<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnelo Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e protiv Osnovne \u0161kole \u201eS. M.” B. u P. U pritu\u017ebi je navedeno da u \u0161koli nije organizovana nastava na bosanskom jeziku za pripadnike bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, iako se 35 u\u010denika\/ca prvog razreda i 35 u\u010denika\/ca petog razreda opredelio za nastavu na bosanskom jeziku. U izja\u0161njenju direktora O\u0160 \u201eS. M.” B. u P. navedeno je, izme\u0111u ostalog, da se broj prijavljene dece smanjivao po saznanju roditelja da moraju sami obezbediti ud\u017ebenike za nastavu na bosanskom jeziku, da je \u0161kola dobila usmenu informaciju od \u0160kolske uprave u U\u017eicu da \u0107e od resornog ministarstva dobiti uputstvo kako dalje da postupa, ali da \u0161kola do po\u010detka \u0161kolske 2013\/2014 godine nije dobila nikakvo uputstvo od ministarstva i da zato nije organizovala nastavu na bosanskom jeziku. U toku postupka ocenjeno je da razlozi koje je O\u0160 \u201eS. M.” navela u nastojanju da opravda neorganizovanje nastave na bosanskom jeziku nisu objektivni i opravdani. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je O\u0160 \u201eS. M.” B. u P, neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku, izvr\u0161ila akt diskriminacije u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalne manjine. Osnovnoj \u0161koli \u201eS. M.” B. u P. i direktoru kao odgovornom licu preporu\u010deno je da sprovedu anketu za \u0161kolsku 2014\/2015 godinu, kako bi se utvrdilo da li postoji potreban broj dece zainteresovanih da nastavu poha\u0111aju na bosanskom jeziku, kao i da preduzmu sve neophodne mere kako bi se organizovala nastava na bosanskom jeziku, ukoliko rezultati ankete poka\u017eu da postoji potreban broj zainteresovanih u\u010denika\/ca koji su zainteresovani da nastavu poha\u0111aju na bosanskom jeziku.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se 14. marta 2014. godine obratilo Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e protiv O\u0160 \u201eS. M.” B. u P. U pritu\u017ebi je navedeno da za u\u010denike bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti nije organizovana nastava na bosanskom jeziku, dok je u istoj \u0161koli za u\u010denike srpske nacionalnosti organizovana nastava na srpskom jeziku.<\/p>\n 1.2.<\/strong> Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e je u pritu\u017ebi navelo:<\/p>\n \u2013 da smatra da nacionalna pripadnost u\u010denika bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti predstavlja osnov diskriminacije, jer je za u\u010denike srpske nacionalnosti u istim obrazovno-vaspitnim ustanovama nastava na srpskom jeziku organizovana u skladu sa zakonom; 1.3.<\/strong> U prilogu pritu\u017ebe dostavljeni su slede\u0107i dokazi: spisak obrazovno-vaspitnih ustanova protiv kojih je Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e podnelo pritu\u017ebe Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti; tabelarni prikaz rezultata anketiranja roditelja o modelu nastave u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju; obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini; dopis Osnovnoj \u0161koli \u201eS. M.” B. u P. broj R. br. 550-04b\/2013 od 3. jula 2013. godine i R. br. 228-04b\/2013 od 1. aprila 2013. godine.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje \u0160. \u0160, direktora O\u0160 \u201eS. M.” B. u P.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju direktora \u0161kole je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n \u2013<\/span>\u00a0da se u O\u0160 \u201eS. M.” B. u P. obrazovno-vaspitni rad ostvaruje u skladu sa nastavnim planovima i programima koje propisuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja i u skladu sa zakonima iz oblasti obrazovanja; 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Nesporno je da u O\u0160 \u201eS. M.” B. u P. u toku \u0161kolske 2013\/2014 godine nije organizovana nastava na bosanskom jeziku.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u prilog \u201eRezultati anketiranja roditelja o modelu nastave u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju” utvr\u0111eno je da se u O\u0160 \u201eS. M.” B. u P, od ukupno 58 u\u010denika\/ca prvog razreda, 35 roditelja izjasnilo da \u017eeli da njihovo dete slu\u0161a nastavu na bosanskom jeziku, a u petom razredu, od 54 u\u010denika\/ca, za nastavu na bosanskom jeziku izjasnilo se tako\u0111e 35 roditelja.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini utvr\u0111eno je da je obrazac dvojezi\u010dan i namenjen roditeljima, da treba upisati podatke o u\u010deniku, roditeljima i \u0161koli, kao i podatak da li u\u010denik\/ca \u017eeli da poha\u0111a nastavu na bosanskom ili srpskom jeziku.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Uvidom u dopis Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a broj R. br. 228-04b\/2013 od 1. aprila 2013. godine utvr\u0111eno je da je Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e obavestilo O\u0160 \u201eS. M.” B. da nadle\u017eno ministarstvo i Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e \u017eele, u skladu sa zakonom, da omogu\u0107e svim roditeljima izbor da li \u017eele da njihovo dete poha\u0111a pripremni pred\u0161kolski program na bosanskom ili srpskom jeziku u 2013\/2014 godini i dostavilo \u0161koli odre\u0111eni broj obrazaca za anketiranje roditelja o modelu nastave u pred\u0161kolskim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini.<\/p>\n 2.5.<\/strong> Uvidom u dopis Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a O\u0160 \u201eS. M.” B. u P. broj R. br. 550-04b\/2013 od 3. jula 2013. godine utvr\u0111eno je da je Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e obavestilo \u0161kolu da je obavezna da u \u0161kolski program uvrsti Bosanski jezik i knji\u017eevnost kao obavezni predmet i da obrazovno-nastavni rad ostvaruje na bosanskom jeziku i latini\u010dnom pismu.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenje i antidiskriminacione i druge doma\u0107e i me\u0111unarodne propise.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je me\u0111unarodnim i doma\u0107im propisima odre\u0111eno da je Republika Srbija u obavezi da pripadnicima nacionalnih manjina omogu\u0107i obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku ili dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Potvr\u0111ivanjem Okvirne konvencije Saveta Evrope za za\u0161titu nacionalnih manjina Republika Srbija se obavezala da stvara potrebne uslove kako bi pripadnici nacionalnih manjina o\u010duvali i razvijali svoju kulturu i sa\u010duvali neophodne elemente svog identiteta, naime, religiju, jezik, tradicije i kulturno nasle\u0111e (\u010dl. 5), kao i da preduzme mere u oblasti obrazovanja i istra\u017eivanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i ve\u0107ine (\u010dl. 12).<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Dalje, Ustav Republike Srbije garantuje pripadnicima nacionalnih manjina, pored ostalog i pravo na \u0161kolovanje na svom jeziku u dr\u017eavnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, a posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva stavlja u nepovoljniji polo\u017eaj aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem koje je prividno zasnovano na na\u010delu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke, verske ili polne pripadnosti, fizi\u010dkih i psihi\u010dkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politi\u010dkog opredeljenja i podsticanje ili nespre\u010davanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvr\u0111enim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven na\u010din, isklju\u010divanje ili ograni\u010davanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propu\u0161tanje \u010dinjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povla\u0111ivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Istim zakonom je propisano da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku i izuzetno mo\u017ee da se ostvaruje i dvojezi\u010dno ili na srpskom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom . Dalje, odredbama \u010dlana 76. propisano je da se osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, specijalisti\u010dko i majstorsko obrazovanje i drugi oblici stru\u010dnog obrazovanja ostvaruju na osnovu \u0161kolskog programa, koji se donosi na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno programa odre\u0111enih oblika stru\u010dnog obrazovanja, a da \u0161kolski program, izme\u0111u ostalog, sadr\u017ei i jezik na kome se ostvaruje program, kao i da \u0161kolski program donosi \u0161kolski odbor, po pravilu, svake \u010detvrte godine, u skladu sa nastavnim planom i programom.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, a da se za pripadnike nacionalne manjine ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika. Dalje, propisano je da \u0161kola mo\u017ee da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno i za manje od 15 u\u010denika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za poslove obrazovanja, koje daje saglasnost po pribavljenom mi\u0161ljenju odgovaraju\u0107eg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Tako\u0111e, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za u\u010denike pripadnike nacionalne manjine, organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Odredbama Zakona o o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama pred\u0161kolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja, da je dr\u017eava du\u017ena da stvori uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a da je, dok ih ne obezbedi, du\u017ena da obezbedi dvojezi\u010dnu nastavu ili izu\u010davanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture pripadnika nacionalne manjine. Dalje je propisano da se za ostvarivanje ovog prava mo\u017ee propisati odre\u0111eni minimalni broj u\u010denika, s tim da taj broj mo\u017ee biti manji od minimalnog broja u\u010denika koji je zakonom propisan za obezbe\u0111enje odgovaraju\u0107ih oblika nastave i obrazovanja.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Stru\u010dnim uputstvom o formiranju odeljenja i na\u010dinu finansiranja u osnovnim i srednjim \u0161kolama za \u0161kolsku 2013\/2014 godinu bli\u017ee je ure\u0111en na\u010din formiranja odeljenja i propisano je da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno, dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika, a da \u0161kola mo\u017ee da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno, dvojezi\u010dno i za manje od 15 u\u010denika, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za obrazovanje.<\/p>\n Analiza navoda pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.12.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li je O\u0160 \u201eS. M.” B. u P. neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku, u\u010denike i u\u010denice bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti stavila u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na u\u010denike srpske nacionalnosti, za koje je organizovana nastava na srpskom jeziku.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Odredbama \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je pravilo o prebacivanju tereta dokazivanja. Prema ovom pravilu, u konkretnom slu\u010daju, podnosilac pritu\u017ebe treba da u\u010dini verovatnim da je \u0161kola izvr\u0161ila diskriminaciju u\u010denika i u\u010denica bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku. Ukoliko to u\u010dini, teret dokazivanja da do povrede na\u010dela jednakih prava i obaveza nije do\u0161lo, le\u017ei na \u0161koli. Podnosilac pritu\u017ebe je u\u010dinio verovatnim akt diskriminacije, u smislu \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, s obzirom da je nesporno da nastava na bosanskom jeziku za u\u010denike i u\u010denice bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti nije organizovana. Zbog toga, teret dokazivanja da u ovom slu\u010daju nije povre\u0111eno na\u010delo jednakosti snosi O\u0160 \u201eS. M.” B. u P. U skladu sa tim, potrebno je oceniti da li \u010dinjenice i dokazi koje je \u0161kola ponudila u prilog tvrdnji da \u0161kola nije izvr\u0161ila akt diskriminacije, pru\u017eaju dovoljno osnova za zaklju\u010dak da postoje objektivni i opravdani razlozi zbog kojih nije organizovana nastava na bosanskom jeziku.<\/p>\n 3.14.<\/strong> U izja\u0161njenju direktora \u0161kole navedeno je da obrazovno-vaspitni rad na bosanskom jeziku nije organizovan jer \u0161kola nije dobila nikakvo uputstvo niti preporuku od resornog ministarstva pre po\u010detka \u0161kolske 2013\/2014 godine. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je ovakav stav \u0161kole neprihvatljiv iz vi\u0161e razloga. Pre svega, odredbama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je da se obrazovno-vaspitni rad za pripadnike nacionalne manjine ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezi\u010dno, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 u\u010denika. Tako\u0111e, propisano je da se nastava na jeziku nacionalne manjine mo\u017ee organizovati i za manje od 15 u\u010denika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadle\u017enog za poslove obrazovanja. S obzirom da se u O\u0160 \u201eS. M.” B. u P. za nastavu na bosanskom jeziku opredelilo 35 u\u010denika\/ca prvog razreda i 35 u\u010denika\/ca petog razreda, nesporno je da su ispunjeni zakonski uslovi za organizovanje nastave na bosanskom jeziku. U izja\u0161njenju se navodi da se broj dece smanjio po saznanju roditelja da moraju sami da obezbede ud\u017ebenike, odnosno, da je broj dece zainteresovane za nastavu na bosanskom jeziku manji od zakonskog minimuma, ali za ovaj \u010dinjeni\u010dni navod \u0161kola nije dostavila bilo kakav dokaz. Dalje, \u0161kola nije dostavila dokaze kojima bi se moglo utvrditi da se obratila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja i zatra\u017eila uputstvo kako da postupa povodom organizovanja nastave na bosanskom jeziku, kao ni dokaze koji bi potkrepili tvrdnju da je \u0160kolska uprava u U. nalo\u017eila da \u0161kola sa\u010deka uputstva i preporuke u organizovanju nastave na bosanskom jeziku.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da \u0161kola nije dostavila dokaze da je preduzela bilo koju aktivnost u vezi sa organizovanjem nastave na bosanskom jeziku. Iz navoda iz izja\u0161njenja direktora \u0161kole mo\u017ee se zaklju\u010diti da \u0161kola, nakon anketiranja roditelja i po saznanju da postoji dovoljan broj u\u010denika\/ca prvog i petog razreda za organizovanje nastave na bosanskom jeziku, osim jednog telefonskog razgovora sa \u0160kolskom upravom, nije preduzela nijednu aktivnost. U izja\u0161njenju je navedeno da su prepreke za organizovanje nastave na bosanskom jeziku pitanja koja nisu u nadle\u017enosti \u0161kole, a koja se odnose na obezbe\u0111enje nastavnog kadra i njihovo finansiranje, kao i pitanje ud\u017ebenika. Me\u0111utim, uz izja\u0161njenje nisu dostavljeni dokazi koji bi pokazali da se \u0161kola obratila ministarstvu i\/ili lokalnoj samoupravi, u cilju re\u0161avanja ovih problema.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti analizirala je navode iz izja\u0161njenja da se na listi izbornih predmeta u prvom ciklusu obrazovanja i vaspitanja nalazi predmet Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture i da za poha\u0111anje nastave iz ovog predmeta nije bilo zainteresovanih u\u010denika i u\u010denica. S obzirom da je nesporno da su se roditelji, odnosno u\u010denici izjasnili za nastavu na bosanskom jeziku, \u010dinjenica da nije bilo zainteresovanih za predmet Bosanski jezik sa elementima kulture nije relevantna u konkretnom slu\u010daju. Naime, rezultati ankete u vezi sa izbornim predmetom mogu se tuma\u010diti i kao znak da su roditelji i u\u010denici o\u010dekivali da \u0107e celokupna nastava biti organizovana na bosanskom jeziku, te da nema potrebe da biraju Bosanski jezik sa elementima kulture kao izborni predmet.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje na maternjem jeziku omogu\u0107ava u\u010denicima odre\u0111ene nacionalne manjine da se izraze na maternjem jeziku, da upoznaju nacionalnu istoriju i kulturnu ba\u0161tinu na maternjem jeziku, ali i doprinosi o\u010duvanju nacionalnog identiteta manjine. Doma\u0107im i me\u0111unarodnim propisima utvr\u0111eno je da je pravo na obrazovanje na maternjem jeziku zasnovano na izboru pripadnika nacionalne manjine. U\u010denici\/e bo\u0161nja\u010dke nacionalne manjine u O\u0160 \u201eS. M.” B. u P. su se izjasnili da \u017eele da ostvare pravo na obrazovanje na maternjem jeziku. Iz tog razloga \u0161kola je du\u017ena da u\u010dini sve u okviru svojih nadle\u017enosti, da omogu\u0107i u\u010denicima i u\u010denicama da ostvare pravo na obrazovanje i vaspitanje na maternjem jeziku.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je, pored postojanja dobrog pravnog okvira i zakonom definisanih visokih standarda u za\u0161titi prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina, potrebno unaprediti polo\u017eaj nacionalnih manjina, a da pogotovo postoji potreba za ve\u0107om dosledno\u0161\u0107u u primeni i po\u0161tovanju postoje\u0107eg pravnog okvira. Naime, pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje, u sklopu sa drugim manjinskim pravima, poma\u017ee o\u010duvanju nacionalnog identiteta i spre\u010davanju asimilacije pripadnika nacionalne manjine. Istovremeno, proces obrazovanja i vaspitanja nosi potencijal ja\u010danja me\u0111usobnog po\u0161tovanja i razumevanja razli\u010ditih zajednica unutar jednog dru\u0161tva. Pravo o\u010duvanja kolektivnog identiteta pomo\u0107u obrazovanja na jeziku manjine, mora da bude uravnote\u017eeno sa potrebom integrisanja i u\u010de\u0161\u0107a u \u0161iroj dr\u017eavnoj zajednici. Cilj obrazovanja i vaspitanja jeste, pored sticanje kvalitetnih znanja i sposobnosti neophodnih za li\u010dno ostvarenje i aktivan rad i \u017eivot u zajednici, po\u0161tovanje ravnopravnosti, unapre\u0111ivanje tolerancije i uva\u017eavanje razli\u010ditosti.<\/p>\n 3.19.<\/strong> Na kraju, potrebno je skrenuti pa\u017enju da je prilikom ankete o modelu nastave u obrazovnim ustanovama potrebno zatra\u017eiti mi\u0161ljenje deteta, tj. u\u010denika i u\u010denica \u0161kole. Naime, u anketnom obrascu \u201eObrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno vaspitnim ustanovama u Sand\u017eaku u \u0161kolskoj 2013\/2014″, mogu\u0107nost da se izjasne imaju samo roditelji, a deca nije pru\u017eena mogu\u0107nost da iska\u017eu svoje mi\u0161ljenje. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je me\u0111unarodnim i doma\u0107im propisima utvr\u0111eno pravo deteta da iska\u017ee svoje mi\u0161ljenje u stvarima koja se ti\u010du deteta. U Op\u0161tem komentaru br. 12 Konvencije o pravima deteta, Komitet za prava deteta je preporu\u010dio dr\u017eavama ugovornicama da preduzmu radnje kako bi deci stvorile mogu\u0107nosti da izraze svoje mi\u0161ljenje i da se ono pa\u017eljivo razmotri u svakom obrazovnom okru\u017eenju, uklju\u010duju\u0107i i obrazovne programe, ali i izvan \u0161kole, na lokalnom i nacionalnom nivou o svim aspektima obrazovne politike, uklju\u010duju\u0107i, izme\u0111u ostalog i \u0161kolske programe, metode pou\u010davanja i strukturu \u0161kola. Komitet isti\u010de da se u odlukama o prelasku na slede\u0107i nivo \u0161kolovanja ili izboru predmeta mora obezbediti pravo dece da iska\u017eu mi\u0161ljenje. Zato su obrazovne ustanove, kao i nacionalni saveti u svom radu u oblasti obrazovanja i drugim oblastima koja se ti\u010du dece, obavezni da po\u0161tuju pravo deteta da izrazi mi\u0161ljenje i da ono bude pa\u017eljivo razmotreno.<\/p>\n 3.20.<\/strong> Sagledavaju\u0107i sve \u010dinjenice i okolnosti, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da razlozi koje je O\u0160 \u201eS. M.” B. u P. navela u nastojanju da opravda neorganizovanje nastave na bosanskom jeziku nisu objektivni i opravdani. Poverenica sa \u017ealjenjem konstatuje da u konkretnom slu\u010daju nije mogu\u0107e ukloniti posledice diskriminatornog postupanja, imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je \u0161kolska godina zavr\u0161ena.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku za u\u010denike i u\u010denice bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti koji su se izjasnili da \u017eele da poha\u0111aju nastavu na bosanskom jeziku, O\u0160 \u201eS. M.” B. u P. prekr\u0161ila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
\n\u2013 da ne postoji nikakvo razumno opravdanje zasnovano na zakonu da se ne organizuje nastava na bosanskom jeziku za u\u010denike bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, jer organizovanje odeljenja za nastavu na bosanskom jeziku ne iziskuje dodatne materijalne tro\u0161kove, niti pro\u0161irenje prostornih i kadrovskih kapaciteta obrazovno-vaspitnih ustanova, \u0161to je dokazano praksom osnovnih i srednjih \u0161kola u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu koje su od 2. septembra 2013. godine organizovale nastavu na bosanskom jeziku za sve u\u010denike \u010diji su se roditelji izjasnili za takav model nastave;
\n\u2013 da je Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja preduzelo niz mera u periodu od kraja 2009. godine do avgusta 2013. godine, kako bi u \u0161kolskoj 2013\/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Prijepolju i Sjenici otpo\u010dela nastava na bosanskom jeziku za u\u010denike \u010diji su se roditelji izjasnili da \u017eele da poha\u0111aju nastavu na bosanskom jeziku;
\n\u2013 da su u ovim mestima od 1. aprila do kraja avgusta 2013. godine, obrazovno-vaspitne ustanove sprovele anketu na kojoj su se roditelji u\u010denika izjasnili o modelu nastave;
\n\u2013 da je pripremna nastava na bosanskom jeziku odr\u017eana u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici u periodu od 21. februara do 7. juna 2013. godine;
\n\u2013 da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja donelo odgovaraju\u0107e dopune pravilnika za nastavu na bosanskom jeziku za osnovne \u0161kole i odobrilo ud\u017ebenike za nastavu na bosanskom jeziku u I i V razredu osnovne \u0161kole;
\n\u2013 da je ministarstvo odobrilo ve\u0107inu ud\u017ebenika za osnovne i srednje \u0161kole koje je \u0161tampala izdava\u010dka ku\u0107a \u201eKlett”, kao i uvoz ud\u017ebenika iz Bosne i Hercegovine;
\n\u2013 da se 35 u\u010denika\/ca u prvom razredu i 35 u\u010denika\/ca u petom razredu u O\u0160 \u201eS. M.” B. u P. opredelio za nastavu na bosanskom jeziku;
\n\u2013 da odeljenja za nastavu na bosanskom jeziku nisu formirana i da u\u010denici\/ce koji su se opredelili da slu\u0161aju nastavu na bosanskom jeziku, poha\u0111aju nastavu na srpskom jeziku.<\/p>\n
\n\u2013<\/span>\u00a0da se nastava u \u0161koli izvodi na srpskom jeziku, da se na listi izbornih predmeta u prvom ciklusu obrazovanja i vaspitanja nalazi Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture i da za poha\u0111anje ovog predmeta nije bilo zainteresovanih u\u010denika;
\n\u2013<\/span>\u00a0da je istina da se za poha\u0111anje nastave na bosanskom jeziku izjasnilo 35 u\u010denika u prvom razredu i 35 u\u010denika u petom razredu, ali da se prijavljeni broj u\u010denika i u\u010denica smanjivao po saznanju roditelja da moraju sami obezbediti ud\u017ebenike za ovu nastavu;
\n\u2013<\/span>\u00a0da je posle sprovedene ankete, direktor telefonskim putem kontaktirao na\u010delnika \u0160kolske uprave u U. i tra\u017eio uputstvo i mi\u0161ljenje kako dalje postupati po pitanju organizovanja nastave na bosanskom jeziku i da je dobio usmeni odgovor da je ministarstvo upoznato sa ovim pitanjem i da \u0107e \u0161kola dobiti uputstvo kako postupiti dalje u konkretnom slu\u010daju;
\n\u2013<\/span>\u00a0da do po\u010detka \u0161kolske 2013\/2014 godine \u0161kola nije dobila nikakvo uputstvo niti preporuku od resornog ministarstva;
\n\u2013<\/span>\u00a0da je za sprovo\u0111enje nastave na bosanskom jeziku potrebno obezbediti: 1) saglasnost i uputstvo resornog ministarstva u pogledu finansiranja, jer bi do\u0161lo do pove\u0107anja broja sati i obima rada za pojedine nastavnike, 2) stru\u010dni kadar i 3) odgovaraju\u0107e ud\u017ebenike;
\n\u2013<\/span>\u00a0da \u0161kola nije uradila ni\u0161ta \u0161to je suprotno zakonu i da u\u010denicima i u\u010denicama bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti nisu uskratili pravo da poha\u0111aju nastavu na maternjem jeziku.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a protiv O\u0160 SM zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n