<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe M. M. iz I, majke maloletnog U. M, protiv nedeljnog lista \u201eS. n.” i novinarke Z. G. S. a povodom njenog teksta \u201ePoljuljana bezbednost dece?” koji je objavljen u \u201eS. n.” 31. oktobra 2012. godine.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratila M. M, majka maloletnog U. M, povodom teksta novinarke Z. G. S. \u201ePoljuljana bezbednost dece?”, koji je objavljen u listu \u201eS. n.” 31. oktobra 2012. godine. \u2013 da tekst \u201ePoljuljana bezbednost dece?” sadr\u017ei informacije kojima se omalova\u017eavaju osobe sa invaliditetom i ukazuje da inkluzivna nastava ima i svoje nali\u010dje; 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu podnositeljka je dostavila \u010dlanak \u201ePoljuljana bezbednost dece?”, sa antrfileom \u201eIzostali asistenti”, objavljen u listu \u201eS. n.” 31. oktobra 2012. godine.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa su u toku postupka pribavljena izja\u0161njenja lista \u201eS. n.” od glavnog i odgovornog urednika ovog lista \u017d. N. i novinarke lista \u201eS. n.” Z. G. S.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju glavnog i odgovornog urednika lista \u201eS. n.” na pritu\u017ebu podnositeljke, izme\u0111u ostalog je navedeno:<\/p>\n \u2013 da ure\u0111iva\u010dka politika \u201eS. n.” ne dopu\u0161ta tekstove kojima se omalova\u017eavaju osobe sa invaliditetom, ve\u0107 se, naprotiv, nizom \u010dlanaka pratila inkluzija u obrazovanju, 1.6.<\/strong> U izja\u0161njenju novinarke Z. G. S, izme\u0111u ostalog je navedeno:<\/p>\n – da se novinarskim pozivom profesionalno bavi 35 godina i da za to vreme nije bilo pritu\u017ebi na njen rad, odnosno, tekstove koje je pisala, 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je 31. oktobra 2012. godine u listu \u201eS. n.” objavljen prilog novinarke Z. G. S. \u201ePoljuljana bezbednost dece?” sa antrfileom \u201eIzostali asistenti”.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u ovaj prilog, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti utvrdila je da se tekst \u201ePoljuljana bezbednost dece” odnosi na situaciju koja je nastala u O\u0160 \u201eD. J.” u I. nakon \u0161to su roditelji 25 u\u010denika\/ca jednog odeljenja petog razreda odbili da njihova deca tri dana poha\u0111aju \u0161kolsku nastavu. U tekstu je navedeno da su roditelji doneli ovakvu odluku smatraju\u0107i da u\u010denik ovog odeljenja, dete sa smetnjama u razvoju, ugro\u017eava bezbednost njihove dece. Informacije u tekstu iznete su u vidu izjava roditelja u\u010denika\/ca ovog odeljenja i direktora O\u0160 \u201eD. J.” iz I, dok je navedeno da majka deteta sa smetnjama u razvoju nije \u017eelela da govori za novine.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Prilog se, pored teksta \u201ePoljuljana bezbednost dece?”, sastoji i od antrfilea \u201eIzostali asistenti” u kojem novinarka Z. G. S. daje svoje mi\u0161ljenje o inkluziji u obrazovanju, te navodi da su se vlasti zbog \u201ebele kuge” dosetile da prazne \u0161kolske klupe u redovnim \u0161kolama popune uklju\u010divanjem dece sa smetnjama u razvoju u redovnu nastavu. Nadalje, navodi da je to sve lepo zami\u0161ljeno, ali da dr\u017eava nije obezbedila uslove za sprovo\u0111enje inkluzije, odnosno, asistente, jer nastavnici u redovnim \u0161kolama nisu obu\u010deni za rad \u201esa ovom decom”, usled \u010dega ostala deca \u201enisu u mogu\u0107nosti da prate nastavni plan i program”. Pored toga, novinarka navodi da u blizini I. postoje \u0161kole koje se bave edukacijom dece sa smetnjama u razvoju, te da je op\u0161tina I. obezbedila deci besplatan prevoz do \u0161kole \u201eM. P.” u N. S, ali da su se pojedini roditelji, i pored ovih mogu\u0107nosti, odlu\u010dili da upisuju decu sa smetnjama u razvoju u redovne \u0161kole, \u201ejer im, kako ka\u017eu, zakon to dozvoljava i veruju da njihova deca mogu da savladaju njima prilago\u0111eno gradivo”. Na kraju antrfilea novinarka Z. G. S. navodi da deca sa smetnjama u razvoju \u201enisu kriva za svoj problem i svoje pona\u0161anje”, ve\u0107 da odgovornost snose porodica i dru\u0161tvo koji treba da brinu o svoj deci, \u201eza ono \u0161to ta deca rade ili ne rade, i da sagledaju do kakvih posledica to mo\u017ee dovesti”, jer sva deca imaju pravo na bezbri\u017eno detinjstvo.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja, kao i prilog objavljen u listu \u201eS. n.” \u2013 tekst \u201ePoljuljana bezbednost dece?” i antrfile \u201eIzostali asistenti” od 31. oktobra 2012. godine.<\/p>\n Pravni okvir<\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta , koja u \u010dl. 28. predvi\u0111a da dete, izme\u0111u ostalog, ima pravo na obrazovanje, te je dr\u017eava, stoga, du\u017ena da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogu\u0107i da obrazovne i stru\u010dne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno poha\u0111anje \u0161kole i smanjenje stope napu\u0161tanja \u0161kole. \u010clanom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja gde je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje po\u0161tovanja ljudskih prava, poja\u010dan ose\u0107aj identiteta i pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okru\u017eenjem.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Komitet za prava deteta na 43. zasedanju, 2006. godine, doneo je Generalni komentar br. 9. \u2013 Prava deteta sa smetnjama u razvoju (u daljem tekstu: komentar br. 9.). Komentar br. 9. predvi\u0111a da dr\u017eava treba da preduzme odgovaraju\u0107e mere radi spre\u010davanja svake diskriminacije, uklju\u010duju\u0107i i one na osnovu smetnje u razvoju. Navodi se va\u017ena \u010dinjenica da dru\u0161tveno obele\u017eavanje, strahovi, preza\u0161ti\u0107enost, negativni stavovi, zablude i preovla\u0111uju\u0107e predrasude protiv dece sa smetnjama u razvoju dovode do marginalizacije i otu\u0111ivanja dece sa smetnjama u razvoju. Tako\u0111e se odre\u0111uje da u\u010destala praksa ograni\u010davanja dece sa smetnjama u razvoju na aktivnosti koje su posebno organizovane i namenjene za njih vodi daljoj marginalizaciji i pove\u0107ava ose\u0107aj izolovanosti dece sa smetnjama u razvoju. Stoga, Komitet za prava deteta u komentaru br. 9. napominje da inkluzivno obrazovanje treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, bez isklju\u010divanja iz op\u0161teg obrazovnog sistema.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u \u010dl. 7. propisuje da \u0107e dr\u017eave preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da, ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri u\u017eivaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Me\u0111utim, u konkretnom slu\u010daju je zna\u010dajan i \u010dl. 8. koji se odnosi na podizanje svesti, u kojem je, izme\u0111u ostalog, propisano da se dr\u017eave obavezuju da usvoje neposredne, efikasne i odgovaraju\u0107e mere kojima bi se podigla svest u celom dru\u0161tvu o osobama sa invaliditetom, da se bore protiv stereotipa, predrasuda i \u0161tetne prakse u odnosu na osobe sa invaliditetom. Sa tim ciljem ove mere obuhvataju, pored ostalog, pokretanje i nastavljanje efikasnih kampanja za upoznavanje javnosti s ciljem negovanja osetljivosti za prava osoba sa invaliditetom, podsticanje na svim nivoima obrazovnog sistema, uklju\u010duju\u0107i i kod dece od malih nogu, pona\u0161anje koje uva\u017eava prava osoba sa invaliditetom. Ovim merama je obuhva\u0107eno i podsticanje svih medijskih glasila da prikazuju osobe sa invaliditetom na na\u010din koji je u skladu sa ciljem ove Konvencije, odnosno da se unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva. Odredbom \u010dl. 24. Konvencije, propisano je da dr\u017eave priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, kao i da im u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogu\u0107nosti, dr\u017eave obezbe\u0111uju inkluzivni sistem obrazovanja na svih nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i do\u017eivotno u\u010denje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i ose\u0107anja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i ja\u010danje po\u0161tovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i razli\u010ditosti me\u0111u ljudima, u cilju razvoja li\u010dnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizi\u010dkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilju omogu\u0107avanja osobama sa invaliditetom da efikasno u\u010destvuju u slobodnom dru\u0161tvu. Istim \u010dlanom je propisano da \u0107e, u ostvarivanju prava na obrazovanje, dr\u017eave obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isklju\u010dene iz sistema op\u0161teg obrazovanja na osnovu invaliditeta, kao i da deca sa invaliditetom ne budu isklju\u010dena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, na osnovu invaliditeta, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj \u017eive.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije , koji u \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije, pa je tako \u010dl. 26. st. 1. zabranjeno postupanje protivno na\u010delu jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, kao i na\u010dini za uklju\u010divanje dece sa smetnjama u razvoju u obrazovni sistem. Zakon u \u010dl. 6. propisuje da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje a u st. 3. i da lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uva\u017eava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedina\u010dnu, odnosno grupnu dodatnu podr\u0161ku ili u posebnoj grupi u \u0161koli u skladu sa ovim zakonom. Prava u\u010denika propisana su \u010dl. 103. tako da su ustanova i zaposleni du\u017eni da obezbede ostvarivanja ovih prava, gde je, pored drugog naro\u010dito istaknutog, navedeno i uva\u017eavanje li\u010dnosti, za\u0161tita od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ali i ostvarivanje svih prava u\u010denika, prava na za\u0161titu i pravi\u010dno postupanje \u0161kole prema u\u010deniku i kada povredi obavezu utvr\u0111enu ovim zakonom.<\/p>\n 3.9.<\/strong> \u010cl. 41. st. 3. Zakona o javnom informisanju propisana je za\u0161tita maloletnika, te je odre\u0111eno da se u javnim glasilima maloletnik ne sme u\u010diniti prepoznatljivim u informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes. 3.10.<\/strong> Poverenica najpre konstatuje da su razli\u010dita nadle\u017ena tela i institucije dala definiciju inkluzivnog obrazovanja i njegovog zna\u010daja za napredovanje i edukaciju dece sa smetnjama u razvoju. Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) u \u201eSmernicama za uklju\u010divanje” defini\u0161e inkluzivno obrazovanje kao proces sagledavanja i odgovora na razli\u010dite potrebe svih u\u010denika\/ca kroz ve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e u u\u010denju, kulturama i zajednicama, kao i smanjenje isklju\u010divanja unutar i iz obrazovanja. Inkluzivno obrazovanje, stoga, podrazumeva promene i prilago\u0111avanja u sadr\u017eaju, pristupima, strukturama i strategijama, uz zajedni\u010dku viziju koja obuhvata svu decu unutar odgovaraju\u0107eg starosnog raspona, kao i ube\u0111enje da na redovnom sistemu le\u017ei odgovornost za obrazovanje sve dece.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da su tokom prethodnih decenija ra\u0111ena brojna istra\u017eivanja na temu inkluzivnog obrazovanja i uklju\u010divanja dece sa smetnjama u razvoju u sistem redovnog \u0161kolovanja, te da su rezultati ovakvih istra\u017eivanja pokazali vi\u0161estruku korist inkluzivnog obrazovanja. Tako, deca sa smetnjama u razvoju koja su poha\u0111ala redovnu nastavu imaju mogu\u0107nost uspostavljanja prijateljstava i ose\u0107aja prihva\u0107enosti \u0161to doprinosi njihovom neophodnom uklju\u010divanju u redovne tokove \u017eivota, kao i osamostaljivanju i razvijanju ose\u0107aja samopo\u0161tovanja; u\u010denje u prirodnoj vr\u0161nja\u010dkoj grupi; osposobljenost za uklju\u010divanje u \u017eivot i rad; osna\u017eivanje roditelja dece sa smetnjama u razvoju da im deca budu prihva\u0107ena od strane zajednice u kojoj \u017eive; pove\u0107anje kompetencije nastavnika i profesora; restruktuiranje prakse i principa vaspitno-obrazovnog rada tako da se mo\u017ee odgovoriti na razli\u010dite potrebe u\u010denika\/ca; uspostavljanje saradnje i timskog rada me\u0111u u\u010denicima i nastavnicima; prihvatanje razli\u010ditosti kao normalne pojave; izla\u017eenje u susret potrebama svih u\u010denika; prihvatanje i podr\u017eavanje razli\u010ditih stilova i tempa u\u010denja; osiguranje kvaliteta obrazovanja za sve u\u010denike kroz strategije podr\u0161ke i podu\u010davanja kao i potpuna iskori\u0161\u0107enost svih ljudskih potencijala u dru\u0161tvu .<\/p>\n 3.12.<\/strong> Analizom teksta \u201ePoljuljana bezbednost dece?” Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti utvrdila je da je tekst napisan objektivno, isti\u010du\u0107i u prvi plan citirane izjave u\u010desnika doga\u0111aja u O\u0160 \u201eD. J.” u I, odnosno, roditelja u\u010denika\/ca i direktora \u0161kole, bez isticanja li\u010dnih stavova i mi\u0161ljenja autorke teksta.<\/p>\n 3.13.<\/strong> \u0160to se ti\u010de antrfilea \u201eIzostali asistenti” Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je ovim tekstom \u010ditaocima i \u010ditateljkama upu\u0107ena poruka da je inkluzija u obrazovanju u na\u0161im \u0161kolama jo\u0161 uvek nedovoljno dobro re\u0161enje, da deca sa smetnjama u razvoju treba da poha\u0111aju tzv. \u201especijalne \u0161kole” u kojima \u0107e raditi u malim grupama, da nastavnici koji rade u redovnim \u0161kolama nisu osposobljeni za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, te da je invaliditet problem koji uti\u010de na pona\u0161anje dece sa smetnjama u razvoju, usled \u010dega mo\u017ee do\u0107i do negativnih posledica.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Poverenica smatra da je navod iz izja\u0161njenja novinarke Z. G. S, da novinari ne smeju da \u017emure pred de\u0161avanjima u dru\u0161tvu koja nisu uvek prijatna, potpuno ispravan i nesporan, ali isti\u010de da mediji, istovremeno, imaju sna\u017ean uticaj na javno mnjenje i kreiraju stavove javnosti o razli\u010ditosti i osetljivim dru\u0161tvenim grupama. Autorka teksta stavom da \u201edeca sa smetnjama u razvoju nisu odgovorna za svoj problem” \u0161alje poruku \u010ditaocima da je ovaj vid invaliditeta problem. Poverenica stoji na stanovi\u0161tu da ovakva poruka doprinosi podr\u017eavanju ideje da decu sa smetnjama u razvoju treba izolovati iz sistema redovnog \u0161kolovanja kako svojim pona\u0161anjem ne bi ometala nastavu i ugro\u017eavala bezbednost dece bez smetnji u razvoju.<\/span><\/p>\n 3.15.<\/strong> Po pitanju navoda iz izja\u0161njenja autorke teksta Z. G. S. da ima pravo na svoje li\u010dno mi\u0161ljenje i stav, Poverenica smatra da novinari svakako imaju pravo i treba da iznose kriti\u010dka mi\u0161ljenja o doga\u0111ajima u dru\u0161tvu, ali da istovremeno treba da istra\u017euju i edukuju se o zna\u010daju i objektivnim razlozima za uvo\u0111enje novih metoda i postupaka, kao \u0161to je inkluzija u obrazovanju. Tako, Poverenica smatra da je neprihvatljiv stav izra\u017een u antrfileu da nastavnici u redovnim \u0161kolama nisu obu\u010deni za rad sa \u201eovom decom”, jer nisu zavr\u0161ili defektolo\u0161ki ili neki drugi fakultet. Naime, Poverenica smatra da su nastavnici edukovani za rad sa decom i vo\u0111enje nastave, da imaju mogu\u0107nost da unapre\u0111uju svoj rad i uvedu sve pedago\u0161ke inovacije u inkluzivnom modelu, kao i da relevantna istra\u017eivanja pokazuju da nema ni jednog dokaza da deca bez razvojnih te\u0161ko\u0107a bivaju zanemarena u ovakvom modelu rada .<\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti napominje da \u0161kole i druge obrazovne institucije imaju obavezu da pru\u017ee za\u0161titu u\u010denicima od svih oblika vr\u0161nja\u010dkog nasilja, ali i da obezbede razumevanje razli\u010ditosti, toleranciju i adekvatnu pripremu svih u\u010denika\/ca za u\u010denje i rad u vr\u0161nja\u010dkoj zajednici. Navodom u izja\u0161njenju novinarke Z. G. S. da se izvinjava u ime dece koja se istraumirana vra\u0107aju iz \u0161kole, autorka podr\u017eava stereotipne stavove vezane za decu sa smetnjama u razvoju, i stav da im je neophodno \u201especijalno obrazovanje” zbog opasnosti koju predstavljaju po decu bez smetnji u razvoju. Stoga, svaki tekst koji izra\u017eava negativan stav o procesu inkluzije u obrazovanju doprinosi ote\u017eavanju normalnog \u017eivota dece sa smetnjama u razvoju, osna\u017eivanju njihovog potencijala i potencijala njihovih porodica, te omogu\u0107avanju u\u010denja i razvoja dece u prirodnoj vr\u0161nja\u010dkoj sredini.<\/p>\n
\n1.2. U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n
\n\u2013 da se sintagmom \u201eroditelji 25 dece presavili papir” ukazuje da su roditelji podneli tu\u017ebu protiv podnositeljke pritu\u017ebe, iako su roditelji u\u010denika i u\u010denica Osnovne \u0161kole \u201eD. J.” u I. podneli pritu\u017ebu direktoru \u0161kole;
\n\u2013 da je u antrfileu \u201eIzostali asistenti” novinarka Z. G. S. dala svoju interpretaciju doga\u0111aja u O\u0160 \u201eD. J.” u I, i to tako \u0161to tvrdi da je inkluzivno obrazovanje na\u010din da se popuni broj dece u redovnim \u0161kolama. Tako\u0111e, novinarka je istakla i da nastavnici nisu obu\u010deni za rad sa \u201eovom decom”, tvrde\u0107i da je uslov za inkluzivno obrazovanje postojanje asistenata. U okviru istog teksta ona je navela i da samo desetak kilometara od I. postoji \u0161kola \u201eM. P.” u kojima se iz dece izvla\u010di njihov maksimum i gde osposobljavaju decu za samostalan \u017eivot;
\n\u2013 da je sadr\u017einom ovog antrfilea novinarka Z. G. S. omalova\u017eila prednosti inkluzivnog obrazovanja i poslala poruku \u010ditaocima da je \u201einvaliditet” problem;
\n\u2013 da je jedini pozitivan navod antrfilea citirana izjava maloletnog U. M, koji je tokom intervjua direktora \u0161kole i novinarke lista \u201eS. n.” u\u0161ao u direktorovu kancelariju i umiljato rekao \u201eradujem se \u0161to su se drugari vratili u \u0161kolu”;
\n\u2013 da novinarka Z. G. S. treba da bude svesna svoje odgovornosti i uticaja na javnost, s obzirom da mediji imaju presudni uticaj na kreiranje javne svesti, pa i na odnos dru\u0161tva prema osobama sa invaliditetom.<\/p>\n
\n\u2013 da je obaveza lista \u201eS. n.”, kao nosioca javnog informisanja, da ukazuje i na probleme u praksi, a o\u010digledno je da je u O\u0160 \u201eD. J.” u I. do\u0161lo do, najbla\u017ee re\u010deno, nesvakida\u0161nje situacije, o \u010demu je javnost informisana tekstom \u201ePoljuljana bezbednost dece?” objavljenog 31. oktobra 2012. godine,
\n\u2013 da nije ta\u010dna tvrdnja iz pritu\u017ebe da je novinarka Z. G. S. omalova\u017eila prednosti inkluzivnog obrazovanja i poslala poruku \u010ditaocima da je invaliditet problem,
\n\u2013 da je u tekstu jasno navedeno da su roditelji u\u010denika i u\u010denica O\u0160 \u201eD. J.” iz I. \u201epresavili papir i napisali obave\u0161tenje direktoru”, odnosno, da se ne ukazuje da su tu\u017eili podnositeljku pritu\u017ebe,
\n\u2013 da su neprihvatljivi zaklju\u010dci i kvalifikacije podnositeljke pritu\u017ebe koja zaobilazi delove teksta vezane za odgovornost porodice i dru\u0161tva, kao i poruku, na kraju teksta, da sva deca imaju pravo na bezbri\u017eno detinjstvo,
\n\u2013 da \u0107e list \u201eS. n.” nastaviti da prati proces inkluzije u obrazovanju, ali \u0107e ukazivati i na neke slo\u017eene situacije iz prakse, bez namere da omalova\u017eava prednosti inkluzivnog obrazovanja,
\n\u2013 da je list \u201eS. n.” prepoznatljiv po ure\u0111iva\u010dkoj koncepciji koja neguje multikulturalnost i po\u0161tovanje razli\u010ditosti, te da su u saradnji sa nadle\u017enim organima organizovali niz projekata iz razli\u010ditih oblasti dru\u0161tvenog \u017eivota.<\/p>\n
\n– da je cilj teksta \u201ePoljuljana bezbednost dece?” spre\u010davanje veoma neprijatnih situacija u O\u0160 \u201eD. J.” u I,
\n– da, kao novinarka, ima zadatak da pokrene dru\u0161tvenu zajednicu da ne\u0161to urade, poprave, dograde, jer kada se ne\u0161to ru\u017eno dogodi, onda je kasno,
\n– da su objavljene izjave svih aktera, spomenutih u tekstu, sem podnositeljke pritu\u017ebe koja nije \u017eelela da komentari\u0161e doga\u0111aj,
\n– da tekst \u201ePoljuljana bezbednost dece?” ne omalova\u017eava prednosti inkluzivnog obrazovanja, te da je o deci sa smetnjama u razvoju, tokom proteklih decenija, na desetine puta afirmativno pisala, o \u010demu je upoznata i podnositeljka pritu\u017ebe,
\n– da u demokratskom dru\u0161tvu, kao novinarka, ima pravo da iznese li\u010dni stav, \u0161to je u\u010dinila sadr\u017einom antrfilea \u201eIzostali asistenti”,
\n– da se li\u010dni stav, izra\u017een u antrfileu, odnosi na inkluziju uop\u0161te i stav zajednice prema natalitetu i deci, te da ne mora o inkluziji da misli na isti na\u010din kao i podnositeljka pritu\u017ebe, odnosno, da je inkluzija super re\u0161enje, Bogom dano i da ne mo\u017ee da se unapre\u0111uje,
\n– da se u svom radu uvek rukovodila principom da je istina bolja od najmanje la\u017ei, naro\u010dito kada su deca u pitanju, te da smatra da je bezbednost dece u O\u0160 \u201eD. J.” u I. pod znakom pitanja,
\n– da se, ukoliko je tekstom bilo koga uvredila, izvinjava u svoje ime i u ime mali\u0161ana koji se istraumirani vra\u0107aju iz \u0161kole.<\/p>\n
\nAnaliza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba M.M. iz I. protiv nedeljnog lista S.N. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti informisanja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n