<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe M.B, koju je u njeno ime podnela majka H.B, protiv Doma zdravlja Z. U pritu\u017ebi je navedeno da je H.B. poku\u0161ala da u Domu zdravlja Z. otvori zdravstveni karton \u0107erki M, a da joj je medicinska sestra na \u0161alteru rekla da \u201eide odakle je do\u0161la i da joj tamo otvore zdravstveni karton”, da M. i dalje nema otvoren zdravstveni karton i da zbog toga nije primila nijednu vakcinu, kao i da je ne obilazi patrona\u017ena sestra. U izja\u0161njenju Doma zdravlja Z. navedeno je da M. B. nema zdravstveni karton ni zdravstvenu knji\u017eicu u Zdravstvenoj stanici K, da je primljena 29. aprila 2013. godine i da joj je data terapija, a posle toga je majka vi\u0161e nije dovodila. U postupku nije utvr\u0111eno \u0161ta se ta\u010dno desilo na \u0161alteru, odnosno, podnositeljka pritu\u017ebe nije dostavila dokaze koji potkrepljuju navode o izjavi medicinske sestre, te nije utvr\u0111eno \u0161ta je medicinska sestra tom prilikom izgovorila. Dalje, u toku postupka utvr\u0111eno je da M. B. nema otvoren zdravstveni karton, a Dom zdravlja Z. nije pru\u017eio dokaze da postoje objektivni i opravdani razlozi zbog kojih M. B. nije otvoren zdravstveni karton. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je Dom zdravlja Z, neotvaranjem zdravstvenog kartona M. B, izvr\u0161io akt diskriminacije na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010dila je Domu zdravlja Z. i v.d. direktorki K.U, kao odgovornom licu, da preduzmu sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema M. B, da organizuju obuku za sve zaposlene u Domu zdravlja Z. na temu diskriminacije u zdravstvu, sa ciljem senzibilisanja i edukovanja zdravstvenih radnika za rad sa romskom populacijom, kao i da ubudu\u0107e, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadle\u017enosti, ne kr\u0161e antidiskriminacione propise.<\/em><\/p>\n 1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se 14. novembra 2014. godine obratila H.B, u ime svoje maloletne \u0107erke M.B, protiv Doma zdravlja Z.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n – da je H.B. Romkinja, samohrana majka i da \u017eivi u stanu u Z. P, kao korisnica stana za socijalno stanovanje;<\/p>\n – da je M. B. ro\u0111ena 15. februara 2013. godine na teritoriji op\u0161tine Rakovica i da zbog problema sa prijavom stana, jedno vreme posle ro\u0111enja nije imala zdravstvenu knji\u017eicu;<\/p>\n – da je H.B, kada je dobila zdravstvenu knji\u017eicu za dete, oti\u0161la sa M. u Dom zdravlja Z, a medicinska sestra na \u0161alteru joj je rekla da \u201eide odakle je do\u0161la i da joj tamo otvore zdravstveni karton” za dete;<\/p>\n – da M. B. nema otvoren zdravstveni karton, da zbog toga nije primila ni jednu vakcinu, niti je obilazi patrona\u017ena sestra;<\/p>\n – da smatra da je diskriminisana zato \u0161to je samohrana majka, zato \u0161to je tamnije puti i romske nacionalnosti i zato \u0161to \u017eivi u tzv. \u201esocijalnom stanu”.<\/p>\n 1.3.<\/strong> U dopuni pritu\u017ebe, u telefonskom razgovoru sa zaposlenom u Stru\u010dnoj slu\u017ebi Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti 3. februara 2015. godine, H.B. je izjavila da se doga\u0111aj opisan u pritu\u017ebi dogodio po\u010detkom 2014. godine, da je dva puta odlazila u Dom zdravlja Z. i da je oba puta medicinska sestra na \u0161alteru bila vrlo neprijatna i neljubazna prema njoj. Tako\u0111e, H.B. navela je da je lekarka pru\u017eila M. potrebnu zdravstvenu negu i uputila je da ukoliko detetu ne bude bolje, do\u0111e direktno kod nje i da ne ide na \u0161alter.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Domu zdravlja Z. upu\u0107en je zahtev 3. decembra 2014. godine da se u roku od 15 dana od dana prijema izjasni o osnovanosti i navodima iz pritu\u017ebe. Dom zdravlja Z. dostavio je 20. februara 2015. godine izja\u0161njenje v. d. direktorke dr K. U.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju Doma zdravlja Z, izme\u0111u ostalog je navedno:<\/p>\n – da dete M. B. nema zdravstveni karton ni zdravstvenu knji\u017eicu u Zdravstvenoj stanici K, da je primljena 29. aprila 2013. godine sa dijagnozom R 05 \u2013 ka\u0161alj, da je ordinirana sirup jagor\u010devina i dat je savet majci;<\/p>\n – da se Dom zdravlja Z. pridr\u017eava odredaba Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu za\u0161titu dece, trudnica i porodilja, kojim je predvi\u0111eno da deca, trudnice i porodilje ostvaruju pravo na zdravstvenu za\u0161titu u sadr\u017eini, obimu i standardu koji su prihva\u0107eni obaveznim zdravstvenim osiguranjem;<\/p>\n – da deca ostvaruju pravo na zdravstvenu za\u0161titu bez obzira da li im je otvoren zdravstveni karton, odnosno da li imaju zdravstvenu legitimaciju;<\/p>\n – da prema postoje\u0107oj evidenciji M. B. vi\u0161e nije dovo\u0111ena u Slu\u017ebu za zdravstvenu za\u0161titu dece ZS K, odnosno, da u periodu od 29. aprila 2013. godine do dana davanja izja\u0161njenja, nema evidentirane posete na ime M.B.;<\/p>\n – da u pritu\u017ebi nije navedeno kada je regulisana zdravstvena knji\u017eica za dete, ni kada su zaposleni, navodno odbili da otvore zdravstveni karton detetu;<\/p>\n – da iz svega izlo\u017eenog, u postupku po dopisu Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti broja 07-00-519\/2014-02 nisu na\u0161li da je u konkretnom slu\u010daju do\u0161lo do diskriminacije po bilo kom osnovu, pa je v. d. direktorka Doma zdravlja donela zaklju\u010dak da u Domu zdravlja Z, ZS K, Slu\u017eba za zdravstvenu za\u0161titu dece prilikom pregleda i pru\u017eanja zdravstvenih usluga M. B. \u201enije nad njom izvr\u0161ila neposrednu ili posrednu diskriminaciju”, po bilo kom osnovu.<\/p>\n 1.6.<\/strong> U prilogu izja\u0161njenja Doma zdravlja Z. dostavljena je fotokopija knjige prolaznika Slu\u017ebe za zdravstvenu za\u0161titu dece ZS K.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u pritu\u017ebu utvr\u0111eno je da je H.B. po\u010detkom 2014. godine poku\u0161ala da u Domu zdravlja Z. otvori zdravstveni karton svojoj maloletnoj \u0107erki M. B.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u fotokopiju knjige prolaznika Slu\u017ebe za zdravstvenu za\u0161titu dece ZS K. utvr\u0111eno je da M. B. primljena kod lekara 29. aprila 2013. godine, da je pru\u017eanje usluge zavedeno pod brojem 89 sa bele\u0161kom \u201enema karton ni knji\u017eicu” i sa ne\u010ditkim bele\u0161kama u kolonama \u201edijagnoza” i \u201eterapija”.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Utvr\u0111eno je da H.B. i njena porodica \u017eive u stanu u Z. P, kao korisnici stana za socijalno stanovanje.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje usvoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Konvencija o pravima deteta u \u010dl. 2. propisuje da \u0107e strane ugovornice po\u0161tovati i obezbe\u0111ivati prava utvr\u0111ena ovom Konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju ko\u017ee, pol, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo uverenje, nacionalno, etni\u010dko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, ro\u0111enje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. Odredbom \u010dl. 3. propisano je da \u0107e najbolji interesi deteta biti od prvenstvenog zna\u010daja u svim aktivnostima koje se ti\u010du dece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Strane ugovornice su se obavezale da obezbede detetu takvu za\u0161titu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, kao i da se institucije, slu\u017ebe i ustanove odgovorne za brigu ili za\u0161titu dece prilagode standardima koje su utvrdili nadle\u017eni organi, posebno u oblasti sigurnosti, zdravlja, u pogledu broja i podobnosti osoblja, kao i stru\u010dnog nadzora. \u010clanom 24. propisano je da ugovornice priznaju pravo deteta na u\u017eivanje najvi\u0161eg ostvarivog zdravstvenog standarda i na kapacitete za le\u010denje i zdravstvenu rehabilitaciju, kao i da \u0107e dr\u017eave nastojati da obezbede da nijedno dete ne bude li\u0161eno prava na pristup takvim uslugama zdravstvene za\u0161tite.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Za\u0161tita nacionalnih manjina garantovana je \u010dl. 14. kojim se \u0161tite prava nacionalnih manjina i jem\u010di posebna za\u0161tita nacionalnh manjina radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i o\u010duvanja njihovog identiteta. Ustavom Republike Srbije garantovano je pravo na zdravstvenu za\u0161titu, i to tako \u0161to je odredbama \u010dl. 68. propisano da deca ostvaruju zdravstvenu za\u0161titu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi na\u010din, u skladu sa zakonom.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba \u010dlana 6. kojom je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavlja ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Zakon o zdravstvenoj za\u0161titi u \u010dl. 19. propisuje na\u010delo pristupa\u010dnosti zdravstvene za\u0161tite, koje se ostvaruje obezbe\u0111ivanjem odgovaraju\u0107e zdravstvene za\u0161tite gra\u0111anima Republike Srbije koja je fizi\u010dki, geografski i ekonomski dostupna, odnosno, kulturno prihvatljiva, a posebno zdravstvene za\u0161tite na primarnom nivou. Odredbom \u010dl. 20. istog zakona propisano je na\u010delo pravi\u010dnosti zdravstvene za\u0161tite koje se ostvaruje zabranom diskriminacije prilikom pru\u017eanja zdravstvene za\u0161tite na osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog ube\u0111enja, imovnog stanja kulture, jezika, vrste bolesti, psihi\u010dkog ili telesnog invaliditeta. Garantovano je po\u0161tovanje ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj za\u0161titi, a \u010dl. 25. propisano je, izme\u0111u ostalog, da svaki gra\u0111anin ima pravo da zdravstvenu za\u0161titu ostvaruje uz po\u0161tovanje najvi\u0161eg mogu\u0107eg standarda ljudskih prava i vrednosti, uz uva\u017eavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ube\u0111enja, kao i da svako dete do navr\u0161enih 18 godina \u017eivota ima pravo na najvi\u0161i mogu\u0107i standard zdravlja i zdravstvene za\u0161tite.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Odredbama \u010dl. 6. Zakona o pravima pacijenata propisano je da pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu za\u0161titu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogu\u0107nosti sistema zdravstvene za\u0161tite, dok je u stavu 2. propisano da u postupku ostvarivanja zdravstvene za\u0161tite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj slu\u017ebi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogu\u0107nosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj slu\u017ebi ili u odnosu na neku drugu razli\u010ditost koja mo\u017ee da bude uzrok diskriminacije.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Dono\u0161enjem Strategije za unapre\u0111ivanje polo\u017eaja Roma u Republici Srbiji (2009), Vlada Republike Srbije postavila je kao strate\u0161ki cilj unapre\u0111enje polo\u017eaja Roma u Republici Srbiji i smanjenje razlika koje postoje izme\u0111u polo\u017eaja romske populacije i ostalog stanovni\u0161tva. Ovaj dokument se, pored drugih pitanja, bavi i pitanjem zdravstvene za\u0161tite pripadnika romske populacije, te je kao op\u0161ti cilj postavljeno unapre\u0111enje zdravstvenog stanja Roma, a kao jedan od specifi\u010dnih ciljeva odre\u0111eno je i pobolj\u0161anje dostupnosti zdravstvene za\u0161tite romske populacije.<\/p>\n Analiza pritu\u017ebe sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/span><\/p>\n 3.9.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, potrebno je utvrditi da li je medicinska sestra zaposlena u Domu zdravlja Z. rekla H. B. da \u201eide odakle je do\u0161la i da joj tamo otvore zdravstveni karton”, kao i da li je neotvaranje zdravstvenog kartona maloletnoj M. B. zasnovano na njenom li\u010dnom svojstvu – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je odredbama \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije propisano pravilo o prebacivanju tereta dokazivanja. Prema ovom pravilu, u konkretnom slu\u010daju, podnositeljka pritu\u017ebe treba da u\u010dini verovatnim da je Dom zdravlja Z. izvr\u0161io akt diskriminacije M.B, i to izjavom medicinske sestre da H.B. \u201eide odakle je do\u0161la i da joj tamo otvore zdravstveni karton” za dete, kao i propu\u0161tanjem da joj otvori zdravstveni karton. Ukoliko to u\u010dini, teret dokazivanja da do povreda na\u010dela ravnopravnosti nije do\u0161lo, le\u017ei na zdravstvenoj ustanovi. Poverenica najpre konstatuje da H.B. nije dostavila ni jedan dokaz koji potkrepljuje navode o izjavi medicinske sestre, te se ne mo\u017ee sa sigurno\u0161\u0107u utvrditi \u0161ta je ta\u010dno izgovorila medicinska sestra na \u0161alteru Doma zdravlja Z, odnosno, ne mo\u017ee se utvrditi da li je rekla H. B. da \u201eide odakle je do\u0161la i da joj tamo otvore zdravstveni karton”. Me\u0111utim, bez obzira na \u010dinjenicu da nije utvr\u0111ena sadr\u017eina razgovora izme\u0111u medicinske sestre i H. B, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je akt diskriminacije u\u010dinjen verovatnim, u smislu \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, s obzirom da je u postupku utvr\u0111eno da M. B. nema otvoren zdravstveni karton u Domu zdravlja Z. Imaju\u0107i to u vidu, potrebno je utvrditi da li \u010dinjenice i dokazi koje je ustanova ponudila u prilog tvrdnji da nije izvr\u0161en akt diskriminacije, pru\u017eaju dovoljno osnova za zaklju\u010dak da postoje objektivni i opravdani razlozi zbog kojih M. B. nije otvoren zdravstveni karton.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Me\u0111u stranama je sporno kada se desio doga\u0111aj opisan u pritu\u017ebi, odnosno, kada je H.B. poku\u0161ala da otvori zdravstveni karton za M. Podnositeljka pritu\u017ebe navela je u dopuni pritu\u017ebe, da se to dogodilo po\u010detkom 2014. godine. U izja\u0161njenju Doma zdravlja Z. navedeno je da ne postoji evidencija da je H.B. dovodila dete posle 29. aprila 2013. godine. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da u konkretnom slu\u010daju nije od presudnog zna\u010daja utvr\u0111ivanje ta\u010dnog vremena dolaska H. B. u Dom zdravlja Z. Nesporno je da je H.B. bila u Domu zdravlja Z. 29. aprila 2013. godine, sa detetom koje je tada imalo dva meseca. S obzirom da H.B. \u017eivi na teritoriji op\u0161tine koja pripada Domu zdravlja Z, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da su zaposleni u domu zdravlja tom prilikom mogli da otvore karton za M, kao i da provere da li je dete vakcinisano, odnosno, da preduzmu sve potrebne mere da se detetu obezbedi adekvatna zdravstvena za\u0161tita. Pri tome, treba imati u vidu da Dom zdravlja Z. nije osporavao navode iz pritu\u017ebe o izjavi medicinske sestre, niti je obja\u0161njavao iz kojih razloga dete nema otvoren zdravstveni karton. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da nema razloga da dovodi u sumnju navode H. B. da je poku\u0161ala da otvori zdravstveni karton M. u nadle\u017enom domu zdravlja, posebno ako se uzmu u obzir saznanja iz predmeta koji je vo\u0111en pred Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti br. 07-00-519\/2014-02, iz kojeg proizlazi da H.B. dovodi svoje starije dete u ovaj dom zdravlja. Zbog toga Poverenica konstatuje da navodi iz izja\u0161njenja Doma zdravlja Z, da posle 29. aprila 2013. godine ne postoji upisano da je M. B. dolazila, nisu dovoljni da ospore navode iz pritu\u017ebe da je H.B. poku\u0161ala da otvori zdravstveni karton, ve\u0107 eventualno pokazuju da M. B. nije pru\u017eana zdravstvena usluga posle navedenog datuma.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Dalje, u izja\u0161njenju Doma zdravlja nema navoda koji bi objasnili iz kojih razloga detetu nije otvoren zdravstveni karton, a u pitanju je dete koje ima prebivali\u0161te na teritoriji op\u0161tine za koju je nadle\u017ean Dom zdravlja Z, i za koje postoji evidencija da je bilo na pregledu u Domu zdravlja Z. i da mu je data terapija, ali je ova poseta zavedena u knjizi prolaznih pacijenata. Naime, odredbama Zakona o evidencijama u oblasti zdravstvene za\u0161tite propisano je da u osnovnu medicinsku dokumentaciju, izme\u0111u ostalog, spada zdravstveni karton, koji vodi zdravstvena ustanova po oblastima zdravstvene za\u0161tite, za svakog pacijenta kome pru\u017ea zdravstvenu za\u0161titu, osim za prolazne bolesnike, a Pravilnikom o na\u010dinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja propisano je da osigurano lice ostvaruje zdravstvenu za\u0161titu u zdravstvenoj ustanovi, odnosno, kod drugog davaoca zdravstvenih usluga, koji ima sedi\u0161te na podru\u010dju mati\u010dne filijale sa kojim je zaklju\u010den ugovor o pru\u017eanju zdravstvene za\u0161tite. Me\u0111utim, Dom zdravlja Z. nije se izjasnio iz kojih razloga detetu M. B. nije odre\u0111en pedijatar i otvoren zdravstveni karton. Nadalje, u izja\u0161njenju Doma zdravlja Z. navedeno je da je M. B, koja nije imala zdravstveni karton ni zdravstvenu legitimaciju, pru\u017eena neophodna zdravstvena usluga, u skladu sa odredbama Zakona o ostvarivanja prava na zdravstvenu za\u0161titu dece, trudnica i porodilja, kojima je propisano da deca, trudnice i porodilje ostvaruju pravo na zdravstvenu za\u0161titu u sadr\u017eini, obimu i standardu koji su prihva\u0107eni obaveznim zdravstvenim osiguranjem. M. B. je tom prilikom pru\u017eena zdravstvena usluga kao prolaznom pacijentu, odnosno, pacijentu koji nema izabranog lekara u ovom domu zdravlja. S obzirom da u izja\u0161njenju Doma zdravlja Z. nema navoda koji bi objasnili za\u0161to dete nema zdravstveni karton, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti izra\u017eava zabrinutost da dete mla\u0111e od dve godine nema otvoren zadravstveni karton u Domu zdravlja na teritoriji op\u0161tine u kojoj \u017eivi i da zdravstveno stanje, rani razvoj i imunizaciju deteta ne prati izabrani pedijatar.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Povodom navoda iz izja\u0161njenja da je v.d. direktorka dr K.U. donela zaklju\u010dak da u Domu zdravlja Z. \u201enije nad njom [M.B.] izvr\u0161ena neposredna ili posredna diskriminacija”, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je Zakonom o zabrani diskriminacije ustanovljen Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, jedini specijalizovani dr\u017eavni organ u \u010dijoj je nadle\u017enosti davanje mi\u0161ljenja o povredi antidiskriminacionih propisa. To zna\u010di da direktorka zdravstvene ustanove nije ovla\u0161\u0107ena da daje mi\u0161ljenje u vezi sa povredama antidiskriminacionih propisa, ve\u0107 je u njenoj nadle\u017enosti, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj za\u0161titi, organizacija rada i rukovo\u0111enje procesom rada ustanove, predstavljanje i zastupanje zdravstvene ustanove, a odgovorna je za zakonitost rada zdravstvene ustanove.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Na kraju, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu imala u vidu da je romska nacionalna manjina, uprkos naporima razli\u010ditih dr\u017eavnih institucija i organizacija civilnog dru\u0161tva koje preduzimaju mere usmerene ka pobolj\u0161anju polo\u017eaja Roma, i dalje jedna od najugro\u017eenijih dru\u0161tvenih grupa u Srbiji, kao i da mere koje se preduzimaju jo\u0161 uvek nisu dovele do osetnijeg unapre\u0111enja uslova \u017eivota i njihovog polo\u017eaja u dru\u0161tvu. Tako\u0111e, potrebno je imati u vidu i okolnosti u kojima \u017eive H.B. i njena porodica, odnosno, da su kao romska porodica korisnici stana za socijalno stanovanje u naselju u kojem je lokalno stanovni\u0161tvo otvoreno izrazilo netrpeljivost prema doseljenim romskim porodicama. Naime, poznato je da su krajem 2013. godine u Z. P, u naselju K. \u017eitelji ovog naselja organizovali proteste protiv Roma, a tim povodom je Poverenica za za\u0161titu ravnopravnost uputila upozorenje javnosti.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Strategija za unapre\u0111ivanje polo\u017eaja Roma u Republici Srbiji se, pored drugih pitanja, bavi i pitanjem zdravstvene za\u0161tite pripadnika romske populacije, pa je kao op\u0161ti cilj postavljeno unapre\u0111enje zdravstvenog stanja Roma, a kao jedan od specifi\u010dnih ciljeva odre\u0111eno je i pobolj\u0161anje dostupnosti zdravstvene za\u0161tite romske populacije. Rezultati istra\u017eivanja polo\u017eaja \u017eena i dece u Srbiji, koje je sproveo Republi\u010dki zavod za statistiku i Fond Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) u toku 2014. godine u Srbiji, pokazuju da je 15% novoro\u0111ene dece u romskim naseljima imalo malu telesnu te\u017einu na ro\u0111enju, da je prevalencija pothranjenosti kod dece iz romskih naselja nekoliko puta ve\u0107a od nacionalnog proseka (oko 10% dece je pothranjeno, a oko 19% procenata zaostaje u rastu), da je samo 13% dece u romskim naseljima primilo sve preporu\u010dene vakcine na vreme. Strategija navodi da se me\u0111u najve\u0107im preprekama za kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite kod romskog stanovni\u0161tva navode administrativne procedure, nepoznavanje prava, neprepoznavanje ili zanemarivanje zdravstvenih problema, ali i diskriminatorski stavovi pojedinih zdravstvenih radnika. Ovi navodi dobijaju potvrdu u praksi kada se sagleda situacija u kojoj se na\u0161la H.B, odnosno, njena maloletna \u0107erka M.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je obaveza zdravstvenih radnika da poka\u017eu ve\u0107i stepen senzibilisanosti u situacijama u kojima su pacijenti iz osetljivih dru\u0161tvenih grupa, kao i da u\u010dine sve \u0161to je u njihovoj nadle\u017enosti da pru\u017ee neophodnu podr\u0161ku, kako bi se ovim osobama olak\u0161alo ostvarivanje garantovanog prava na zdravstvenu za\u0161titu.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Sagledavaju\u0107i sve \u010dinjenice i okolnosti, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da Dom zdravlja Z. nije ponudio dokaze da neotvaranje zdravstvenog kartona devoj\u010dici M. B, nije uslovljeno njenom nacionalnom pripadno\u0161\u0107u.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba M. B. protiv doma zdravlja zbog diskriminacije po osnovu etni\u010dkog porekla u oblasti zdravstvene za\u0161tite <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n