<\/span><\/strong><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe organizacije \u201eP.” iz B. protiv dnevnog lista \u201eI.”, povodom naslovnih strana objavljenih u dnevnom listu \u201eI.” od 11. i 20. oktobra 2014. godine \u2013 \u201eUlovljen spajder \u0160iptar” i \u201eEdi Rama \u0160iptar bez srama”. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti utvrdila je da su se nakon incidenta na fudbalskoj utakmici izme\u0111u Srbije i Albanije i posete albanskog premijera, brojni mediji pisali o ovim doga\u0111ajima, izme\u0111u ostalih i dnevni list \u201eI”. U postupku je utvr\u0111eno da se u Srbiji, ve\u0107 gotovo pola veka, nazivanje albanskog naroda \u201e\u0160iptarima” smatra pogrdnim, da vre\u0111a pripadnike ove nacionalne manjine, te da upotreba ovog termina mo\u017ee, posebno u konfliktnim situacijama, raspirivati netrpeljivost prema albanskom narodu i pripadnicima albanske nacionalne manjine. Ovakav na\u010din izve\u0161tavanja, pra\u0107en kolokvijalnim i pogrdnim nazivom za odre\u0111enu etni\u010dku grupe, produbljuje jaz izme\u0111u pripadnika albanske nacionalne manjine i ve\u0107inskog stanovni\u0161tva, izazivaju\u0107i kod ve\u0107inskog stanovni\u0161tva odbojnost prema Albancima i Albankama, a kod pripadnika albanske nacionalne manjine ose\u0107aj nesigurnosti, kao i etiketiranje \u010ditave njihove zajednice. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da su tekstovima \u201eUlovljen spajder \u0160iptar” i \u201eEdi Rama \u0160iptar bez srama”, koji su objavljeni na naslovnim stranama dnevnog lista \u201eI.” od 11. i 20. oktobra 2014. godine, odnosno, upotrebom izraza \u201e\u0160iptar” povre\u0111eno dostojanstvo pripadnika albanske nacionalne manjine, \u010dime su prekr\u0161ene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je dnevnom listu \u201eI.” preporu\u010deno da ubudu\u0107e ne objavljuje priloge kojima se vre\u0111a dostojanstvo pripadnika i pripadnica albanske nacionalne manjine, da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, obi\u010daja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na pripadnike i pripadnice albanske nacionalne manjine, kao i da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne kr\u0161i zakonske propise o zabrani diskriminacije<\/em><\/p>\n 1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratila organizacija \u201eP.” iz B, povodom tekstova koji su objavljeni na naslovnim stranama dnevnog lista \u201eI.” od 11. i 20. oktobra 2014. godine \u2013 \u201eUlovljen spajder \u0160iptar” i \u201eEdi Rama \u0160iptar bez srama”.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n – da su naslovne strane nastale povodom posete albanskog premijera Edija Rame, kao i povodom fudbalske utakmice izme\u0111u Srbije i Albanije, koja je odigrana 14. oktobra 2014. godine,<\/p>\n – da se u tekstovima Albanci pogrdno nazivaju \u201e\u0160iptarima”,<\/p>\n – da se ovim tekstovima podsti\u010de nacionalna i verska netrpeljivost prema albanskoj nacionalnoj zajednici, jer je njihov cilj da sve doga\u0111aje pre, tokom i nakon utakmice izme\u0111u Srbije i Albanije predstave kao akt mr\u017enje Albanaca prema Republici Srbiji i Srbima.<\/p>\n 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu su dostavljene naslovne strane dnevnog lista \u201eI.” od 11. i 20. oktobra 2014. godine \u2013 \u201eUlovljen spajder \u0160iptar” i \u201eEdi Rama \u0160iptar bez srama” i odluka Saveta za \u0161tampu od 25. decembra 2014. godine.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje glavnog i odgovornog urednika D. J. V, preko punomo\u0107nika advokata B. B.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju na pritu\u017ebu, izme\u0111u ostalog je navedeno:<\/p>\n – da organizacija koja je podnela pritu\u017ebu nema aktivnu procesnu legitimaciju, jer se pritu\u017eba prema Zakonu o zabrani diskriminacije, podnosi u ime i uz saglasnost lica \u010dije je pravo povre\u0111eno, a u pritu\u017ebi nije odre\u0111eno lice koje je diskriminisano, niti je dostavljena njegova saglasnost,<\/p>\n – da se Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti pogre\u0161no poziva na \u010dl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim se propisuje pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, jer se ta norma primenjuje samo u sudskom postupku,<\/p>\n – da su upravo nemili doga\u0111aji, koji su se dogodili tokom fudbalske utakmice izme\u0111u Srbije i Albanije, a koje su \u201eprouzrokovali” albanski navija\u010di, tih dana \u201esami po sebi” izazvali netrpeljivost kod srpskog naroda,<\/p>\n – da termin \u201e\u0160iptar” koriste i sami pripadnici albanskog naroda za ozna\u010davanje sopstvene etni\u010dke grupe, te da stoga ovaj termin ne mo\u017ee imati pogrdno zna\u010denje.<\/p>\n 1.6.<\/strong> Uz izja\u0161njenje na pritu\u017ebu dostavljen je izvod sa internet stranice English Encyclopedia koji je preuzet sa internet stranice Wikipedia.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je 14. oktobra 2014. godine prekinuta fudbalska utakmica izme\u0111u Srbije i Albanije, pred kraj prvog poluvremena, nakon incidenata kada se iznad terena pojavio manji lete\u0107i objekat (tzv. dron) sa zastavom velike Albanije. U trenutku kada je srpski fudbaler uhvatio zastavu, na njega su nasrnula dvojica albanskih fudbalera u poku\u0161aju da mu je otmu. Tada je do\u0161lo do op\u0161te gu\u017eve na terenu, utr\u010dalo je i nekoliko navija\u010da, pa je sudija pozvao igra\u010de u svla\u010dionicu i prekinuo me\u010d.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Nadalje, nepunih mesec dana nakon ove utakmice, Srbiju je posetio albanski premijer Edi Rama, koji je u toku zajedni\u010dke konferencije za novinare sa premijerom Srbije Aleksandrom Vu\u010di\u0107em, konstatovao da dve dr\u017eave oko Kosova imaju razli\u010dite stavove, ali da je nezavisnost Kosova \u201erealnost jedna i neupitna, kako regionalna, tako i evropska i mora se po\u0161tovati”, te da \u201e\u0161to pre Srbija to prihvati, br\u017ee \u0107emo kao region i\u0107i napred”. Premijer Srbije, nakon ove izjave albanskog premijera, uzvratio je da nije o\u010dekivao ovakvu provokaciju.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Nakon incidenta na fudbalskoj utakmici i posete albanskog premijera, brojni mediji su pisali o ovim doga\u0111ajima, izme\u0111u ostalih i dnevni list \u201eI.”, koji je na naslovnim stranama od 11. i 20. oktobra 2014. godine objavio tekstove \u2013 \u201eUlovljen spajder \u0160iptar” i \u201eEdi Rama \u0160iptar bez srama”.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Uvidom u odluku Saveta za \u0161tampu od 25. decembra 2014. godine utvr\u0111eno je da je Komisija za \u017ealbe Saveta za \u0161tampu utvrdila da je tekstom \u201eUlovljen spajder \u0160iptar”, objavljenim 20. oktobra 2014. godine na naslovnoj strani, dnevni list \u201eI.” prekr\u0161io ta\u010d. 1. Odeljka IV i ta\u010d. 4. Odeljka V Kodeksa novinara Srbije U obrazlo\u017eenju odluke Saveta za \u0161tampu navedeno je da je nesporno da sami Albanci ili bar deo njih, re\u010d \u201e\u0160iptar” do\u017eivljavaju kao uvredu, \u0161to bi za medije moralo biti dovoljno da izbegavaju uoptrebu takve re\u010di, \u010dak i ukoliko ona sama po sebi nema pe\u017eorativnu kontociju.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja, kao i naslovne strane lista \u201eI.” od 11. i 20. oktobra 2014. godine \u2013 \u201eUlovljen spajder \u0160iptar” i \u201eEdi Rama \u0160iptar bez srama”.<\/p>\n Pravni okvir<\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u \u010dl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj Konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, Ustav RS jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba \u010dl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Odredbom \u010dl. 75. Zakona o javnom informisanju i medijima, propisano je da se idejama, mi\u0161ljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog li\u010dnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem u\u010dinjeno krivi\u010dno delo.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Kodeksom novinara Srbije \u2013 uputstva i smernice u Odeljku IV ta\u010d. 1. propisano je da je novinar, pre svega, odgovoran svojim \u010ditaocima, slu\u0161aocima i gledaocima. Novinarska profesija nespojiva je sa \u0161irenjem bilo koje vrste: polnih, rodnih, etni\u010dkih, rasnih, socijalnih, ili verskih stereotipa. Predrasude koje novinari privatno imaju, ne smeju da budu emitovane\/objavljene ni u kakvom kontekstu, ni otvoreno, ni prikriveno. Nedopustivo je kolokvijalno, pogrdno i neprecizno nazivanje odre\u0111ene grupe. Tako\u0111e, u Odeljku V ta\u010d. 4. kodeksa propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da \u0161ire mediji i u\u010dini\u0107e sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, izme\u0111u ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, politi\u010dkom i drugom mi\u0161ljenju, nacionalnom ili dru\u0161tvenom poreklu.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/span><\/p>\n 3.8.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet pritu\u017ebe, potrebno je utvrditi da li tekstovi na naslovnim stranama dnevnog lista \u201eI.” – \u201eUlovljen spajder \u0160iptar” i \u201eEdi Rama \u0160iptar bez srama” predstavljaju uznemiravaju\u0107e i poni\u017eavaju\u0107e postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, odnosno, da li se njima stvara neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Povodom navoda iz izja\u0161njenja da je sporno pravo na podno\u0161enje pritu\u017ebe organizacije \u201eP.”, jer nema aktivnu prosecnu legitimaciju, kako je navedeno u izja\u0161njenju, te da je pritu\u017ebu trebalo odbaciti jer diskriminisano lice nije navedeno i nije dalo svoju saglasnost, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je odredbom \u010dlana 3. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da svako ima pravo da ga nadle\u017eni sudovi i drugi organi javne vlasti efikasno \u0161tite od svih oblika diskriminacije, dok iz odredbe \u010dlana 2. stav 1. ta\u010dka 2. proizlazi da to mogu biti i pravna lica. To proizlazi i iz \u010dlana 15. Poslovnika o radu Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, kojim je izri\u010dito propisano da u slu\u010daju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi za\u0161titom ljudskih prava mo\u017ee podneti pritu\u017ebu u svoje ime, bez saglasnosti lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju.<\/p>\n U vezi sa tim, Poverenica ukazuje da organizacija \u201eP.” nije podnela pritu\u017ebu zbog diskriminacije albanskog premijera ili nekog drugog odre\u0111enog lica albanske nacionalnosti, ve\u0107 zbog diskriminacije grupe lice \u2013 pripadnika albanske nacionalne manjine. Zbog toga organizacija \u201eP.”, koja se bavi za\u0161titom ljudskih prava pru\u017eanjem pravne za\u0161tite i javnim zagovaranjem za uklanjanje sistemskih prepreka u pristupu pravima, ima pravo da podnese pritu\u017ebu Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da specifi\u010dna pravila u slu\u010dajevima diskriminacije, uprkos tome \u0161to su sadr\u017eana u delu Zakona o zabrani diskriminacije kojim je regulisana sudska za\u0161tita, nisu procesnopravne, ve\u0107 materijalnopravne prirode jer se na osnovu ovih pravila odlu\u010duje da li konkretno postupanje predstavlja diskriminaciju, potrebno je ukazati da je u st. 2. \u010dl. 46. Zakona o zabrani diskriminacije propisan poseban uslov pod kojim organizacije koje se bave za\u0161titom ljudskih prava, odnosno prava odre\u0111ene grupe lica i Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mogu podneti tu\u017ebu za za\u0161titu od diskriminacije. Naime, izri\u010dito je propisano: \u201eAko se diskriminatorno postupanje odnosi isklju\u010divo na odre\u0111eno lice, tu\u017eioci iz stava 1. ovog \u010dlana mogu podneti tu\u017ebu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku”. Prema tome, iz ove sasvim jasne odredbe nedvosmisleno proizlazi da je potrebna saglasnost za podno\u0161enje tu\u017ebe za za\u0161titu od diskriminacije samo kada je u pitanju diskriminacija koja je isklju\u010divo izvr\u0161ena prema odre\u0111enom (konkretnom) licu. Na takav zaklju\u010dak upu\u0107uje i dikcija same odredbe, koja po\u010dinje re\u010dima \u201eAko se…”. Radi se, dakle, o posebnom uslovu za podno\u0161enje tu\u017ebe za za\u0161titu od diskriminacije koji va\u017ei samo u slu\u010dajevima diskriminacije koja je izvr\u0161ena isklju\u010divo prema odre\u0111enom licu. Razlog ovakvog pravila je sasvim jasan: ako je konkretno lice isklju\u010diva \u017ertva diskriminatornog pona\u0161anja, treba mu omogu\u0107iti da samo proceni svoju poziciju i potrebu za sudskom za\u0161titom i da na osnovu toga donese autonomnu odluku o tome da li je vo\u0111enje parnice u skladu sa njegovim interesima; po\u0161to se diskriminatorno postupanje odnosi isklju\u010divo na odre\u0111eno lice, njegova se volja mora po\u0161tovati, nezavisno od toga koliko su sna\u017eni razlozi zbog kojih konkretnu parnicu treba pokrenuti u javnom (op\u0161tem interesu). Argumentum a contrario, pristanak nije potreban ukoliko se isti akt diskriminacije odnosi na dva ili vi\u0161e lica. Imaju\u0107i sve ovo u vidu, jasno proizlazi da organizaciji za za\u0161titu ljudskih prava nije potrebna saglasnost za podno\u0161enje pritu\u017ebe Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti, ukoliko se akt diskriminacije odnosi na grupu lica.<\/p>\n 3.10.<\/strong> U odnosu na tvrdnje iz izja\u0161njenja da se pravila o preraspodeli tereta dokazivanja primenjuju samo u sudskom postupku, a ne i postupku koji se vodi pred Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti, potrebno je najpre ukazati na \u010dinjenicu da su pravila o preraspodeli tereta dokazivanja u diskriminacionim postupcima specifi\u010dna i da odstupaju od op\u0161tih pravila o teretu dokazivanja, a da je njihov cilj i smisao da se onome ko tvrdi da je diskriminisan olak\u0161a dokazivanje diskriminacije i time obezbedi delotvorna za\u0161tita od diskriminacije. Pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja primenjuje se i u postupku koji se vodi pred Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti, a u prilog tome govori \u010dinjenica da Zakon o zabrani diskriminacije ne isklju\u010duje mogu\u0107nost da se ova pravila primenjuje u postupku pred Poverenikom. S druge strane, specifi\u010dna pravila o preraspodeli tereta dokazivanja u slu\u010dajevima diskriminacije, uprkos tome \u0161to su sadr\u017eana u delu Zakona o zabrani diskriminacije kojim je regulisana sudska za\u0161tita od diskriminacije, nisu procesnopravne, ve\u0107 materijalnopravne prirode jer se na osnovu ovih pravila odlu\u010duje da li konkretno postupanje predstavlja diskriminaciju. Naime, prema pravilima o teretu dokazivanja sadr\u017eanim u \u010dlanu 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, onaj ko tvrdi da je diskriminisan treba da ponudi \u010dinjenice i dokaze kojima \u0107e diskriminaciju u\u010diniti verovatnom, a ako u tome uspe, onda onaj za koga se tvrdi da je izvr\u0161io diskriminaciju treba da doka\u017ee da u konkretnom slu\u010daju nije povre\u0111eno na\u010delo jednakosti. Imaju\u0107i u vidu materijalnopravnu prirodu ovih pravila, evidentno je da se ona primenjuju i u postupku pred Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je navod iz pritu\u017ebe, potkrepljen tekstom sa internet stranice English Encyclopedia, koji je preuzet sa internet sajta Wikipedia, da je re\u010d Shiptar etnonim na albanskom jeziku, kojim Albanci nazivaju svoju etni\u010dku grupu. Me\u0111utim, uvidom u tekstove koji su objavljeni na drugim internet sajtovima, mogu se uo\u010diti i druga\u010dije interpretacije zna\u010denja ove re\u010di. Primera radi, tako\u0111e na internet sajtu Wikipedia, navedeno je da termin \u0160iptar slovenizovani oblik albanskog etnonima Shqiptar (\u0160\u0107iptar), odnosno Shqip\u00ebtar (\u0160\u0107ipetar), kojim Albanci sami sebe nazivaju. Me\u0111utim, usled negativne konotacije, termin \u0160iptari se smatra uvredljivim u srpskom, makedonskom i drugim ju\u017enoslovenskim jezicima. Naziv \u0160iptari (Shqiptar\u00ebt) po\u010deo se upotrebljavati u toku NOB-a u Jugoslaviji, umesto ranije kori\u0161\u0107enih izraza Arbanasi i Arnauti, kao i \u0160ipnija (Shqip\u00ebri, Shqipni) umesto Arbanija. Uvo\u0111enjem imena \u0160iptari htelo se ista\u0107i jedinstvo albanskog naroda Jugoslavije i Albanije. U praksi, suprotno prvobitnim namerama, izraz je regionalizovan te je poslu\u017eio upravo za razlikovanje pripadnika albanske narodnosti u Jugoslaviji od Albanaca u Albaniji i u svetu. Vremenom je ovaj naziv dobio negativnu konotaciju. Otuda u Jugoslaviji od 1968. dolazi do prestanka upotrebe naziva \u0160iptari i uvo\u0111enja jedinstvenog nacionalnog imena Albanci.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu da se tekstovi objavljeni na internet sajtovima kao \u0161to je Wikipedia (slobodna enciklopedija \u010diji sadr\u017eaj kreiraju njeni korisnici\/ce), ne mogu smatrati relevantnim, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti analizirala je stru\u010dne tekstove koji obra\u0111uju poreklo re\u010di \u0160iptar, njeno zna\u010denje u savremenom kontekstu i ose\u0107anja koja izaziva kod pripadnika albanske nacionalne manjine koji \u017eive u Srbiji. U tekstu \u201eSrpski nacionalizam u dvadesetom veku” (2002), istori\u010darka dr Odri Helfant Bading (Audrey Helfent Budding ) navodi da je od prole\u0107a 1968. godine re\u010d \u0160iptar (izvedena iz albanske re\u010di Shqiptar), koja je ranije kori\u0161\u0107ena da ozna\u010di jugoslovenske Albance za razliku od Albanaca u Albaniji, u zvani\u010dnoj upotrebi u srpskohrvatskom jeziku zamenjena re\u010dju Albanac, \u010dija je upotreba ranije bila ograni\u010dena samo na gra\u0111ane Albanije. Va\u017enost ove promene bila je dvojaka: ukinut je termin koji je poprimio pogrdan prizvuk, a nagla\u0161eno je jedinstvo Albanaca unutar i izvan Albanije. Imaju\u0107i to u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je nazivanje albanskog naroda \u201e\u0160iptarima” pogrdno, da vre\u0111a pripadnike ove nacionalne manjine, te da upotreba ovog termina umesto Albanac\/ka mo\u017ee, posebno u konfliktnim situacijama, raspirivati netrpeljivost prema albanskoj zajednici i izazvati negativna ose\u0107anja kod pripadnika albanske nacionalne manjine koji \u017eive u Srbiji.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Tako\u0111e, prilikom analize tekstova naslovnih strana dnevnog lista \u201eI.”, \u201eUlovljen spajder \u0160iptar” i \u201eEdi Rama \u0160iptar bez srama”, potrebno je imati na umu povod za objavljivanje ovih tekstova i atmosferu u dru\u0161tvu pre, tokom i posle navedenih doga\u0111aja. Poverenica podse\u0107a da je tekst \u201eUlovljen spajder \u0160iptar” objavljen na naslovnoj strani lista \u201eI.” nakon incidenta koji se dogodio tokom fudbalske utakmice Srbija-Albanija i koji se okon\u010dao fizi\u010dkim obra\u010dunom pripadnika srpske i albanske nacionalnosti, nakon \u010dega je me\u010d prekinut. S druge strane, tekst \u201eEdi Rama \u0160iptar bez srama” objavljen je na naslovnoj strani istog lista nakon sastanka srpskog i albanskog premijera, tokom koga je albanski premijer dao izjavu kojom podr\u017eava nezavisnost Kosova. Poverenica ukazuje i na op\u0161tepoznatu \u010dinjenicu da je ubrzo nakon ovih doga\u0111aja, do\u0161lo do niza incidenata u Srbiji koji su rezultirali demoliranjem vi\u0161e lokala \u010diji su vlasnici pripadnici albanske nacionalne manjine.<\/p>\n Povodom navoda iz izja\u0161njenja da su \u201eupravo nemili doga\u0111aji koji su direktno prouzrokovani od strane predstavnika ‘navija\u010da’ fudbalske reprezentacije Albanije tih dana, sami po sebi izazvali netrpeljivost kod srpskog naroda, te su kao takvi i u\u010dinjeni upravo u tom cilju”, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da incidenti izme\u0111u pripadnika razli\u010ditih etni\u010dkih zajednica, me\u0111u kojima postoji istorija netrpeljivosti i me\u0111usobnih oru\u017eanih sukoba, nesumnjivo mo\u017ee da dovede do negativnih ose\u0107anja, eskalacije nasilja i svojevrsne \u201eosvete” pripadnika one etni\u010dke zajednice koja se zbog odre\u0111enog incidenta osetila \u201enapadnutom”. Me\u0111utim, u demokratskom dru\u0161tvu kakvom te\u017eimo, a koje po\u010diva na vrednostima kao \u0161to su tolerancija, ravnopravnost i spre\u010davanje sukoba, neophodno je da svi akteri koji imaju uticaj na javnost promovi\u0161u po\u0161tovanje ljudskih prava i spre\u010davaju diskriminaciju i nasilje. U tom smislu, nesporno je da mediji imaju sna\u017ean uticaj na javno mnjenje i kreiranje stavova javnosti, izme\u0111u ostalog i o razli\u010ditosti i osetljivim dru\u0161tvenim grupama, te ujedno imaju i veliku odgovornost. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti u potpunosti podr\u017eava slobodu medija i njihovu du\u017enost da izve\u0161tavaju javnost o svim doga\u0111ajima za koje javnost ima pravo da zna, odnosno, da pru\u017eaju informacije i odlu\u010duju o naslovima svojih tekstova u duhu svoje ure\u0111iva\u010dke politike. Me\u0111utim, ova sloboda nije neograni\u010dena, ve\u0107 se mora kretati u okvirima Ustava RS i zakonskih propisa, uklju\u010duju\u0107i antidiskriminacione propise.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Poverenica ukazuje da su pojedini mediji svojim izve\u0161tavanjem, nakon fudbalske utakmice i posete albanskog premijera, u velikoj meri doprineli ose\u0107aju straha i neprijatnosti kod pripadnika albanske nacionalne manjine koji \u017eive u Srbiji, kao i da su kori\u0161\u0107enjem termina \u201e\u0160iptar” povredili dostojanstvo pripadnika ove nacionalne manjine, imaju\u0107i u vidu da je u na\u0161em dru\u0161tvu, u dana\u0161nje vreme, kori\u0161\u0107enje re\u010di \u201e\u0160iptar” uvredljivo, \u010demu u prilog ide i odluka Saveta za \u0161tampu od 25. decembra 2014. godine, kojom je utvr\u0111eno da je dnevni list \u201eI.” prekr\u0161io odredbe Kodeksa novinara Srbije. U odluci je navedeno da \u201esami Albanci ili bar deo njih, re\u010d \u201e\u0160iptar” do\u017eivljavaju kao uvredu, \u0161to bi za medije moralo biti dovoljno da izbegavaju uoptrebu takve re\u010di, \u010dak i ukoliko ona sama po sebi nema pe\u017eorativnu kontociju”. Osim toga, ovakav na\u010din izve\u0161tavanja o nesumnjivo neprijatnim doga\u0111ajima, pra\u0107en kolokvijalnim i pogrdnim nazivanjem odre\u0111ene etni\u010dke grupe, produbljuje jaz izme\u0111u pripadnika albanske nacionalne manjine i ve\u0107inskog stanovni\u0161tva, izazivaju\u0107i kod ve\u0107inskog stanovni\u0161tva odbojnost prema Albancima i Albankama, a kod pripadnika albanske nacionalne manjine ose\u0107aj nesigurnosti i etiketiranje \u010ditave njihove etni\u010dke zajednice.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Odabirom naslova \u201eUlovljen spajder \u0160iptar” i \u201eEdi Rama \u0160iptar bez srama” uredni\u0161tvo dnevnog lista \u201eI.” nije ostalo neutralno u izve\u0161tavanju o fudbalskoj utakmici izme\u0111u Srbije i Albanije, kao i o poseti albanskog premijera Srbiji. Pored toga, u izve\u0161taju medijskog arhiva \u201eEbart” \u2013 \u201eEkstremisti\u010dke poruke u klasi\u010dnim i novim medijima u periodu avgust-decembar 2014. godine”, navedeno je da su poruke mr\u017enje koje se plasiraju danas preko \u0161tampanih medija – tabloida, sli\u010dne onim iz 90-ih godina i da tu prednja\u010di dnevni list \u201eI”. Istaknuto je da su najvi\u0161e poruka mr\u017enje izazvali incident sa dronom i poseta albanskog premijera, jer govor mr\u017enje u medijima eskalira tokom ekstremnih doga\u0111aja. Navedeno je da se termin \u201e\u0160iptar” tokom tih doga\u0111aja pojavio u medijima vi\u0161e od 40 puta. \u0160to se ti\u010de izve\u0161tavanja medija o incidentu sa dronom na fudbalskoj utakmici izme\u0111u Srbije i Albanije istaknuto je, izme\u0111u ostalog, da je ovaj incident prouzrokovao navalu tekstova sa ru\u017enim i vulgarnim izrazima, podgrevanje strasti i raspirivanje netrpeljivosti. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da upotreba termina \u201e\u0160iptar”, prilikom izve\u0161tavanja o incidentima u koje su uklju\u010deni pripadnici srpskog i albanskog naroda, dovodi do posledice da pripadnici albanske nacionalne manjine postaju nepo\u017eeljni u dru\u0161tvu, \u0161to je dodatno zabrinjavaju\u0107e ako se imaju u vidu podaci iz istra\u017eivanja koje je sproveo Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti 2013. godine. Naime, podaci iz ovog istra\u017eivanja ukazuju da najve\u0107i stepen etni\u010dke distance postoji prema Albancima i on je najvi\u0161i od stepena etni\u010dke distance ve\u0107inskog stanovni\u0161tva prema drugim etni\u010dkim grupama u svim ispitivanim odnosima\/socijalnim interakcijama.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Na kraju, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti napominje da su mediji zna\u010dajno sredstvo u \u0161irenju tolerancije, podsticanju prava na ravnopravnost i suzbijanju diskriminacije i uverena je da je kori\u0161\u0107enje termina \u201e\u0160iptar” rezultat nedovoljnog poznavanja me\u0111unarodnih i doma\u0107ih standarda u oblasti ravnopravnosti. Ujedno, Poverenica izra\u017eava nadu i o\u010dekivanje da \u0107e dnevni list \u201eI.” nastojati da kroz priloge koje objavljuje, razvija svest o jednakosti i ravnopravnosti, kao i da \u0107e uticati na izmenu obrazaca, obi\u010daja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na pripadnike manjinskih etni\u010dkih zajednica.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba organizacije civilnog dru\u0161tva P. protiv dnevnog lista I. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti javnog informisanja <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n