33. propisana je zakonska obaveza jedinica lokalne samouprave da preduzmu mere s ciljem da se fizi\u010dka sredina, zgrade, javne povr\u0161ine i prevoz u\u010dine pristupa\u010dnim osobama sa invaliditetom.<\/p>\n
Strategijom unapre\u0111enja polo\u017eaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji ustanovljeni su planovi aktivnosti svih dru\u0161tvenih aktera u Republici Srbiji. Ciljevi Strategije ustanovljeni su za period od 2007-2015. godine, te poseban cilj 13. nala\u017ee da se obezbedi da svi novi javni i objekti otvoreni za javnost, saobra\u0107ajna infrastruktura i objekti u funkciji javnog prevoza putnika u svim granama saobra\u0107aja, budu pristupa\u010dni za osobe sa invaliditetom. Jedna od mera za ostvarenje ovog cilja je dosledno primenjivanje propisa koji predvi\u0111aju obaveznu primenu standarda pristupa\u010dnosti, vr\u0161enje nadzora nad primenom tih propisa i izricanje sankcija prekr\u0161iocima. Tako\u0111e, posebnim ciljem 14. ove Strategije nalo\u017eena je, izme\u0111u ostalog, postepena i kontinuirana adaptacija postoje\u0107ih javnih objekata i saobra\u0107ajne infrastrukture, kako bi postali pristupa\u010dni za osobe sa invaliditetom.<\/p>\n
Propis koji bli\u017ee utvr\u0111uje tehni\u010dke standarde pristupa\u010dnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom je Pravilnik o tehni\u010dkim standardima pristupa\u010dnosti . Ovim pravilnikom se vrlo jasno i detaljno propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za osobe sa invaliditetom u prostoru i elementi pristupa\u010dnosti javnog saobra\u0107aja. Tako su \u010dl. 7. ovog pravilnika propisani standardi za rampe za pe\u0161ake i invalidska kolica za savladavanje visinskih razlika do 76 cm, dok su \u010dl. 32, 33. i 35. propisani standardi pristupa\u010dnosti za trotoare, pe\u0161a\u010dke staze i pe\u0161a\u010dke prelaze. Navedeni standardi se odnose na \u0161irinu, nagibe i kvalitet povr\u0161ine rampi, prolaza i zako\u0161enih ivi\u010dnjaka.<\/p>\n
Odlukom o osnivanju Javnog preduze\u0107a Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a, Direkcija obavlja poslove koji se, izme\u0111u ostalog, odnose na ure\u0111enje i odr\u017eavanje ulica i saobra\u0107ajnica, i u okviru ove delatnosti Direkcija mo\u017ee da ru\u0161i i razbija objekte, gradi saobra\u0107ajnice (puteve, ulice i druge saobra\u0107ajnice, biciklisti\u010dke i pe\u0161a\u010dke staze), te mo\u017ee obavljati i delatnosti vezane za projektovanje gra\u0111evinskih i drugih objekata, ostale arhitektonske i in\u017eenjerske aktivnosti i pru\u017eanje tehni\u010dkih saveta.<\/p>\n
Imaju\u0107i u vidu navedenu odluku i delatnost Javnog preduze\u0107a Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a (u daljem tekstu: Direkcija), kao i \u010dl. 16. st. 1. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, jasno je da je obaveza Direkcije da, kao javno preduze\u0107e nadle\u017eno za odr\u017eavanje javnih povr\u0161ina, obezbedi pristup ulicama u Ni\u0161u svim osobama sa invaliditetom. Imaju\u0107i to u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da se ne mogu prihvatiti navodi iz izja\u0161njenja Direkcije da ovo preduze\u0107e nema nadle\u017enost po pitanju pristupa\u010dnosti Bulevara Somborska i Bulevara Medijana osobama sa invaliditetom, jer nije vr\u0161ilo nadzor nad izgradnjom ovih ulica.<\/p>\n
Prilikom sagledavanja okolnosti slu\u010daja, uvidom u pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti posebno je cenila okolnost da su sve ulice na koje se pritu\u017ebe odnose novoizgra\u0111ene, odnosno, rekonstruisane, te da su za projekat izgradnje vi\u0161e objekata i saobra\u0107ajnica, me\u0111u kojima su Bulevar Somborska i Bulevar Medijana u Ni\u0161u, utro\u0161ena znatna nov\u010dana sredstva.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da pristupa\u010dnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za jednako u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota. Nesprovo\u0111enjem radova na obaranju ivi\u010dnjaka u Bulevaru Medijana, osobama sa invaliditetom je u potpunosti onemogu\u0107eno da se kre\u0107u ovom ulicom, pristupe svom ili tu\u0111em mestu stanovanja, posete trgovinske lance i nesmetano koriste ovu ulicu kao i sve druge osobe bez invaliditeta. Time se osobe sa invaliditetom dovode u situaciju nemo\u0107i, bez prava na samostalan \u017eivot i slobodu kretanja izabranim javnim povr\u0161inama.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de pristupa\u010dnosti ulica Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i Bulevara Somborska u Ni\u0161u, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je nastojanja da se u ovim ulicama obore ivi\u010dnjaci i na\u010dine prolazi za osobe sa invaliditetom, me\u0111utim, potrebno je napomenuti da je obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti ulica izuzetno ozbiljan i va\u017ean zadatak, koji nije samo tehni\u010dki problem, ve\u0107 i na\u010din za ostvarenje ravnopravnog polo\u017eaja osoba sa invaliditetom, te mu se stoga ne sme pri\u0107i povr\u0161no i bez neophodne pa\u017enje. Nedopustivo je da prolazi, nakon obaranja ivi\u010dnjaka, ne budu bezbedni, da se u njima nalaze rupe, da su nedovoljno \u0161iroki za prolaz invalidskih kolica, te da na bilo koji na\u010din onemogu\u0107avaju, odnosno, ote\u017eavaju kretanje osoba sa invaliditetom. Nepravilno obaranje ivi\u010dnjaka u ulici Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i na Bulevaru Somborska, pored diskriminacije osoba sa invaliditetom, predstavlja i rizik od povre\u0111ivanja ovih lica, te je stoga od velike va\u017enosti da se prilikom radova na obezbe\u0111ivanju pristupa\u010dnosti ulica uvek postupa u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o tehni\u010dkim standardima pristupa\u010dnosti.<\/p>\n
Zbog toga se mo\u017ee zaklju\u010diti da je propu\u0161tanje Direkcije, kao javnog preduze\u0107a nadle\u017enog za odr\u017eavanje javnih povr\u0161ina, da izvr\u0161i svoju zakonsku obavezu u vezi sa obezbe\u0111enjem pristupa\u010dnosti, dovelo do diskriminacije svih osoba sa invaliditetom, posebno osoba koje koriste kolica, u pogledu dostupnosti javnih povr\u0161ina, \u0161to je izri\u010dito zabranjeno \u010dl. 13. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom kao jedan od posebnih slu\u010dajeva diskriminacije. Posledice ovog propu\u0161tanja ogledaju se u ograni\u010davanju mogu\u0107nosti osoba sa invaliditetom, posebno onih koja koriste kolica da pod jednakim uslovima u\u017eivaju gra\u0111anska, politi\u010dka, socijalna, ekonomska, kulturna i druga ljudska prava i slobode.<\/p>\n
Poverenica, tako\u0111e, ima saznanja da na teritoriji grada Ni\u0161a jo\u0161 uvek postoji odre\u0111eni broj javnih povr\u0161ina koje nisu pristupa\u010dne osobama sa invaliditetom i da ova pojava predstavlja veliki problem osobama koje se kre\u0107u pomo\u0107u kolica. Imaju\u0107i u vidu da je mogu\u0107e da je sporost adaptacije javnih povr\u0161ina u Ni\u0161u prouzrokovana ograni\u010denim finansijskim sredstvima, Poverenica smatra da, u tom slu\u010daju, posebno zabrinjava \u010dinjenica da i pored, po izjavi izvr\u0161nog direktora Direkcije, rekordnih sredstava za izgradnju i rekonstrukciju ulica u Ni\u0161u nisu izdvojena potrebna sredstva kako bi se obezbedilo da ove saobra\u0107ajnice budu u potpunosti pristupa\u010dne osobama sa invaliditetom.<\/p>\n
Pored toga, grad Ni\u0161 i Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a, kao javno preduze\u0107e nadle\u017eno za odr\u017eavanje javnih povr\u0161ina, imaju nagla\u0161enu obavezu da po\u0161tuju strate\u0161ke ciljeve i sve druge pravne propise koji zabranjuju diskriminaciju i uvode mere i pravila za unapre\u0111enje polo\u017eaja osoba sa invaliditetom do pozicije ravnopravnih gra\u0111ana koji u\u017eivaju sva prava i odgovornosti.<\/p>\n
Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dl. 33. st. 1. ta\u010d. 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mi\u0161ljenje i preporuku Javnom preduze\u0107u Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a radi preduzimanja mera u cilju otklanjanja posledica diskriminacije i ispunjenja zakonskih obaveza koje su propisane Zakonom o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o tehni\u010dkim standardima pristupa\u010dnosti.<\/p>\n
Saglasno \u010dl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ako Javno preduze\u0107e Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenica \u0107e o tome obavestiti javnost preko sredstva javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n
<\/p>\n
2.<\/strong> Javno preduze\u0107e Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a obavesti\u0107e Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n O b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\n Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebama se 15. juna 2012. godine obratio Odbor za ljudska prava iz Ni\u0161a, u ime i uz saglasnost Centra za samostalni \u017eivot invalida Ni\u0161, Udru\u017eenja paraplegi\u010dara Ni\u0161avskog okruga, Ni\u0161kog udru\u017eenja studenata sa hendikepom, Udru\u017eenja distrofi\u010dara Ni\u0161a i Dru\u0161tva obolelih od cerebralne i de\u010dije paralize Ni\u0161, navode\u0107i da su nepostupanjem Javnog preduze\u0107a Direkcije za izgradnju grada Ni\u0161a, odnosno, neprilago\u0111avanjem ivi\u010dnjaka u ulici Ratka Vuki\u0107evi\u0107a, Bulevar Somborska i Bulevar Medijana u Ni\u0161u, diskriminisane osobe sa invaliditetom, posebno one koje koriste invalidska kolica.<\/p>\n U pritu\u017ebama je, pored ostalog, navedeno:<\/p>\n – da prilikom rekonstrukcije ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a, odnosno, izgradnje Bulevara Medijana i Bulevara Somborska u Ni\u0161u nisu ispo\u0161tovane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem starih, dece, hendikepiranih i invalidnih lica koji je bio na snazi u vreme rekonstrukcije, odnosno, izgradnje ovih ulica,<\/p>\n – da u ovim ulicama nisu oboreni ivi\u010dnjaci, niti postavljeni zako\u0161eni ivi\u010dnjaci za savladavanje visinske razlike izme\u0111u kolovoza i trotoara, \u010dime je osobama sa invaliditetom onemogu\u0107en jednak pristup javnim povr\u0161inama, te je na taj na\u010din, izvr\u0161ena diskriminacija osoba sa invaliditetom, zabranjena Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom,<\/p>\n – da je ulica Ratka Vuki\u0107evi\u0107a veoma prometna ulica u Ni\u0161u, s obzirom da je u neposrednoj blizini parka \u201e\u010cair”, te da se u njoj nalazi filijala Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje,<\/p>\n – da je Bulevar Medijana u Ni\u0161u novosagra\u0111ena ulica du\u017eine 730 metara, koja je pu\u0161tena u saobra\u0107aj krajem 2011. godine,<\/p>\n – da su ivi\u010dnjaci trotoara u Bulevaru Somborska u Ni\u0161u oboreni, ali da to nije ura\u0111eno ispravno, odnosno, da savladavanje visinske razlike izme\u0111u trotoara i kolovoza nije bezbedno za osobe sa invaliditetom, s obzirom da je i nakon obaranja ivi\u010dnjaka ostala visinska razlika od nekoliko centimetara u odnosu kolovoz \u2013 trotoar,<\/p>\n – da su podnosioci pritu\u017ebe u vi\u0161e navrata apelovali na nadle\u017ene u gradu Ni\u0161u da makar novosagra\u0111eni objekti u javnoj upotrebi budu u skladu sa relevantnim propisima koji se odnose na pristupa\u010dnost.<\/p>\n Uz pritu\u017ebe su podnete fotografije ulica na koje se pritu\u017ebe odnose. Tako\u0111e, 26. juna 2012. godine, podnosioci pritu\u017ebi su Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti dostavili kao dokaz tekst \u201eGodi\u0161nja konferencija za novinare – zna\u010dajni rezultati” od 30. decembra 2011. godine, koji je objavljen na zvani\u010dnoj internet stranici Javnog preduze\u0107a Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a. U tekstu se citira izjava izvr\u0161nog direktora ovog preduze\u0107a B. J. koji, izme\u0111u ostalog, navodi da je Direkcija realizovala veoma ozbiljan gra\u0111evinski posao sredstvima iz NIP-a Republike Srbije \u201eu iznosu od rekordnih milijardu dinara, a na osnovu projekata koji su definisali stru\u010dnjaci Direkcije za izgradnju grada Ni\u0161a (Somborski bulevar, Bulevar Medijana (…)”.<\/p>\n Pored toga, podnosioci pritu\u017ebe dostavili su 17. jula 2012. godine dopunu pritu\u017ebe koja se odnosi na nepristupa\u010dnost ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a u kojoj navode da su od momenta podno\u0161enja pritu\u017ebe u ovoj ulici sprovedeni odre\u0111eni radovi u cilju prilago\u0111avanja, odnosno, obaranja ivi\u010dnjaka. Naime, u dopuni pritu\u017ebe se isti\u010de da su na raskrsnici ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i ulice Devete brigade, kao i na pe\u0161a\u010dkom prelazu na kraju ulice, ivi\u010dnjaci oboreni i da su pristupa\u010dni i funkcionalni za kori\u0161\u0107enje osobama sa invaliditetom, ali da na kru\u017enom toku koji spaja \u010detiri ulice sa ulicom Ratka Vuki\u0107evi\u0107a nisu ispo\u0161tovani relevantni propisi vezani za prilago\u0111avanje ivi\u010dnjaka, te da ovaj deo ulice nije bezbedan za kori\u0161\u0107enje osobama sa invaliditetom, jer je \u0161irina ivi\u010dnjaka izme\u0111u 80 i 85 centimetara. U prilogu dopune pritu\u017ebe podnosioci su dostavili fotografije ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a od 16. jula 2012. godine.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa su u toku postupka pribavljena izja\u0161njenja Javnog preduze\u0107a Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a, u kojima se navodi slede\u0107e:<\/p>\n – da su radovi na rekonstrukciji ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a sprovedeni na osnovu ugovora koji je zaklju\u010den izme\u0111u Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja kao investitora, grada Ni\u0161a kao suinvestitora i \u201eM. G.” d. o. o. iz N. kao izvo\u0111a\u010da radova, te da su radovi izvedeni na osnovu re\u0161enja o gra\u0111evinskoj dozvoli koje je izdala Uprava za planiranje i izgradnju grada Ni\u0161a, U prilogu izja\u0161njenja Javnog preduze\u0107a Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a dostavljeni su slede\u0107i dokazi: kopija ugovora o izvo\u0111enju radova i kopija re\u0161enja o gra\u0111evinskoj dozvoli za radove na rekonstrukciji ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a; kopije prijava radova, re\u0161enja o odre\u0111ivanju nadzornog organa i odgovornog izvo\u0111a\u010da radova i listovi gra\u0111evinskog dnevnika o po\u010detku izvo\u0111enja radova sa upisom naloga za postavljanje rampi za osobe sa invaliditetom u ulici Ratka Vuki\u0107evi\u0107a.<\/p>\n Odlukom o osnivanju Javnog preduze\u0107a Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a propisuje se da je osniva\u010d ovog preduze\u0107a grad Ni\u0161, pa je Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti obavestila dopisom br. 262\/2012 od 1. jula 2012. godine grad Ni\u0161 o sadr\u017eaju podnetih pritu\u017ebi i pokrenutim postupcima, ali nije sprovela postupak protiv grada Ni\u0161a, imaju\u0107i u vidu specifi\u010dnu delatnost JP Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a, u \u010dijoj je isklju\u010divoj nadle\u017enosti ovo pitanje.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je jedinstven postupak, saglasno \u010dl. 117. Zakona o op\u0161tem upravnom postupku , u vezi sa \u010dl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti.<\/p>\n Poverenica je analizirala sve navode sadr\u017eane u pritu\u017ebi i izja\u0161njenju, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n U toku postupka utvr\u0111eno je da su tokom 2011. i 2012. godine sprovo\u0111eni radovi na rekonstrukciji ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a, odnosno, izgradnji Bulevara Medijana i Bulevara Somborska u Ni\u0161u, te da je tokom vr\u0161enja nadzora nad rekonstrukcijom ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a u Ni\u0161u, nadzorni organ utvrdio da glavni gra\u0111evinski projekat za raskrsnicu ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i ulica Sestara Bakovi\u0107, Tome Roksandi\u0107a, Filipa Vi\u0161nji\u0107a i U\u010ditelj Miline nije sadr\u017eavao elemente pristupa\u010dnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom na ovoj raskrsnici. Tako\u0111e, uvidom u dopunu pritu\u017ebe i izja\u0161njenje, utvr\u0111eno je da je naknadno, po nalogu nadzornog organa, izvr\u0161eno ru\u0161enje ivi\u010dnjaka na levoj i desnoj strani raskrsnice ulica Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i Devete brigade, te da je ovaj deo ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a pristupa\u010dan za kori\u0161\u0107enje osobama sa invaliditetom.<\/p>\n Potrebno je napomenuti da je Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti nezavisni dr\u017eavni organ u \u010dijoj je nadle\u017enosti, izme\u0111u ostalog, da sprovodi postupak po pritu\u017ebama koje se odnose na akte diskriminacije, pa je zbog toga predmet analize u ovom postupku ograni\u010den isklju\u010divo na utvr\u0111ivanje \u010dinjenice da li osobe sa invaliditetom mogu bezbedno da se kre\u0107u ovim javnim povr\u0161inama. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti se, stoga, nije upu\u0161tala u proveru ispunjenosti tehni\u010dkih standarda pristupa\u010dnosti u ovim ulicama, za \u010diju kontrolu su nadle\u017eni drugi dr\u017eavni organi i institucije.<\/p>\n U cilju pravilnog utvr\u0111ivanja \u010dinjeni\u010dnog stanja, dve predstavnice Stru\u010dne slu\u017ebe Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti su 7. avgusta 2012. godine izvr\u0161ile uvi\u0111aj, odnosno, posetile su ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a, Bulevar Medijana i Bulevar Somborska u Ni\u0161u. Uvi\u0111aju u ulici Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i Bulevaru Somborska prisustvovao je P. R, \u010dlan U. d. N. i korisnik invalidskih kolica, koji je poku\u0161ao da se kre\u0107e ovim ulicama i savlada visinske razlike izme\u0111u trotoara i kolovoza.<\/p>\n Uvi\u0111ajem u ulici Ratka Vuki\u0107evi\u0107a u Ni\u0161u utvr\u0111eno je da je na kraju ove ulice izgra\u0111en kru\u017eni tok koji spaja ulice Sestara Bakovi\u0107, Tome Roksandi\u0107a, Filipa Vi\u0161nji\u0107a i U\u010ditelj Miline sa ulicom Ratka Vuki\u0107evi\u0107a, da se u ovoj ulici nalazi Osnovna \u0161kola \u201eRatko Vuki\u0107evi\u0107” i filijala Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje, te da postoji nekoliko pe\u0161a\u010dkih prelaza sa naknadno oborenim ivi\u010dnjacima. Predstavnice Stru\u010dne slu\u017ebe utvrdile su da je osobama sa invaliditetom, na vi\u0161e delova ove ulice, ote\u017eano ili onemogu\u0107eno savladavanje visinske razlike izme\u0111u trotoara i kolovoza, uprkos oborenim ivi\u010dnjacima trotoara. Na primer, na mestu gde je oboren ivi\u010dnjak trotoara (ugao ulica Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i Sestara Bakovi\u0107) nalazi se rupa u koju lako upadaju invalidska kolica i ote\u017eano se osloba\u0111aju, zatim, na trotoaru ka pe\u0161a\u010dkom prelazu (ulaz u ulicu Filipa Vi\u0161nji\u0107a) prolaz za invalidska kolica je nedovoljno \u0161irok i osobe sa invaliditetom ne mogu da na ovom mestu pre\u0111u na drugu stranu ulice. Tako\u0111e, uo\u010deno je da je na pojedinim prelazima trotoar primetno vi\u0161i od nivoa kolovoza, te je korisniku invalidskih kolica, prisutnom na uvi\u0111aju, takav nagib izazvao rizi\u010dno podizanje i krivljenje to\u010dkova motornih kolica.<\/p>\n Uvi\u0111ajem u Bulevaru Somborska utvr\u0111eno je da je u pitanju novoizgra\u0111eni, duga\u010dki bulevar sa veoma visokim ivi\u010dnjacima du\u017e cele ulice, da se mo\u017ee konstatovati da je ivi\u010dnjak na delovima trotoara naknadno se\u010den i uklanjan, te da jo\u0161 uvek nije okon\u010dan postupak prilago\u0111avanja delova trotoara \u010diji su ivi\u010dnjaci oboreni. Primetno je da osobe sa invaliditetom trenutno ne mogu da se kre\u0107u trotoarom ovog bulevara, ve\u0107 su primorani da za kretanje koriste kolovoz. Naime, na nekim delovima se\u010denog trotoara nalazi se kamenje, a znatna je i visinska razlika izme\u0111u ivice ise\u010denog trotoara i nastavka trotoara, zatim, na odre\u0111enim mestima na kojima je ivi\u010dnjak prilago\u0111avan i smanjivan, uo\u010dljiva je kosina, ali su ti ivi\u010dnjaci i dalje visoki i nebezbedni za kretanje osoba sa invaliditetom. \u0160to se ti\u010de kru\u017enog toka, koji je izgra\u0111en na delu ovog bulevara, utvr\u0111eno je da ni na jednom mestu nisu oboreni ivi\u010dnjaci trotoara, a ista situacija je i na prolazu kroz pe\u0161a\u010dko ostrvo u sredini kolovoza ovog kru\u017enog toka. Tako\u0111e, na nekim delovima trotoara, \u0161irina ise\u010denog dela je nedovoljno \u0161iroka za prolaz invalidskih kolica. Nadalje, korisnik invalidskih kolica koji je bio prisutan na uvi\u0111aju, vi\u0161e puta je izjavio da uo\u010dava nagibe, od ivice ka nastavku trotoara, koji mu ote\u017eavaju bezbedno kretanje. Konstatovano je, tako\u0111e, da \u0107e nakon okon\u010danja prilago\u0111avanja trotoara na ovom bulevaru, biti i delova trotoara na kojima \u0107e bezbedno kretanje i prelazak osobama sa invaliditetom biti omogu\u0107eno.<\/p>\n Bulevar Medijana je, tako\u0111e, novoizgra\u0111en ni\u0161ki bulevar u kojem se nalazi nekoliko poznatih trgovinskih lanaca. Predstavnice Stru\u010dne slu\u017ebe Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti utvrdile su da je ovaj bulevar nepristupa\u010dan osobama sa invaliditetom, jer ivi\u010dnjaci nisu oboreni du\u017e trotoara, ka pe\u0161a\u010dkim prelazima i na pe\u0161a\u010dkim ostrvima. Tako\u0111e, uo\u010dljivo je da su ivi\u010dnjaci trotoara u ovoj ulici veoma visoki, nalik stepenicima.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom , \u010diji je cilj da se unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva . Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupa\u010dnost fizi\u010dkog okru\u017eenja, ravnopravno sa drugima, u cilju samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a osoba sa invaliditetom u svim sferama \u017eivota. Te mere, izme\u0111u ostalog, uklju\u010duju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili ote\u017eavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru. Republika Srbija se, tako\u0111e, obavezala da \u0107e preduzeti odgovaraju\u0107e mere da utvrdi, promovi\u0161e i prati minimalne standarde i smernice za pristupa\u010dnost objekata i usluga koje su otvorene, odnosno, koje stoje na raspolaganju javnosti .<\/p>\n Od posebnog zna\u010daja za prava osoba sa invaliditetom su Standardna pravila UN o izjedna\u010davanju mogu\u0107nosti za osobe sa invaliditetom iz 1993. godine koje je Republika Srbija prihvatila 1995. godine. Iako ova pravila nisu pravno obavezuju\u0107a, postoji moralna i politi\u010dka obaveza dr\u017eava \u010dlanica UN da ih sprovode. Svrha standardnih pravila je da obezbede da osobe sa invaliditetom u\u017eivaju ista prava i obaveze kao i ostali \u010dlanovi dru\u0161tva, u \u010demu poseban zna\u010daj ima i pristupa\u010dnost fizi\u010dkog okru\u017eenja. Naime, da bi se postigla pristupa\u010dnost potrebno je da se projektovanje i izgradnja fizi\u010dkog okru\u017eenja planiraju od po\u010detka samog procesa uz konsultacije organizacija osoba sa invaliditetom u inicijalnoj fazi planiranja, odnosno, u fazi planiranja i izgradnje javnih objekata u lokalnim zajednicama .<\/p>\n Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta .<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dl. 17. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi, kao i javnim povr\u0161inama (parkovi, trgovi, ulice, pe\u0161a\u010dki prelazi i druge javne saobra\u0107ajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira du\u017enost nadle\u017enih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili ote\u017eavaju pristup objektima i povr\u0161inama u javnoj upotrebi, \u0161to je samo jedan od elemenata \u0161ireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogu\u0107nosti da u\u017eivaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. \u010clanom 26. st. 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota, dok je st. 2. odre\u0111eno da se na\u010din ostvarivanja i za\u0161tita prava osoba sa invaliditetom ure\u0111uje posebnim zakonom.<\/p>\n Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom , pored toga \u0161to ure\u0111uje op\u0161ti re\u017eim zabrane diskriminacije po osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slu\u010daj diskriminacije u vezi sa pru\u017eanjem usluga i kori\u0161\u0107enjem objekata i povr\u0161ina. Naime, \u010dl. 13. st. 1 izri\u010dito je zabranjena diskriminacija po osnovu invaliditeta u pogledu pristupa javnim povr\u0161inama, u koje, prema odredbi iz st. 4. spadaju i pe\u0161a\u010dki prelazi i druge javne saobra\u0107ajnice. Pored toga, \u010dl. 16. ovog zakona propisano je da su vlasnik objekta u javnoj upotrebi, kao i javno preduze\u0107e nadle\u017eno za odr\u017eavanje javnih povr\u0161ina, du\u017eni da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno, javnoj povr\u0161ini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta. Nadalje, \u010dl. 33. propisana je zakonska obaveza jedinica lokalne samouprave da preduzmu mere s ciljem da se fizi\u010dka sredina, zgrade, javne povr\u0161ine i prevoz u\u010dine pristupa\u010dnim osobama sa invaliditetom.<\/p>\n Strategijom unapre\u0111enja polo\u017eaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji ustanovljeni su planovi aktivnosti svih dru\u0161tvenih aktera u Republici Srbiji. Ciljevi Strategije ustanovljeni su za period od 2007-2015. godine, te poseban cilj 13. nala\u017ee da se obezbedi da svi novi javni i objekti otvoreni za javnost, saobra\u0107ajna infrastruktura i objekti u funkciji javnog prevoza putnika u svim granama saobra\u0107aja, budu pristupa\u010dni za osobe sa invaliditetom. Jedna od mera za ostvarenje ovog cilja je dosledno primenjivanje propisa koji predvi\u0111aju obaveznu primenu standarda pristupa\u010dnosti, vr\u0161enje nadzora nad primenom tih propisa i izricanje sankcija prekr\u0161iocima. Tako\u0111e, posebnim ciljem 14. ove Strategije nalo\u017eena je, izme\u0111u ostalog, postepena i kontinuirana adaptacija postoje\u0107ih javnih objekata i saobra\u0107ajne infrastrukture, kako bi postali pristupa\u010dni za osobe sa invaliditetom.<\/p>\n Propis koji bli\u017ee utvr\u0111uje tehni\u010dke standarde pristupa\u010dnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom je Pravilnik o tehni\u010dkim standardima pristupa\u010dnosti . Ovim pravilnikom se vrlo jasno i detaljno propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za osobe sa invaliditetom u prostoru i elementi pristupa\u010dnosti javnog saobra\u0107aja. Tako su \u010dl. 7. ovog pravilnika propisani standardi za rampe za pe\u0161ake i invalidska kolica za savladavanje visinskih razlika do 76 cm, dok su \u010dl. 32, 33. i 35. propisani standardi pristupa\u010dnosti za trotoare, pe\u0161a\u010dke staze i pe\u0161a\u010dke prelaze. Navedeni standardi se odnose na \u0161irinu, nagibe i kvalitet povr\u0161ine rampi, prolaza i zako\u0161enih ivi\u010dnjaka.<\/p>\n Odlukom o osnivanju Javnog preduze\u0107a Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a, Direkcija obavlja poslove koji se, izme\u0111u ostalog, odnose na ure\u0111enje i odr\u017eavanje ulica i saobra\u0107ajnica, i u okviru ove delatnosti Direkcija mo\u017ee da ru\u0161i i razbija objekte, gradi saobra\u0107ajnice (puteve, ulice i druge saobra\u0107ajnice, biciklisti\u010dke i pe\u0161a\u010dke staze), te mo\u017ee obavljati i delatnosti vezane za projektovanje gra\u0111evinskih i drugih objekata, ostale arhitektonske i in\u017eenjerske aktivnosti i pru\u017eanje tehni\u010dkih saveta.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedenu odluku i delatnost Javnog preduze\u0107a Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a (u daljem tekstu: Direkcija), kao i \u010dl. 16. st. 1. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, jasno je da je obaveza Direkcije da, kao javno preduze\u0107e nadle\u017eno za odr\u017eavanje javnih povr\u0161ina, obezbedi pristup ulicama u Ni\u0161u svim osobama sa invaliditetom. Imaju\u0107i to u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da se ne mogu prihvatiti navodi iz izja\u0161njenja Direkcije da ovo preduze\u0107e nema nadle\u017enost po pitanju pristupa\u010dnosti Bulevara Somborska i Bulevara Medijana osobama sa invaliditetom, jer nije vr\u0161ilo nadzor nad izgradnjom ovih ulica.<\/p>\n Prilikom sagledavanja okolnosti slu\u010daja, uvidom u pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti posebno je cenila okolnost da su sve ulice na koje se pritu\u017ebe odnose novoizgra\u0111ene, odnosno, rekonstruisane, te da su za projekat izgradnje vi\u0161e objekata i saobra\u0107ajnica, me\u0111u kojima su Bulevar Somborska i Bulevar Medijana u Ni\u0161u, utro\u0161ena znatna nov\u010dana sredstva.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da pristupa\u010dnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za jednako u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota. Nesprovo\u0111enjem radova na obaranju ivi\u010dnjaka u Bulevaru Medijana, osobama sa invaliditetom je u potpunosti onemogu\u0107eno da se kre\u0107u ovom ulicom, pristupe svom ili tu\u0111em mestu stanovanja, posete trgovinske lance i nesmetano koriste ovu ulicu kao i sve druge osobe bez invaliditeta. Time se osobe sa invaliditetom dovode u situaciju nemo\u0107i, bez prava na samostalan \u017eivot i slobodu kretanja izabranim javnim povr\u0161inama.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de pristupa\u010dnosti ulica Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i Bulevara Somborska u Ni\u0161u, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je nastojanja da se u ovim ulicama obore ivi\u010dnjaci i na\u010dine prolazi za osobe sa invaliditetom, me\u0111utim, potrebno je napomenuti da je obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti ulica izuzetno ozbiljan i va\u017ean zadatak, koji nije samo tehni\u010dki problem, ve\u0107 i na\u010din za ostvarenje ravnopravnog polo\u017eaja osoba sa invaliditetom, te mu se stoga ne sme pri\u0107i povr\u0161no i bez neophodne pa\u017enje. Nedopustivo je da prolazi, nakon obaranja ivi\u010dnjaka, ne budu bezbedni, da se u njima nalaze rupe, da su nedovoljno \u0161iroki za prolaz invalidskih kolica, te da na bilo koji na\u010din onemogu\u0107avaju, odnosno, ote\u017eavaju kretanje osoba sa invaliditetom. Nepravilno obaranje ivi\u010dnjaka u ulici Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i na Bulevaru Somborska, pored diskriminacije osoba sa invaliditetom, predstavlja i rizik od povre\u0111ivanja ovih lica, te je stoga od velike va\u017enosti da se prilikom radova na obezbe\u0111ivanju pristupa\u010dnosti ulica uvek postupa u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o tehni\u010dkim standardima pristupa\u010dnosti.<\/p>\n Zbog toga se mo\u017ee zaklju\u010diti da je propu\u0161tanje Direkcije, kao javnog preduze\u0107a nadle\u017enog za odr\u017eavanje javnih povr\u0161ina, da izvr\u0161i svoju zakonsku obavezu u vezi sa obezbe\u0111enjem pristupa\u010dnosti, dovelo do diskriminacije svih osoba sa invaliditetom, posebno osoba koje koriste kolica, u pogledu dostupnosti javnih povr\u0161ina, \u0161to je izri\u010dito zabranjeno \u010dl. 13. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom kao jedan od posebnih slu\u010dajeva diskriminacije. Posledice ovog propu\u0161tanja ogledaju se u ograni\u010davanju mogu\u0107nosti osoba sa invaliditetom, posebno onih koja koriste kolica da pod jednakim uslovima u\u017eivaju gra\u0111anska, politi\u010dka, socijalna, ekonomska, kulturna i druga ljudska prava i slobode.<\/p>\n Poverenica, tako\u0111e, ima saznanja da na teritoriji grada Ni\u0161a jo\u0161 uvek postoji odre\u0111eni broj javnih povr\u0161ina koje nisu pristupa\u010dne osobama sa invaliditetom i da ova pojava predstavlja veliki problem osobama koje se kre\u0107u pomo\u0107u kolica. Imaju\u0107i u vidu da je mogu\u0107e da je sporost adaptacije javnih povr\u0161ina u Ni\u0161u prouzrokovana ograni\u010denim finansijskim sredstvima, Poverenica smatra da, u tom slu\u010daju, posebno zabrinjava \u010dinjenica da i pored, po izjavi izvr\u0161nog direktora Direkcije, rekordnih sredstava za izgradnju i rekonstrukciju ulica u Ni\u0161u nisu izdvojena potrebna sredstva kako bi se obezbedilo da ove saobra\u0107ajnice budu u potpunosti pristupa\u010dne osobama sa invaliditetom.<\/p>\n Pored toga, grad Ni\u0161 i Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a, kao javno preduze\u0107e nadle\u017eno za odr\u017eavanje javnih povr\u0161ina, imaju nagla\u0161enu obavezu da po\u0161tuju strate\u0161ke ciljeve i sve druge pravne propise koji zabranjuju diskriminaciju i uvode mere i pravila za unapre\u0111enje polo\u017eaja osoba sa invaliditetom do pozicije ravnopravnih gra\u0111ana koji u\u017eivaju sva prava i odgovornosti.<\/p>\n Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dl. 33. st. 1. ta\u010d. 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mi\u0161ljenje i preporuku Javnom preduze\u0107u Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a radi preduzimanja mera u cilju otklanjanja posledica diskriminacije i ispunjenja zakonskih obaveza koje su propisane Zakonom o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o tehni\u010dkim standardima pristupa\u010dnosti.<\/p>\n Saglasno \u010dl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ako Javno preduze\u0107e Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenica \u0107e o tome obavestiti javnost preko sredstva javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n <\/p>\n
\n– da je nakon prijave radova, rekonstrukcija otpo\u010dela 21. novembra 2011. godine i da je direktor Javnog preduze\u0107a Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a odredio M. M. za nadzornog organa u ovim radovima,
\n– da je nadzorni organ, tokom izvo\u0111enja radova, utvrdio da glavnim gra\u0111evinskim projektom za raskrsnicu ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a i ulica Sestara Bakovi\u0107, Tome Roksandi\u0107a, Filipa Vi\u0161nji\u0107a i U\u010ditelj Miline nije planirano postavljanje rampi koje bi omogu\u0107ile kretanje osoba sa invaliditetom,
\n– da je nadzorni organ 19. maja 2012. godine, upisom u gra\u0111evinski dnevnik, zatra\u017eio od izvo\u0111a\u010da radova da na raskrsnici ulica Devete brigade i Ratka Vuki\u0107evi\u0107a izvr\u0161i ru\u0161enje ivi\u010dnjaka na levoj i desnoj strani i postavi rampe za prelaz osoba sa invaliditetom,
\n– da je izvo\u0111a\u010d radova 21. maja 2012. godine, postupio po nalogu nadzornog organa, kada su i okon\u010dani radovi na rekonstrukciji ulice Ratka Vuki\u0107evi\u0107a,
\n– da Javno preduze\u0107e Direkcija za izgradnju grada Ni\u0161a nije nadle\u017eno za pra\u0107enje izgradnje Bulevara Medijana i Bulevara Somborska u Ni\u0161u i da ne vr\u0161i stru\u010dni nadzor nad izvo\u0111enjem radova, te da stoga ne mo\u017ee da se izjasni na navode pritu\u017ebe koje se odnose na pristupa\u010dnost Bulevara Medijana i Bulevara Somborska,
\n– da se izgradnja Bulevara Medijana i Bulevara Somborska finansira zajedni\u010dkim sredstvima investitora Republike Srbije, preko Nacionalnog investicionog plana i grada Ni\u0161a, kao korisnika sredstava, te da stru\u010dni nadzor nad izvo\u0111enjem radova u ovim bulevarima vr\u0161i \u201eN. p.” d. o. o. iz N. kome treba dostaviti pritu\u017ebe sa zahtevima za izja\u0161njenje u ovim predmetima.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba O. z. lj. p. protiv grada Ni\u0161a zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti kori\u0161\u0107enja javnih povr\u0161ina<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n