<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe organizacije za za\u0161titu prava i podr\u0161ku osobama sa invaliditetom Srbije \u201e…I. K.”, koja je podneta u ime i uz saglasnost R. M, protiv Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje u Z. U pritu\u017ebi je navedeno da je R. M. delimi\u010dno nepokretna, kao i da je njena \u0107erka usled porodi\u010dnih okolnosti zapostavila obaveze oko \u0161kole. Dalje je navedeno da su socijalni radnici radili sa porodicom i da su nakon pregleda u Domu zdravlja uputili J. M. na le\u010denje u Institut za mentalno zdravlje. Nakon zavr\u0161etka le\u010denja u institutu, GCSR Odeljenje u Z. je bez saglasnosti R. M, smestio njenu \u0107erku u Prihvatili\u0161te za urgentno zbrinjavanje dece \u017ertava porodi\u010dnog nasilja u Beogradu i privremeno joj oduzeo roditeljsko pravo. U re\u0161enju GCSR Odeljenje u Z. kojim je J. M. stavljena pod privremeno starateljstvo, navedeno je da je \u201e…majka kao jedini roditelj koji vr\u0161i roditeljsko pravo, invalidno te\u0161ko pokretno lice bitno sni\u017eenih roditeljskih kapaciteta…”. Podnositeljka pritu\u017ebe smatra da je ovakvim postupanjem GCSR Odeljenja u Z, diskriminisana na osnovu li\u010dnog svojstva \u2013 invaliditeta. U izja\u0161njenju GCSR Odeljenje u Z. navedeno je da je odluka o privremenom izdvajanju deteta iz primarne porodice i odre\u0111ivanju privremenog staratelja doneta nakon usmerene procene da u porodici J. M. ne postoje dovoljno stimulativni uslovi za optimalan rast i razvoj, kao i da bi povratak u porodicu nakon le\u010denja predstavljao rizik za regresiju na prethodni obrazac pona\u0161anja, \u010dime bi bila ugro\u017eena prava deteta na adekvatno zadovoljavanje prava, pre svega, na obrazovanje i za\u0161titu zdravlja uz procenu da su trenutno iscrpljene sve raspolo\u017eive mogu\u0107nosti osna\u017eivanja i podr\u0161ke porodici. U toku postupka je utvr\u0111eno da stavovi koje je GCSR izneo u prilog tvr\u0111enja da je R. M. bitno sni\u017eenih roditeljskih kapaciteta i nije u mogu\u0107nosti da se brine o detetu, nemaju objektivno utemeljenje. Naime, GCSR nije ponudio nijedan dokaz koji bi potvrdio tvrdnje da postoji visok rizik po zdravlje i rizik po nastavak le\u010denja J. M, zbog \u010dega je u njenom najboljem interesu hitno odvajanje od porodice. Pored toga, iako je u izja\u0161njenju navedeno da je Stru\u010dni tim GCSR vodio proces procene statusa i potrebe deteta, tokom postupka nije dostavljen nalaz i\/ili stru\u010dno mi\u0161ljenje ovog tima, koji bi potkrepio navode da postoje objektivne okolnosti, odnosno rizik po zdravlje i bezbednost deteta. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je dono\u0161enjem privremenog zaklju\u010dka o hitnom zbrinjavanju u Prihvatili\u0161te za urgentno zbrinjavanje \u017ertava porodi\u010dnog nasilja J. M. i dono\u0161enjem odluke o odre\u0111ivanju privremenog staratelja J. M, GCSR Odeljenje u Z, prekr\u0161io odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je GCSR Odeljenje u Z. preporu\u010deno da preduzme sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema R. M, da uputi pisano izvinjenje R. M. zbog diskriminatornog pona\u0161anja na osnovu njenog invaliditeta, kao i da ubudu\u0107e ne donosi odluke kojima se kr\u0161e antidiskriminacioni propisi.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Organizacija za za\u0161titu prava i podr\u0161ku osobama sa invaliditetom Srbije \u201e…I. K.”, u ime i uz saglasnost R. M, podnela je pritu\u017ebu protiv Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje u Z, zbog diskriminatornog postupanja prema R. M. na osnovu njenog invaliditeta.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n \u2013 da je R. M. po\u010detkom 2012. godine usled zdravstvenih te\u0161ko\u0107a, ostala delimi\u010dno nepokretna i da se ova porodi\u010dna situacija odrazila na J. M, njenu trinaestogodi\u0161nju \u0107erku, koja je po\u010dela da odsustvuje iz \u0161kole; 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu su dostavljeni slede\u0107i dokazi: 1) privremeni zaklju\u010dak o obezbe\u0111enju sme\u0161taja GCSR, Odeljenje Z. br. 57100-3537\/14 od 30. juna 2014. godine, 2) re\u0161enje o stavljanju pod privremeno starateljstvo GCSR, Odeljenje u Z. br. 57100-3537\/14 od 26. juna 2014. godine, 3) re\u0161enje o sme\u0161taju u prihvatili\u0161te GCSR Odeljenje Z. br. 56039-4038\/14 od 16. jula 2014. godine, 4) izve\u0161taj lekara specijaliste Instituta za mentalno zdravlje Beograd od 10. juna 2014. godine, 5) izve\u0161taj lekara specijaliste klinike \u201eDr Miroslav Zotovi\u0107” od 12. juna 2014. godine, 6) otpusne liste R. M. iz klinike \u201eDr Miroslav Zotovi\u0107” od 30. aprila i 29. maja 2012. godine, 7) otpusna lista R. M. iz bolnice \u201eSveti Sava” od 6. februara 2012. godine, 8) privremeno re\u0161enje o potpunom gubitku radne sposobnosti Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br. 182.1-1 552\/1 od 9. novembra 2012. godine, 9) re\u0161enje o pravu na nov\u010danu naknadu za tu\u0111u negu i pomo\u0107 Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br. 182.7-1-570\/13 od 9. jula 2013. godine, 10) zaklju\u010dak GCSR, Odeljenje Z. br. 56099-4300\/14 od 6. avgusta 2014. godine, 11) timski izve\u0161taj lekara Doma zdravlja Z, Dispanzera za mentalno zdravlje, Savetovali\u0161ta za decu i omladinu za J. M. od 2. septembra 2013. godine, 12) dopis Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja br. 570-01-215\/2014-14 od 2. oktobra 2014. godine. 13) re\u0161enje Sektora za brigu o porodici i socijalnu za\u0161titu, Odeljenja za upravno nadzorne poslove u oblasti porodi\u010dne za\u0161tite, Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja br. 570-01-171\/2014-14 od 7. oktobra 2014. godine i 14) Plan tretmana Centra za za\u0161titu odoj\u010dadi, dece i omladine, Prihvatili\u0161ta za urgentnu za\u0161titu zlostavljane dece za J. M.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatra\u017eeno izja\u0161njenje GCSR, Odeljenje u Z.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju N. \u0160, rukovoditeljke GCSR Odeljenje u Z, O. D, voditelja slu\u010daja i S. N, supervizorke, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da prema informacijama koje su dobili od Doma zdravlja Z, R. M. je jo\u0161 2010. godine stupila u kontakt sa Dispanzerom za mentalno zdravlje, Savetovali\u0161tem za decu i omladinu, \u0161to potvr\u0111uje i dokumentacija koja je dostavljena uz pritu\u017ebu, te nisu ta\u010dni navodi da su problemi J. M. po\u010deli nakon mo\u017edanog udara majke, koji se desio 2012. godine; 1.6.<\/strong> Radi potpunijeg sagledavanja \u010dinjeni\u010dnog stanja predstavnica Stru\u010dne slu\u017ebe Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti obavila je li\u010dno razgovor sa R. M. i o tome sa\u010dinila slu\u017ebenu bele\u0161ku. R. M. je izjavila da je pravo na obrok u narodnoj kuhinji prestalo zbog nepodizanja hrane, jer nakon bolesti nije mogla vi\u0161e da podi\u017ee hranu, s obzirom da se narodna kuhinja nalazi u Z. P, a da su joj samo nekoliko puta doneli obrok u stan. Ocenjuje da nije dobila potrebnu podr\u0161ku GCSR, jer niko od psihologa nije radio sa njom, a asistencija za kupovinu lekova nije postojala. Trenutno se \u010duje sa \u0107erkom telefonom dva puta nedeljno, utorkom i \u010detvrtkom. Izjavila je da sada odlazi u posetu jednom mese\u010dno, jer ne mo\u017ee da priu\u0161ti da je poseti vi\u0161e puta mese\u010dno. Razlog tome je \u0161to mora da pla\u0107a taksi prevoz na relaciji Z. \u2013 V, koji ko\u0161ta oko 3,000 dinara. U GCSR joj je obe\u0107ano da \u0107e za potrebe njenih poseta \u0107erki obezbediti auto, ali svaki put kada ih je zvala, dobila je odgovor da nemaju gorivo za automobil, te je to razlog \u0161to nije prvih par meseci odlazila u posetu, \u010dekaju\u0107i na obe\u0107ani prevoz, odnosno, na obezbe\u0111ivanje goriva. Usmeno je obave\u0161tena da mo\u017ee da do\u0111e u GCSR da refundira novac koji je dala za prevoz, ali i ta radnja iziskuje dodatne tro\u0161kove, s obzirom da joj je neophodan prevoz da bi do\u0161la do GCSR.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Na osnovu re\u0161enja GCSR, Odeljenje u Z. br. 57100-3537\/14 od 26. juna 2014. godine, J. M. je postavljena privremena starateljka N. K, psiholo\u0161kinja GCSR. Iz obrazlo\u017eenja re\u0161enja utvr\u0111eno je da je stru\u010dni tim GCSR procenio da hospitalni tretman J. M. pokazuje pozitivne pomake u njenom op\u0161tem funkcionisanju, ali da bi njen povratak u porodicu aktuelno predstavljao rizik po nastavak daljeg tretmana. Dalje je navedeno da naknadna reakcija majke da vi\u0161e nije saglasna sa boravkom deteta u bolnici, insistiraju\u0107i da se dete vrati ku\u0107i pre zavr\u0161etka le\u010denja, predstavlja vrlo visok rizik po zdravlje deteta. Stru\u010dni tim procenjuje \u201eda je majka kao jedini roditelj koji vr\u0161i roditeljsko pravo, invalidno te\u0161ko pokretno lice bitno sni\u017eenih roditeljskih kapaciteta, nedovoljnih za prepoznavanje i adekvatno zadovoljavanje detetovih razvojnih potreba, oslabljenog roditeljskog autoriteta usled \u010dega je do\u0161lo do zanemarivanja detetovih osnovnih potreba (prestalo je da ide u \u0161kolu, zamenila je no\u0107 za dan, prekinula dru\u017eenje sa vr\u0161njacima, stalno gleda televizor)”.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Na osnovu privremenog zaklju\u010dka o obezbe\u0111enju sme\u0161taja br. 57100-3537\/14 od 30. juna 2014. godine utvr\u0111eno je da je GCSR, Odeljenje u Z. po slu\u017ebenoj du\u017enosti pokrenuo postupak hitnog zbrinjavanja maloletne J. M. u Prihvatili\u0161te za urgentno zbrinjavanje \u017ertava porodi\u010dnog nasilja, a re\u0161enjem o sme\u0161taju u prihvatili\u0161te br. 56039-4038\/14 od 16. jula 2014. godine, J. M. sme\u0161tena je u Prihvatili\u0161te za urgentno zbrinjavanje \u017ertava porodi\u010dnog nasilja. Uvidom u obrazlo\u017eenje re\u0161enja utvr\u0111eno je da je ovakva odluka usledila nakon \u0161to je majka uskratila saglasnost za hospitalni tretman J. M, te je procenjeno da bi njen povratak u porodicu predstavljao rizik po nastavak le\u010denja. Stru\u010dni tim GCSR procenio je da su se usluge koje su pru\u017eane porodici, pokazale kao nedovoljne za stvaranje optimalnih uslova za \u017eivot deteta u porodici. I u ovom re\u0161enju navedena je identi\u010dna procena stru\u010dnog tima \u201eda je majka kao jedini roditelj koji vr\u0161i roditeljsko pravo, invalidno te\u0161ko pokretno lice bitno sni\u017eenih roditeljskih kapaciteta, nedovoljnih za prepoznavanje i adekvatno zadovoljavanje detetovih razvojnih potreba, oslabljenog roditeljskog autoriteta usled \u010dega je do\u0161lo do zanemarivanja detetovih osnovnih potreba (prestalo je da ide u \u0161kolu, zamenila je no\u0107 za dan, prekinula dru\u017eenje sa vr\u0161njacima, stalno gleda televizor)”. U obrazlo\u017eenju je navedeno da organ starateljstva smatra da je aktuelno u najboljem interesu deteta izme\u0161tanje iz porodice po okon\u010danju bolni\u010dkog le\u010denja i obezbe\u0111ivanje sme\u0161taja u okviru sistema socijalne za\u0161tite, kako bi se obezbedio nastavak zdravstvenog tretmana, reuspostavljanje odnosa sa vr\u0161nja\u010dkom grupom, nastavak \u0161kolovanja i podr\u0161ka kroz individualizovane aktivnosti.<\/p>\n 2.3.<\/strong> U timskom izve\u0161taju lekara Doma zdravlja Z, Dispanzera za mentalno zdravlje, Savetovali\u0161ta za decu i omladinu od 2. septembra 2013. godine, izme\u0111u ostalog, navedeno je da J. te\u0161ko uspostavlja verbalni kontakt, da izgovori tek po neku re\u010d, pri zapo\u010dinjanju razgovora o \u0161koli spu\u0161ta glavu, bez patolo\u0161ke ideacije, VND sni\u017eeni (hipobulija, socijalna restrikcija), poreme\u0107en cirkadijalni ritam (no\u0107u ostaje dugo budna, pre podne spava). Na kraju izve\u0161taja, lekari zaklju\u010duju da je s obzirom na postojanje egzitencijalne ugro\u017eenosti i vi\u0161estrukih faktora rizika, neophodan intenzivan psihoterapijski tretman uz efikasnu socijalnu podr\u0161ku, kako J, tako i njenoj porodici.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Iz izve\u0161taja lekara specijaliste de\u010dje psihijatrije Instituta za mentalno zdravlje Beograd od 10. juna 2014. godine, utvr\u0111eno je da J. M. boluje od Z63 i F920. U nalazu i mi\u0161ljenju je navedeno da je pacijentkinja uredne negovane spolja\u0161nosti, gojazna, kontakt re\u010dima i pogledom ne uspostavlja, raspolo\u017eenje monotono, afekat stegnut, da je restriktivnih socijalnih kontakata. Na osnovu izvr\u0161enog pregleda i ustanovljene du\u017ee vremenske socijalne nefunkcionalnosti i iscrpljenosti sistema socijalne za\u0161tite u pomo\u0107i devoj\u010dici i njenoj porodici, lekarka preporu\u010duje hospitalno le\u010denje u cilju dijagnostike i tretmana.<\/p>\n 2.5.<\/strong> Zaklju\u010dkom GCSR, Odeljenje u Z. br. 56099-4300\/14 od 6. avgusta 2014. godine odbijen je kao neosnovan zahtev R. M. za izuze\u0107e stru\u010dnih radnica GCSR Odeljenja Z, O. D. B, socijalne radnice i S. N, supervizorke. Uvidom u zaklju\u010dak, utvr\u0111eno je da je po podnetom zahtevu izvr\u0161ena analiza predmeta, obavljen razgovor sa rukovodiocem slu\u017ebe i stru\u010dnim saradnicima koji su anga\u017eovani na predmetu, te je na osnovu toga utvr\u0111eno da nisu opravdani razlozi za izuze\u0107e.<\/p>\n 2.6.<\/strong> Uvidom u Plan tretmana koji je sa\u010dinio Centar za za\u0161titu odoj\u010dadi, dece i omladine, Prihvatili\u0161te za urgentnu za\u0161titu zlostavljane dece za J. M. pod odeljkom koji se odnosi na porodi\u010dni status, utvr\u0111eno je da \u0107e uz saglasnost GCSR biti omogu\u0107eni kontakti J. M. sa majkom u prostorijama prihvatili\u0161ta, dok \u0107e GCSR za tu svrhu obezbediti automobil. Uvidom u odeljak koji se odnosi na psiholo\u0161ki status, utvr\u0111eno je da je J. M, po prijemu u prihvatili\u0161te visoko uznemirena, pla\u010dljiva, iskazuje ljutnju zbog boravka i ne prihvata sme\u0161taj u prihvatili\u0161te. Nakon toga se postepeno uklju\u010dila u aktivnosti na odeljenju i uspostavlja kontakt sa vr\u0161njacima.<\/p>\n 2.7.<\/strong> Uvidom u dopis Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja br. 570-01-215\/2014-14 od 2. oktobra 2014. godine, utvr\u0111eno je da je D. V, na\u010delnik Odeljenja za upravno nadzorne poslove u oblasti porodi\u010dne za\u0161tite obavestio organizaciju \u201e..I. K.” da su u postupku za\u0161tite interesa maloletne J. M. ustanovili odre\u0111ene nepravilnosti u aktuelno sprovedenim postupcima procene interesa maloletnog deteta i nedovoljnog poznavanja stru\u010dnih procedura, ali da je nesporno da je maloletnoj J. ozbiljno ugro\u017een pravilan rast i razvoj i da je bilo neophodno preduzimanje urgentnih mera za\u0161tite.<\/p>\n 2.8.<\/strong> Uvidom u re\u0161enje Sektora za brigu o porodici i socijalnu za\u0161titu, Odeljenja za upravno nadzorne poslove u oblasti porodi\u010dne za\u0161tite br. 570-01-171\/2014-14 od 7. oktobra 2014. godine, utvr\u0111eno je da je poni\u0161teno re\u0161enje GCSR, Odeljenje u Z. br. 57100-3537\/14 od 26. juna 2014. godine, jer su odlu\u010dne \u010dinjenice nepotpuno utvr\u0111ene, pa je predmet vra\u0107en prvostepenom organu na ponovno odlu\u010divanje. U obrazlo\u017eenju re\u0161enja, izme\u0111u ostalog, navedeno je da je organ starateljstva nakon procene da su roditeljski kapaciteti majke znatno sni\u017eeni, maloletnu J. M. bez adekvatne pripreme i obave\u0161tenja majke o tome, po otpustu iz bolnice smestio u ustanovu socijalne za\u0161tite. Prvostepeni organ je sproveo stru\u010dnu proceduru i uzeo izjavu majke, ali je propustio da pribavi mi\u0161ljenje deteta o predmetu ovog postupka, imaju\u0107i u vidu da je navr\u0161ila 13 godina i da po zakonu ima pravo da izrazi mi\u0161ljenje u svakom sudskom postupku u kojem se odlu\u010duje o njenim pravima, kao i da predlo\u017ei lice koje \u0107e joj biti postavljeno za staratelja. Tako\u0111e, u\u010dinjena je povreda zakona i tako \u0161to je prvostepeni organ propustio da utvrdi da li je neko od bliskih srodnika zainteresovan za vr\u0161enje du\u017enosti staratelja, te drugostepeni organ nalazi da se ne mo\u017ee utvrditi na osnovu kojih odlu\u010dnih \u010dinjenica je prvostepeni organ utvrdio da je u interesu \u0161ti\u0107enika da joj se staratelj ne postavlja, ve\u0107 da du\u017enost staratelja neposredno vr\u0161i organ starateljstva.<\/p>\n 2.9.<\/strong> Uvidom u privremeno re\u0161enje o potpunom gubitku radne sposobnosti Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br. 182.1-1 552\/1 od 9. novembra 2012. godine, utvr\u0111eno je da je R. M. od 27. aprila 2012. godine utvr\u0111en potpuni gubitak radne sposobnosti i pravo na invalidsku penziju. Re\u0161enjem o pravu na nov\u010danu naknadu za tu\u0111u negu i pomo\u0107 Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br. 182.7-1-570\/13 od 9. jula 2013. godine, R. M. je produ\u017eeno pravo na nov\u010danu naknadu za pomo\u0107 i negu drugog lica.<\/p>\n 2.10.<\/strong> Uvidom u izve\u0161taj lekara specijaliste klinike \u201eDr Miroslav Zotovi\u0107” od 12. juna 2014. godine, utvr\u0111eno je da je R. M. bila na rehabilitaciji u februaru 2012. godine zbog desnostrane slabosti i ote\u017eanog hoda nastalih kao posledica HIC, da trenutno hoda uz pomo\u0107 \u0161tapa i uz asistenciju drugog lica.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Princip nediskriminacije je jedan od op\u0161tih principa Konvencije o pravima deteta , iz kojeg proizlazi du\u017enost da se deci obezbedi u\u017eivanje svih prava bez diskriminacije, odnosno, bez obzira na rasu, boju ko\u017ee, pol, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo uverenje, nacionalno, etni\u010dko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, ro\u0111enje ili drugi status deteta, njegovih roditelja ili zakonskih staratelja. Konvencijom je propisano da je princip najboljeg interesa deteta od prvenstvenog zna\u010daja u svim aktivnostima koje se ti\u010du dece. Odredbom \u010dl. 9. propisano je da \u0107e dr\u017eave ugovornice obezbediti da dete ne bude odvojeno od svojih roditelja protiv njihove volje, osim kada nadle\u017ene vlasti odrede da je odvajanje u najboljem interesu deteta, uz sudski nadzor i u skladu sa va\u017ee\u0107im zakonima i propisanim postupkom. Odredbom \u010dl. 18. st. 2. propisano je da \u0107e strane ugovornice, u cilju garantovanja i unapre\u0111ivanja prava iz Konvencije, pru\u017eiti odgovaraju\u0107u pomo\u0107 roditeljima ili zakonskim starateljima u ostvarivanju odgovornosti za podizanje deteta i obezbe\u0111ivati razvoj ustanova, kapaciteta i slu\u017ebi za za\u0161titu dece.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom , koju je Republika Srbija ratifikovala, kao jedno od osnovnih na\u010dela propisano je po\u0161tovanje uro\u0111enog dostojanstva, individualne autonomije i samostalnosti osoba sa invaliditetom, uklju\u010duju\u0107i pravo dono\u0161enja odluka o sopstvenim \u017eivotima.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je propisano da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u \u010dl. 11. propisano je da organ javne vlasti ne sme svojom radnjom ili propu\u0161tanjem vr\u0161iti diskriminaciju osoba sa invaliditetom. U \u010dl. 30. st. 2. t. 3. propisano je da se diskriminacijom u vezi sa bra\u010dnim i porodi\u010dnim odnosima smatra postavljanje posebnih uslova osobama sa invaliditetom za vr\u0161enje roditeljskog prava.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Odredbom \u010dl. 60. Porodi\u010dnog zakona propisano je da dete ima pravo da \u017eivi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih, da pravo deteta da \u017eivi sa roditeljima mo\u017ee biti ograni\u010deno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta, a sud odluku o odvajanju deteta od roditelja mo\u017ee doneti ako postoje razlozi da se roditelj potpuno ili delimi\u010dno li\u0161i roditeljskog prava ili u slu\u010daju nasilja u porodici.<\/p>\n Analiza navoda iz izja\u0161njenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.9.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe i nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, zadatak Poverenice bio je da ispita da li je GCSR, Odeljenje u Z, dono\u0161enjem odluke o obezbe\u0111enju sme\u0161taja u Prihvatili\u0161te za urgentno zbrinjavanje \u017ertava porodi\u010dnog nasilja u Beogradu i stavljanja pod privremeno starateljstvo Centra za socijalni rad maloletne J. M, diskriminatorno postupio prema R. M. na osnovu njenog li\u010dnog svojstva – invaliditeta. Saglasno tome, u postupku su sagledavane samo one \u010dinjenice koje su relevantne za ispitivanje povrede propisa o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Da bi se utvrdilo da li je postupanje Centra za socijalni rad Z. bilo diskriminatorno, od klju\u010dne va\u017enosti je pravilna primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, iz \u010dl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. U konkretnom slu\u010daju, podnositeljka pritu\u017ebe je du\u017ena da u\u010dini verovatnim akt diskriminacije, dok na GCSR, Odeljenje u Z. le\u017ei teret dokazivanja da na\u010delo jednakosti nije povre\u0111eno. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da navodi iz pritu\u017ebe R. M. i dokazi koje je dostavila pru\u017eaju dovoljno osnova za zaklju\u010dak da je u\u010dinila verovatnim akt diskriminacije. Zbog toga je zatra\u017eeno izja\u0161njenje Centra za socijalni rad Z, koji je izneo \u010dinjenice u prilog tvr\u0111enju da diskriminacija nije izvr\u0161ena, tj. da u konkretnom slu\u010daju nije povre\u0111eno na\u010delo jednakosti.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Na osnovu utvr\u0111enog \u010dinjeni\u010dnog stanja, nesporno je da je J. M. postavljena privremena starateljka, uz obrazlo\u017eenje da je majka uskratila saglasnost za dalji boravak deteta u bolnici i insistira da se dete vrati ku\u0107i, \u0161to po oceni stru\u010dnog tima predstavlja vrlo visok rizik po zdravlje deteta, kao i da je majka \u201ete\u0161ko pokretno invalidno lice bitno sni\u017eenih roditeljskih kapaciteta”. Tako\u0111e, nesporno je da je GCSR pokrenuo postupak hitnog zbrinjavanja J. M. u ustanovu socijalne za\u0161tite, odnosno u Prihvatili\u0161te za urgentno zbrinjavanje \u017ertava porodi\u010dnog nasilja. Kao razlog za ovaj postupak navedeno je da su usluge koje je GCSR do sada pru\u017eio porodici pokazale kao nedovoljno stimulativne za dete, uz procenu da je majka kao \u201ejedini roditelj koji vr\u0161i roditeljsko pravo, invalidno te\u0161ko pokretno lice bitno sni\u017eenih roditeljskih kapaciteta” te da je aktuelno u najboljem interesu deteta, izme\u0161tanje iz porodice.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Prema navodima iz izja\u0161njenja, GCSR Odeljenje Z. je kontinuirano sprovodio mere podr\u0161ke porodici i stru\u010dni tim je procenio da su aktuelno iscrpljene sve mogu\u0107nosti pomo\u0107i koje su na raspolaganju. Me\u0111utim, Ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, prilikom ispitivanja re\u0161enja GCSR Odeljenje u Z, utvrdilo je da je do\u0161lo do nepravilnosti u ovom postupku, izme\u0111u ostalog da majka nije bila adekvatno pripremljena i obave\u0161tena o sme\u0161tanju deteta u prihvatili\u0161te. Iz toga jasno proizlazi da je izostalo pru\u017eanje psihosocijalne podr\u0161ke R. M. Pored toga, GCSR nije potkrepio nijednim dokazom tvrdnje da su pru\u017eili svu potrebnu podr\u0161ku porodici i da su iscrpeli sve mogu\u0107nosti.<\/p>\n Po pitanju ostvarivanja prava iz oblasti socijalne za\u0161tite, kao \u0161to su prava na odre\u0111ene oblike nov\u010danih pomo\u0107i, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da se ovakvi oblici pomo\u0107i ne mogu svrstati u aktivnosti GCSR u smislu pru\u017eanja podr\u0161ke porodici, jer za ostvarivanje ovih prava nije potrebna procena stru\u010dnog tima, ve\u0107 se ona ostvaruju na osnovu zakonom propisanih uslova.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ocenjuje da stav GCSR da je R. M. bitno sni\u017eenih roditeljskih kapaciteta i da nije u mogu\u0107nosti da se brine o detetu, nije utemeljen na objektivnim \u010dinjenicama. Naime, u izja\u0161njenju na pritu\u017ebu, kao ni tokom postupka nije ponu\u0111en nijedan dokaz u prilog ovoj tvrdnji, a nije ni pokazano na kojim \u010dinjenicama i dokazima je zasnovana procena o postojanju visokog rizika po zdravlje i nastavak le\u010denja J. M, zbog \u010dega je procenjeno da je u najboljem interesu deteta hitno odvajanje od porodice. Pored toga, iako se u izja\u0161njenju navodi da je stru\u010dni tim GCSR vodio proces procene statusa i potrebe deteta, tokom postupka nije dostavljen nalaz i\/ili stru\u010dno mi\u0161ljenje ovog tima, koji bi potkrepio navode da postoji bilo kakav rizik po zdravlje i bezbednost deteta. Tako\u0111e, ni u timskom izve\u0161taju lekara Doma zdravlja Z, Dispanzera za mentalno zdravlje, Savetovali\u0161ta za decu i omladinu nije konstatovano da majka predstavlja bilo kakvu opasnost po dete. Naprotiv, lekari su zaklju\u010dili da je neophodan psihoterapijski tretman uz efikasnu socijalnu podr\u0161ku, kako J, tako i njenoj porodici.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje i da je u re\u0161enju Sektora za brigu o porodici i socijalnu za\u0161titu, Odeljenja za upravno nadzorne poslove u oblasti porodi\u010dne za\u0161tite, Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja br. 570-01-171\/2014-14 od 7. oktobra 2014. godine, utvr\u0111eno da je GCSR, Odeljenje u Z. prilikom dono\u0161enja odluke o odre\u0111ivanju staratelja J. M. vi\u0161e puta prekr\u0161io zakon, i to pre svega tako \u0161to po otpustu J. M. iz bolnice nije obavestio majku da je sme\u0161taju u prihvatili\u0161te, isklju\u010dio je J. M. iz postupka odlu\u010divanja o njenim pravima i nije naveo na osnovu kojih odlu\u010dnih \u010dinjenica je utvrdio da je u interesu deteta da joj ne bude postavljen staratelj.<\/p>\n Analizom navoda koje je GCSR, Odeljenje Z. naveo u izja\u0161njenju u vezi sa roditeljskim kapacitetima R. M, mo\u017ee se zaklju\u010diti da je stru\u010dni tim organa starateljstva ovakav stav zasnovao na li\u010dnom svojstvu R. M. \u2013 invaliditetu. Naime, u svakom dokumentu je navedeno da je ona \u201einvalidno te\u0161ko pokretno lice”, a nigde nije navedeno niti obrazlo\u017eeno na koji na\u010din se do\u0161lo do procene njenih roditeljskih sposobnosti. Da je invaliditet R. M. bio razlog diskriminatornog tretmana, odnosno, osnov hitnog sme\u0161tanja deteta u ustanovu socijalne za\u0161tite, potvr\u0111uje i \u010dinjenica da GCSR, prema sopstvenim navodima, ovu veoma ozbiljnu meru odre\u0111uje i sprovodi prvenstveno u slu\u010dajevima nasilja u porodici i zlostavljanja dece, u skladu sa odredbama Porodi\u010dnog zakona i Op\u0161teg protokola za za\u0161titu dece od zlostavljanja i zanemarivanja .<\/p>\n 3.14.<\/strong> Povodom navoda iz izja\u0161njenja da je pravo porodice M. na besplatan obrok u narodnoj kuhinji prestalo zbog nepodizanja hrane, kao i navoda podnositeljke pritu\u017ebe da zbog bolesti nije mogla vi\u0161e da podi\u017ee hranu, a da su joj samo nekoliko puta doneli obrok, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti izra\u017eava zabrinutost zbog ovakvog postupanja GCSR. Naime, imaju\u0107i u vidu invaliditet podnositeljke pritu\u017ebe i \u010dinjenicu da je prostor u kojem se preuzimaju obroci udaljen od njenog stana i nepristupa\u010dan, du\u017enost GCSR je bila da stvori uslove da R. M. mo\u017ee da ostvari ovo pravo.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Povodom navoda R. M. da du\u017ee vremena nije bila u mogu\u0107nosti da pose\u0107uje \u0107erku u prihvatili\u0161tu jer joj nije omogu\u0107en prevoz, a da je sada pose\u0107uje tako \u0161to iz sopstvenih sredstava pla\u0107a taksi prevoz na relaciji Z. \u2013 V. i da to mo\u017ee sebi da priu\u0161ti jednom mese\u010dno, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je ovakva situacija nedopustiva. GCSR, Odeljenje u Z. obavezao se da joj prilikom posete prihvatili\u0161tu obezbedi automobil, \u0161to se mo\u017ee potvrditi iz Plana kontakata koji je sa\u010dinio Centar za za\u0161titu odoj\u010dadi, dece i omladine, ali da su joj na svaku molbu da joj obezbede prevoz kako bi mogla da poseti dete odgovorili da nemaju gorivo za auto. Iako za ove tvrdnje podnositeljka pritu\u017ebe nije dostavila dokaze, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da bi i samo pribavljanje dokaza bilo veoma ote\u017eano, s obzirom da za pribavljanje potvrde GCSR o nemogu\u0107nosti obezbe\u0111ivanja vozila, kao i za refundaciju tro\u0161kova prevoza, podnositeljka pritu\u017ebe mora da izdvoji dodatna finansijska sredstva za prevoz, jer joj je javni prevoz nepristupa\u010dan, a nije u mogu\u0107nosti da pe\u0161ke do\u0111e do prostorija GCSR. Poverenica ukazuje da su institucije i ustanove Republike Srbije du\u017ene da postupaju na na\u010din koji u najve\u0107oj mogu\u0107oj meri olak\u0161ava u\u017eivanje svih prava osoba sa invaliditetom, uz uva\u017eavanje njihovih potreba, \u017eelja i mi\u0161ljenja, saglasno principu pune socijalne uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom. Dostupnost objekata je osobama sa invaliditetom neophodna, jer predstavlja preduslov za ostvarivanje ve\u0107ine drugih prava. Neobezbe\u0111ivanje prevoza u konkretnom slu\u010daju dovodi do nesagledivih posledica i za majku i za dete, s obzirom da majka ima ograni\u010dene mogu\u0107nosti da poseti devoj\u010dicu u ustanovi u koju je sme\u0161tena protivno svojoj volji i volji svoje majke.<\/p>\n 3.16.<\/strong> U odnosu na navod iz izja\u0161njenja da je zahvaljuju\u0107i aktivnostima GCSR anga\u017eovan \u201epedago\u0161ki asistent” za J. M. koji je dovodio i odvodio iz \u0161kole, Poverenica ukazuje da je ostalo nejasno iz kog razloga je anga\u017eovana osoba da J. odvodi i dovodi u \u0161kolu, odnosno, izostalo je obrazlo\u017eenje za primenu ovakve mere. Pri tome, treba imati u vidu da bi se u ovom kontekstu radilo o anga\u017eovanju personalnog, a ne pedago\u0161kog asistenta. Naime, pedago\u0161ki asistent je saradnik koji pru\u017ea pomo\u0107 i podr\u0161ku deci i u\u010denicima, u skladu sa njihovim potrebama, a tako\u0111e pru\u017ea pomo\u0107 i nastavnicima, vaspita\u010dima i stru\u010dnim saradnicima u cilju unapre\u0111ivanja njihovog rada sa decom i u\u010denicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podr\u0161ka. On mo\u017ee biti anga\u017eovan samo za jedno dete, ali i za vi\u0161e dece u jednom razredu ili u vi\u0161e razreda. Dok pedago\u0161ki asistent pru\u017ea asistenciju deci i nastavnicima tokom nastavnog procesa i anga\u017eovan je preko Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja, personalni asistent, odnosno, li\u010dni pratilac deteta, pru\u017ea podr\u0161ku odre\u0111enom detetu, ali je njegova podr\u0161ka u ve\u0107oj meri logisti\u010dke prirode i nije direktno vezana za izvo\u0111enje nastave (vo\u0111enje i dovo\u0111enje deteta u \u0161kolu, pomo\u0107 detetu koje se ote\u017eano kre\u0107e, podr\u0161ka prilikom obla\u010denja i vr\u0161enja higijene, pomo\u0107 prilikom ishrane i omogu\u0107avanje bezbednog boravka u \u0161koli itd).<\/p>\n 3.17.<\/strong> Na kraju, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje i na lo\u0161iji dru\u0161tveni polo\u017eaj osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, a posebno na lo\u0161iji polo\u017eaj \u017eena sa invaliditetom koje su \u010desto izlo\u017eene riziku vi\u0161estruke diskriminacije. Pored evidentne fizi\u010dke nepristupa\u010dnosti mnogih ustanova koje su im neophodne radi ostvarenja prava i usluga, nepostojanja posebnog sistema podr\u0161ke prilago\u0111enog potrebama \u017eena sa invaliditetom, problem je i njihova \u201edru\u0161tvena nevidljivost”. Dodatno, stepen invaliditeta \u017eene u patrijarhalnom dru\u0161tvu meri se u odnosu na to koliko njen invaliditet uti\u010de na ispunjavanje tradicionalne uloge \u017eene – supruge i majke, i mogu\u0107nosti da brine o svim \u010dlanovima porodice. O posebno te\u0161kom polo\u017eaju \u017eena sa invaliditetom govore i rezultati brojnih istra\u017eivanja i podataka o njihovom polo\u017eaju, koji doprinose pravilnom i potpunom razumevanju konteksta i dru\u0161tvenih okolnosti u kojima se podnositeljka pritu\u017ebe nalazi. Prema rezultatima istra\u017eivanja javnog mnjenja, koje je Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti sproveo tokom 2013. godine , \u017eene i osobe sa invaliditetom spadaju u dru\u0161tvene grupe koje su najvi\u0161e diskriminisane u Srbiji. U Nacionalnoj strategiji za pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena i unapre\u0111ivanje rodne ravnopravnosti navedeno je da je potrebno uvesti posebne mere u cilju otklanjanja diskriminacije prema \u017eenama, uz istovremeno ja\u010danje procesa uklju\u010divanja rodne perspektive u sve oblasti dru\u0161tvenog \u017eivota, a da se to posebno odnosi na tzv. dvostruko ili vi\u0161estruko diskriminisane grupe, kao \u0161to su \u017eene sa invaliditetom, \u017eene pripadnice nacionalnih manjina i manjinskih grupa, siroma\u0161ne \u017eene i druge. Poverenica isti\u010de i da je Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije \u017eena, razmatraju\u0107i kombinovani Drugi i tre\u0107i periodi\u010dni izve\u0161taj Republike Srbije , izrazio zabrinutost zbog te\u0161ko\u0107a sa kojima se suo\u010davaju \u017eene sa invaliditetom, i prevladavaju\u0107eg negativnog stava prema \u017eenama sa invaliditetom \u0161to \u0161tetno uti\u010de na u\u017eivanje mnogih njihovih prava. Iz tog razloga Komitet podsti\u010de Republiku Srbiju da nastavi da ula\u017ee vi\u0161e napora u prevazila\u017eenje stereotipnih stavova o ulozi i odgovornosti \u017eena i mu\u0161karaca u porodici i dru\u0161tvu, i da nastavi da primenjuje mere za eliminaciju rodnih stereotipa podsticanjem pozitivne slike i stvarne ravnopravnosti \u017eena a posebno \u017eena iz ugro\u017eenih dru\u0161tvenih grupa, samim tim i \u017eena sa invaliditetom.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Sagledavaju\u0107i sve \u010dinjenice i okolnosti, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da GCSR, Odeljenje u Z. nije ponudio dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaklju\u010diti da dono\u0161enje odluka u vezi sa maloletnom \u0107erkom R. M, nije zasnovano na njenom li\u010dnom svojstvu \u2013 invaliditetu.<\/p>\n
\n\u2013 da je \u0161kola obavestila GCSR Z. o izostancima sa nastave J. M, te su nakon toga socijalni radnici vi\u0161e puta dolazili i odvodili J. M. na preglede u Dom zdravlja, nakon \u010dega su saop\u0161tili R. M. da njena \u0107erka nije bolesna i nema dijagnozu;
\n\u2013 da su u junu 2014. godine socijalni radnici uputili J. M. na le\u010denje u Institut za mentalno zdravlje, nakon \u010dega je bez saglasnosti R. M, sme\u0161tena u Prihvatili\u0161te za urgentno zbrinjavanje dece \u017ertava porodi\u010dnog nasilja u Beogradu;
\n\u2013 da je u obrazlo\u017eenju re\u0161enja Centra za socijalni rad u Z. kojim se J. M, maloletna \u0107erka R.M, stavlja pod privremeno starateljstvo, navedeno da je \u201e…majka kao jedini roditelj koji vr\u0161i roditeljsko pravo, invalidno te\u0161ko pokretno lice bitno sni\u017eenih roditeljskih kapaciteta…”;
\n\u2013 da se R. M. u po\u010detku redovno \u010dula sa \u0107erkom, ali im je sada to uskra\u0107eno, da joj je \u0107erka rekla da ne \u017eeli da ide u hraniteljsku porodicu ve\u0107 \u017eeli da se vrati ku\u0107i i ide redovno u \u0161kolu;
\n\u2013 da je ovakvim postupanjem GCSR Odeljenje u Z, R. M. diskriminisana na osnovu li\u010dnog svojstva – invaliditeta.<\/p>\n
\n\u2013 da se Slu\u017eba za za\u0161titu dece i mladih Odeljenja u Z. uklju\u010dila u re\u0161avanje problema J. M, kada su dobili prijavu O\u0160 \u201eMihajlo Pupin”, u decembru 2012. godine. U prijavi \u0161kole je navedeno da je J. M. od po\u010detka \u0161kolske godine nastavu poha\u0111ala samo u septembru i da od tada vi\u0161e ne dolazi u \u0161kolu, da je dete kod ku\u0107e i da je majka nemo\u0107na, kao i da je devoj\u010dica i ranije povremeno odbijala da ide u \u0161kolu, ali da su ti periodi izostanaka bili kra\u0107i i uspevali su da ih prevazi\u0111u anga\u017eovanjem \u0161kole;
\n\u2013 da se porodica M. nalazi na evidenciji odeljenja od 2003. godine, kao korisnici jednokratne pomo\u0107i, nedovoljno materijalno obezbe\u0111eni, korisnici materijalnog obezbe\u0111enja porodice do ostvarivanja prava na invalidsku penziju majke, jednokratnih nov\u010danih pomo\u0107i u kontinuitetu, a nakon mo\u017edanog insulta i uve\u0107anih nov\u010danih pomo\u0107i u maksimalno dozvoljenim iznosima. Porodica M. je bila korisnik prava na besplatan obrok u narodnoj kuhinji, koje je prestalo zbog nepodizanja hrane;
\n\u2013 da je pravo na materijalno obezbe\u0111enje porodice prestalo zbog ostvarenog prava na penziju, koja prelazi propisani nivo socijalne sigurnosti za ostvarivanje prava na stalnu nov\u010danu pomo\u0107. R. M. je korisnica dodatka za pomo\u0107 i negu drugog lica, kao i prava na de\u010diji dodatak za J. M;
\n\u2013 da je tokom bolni\u010dkog le\u010denja majke, odnosno do januara 2012. godine, J. M. nastavila da \u017eivi sa D. M, bakom po majci, uz podr\u0161ku te\u010de B. M. Do povratka majke sa le\u010denja, J. M. je uspe\u0161no okon\u010dala \u0161kolsku godinu i zavr\u0161ila \u010detvrti razred. Da su od \u0161kole dobili informaciju da je imala periode povremenih izostanaka, ali su oni bili sanirani anga\u017eovanjem stru\u010dne slu\u017ebe \u0161kole, tako \u0161to je J. odlazila na razgovore kod psihologa, pedagoga i anga\u017eovanjem u\u010diteljice kroz individualni pristup detetu;
\n\u2013 da je po uputu ovog odeljenja i uz prethodnu pripremu i saglasnost majke, od januara 2014. godine u intezivnu podr\u0161ku porodici uklju\u010den porodi\u010dni saradnik, koji je prema planu aktivnosti radio na motivaciji majke da krene u Dispanzer za decu i omladinu kod dr B, de\u010dije psihijatarke radi mi\u0161ljenja i dobijanja lekarskog izve\u0161taja, koji je i pripremao za razgovor sa lekarkom;
\n\u2013 da je dr B. saop\u0161tila R. M. lekarsku procenu da na pona\u0161anje J. M. primarno uti\u010de nestimulativno socijalno (porodi\u010dno) okru\u017eenje, da je u izve\u0161taju od 2. septembra 2013. godine napisano da \u201emajka ne razume \u0161ta je sa J”, da naredne konkretne pomake o\u010dekuje od GCSR i porodi\u010dnog savetnika, kao i da je majka odbila predlog da kontaktira J. oca da bi se motivisao na ve\u0107u uklju\u010denost;
\n\u2013 da je nakon revizije dosada\u0161njeg rada i uz saglasnost majke, GCSR Z. uputio J. M. da obavi pregled u specijalizovanoj ustanovi za decu na Institutu za mentalno zdravlje Beograd. Nakon obavljenog pregleda, lekarka je saop\u0161tila R. M. svoju procenu da izolacija deteta predugo traje, da je u pitanju prekid u razvoju i da je zbog intezivne opservacije i dijagnostike potreban boravak deteta na ovom bolni\u010dkom odeljenju u periodu od 15 dana;
\n\u2013 da je majka, nakon predlo\u017eene hospitalizacije deteta, bila vidno uzbu\u0111ena i uznemirena, ali se sa tom odlukom slo\u017eila nakon \u0161to joj je obja\u0161njeno da \u0107e se J. M. posle hospitalizacije vratiti ku\u0107i i da \u0107e mo\u0107i da budu u svakodnevnom telefonskom kontaktu, te je potpisala saglasnost;
\n\u2013 da je nakon hospitalizacije dr G. prenela prve utiske o J. M, tako \u0161to je istakla da je postigla pozitivne pomake u stanju i funkcionisanju, ostvarila komunikaciju sa sredinom i vr\u0161njacima na odeljenju, uredan dnevni ritam i istakla da joj je uvela terapiju antidepresivima i da je porodi\u010dna situacija nepovoljno uticala na njeno stanje, kao i da zbog te\u0161ke pokretljivosti majke koja nije u mogu\u0107nosti da do\u0111e u posetu planiraju da 23. juna 2014. godine J. M. odvedu u kratku posetu majci i baki;
\n\u2013 da je u me\u0111uvremenu majka izrazila nezadovoljstvo zbog produ\u017eavanja boravka u bolnici njenoj \u0107erki i zahtevala da se odmah vrati ku\u0107i, kao i da se ne sla\u017ee sa terapijom koja joj je propisana. Nakon toga je i otac J. M. bio u GCSR i prema voditeljki slu\u010daja bio verbalno agresivan i neprijatan;
\n\u2013 da je 26. juna 2014. godine Stru\u010dni tim bio u poseti majci radi razgovora o mi\u0161ljenju i stavu lekara o zdravstvenom stanju deteta. Tada je R. M. saop\u0161teno da je mi\u0161ljenje lekara da detetovi problemi nisu uzrokovani zdravstvenim stanjem, ve\u0107 da se radi o nedovoljnoj stimulaciji u porodi\u010dnoj sredini, da su na taj na\u010din detetove potrebe zanemarene, da povratak u porodicu predstavlja rizik. Saop\u0161tena joj je procena da ona i pored podr\u0161ke socijalnih radnika nije u stanju da pru\u017ei odgovaraju\u0107u podr\u0161ku u rastu i razvoju deteta, te da su aktuelno iscrpljene sve mogu\u0107nosti pomo\u0107i koje su na raspolaganju;
\n\u2013 da je R. M. informisana o mogu\u0107nostima zbrinjavanja deteta u hraniteljsku porodicu, da je odbila tu mogu\u0107nost i da joj je saop\u0161teno da organ starateljstva mo\u017ee bez saglasnosti roditelja da izdvoji dete iz porodice ukoliko proceni da su interesi deteta ugro\u017eeni u porodi\u010dnoj sredini, kao i da su se u ovoj situaciji ti uslovi stekli;
\n\u2013 da je nakon otpusta iz bolnice J. M. po hitnom postupku sme\u0161tena u Prihvatili\u0161te za urgentno zbrinjavanje dece i omladine;
\n\u2013 da je u periodu od decembra 2012. godine do 30. juna 2014. godine, organ starateljstva kontinuirano sprovodio mere, organizovao mre\u017eu podr\u0161ke porodici, usluge i oblike za\u0161tite u skladu sa po\u0161tovanjem principa participacije korisnika u organizovanju za\u0161tite, koje je prilagodio fizi\u010dkom stanju majke kao osobe sa invaliditetom. Ove usluge su rezultirale organizovanjem odlaska deteta na tretman u dispanzer, posetom socijalne radnice porodici, sastancima sa stru\u010dnjacima \u0161kole zbog polaganja razrednog ispita, anga\u017eovanje fizijatra u ku\u0107nim uslovima, asistencija detetu prilikom kupovine lekova za majku, motivacija srodnika u re\u0161avanju problema;
\n\u2013 da je zahvaljuju\u0107i aktivnostima stru\u010dnih saradnika za J. anga\u017eovan pedago\u0161ki asistent, koji ju je u vreme kada je jedno polugodi\u0161te poha\u0111ala \u0161kolu sa prilago\u0111enim programom \u201eBranko Pe\u0161i\u0107” u Z, dovodio i odvodio iz \u0161kole;
\n\u2013 da je J. M. trenutno upisana u \u0161esti razred O\u0160 \u201e\u0110ura Dani\u010di\u0107” na V, koju redovno poha\u0111a i redovno ide na kontrolne preglede, dok je te\u010da i brat od tetke redovno obilaze i pru\u017eaju joj podr\u0161ku;
\n\u2013 da je nakon sme\u0161taja J. M, majka odbijala da je poseti, prvi put je posetila 21. avgusta 2014. godine i ukupno su realizovane \u010detiri posete, kao i da tokom tih poseta majka uglavnom razgovara o garderobi i drugim materijalnim potrebama \u0107erke, a emocionalna razmena je tokom kontakata oskudna. J. M. je nakon poseta majke tiha, povu\u010dena i treba joj izvesno vreme da se ponovo uklju\u010di u vr\u0161nja\u010dku grupu;
\n\u2013 da je odluka o privremenom izdvajanju deteta iz primarne porodice i odre\u0111ivanje privremenog staratelja doneta nakon usmerene procene da u porodici ne postoje dovoljno stimulativni uslovi za optimalan rast i razvoj, kao i da bi povratak u porodicu nakon le\u010denja predstavljao rizik za regresiju na prethodni obrazac pona\u0161anja, \u010dime bi bila ugro\u017eena prava deteta na adekvatno zadovoljavanje prava, pre svega, na obrazovanje i za\u0161titu zdravlja uz procenu da su trenutno iscrpljene sve raspolo\u017eive mogu\u0107nosti osna\u017eivanja i podr\u0161ke porodici;
\n\u2013 da u ovom slu\u010daju \u010dinjenica da je majka deteta osoba sa invaliditetom, nije bila razlog i nije imala uticala na dono\u0161enje odluke o stavljanju deteta pod privremeno starateljstvo;
\n\u2013 da postupak za li\u0161avanje roditeljskog prava majke nije pokrenut zbog poku\u0161aja daljeg rada sa majkom, kako bi se kod J. sanirali uo\u010deni problemi kroz individualizovan pristup i stru\u010dnu podr\u0161ku;
\n\u2013 da je 16 dece sme\u0161teno u prihvatili\u0161te tokom 2012. godine, tokom 2013. godine 15, a 10 u 2014. godini. Razlozi za njihovo sme\u0161tanje su individualni za svako dete i uglavnom je u pitanju zanemarivanje, zlostavljanje, napu\u0161tanje, odbacivanje i sli\u010dno.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba OCD protiv GC za socijalni rad zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti porodi\u010dnih odnosa<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n