<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe A. B. i G. A. H, koje su podneta protiv Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje u Rakovici. U pritu\u017ebi je navedeno da je A. u februaru 2014. godine GCSR Rakovica postavio privremenu starateljku u postupku li\u0161enja poslovne sposobnosti, zbog \u201elake mentalne retardacije”, da je nakon poro\u0111aja A. B. u Zemunskoj bolnici, … godine, GCSR Rakovica postavio i privremenu starateljku maloletnoj \u0107erki A. i G. i dete smestio u prihvatili\u0161te. Podnosioci pritu\u017ebe smatraju da je GCSR Rakovice diskriminatorno postupio u postupcima postavljanja privremenog staratelja A, njihovom maloletnom detetu, kao i zbog oduzimanja deteta i sme\u0161tanja u prihvatili\u0161te. U izja\u0161njenju GCSR Odeljenje u Rakovica navedeno je da je odluka o postavljanju privremenog staratelja A. doneta na osnovu dostupne medicinske dokumentacije iz perioda ranog detinjstva gde je kod A. konstatovana dijagnoza F 70 (laka mentalna retardacija), kao i opservacije stru\u010dnog tima organa starateljstva koji je procenio da \u201eA. i njen suprug ne pru\u017eaju adekvatnu saradnju, da A. postupa kako G. ka\u017ee, te da je manipulacija njome mogu\u0107a, da A. nema adekvatnu podr\u0161ku \u010dlanova svoje primarne porodice…”. Tako\u0111e, navedeno je da A. B. ne poseduje kapacitete za samostalnu brigu o detetu, da je infantilna u pona\u0161anju, da ne raspola\u017ee intelektualnim preduslovima za savetodavni rad, dok je otac nekriti\u010dan u odnosu na zdravstveno stanje A. i njene mogu\u0107nosti, ne sagledava realno potrebe deteta, zbog \u010dega nije u mogu\u0107nosti da pru\u017ei adekvatnu brigu i osigura bezbednost deteta i majke. U toku postupka je utvr\u0111eno GCSR odluku o pokretanju postupka li\u0161enja poslovne sposobnosti A. B. nije doneo na osnovu stru\u010dne ocene i konkretnih \u010dinjenica, ve\u0107 prvenstveno uzimaju\u0107i u obzir \u010dinjenicu da je \u201eA. osoba \u010dije je intelektualno funkcionisanje na nivou lake mentalne retardacije”, odnosno da je osoba sa invaliditetom, a stavovi koje je GCSR izneo u prilog tvr\u0111enja da A. nije u mogu\u0107nosti da vr\u0161i roditeljsko pravo i brine o detetu, nemaju objektivno utemeljenje. Naime, GCSR nije ponudio nijedan dokaz koji bi potvrdio tvrdnje da postoji visok rizik po bezbednost i zdravlje deteta i sprovo\u0111enja hitne mere sme\u0161taja u ustanovu socijalne za\u0161tite. Pored toga, iako je u izja\u0161njenju navedeno da je Stru\u010dni tim GCSR vodio proces procene statusa i potrebe deteta, tokom postupka nije dostavljen nalaz i\/ili stru\u010dno mi\u0161ljenje ovog tima, koji bi potkrepio navode da postoje objektivne okolnosti, odnosno rizik po zdravlje i bezbednost deteta. Analizom argumenata koje je GCSR izneo procenjuju\u0107i sposobnost oca, G. A. H. da se stara o detetu, Poverenica je utvrdila da je stav organa starateljstva o o\u010devim sposobnostima brige i staranja o detetu zasnovan na \u010dinjenici da je A. B. ni\u017eih intelektualnih sposobnosti, te da zbog njenog li\u010dnog svojstva – invaliditeta, ni G. nema kapacitete da se stara o detetu, zbog \u010dega je GCSR diskriminatorno postupio prema njemu i isklju\u010dio ga iz vr\u0161enja roditeljskog prava. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je dono\u0161enjem odluke o odre\u0111ivanju privremenog staratelja A. u postupku li\u0161enja poslovne sposobnosti, zatim dono\u0161enjem odluke o odre\u0111ivanju privremenog staratelja maloletnom detetu A. B. i G. A. H. i dono\u0161enjem privremenog zaklju\u010dka o obezbe\u0111ivanju sme\u0161taja maloletnom detetu A. i G. u Centar za za\u0161titu odoj\u010dadi, dece i omladine u Beogradu, GCSR Odeljenje u Rakovici, prekr\u0161io odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je GCSR Odeljenje u Rakovici preporu\u010deno da preduzme sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema A. i G. A. H, kao i da ubudu\u0107e ne donosi odluke kojima se kr\u0161e antidiskriminacioni propisi.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> A. B. i G. A. H. iz B. podneli su pritu\u017ebu protiv Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje u Rakovici, zbog diskriminatornog postupanja, koje se ogleda u postavljanju privremenog staratelja A, postavljanja privremenog staratelja njihovoj maloletnoj \u0107erki, kao i zbog oduzimanja deteta i sme\u0161tanja u prihvatili\u0161te.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n \u2013 da se A. B. porodila u Zemunskoj bolnici … , a da je socijalna radnica O. V, koja je postavljena kao privremena starateljka njihovom detetu, 26. juna 2014. godine do\u0161la u pratnji koleginice S. N. i slu\u017ebenih lica MUP-a i oduzela im dete; 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu su dostavljeni slede\u0107i dokazi: 1) otpusna lista A. B. KBC Zemun od 26. juna 2014. godine, 2) re\u0161enje Gradskog centra za socijalni rad Rakovica od 20. februara 2014. godine, 3) re\u0161enje Centra za socijalni rad Rakovica od 26. juna 2014. godine, 4) privremeni zaklju\u010dak o obezbe\u0111enju sme\u0161taja Centra za socijalni rad Rakovica od 26. juna 2014. godine, 5) \u017ealba A. B. na re\u0161enje od 20. februara 2014. godine, 6) izve\u0161taj lekara specijaliste Klinike \u201edr Laza Lazarevi\u0107” od 20. juna 2014. godine, 7) re\u0161enje Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 18. juna 2013. godine, 8) re\u0161enje Direkcije fonda od 28. novembra 2013. godine, 9) nalaz i mi\u0161ljenje psihologa od 27. decembra 2012. godine, 10) medicinska dokumentacija A. B. koja se odnosi na period ranog detinjstva (1993. i 1994. godina) i 11) diploma A. B. o ste\u010denom srednjem obrazovanju.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da su A. B. i njen suprug G. A. H. podneli dve pritu\u017ebe, te imaju\u0107i u vidu da su obe pritu\u017ebe podnete protiv Centra za socijalni rad Rakovica i da se pritu\u017ebe zasnivaju na sli\u010dnom \u010dinjeni\u010dnom stanju, saglasno \u010dl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, u vezi sa \u010dl. 117. Zakona o op\u0161tem upravnom postupku (\u201eSl. list SRJ”, br. 33\/97 i 31\/2001 i \u201eSl. glasnik RS”, br. 30\/2010), predmeti su spojeni i sproveden je jedinstven postupak.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , zatra\u017eeno je izja\u0161njenje od Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje u Rakovici.<\/p>\n 1.6.<\/strong> U izja\u0161njenju Gradskog centra za socijalni rad Rakovica, kao i dopuni izja\u0161njenja od 9. oktobra 2014. godine, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je organ starateljstva u ovom predmetu postupio u skladu sa svojim zakonskim ovla\u0161\u0107enjima, po\u0161tuju\u0107i standarde i procedure stru\u010dnog rada, definisane zakonskim i podzakonskim aktima; 1.7.<\/strong> Uz izja\u0161njenje je dostavljeno mi\u0161ljenje Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja od 4. jula 2014. godine, kao i izjava S. N, socijalne radnice Centra za socijalni rad, Odeljenja u Rakovici, u kojoj je navedeno:<\/p>\n \u2013 da prilikom realizacije sme\u0161taja maloletnog deteta A. B. i G. A. H. nije ostvarila nikakav fizi\u010dki kontakt sa A, nije je udarila, vre\u0111ala ili na bilo koji na\u010din omalova\u017eavala, te da su takve A. optu\u017ebe apsolutno neistinite; 1.8.<\/strong> U dopuni izja\u0161njenja dostavljene su i izjave S. K, privremene starateljke A. B, S. B. A, pedago\u0161kinje i O. V, privremene starateljke maloletnog deteta. S. K. u svojoj izjavi navodi:<\/p>\n \u2013 da je u ovaj predmet uklju\u010dena dono\u0161enjem re\u0161enja o privremenom starateljstvu u postupku li\u0161avanja poslovne sposobnosti A. B, kojoj je postavljena za privremenu starateljku 30. maja 2014. godine; 1.9.<\/strong> U izjavi S. B. A. navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je u ovaj predmet uklju\u010dena polovinom juna 2014. godine, kao \u010dlanica stru\u010dnog tima i pedago\u0161kinja; 1.10.<\/strong> U izjavi O. V. navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je 26. juna 2014. godine, prilikom realizacije sme\u0161taja maloletnog deteta, preuzela dete od medicinskog osoblja, bez prisustva majke; 1.11.<\/strong> Tokom postupka, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je, shodno \u010dl. 37. Zakona o zabrani diskriminacije, zatra\u017eila izja\u0161njenje od Klini\u010dko bolni\u010dkog centra Zemun. U izja\u0161njenju direktora KBC Zemun navedeno je da je A. B. boravila u bolnici za ginekologiju i aku\u0161erstvo KBC Zemun u periodu od 10. do 26. juna 2014. godine. Uz izja\u0161njenje su dostavljene izjave K. L, socijalne radnice KBC Zemun i na\u010delnika slu\u017ebe za aku\u0161erstvo dr P. \u0110.<\/p>\n 1.12.<\/strong> U izjavi K. L, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je kontaktirala Centar za socijalni rad, Odeljenje u Rakovici po slu\u017ebenoj du\u017enosti, kao socijalna radnica, a povodom porodilje A. B; 1.13.<\/strong> U izja\u0161njenju na\u010delnika Slu\u017ebe za aku\u0161erstvo KBC Zemun dr P. \u0110. navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je bolnica pozvala socijalne radnike radi procene da li A. mo\u017ee da brine o svojoj bebi i radi otpu\u0161tanja pacijentkinje; 1.14.<\/strong> U dopuni izja\u0161njenja dostavljena je i izjava S. \u0160, glavne sestre KBC Zemun, u kojoj je navedeno:<\/p>\n \u2013 da se A. B. porodila … u KBC Zemun i od tog trenutka u njeno zbrinjavanje je uklju\u010dena socijalna radnica bolnice K. L, koja je sve vreme A. boravka u porodili\u0161tu kontaktirala Centar za socijalni rad Rakovica; 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Na osnovu re\u0161enja Centra za socijalni rad Rakovica od 20. februara 2014. godine, A. B. je postavljena privremena starateljka S. K, u postupku li\u0161enja poslovne sposobnosti. Iz ovog re\u0161enja je utvr\u0111eno je da je Slu\u017eba za za\u0161titu odraslih i starih lica procenila da je potrebno pokrenuti postupak pred sudom radi procene poslovne sposobnosti A. B, jer je ona \u201eodraslo lice \u010dije je intelektualno funkcionisanje na nivou lake mentalne retardacije – insuffitientio mentalis, atrophio cerebri i sindrom multiplih fenotipskih stigmi”.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u re\u0161enje Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja od 30. maja 2014. godine, koje je doneto u postupku po \u017ealbi A. B. na re\u0161enje o postavljanju privremenog staratelja, utvr\u0111eno je da je drugostepeni organ odbio \u017ealbu i ocenio da je prvostepeni organ pravilno i potpuno utvrdio sve \u010dinjenice i okolnosti od zna\u010daja za dono\u0161enje zakonitog i pravilnog re\u0161enja. Drugostepeni organ potvr\u0111uje da je organ starateljstva formirao stru\u010dan stav da je B. A. odraslo lice \u010dije je intelektualno funkcionisanje na nivou lake mentalne retardacije, da je osoba kojom se mo\u017ee lako manipulisati, da nema adekvatnu podr\u0161ku porodice, jer je sa sestrom M. u poreme\u0107enim odnosima, a tetka i te\u010da su ostarela lica i nisu svakodnevno prisutni u njenom \u017eivotu, da njen suprug nije regulisao svoj status (dr\u017eavljanstvo) i nema sigurne prihode, da je prihvatio saradnju sa organom starateljstva uz zadr\u0161ku i otpor i da je A. zbrinuta u okviru doma\u0107instva supruga. Zbog toga je, po mi\u0161ljenju organa starateljstva, u interesu A. B. da se za nju pokrene postupak procene poslovne sposobnosti kod nadle\u017enog suda, gde \u0107e joj biti postavljen privremeni staratelj, a da u situaciji poreme\u0107enih porodi\u010dnih odnosa sa sestrom i ostarelih srodnika, ovu du\u017enost obavlja organ starateljstva neposredno.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Na osnovu re\u0161enja Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje u Rakovici br. 01-57100-2513\/14 od 26. juna 2014. godine, utvr\u0111eno je da je maloletnom detetu A. B. i G. A. H. odre\u0111en privremeni staratelj, kao detetu bez adekvatnog roditeljskog staranja. Iz re\u0161enja je utvr\u0111eno da je stru\u010dni tim organa starateljstva doneo ovakvu odluku jer je \u201eprocenom dosada\u0161njeg rada sa roditeljima i sveukupne dijagnostike njihovih osobina i kapaciteta, utvrdio da ne poseduju sposobnosti za promenu roditeljskih stavova i pobolj\u0161anje kapaciteta, tj. da sa roditeljima nije mogu\u0107e obaviti savetodavno-tarapijski rad.” Prema navedenom re\u0161enju kod A. je utvr\u0111ena dijagnoza F70 (\u201elaka mentalna retardacija”), uz navo\u0111enje da je upadljivog izgleda i pona\u0161anja, da nije fokusirana i da ne odr\u017eava pa\u017enju. Za G. A. H. je navedeno da je dr\u017eavljanin Sirije, da je u Beograd do\u0161ao na studije 1976. godine, da je povremeno radno anga\u017eovan i da je prema proceni stru\u010dnog tima nekriti\u010dan u odnosu na zdravstveno stanje i op\u0161te sposobnosti i mogu\u0107nosti supruge A, a da ne sagledava realno ni potrebe deteta, zbog \u010dega nije u mogu\u0107nosti da pru\u017ei adekvatnu brigu i osigura bezbednost deteta i majke, te da roditelji ovakvim stavom i me\u0111usobnim odnosom mogu ugroziti sigurnost i bezbednost deteta. Stoga je stru\u010dni tim procenio da je u najboljem interesu deteta da se uputi na sme\u0161taj u Centar za za\u0161titu odoj\u010dadi, dece i omladine i da se stavi pod privremeno starateljstvo centra.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Uvidom u privremeni zaklju\u010dak o obezbe\u0111enju sme\u0161taja br. 01-56030-2514\/14 od 26. juna 2014. godine utvr\u0111eno je da je Centar za socijalni rad, Odeljenje u Rakovici po slu\u017ebenoj du\u017enosti pokrenuo postupak za privremenu za\u0161titu li\u010dnosti, prava i interesa maloletnog deteta A. B. i G. A. H. u ustanovi socijalne za\u0161tite. Centar za socijalni rad Rakovica je doneo ovu odluku jer je utvr\u0111eno da je novoro\u0111en\u010de nezadovoljavaju\u0107eg zdravstvenog stanja, da ima lo\u0161u neurolo\u0161ku prognozu, da A. B. ima sni\u017eene intelektualne kapacitete i nije u stanju samostalno da vodi brigu o sebi niti da adekvatno \u0161titi svoje interese. S druge strane, otac deteta G. A. H. potpuno ignori\u0161e stru\u010dne nalaze o A. intelektualnom funkcionisanju, nema zadovoljavaju\u0107e kapacitete da bi se samostalno starao o novoro\u0111en\u010detu, zbog \u010dega je stru\u010dni tim procenio da nisu podobni za staranje o maloletnom detetu, niti za savetodavno-terapijski rad. Utvr\u0111eno je, tako\u0111e, da je mi\u0161ljenje organa starateljstva da je u najboljem interesu maloletnog deteta da se uputi na sme\u0161taj u Centar za za\u0161titu odoj\u010dadi, dece i omladine i da se stavi pod privremeno starateljstvo Odeljenja Rakovica, dok \u0107e du\u017enost privremene starateljke obavljati O. V.<\/p>\n 2.5.<\/strong> Na osnovu mi\u0161ljenja stru\u010dnog tima Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja od 3. septembra 2014. godine, koje je doneto po slu\u017ebenoj du\u017enosti, u cilju preduzimanja neodlo\u017enih mera za\u0161tite prava i interesa maloletnog deteta, utvr\u0111eno je da je drugostepeni organ ocenio da je odluka o sme\u0161taju deteta u ustanovu socijalne za\u0161tite doneta na osnovu izvr\u0161enih procena da se u konkretnom slu\u010daju radi o detetu bez adekvatnog roditeljskog i porodi\u010dnog staranja. Stru\u010dni tim drugostepenog organa u ovom mi\u0161ljenju potvr\u0111uje zaklju\u010dak organa starateljstva koji se temelji na \u010dinjenici da majka A. B, usled \u201ementalne zaostalosti” i ispoljenih problema u psihi\u010dkom funkcionisanju nije u mogu\u0107nosti da se adekvatno stara o detetu (zbog \u010dinjenice da nije sposobna da adekvatno \u0161titi ni sopstvena prava i interese, stavljena je pod privremeno neposredno starateljstvo radi vo\u0111enja postupka za procenu njene poslovne sposobnosti), dok je otac nekriti\u010dan u odnosu na zdravstveno stanje i mogu\u0107nosti majke u domenu njenog roditeljskog funkcionisanja, kao \u0161to ni sam nije u mogu\u0107nosti da pru\u017ei adekvatnu brigu i osigura bezbednost majke i deteta, jer pored nedostatka uvida u njihove potrebe ne poseduje ni potrebna znanja i ve\u0161tine za staranje o njima.<\/p>\n 2.6.<\/strong> Na osnovu re\u0161enja Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja od 16. septembra 2014. godine, koje je doneto u postupku po \u017ealbi A. B. i G. A. H. na privremeni zaklju\u010dak o obezbe\u0111enju sme\u0161taja njihovom detetu, utvr\u0111eno je da je drugostepeni organ odbio njihovu \u017ealbu i ocenio da je odluka o privremenom obezbe\u0111enju sme\u0161taja pravilna i u interesu maloletnog deteta. Ovakva odluka je doneta na osnovu izvr\u0161enih procena da se u konkretnom slu\u010daju radi o detetu bez adekvatnog roditeljskog i porodi\u010dnog staranja, uprkos iskazanoj \u017eelji roditelja da preuzmu brigu o njemu nakon otpusta iz porodili\u0161ta. Drugostepeni organ u ovom re\u0161enju potvr\u0111uje zaklju\u010dak organa starateljstva koji se temelji na \u010dinjenici da majka, A. B, usled \u201ementalne zaostalosti” i ispoljenih problema u psihi\u010dkom funkcionisanju, nije u mogu\u0107nosti da se adekvatno stara o detetu (zbog \u010dinjenice da nije sposobna da adekvatno \u0161titi sopstvena prava i interese, stavljena je pod privremeno neposredno starateljstvo, radi vo\u0111enja postupka za procenu poslovne sposobnosti). Tako\u0111e, potvr\u0111en je i nalaz organa starateljstva da je otac nekriti\u010dan u odnosu na zdravstveno stanje i mogu\u0107nosti majke u domenu njenog roditeljskog funkcionisanja, kao i da sam nije u mogu\u0107nosti da pru\u017ei adekvatnu brigu i osigura bezbednost majke i deteta, jer pored nedostatka uvida u njihove potrebe, ne poseduje ni potrebna znanja i ve\u0161tine za staranje o njima.<\/p>\n 2.7.<\/strong> Na osnovu navoda iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja i dostavljenih dokaza utvr\u0111eno je da se A. B. porodila u KBC Zemun … godine, u kojem je boravila do 26. juna 2014. godine. Utvr\u0111eno je, tako\u0111e, da je K. L, socijalna radnica KBC Zemun kontaktirala Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje u Rakovici radi procene roditeljskih kapaciteta i o\u010duvanja najboljeg interesa A. B. i njene bebe, kao i radi njihovog daljeg zbrinjavanja.<\/p>\n 2.8.<\/strong> Utvr\u0111eno je da su u toku boravka u bolnici, a na inicijativu Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje u Rakovici, zaposleni iz KBC Zemun uputili A. B. 20. juna 2014. godine na neuropsihijatrijski pregled na Kliniku \u201eDr Laza Lazarevi\u0107”, radi procene psihi\u010dkog stanja A. B, jer, kako je navedeno, nije postojala medicinska dokumentacija u kojoj je definisana dijagnoza A. B.<\/p>\n 2.9.<\/strong> Uvidom u izve\u0161taj lekara specijaliste-neuropsihijatra od 20. juna 2014. godine utvr\u0111eno je da je A. konstatovana dijagnoza F 70, da je preporu\u010deno da i dalje ide na kontrolne preglede u Dom zdravlja Vo\u017edovac, uz nadzor nadle\u017enog centra za socijalni rad.<\/p>\n 2.10.<\/strong> Na osnovu re\u0161enja Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 18. juna 2013. godine utvr\u0111eno je da je odbijen zahtev A. B. za priznavanje prava na porodi\u010dnu penziju, koji je podnela iza smrti majke D. Z. U ovom re\u0161enju je organ ve\u0161ta\u010denja utvrdio da kod A. B. ne postoji nesposobnost za samostalni \u017eivot i rad, i to kako na dan pregleda 4. juna 2013. godine, tako ni pre navr\u0161ene 15. godine \u017eivota. Utvr\u0111eno je, tako\u0111e, da je drugostepeni organ ve\u0161ta\u010denja, odlu\u010duju\u0107i po \u017ealbi A. B. na navedeno re\u0161enje, potvrdio nalaz i mi\u0161ljenje prvostepenog organa ve\u0161ta\u010denja da kod A. ne postoji nesposobnost za samostalni \u017eivot i rad, navode\u0107i da je \u201eu okviru svojih intelektualnih sposobnosti sposobna da adekvatno odgovori zahtevima radne zajednice.”<\/p>\n 2.11.<\/strong> Utvr\u0111eno je da je Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje u Rakovici 4. jula 2014. godine podneo tu\u017ebe Drugom osnovnom sudu u Beogradu protiv A. B. i G. A. H, za delimi\u010dno li\u0161enje roditeljskog prava.<\/p>\n 2.12.<\/strong> Utvr\u0111eno je da je Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje u Rakovici Drugom osnovnom sudu u Beogradu podneo predlog za li\u0161enje poslovne sposobnosti A. B, 24. februara 2014. godine.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Princip nediskriminacije je jedan od op\u0161tih principa Konvencije o pravima deteta , iz kojeg proizlazi du\u017enost da se deci obezbedi u\u017eivanje svih prava bez diskriminacije, odnosno, bez obzira na rasu, boju ko\u017ee, pol, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo uverenje, nacionalno, etni\u010dko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, ro\u0111enje ili drugi status deteta, njegovih roditelja ili zakonskih staratelja. Konvencijom je propisano da je princip najboljeg interesa deteta od prvenstvenog zna\u010daja u svim aktivnostima koje se ti\u010du dece. Odredbom \u010dl. 9. propisano je da \u0107e dr\u017eave ugovornice obezbediti da dete ne bude odvojeno od svojih roditelja protiv njihove volje, osim kada nadle\u017ene vlasti odrede da je odvajanje u najboljem interesu deteta, uz sudski nadzor i u skladu sa va\u017ee\u0107im zakonima i propisanim postupkom. Odredbom \u010dl. 18. st. 2. propisano je da \u0107e strane ugovornice, u cilju garantovanja i unapre\u0111ivanja prava iz Konvencije, pru\u017eiti odgovaraju\u0107u pomo\u0107 roditeljima ili zakonskim starateljima u ostvarivanju odgovornosti za podizanje deteta i obezbe\u0111ivati razvoj ustanova, kapaciteta i slu\u017ebi za za\u0161titu dece.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom , koju je Republika Srbija ratifikovala, \u0161titi osobe sa invaliditetom bez obzira na vrstu ili stepen te\u0161ko\u0107a, a kao jedno od osnovnih na\u010dela propisano je po\u0161tovanje uro\u0111enog dostojanstva, individualne autonomije i samostalnosti osoba sa invaliditetom, uklju\u010duju\u0107i pravo da donose odluke o sopstvenim \u017eivotima. Odredbom \u010dl. 12. Konvencije propisano je da osobe sa invaliditetom, izme\u0111u ostalog, imaju pravo da poslovnu sposobnost u\u017eivaju na jednakim osnovama kao i drugi gra\u0111ani i u svim oblastima, a da \u0107e dr\u017eava preduzeti odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom omogu\u0107i pristup podr\u0161ci koja im mo\u017ee biti potrebna za ostvarivanje njihove poslovne sposobnosti. Tako\u0111e, dr\u017eava je u obavezi da osigura da sve mere koje se odnose na u\u017eivanje poslovne sposobnosti imaju odgovaraju\u0107e i efektivne mehanizme za\u0161tite koji \u0107e spre\u010diti zloupotrebe, u skladu sa odredbama me\u0111unarodnog prava o ljudskim pravima.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je propisano da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisano je da organ javne vlasti ne sme svojom radnjom ili propu\u0161tanjem vr\u0161iti diskriminaciju osoba sa invaliditetom. Odredbom \u010dl. 30. st. 2. t. 3. propisano je da se diskriminacijom u vezi sa bra\u010dnim i porodi\u010dnim odnosom smatra postavljanje posebnih uslova osobama sa invaliditetom za vr\u0161enje roditeljskog prava.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Odredbom \u010dl. 60. Porodi\u010dnog zakona propisano je da dete ima pravo da \u017eivi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih, da pravo deteta da \u017eivi sa roditeljima mo\u017ee biti ograni\u010deno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta, a sud odluku o odvajanju deteta od roditelja mo\u017ee doneti ako postoje razlozi da se roditelj potpuno ili delimi\u010dno li\u0161i roditeljskog prava ili u slu\u010daju nasilja u porodici.<\/p>\n Analiza navoda iz izja\u0161njenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.9.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet pritu\u017ebe i nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, u ovom postupku zadatak Poverenice bio je da ispita da li je Centar za socijalni rad, Odeljenje u Rakovici dono\u0161enjem odluke o obezbe\u0111enju sme\u0161taja u Centar za za\u0161titu odoj\u010dadi, dece i omladine u Beogradu i stavljanja pod neposredno starateljstvo Centa za socijalni rad maloletnog deteta, diskriminatorno postupio prema A. i G. A. H. Tako\u0111e, imaju\u0107i u vidu da je Centar za socijalni rad, Odeljenje u Rakovici re\u0161enjem od 20. februara 2014. godine, A. B. stavio pod privremeno starateljstvo i pred nadle\u017enim sudom pokrenuo postupak za li\u0161enje poslovne sposobnosti, Poverenica ukazuje da je, s obzirom na predmet i sadr\u017einu pritu\u017ebe, potrebno ispitati da li samo pokretanje ovog postupka predstavlja akt diskriminacije A. B. na osnovu njenog invaliditeta, kao i da li je zbog pokretanja ovog postupka, maloletna \u0107erka A. B. i G. A. H. stavljena pod neposredno starateljstvo Centra za socijalni rad.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Ovo ispitivanje najpre podrazumeva sagledavanje vremenskog sleda doga\u0111aja i svih objektivnih i subjektivnih okolnosti koje su postojale u vreme dono\u0161enja odluke o postavljanju privremenog staratelja i pokretanju postupka za li\u0161enje poslovne sposobnosti, kao i analizu \u010dinjenica na kojima je Centar za socijalni rad zasnovao svoju odluku, tj. procenio da je potrebno pokrenuti postupak za li\u0161enje poslovne sposobnosti A. B. S tim u vezi, Poverenica je analizirala sve argumente koji su navedeni u re\u0161enju, izja\u0161njenju i dopuni izja\u0161njenja.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu da su pritu\u017ebe podnete zbog diskriminatornog postupanja Centra za socijalni rad Rakovica, prema pravilima o teretu dokazivanja diskriminacije iz \u010dl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije, u konkretnom postupku podnosioci pritu\u017ebe su du\u017ean da u\u010dini verovatnim akte diskriminacije, dok na Centru za socijalni rad Rakovica le\u017ei teret dokazivanja da na\u010delo jednakosti nije povre\u0111eno. Poverenica ukazuje da je ratio posebnih pravila o teretu dokazivanja u slu\u010dajevima diskriminacije olak\u0161avanje dokazivanja diskriminacije kako bi se obezbedila delotvorna za\u0161tite od diskriminacije, s obzirom da se diskriminacija, po pravilu, ne vr\u0161i otvoreno, ve\u0107 se prikriva i pravda raznim izgovorima, a nekada je posledica na\u010dina mi\u0161ljenja, predrasuda i stereotipa kojih nisu svesni ni sami izvr\u0161ioci diskriminacije. Upravo iz ovih razloga, za postojanje diskriminacije nije od zna\u010daja namera da se ona vr\u0161i, niti nepostojanje krivice za izvr\u0161enu diskriminaciju osloba\u0111anja njenog izvr\u0161ioca od odgovornosti.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Prema utvr\u0111enom \u010dinjeni\u010dnom stanju, A. B. se vodi u evidenciji Centra za socijalni rad, Odeljenje u Rakovici od aprila 2013. godine, kada se centru obratila zahtevom za materijalnu pomo\u0107. Prema navodima iz izja\u0161njenja, tom prilikom je otvoren zahtev za za\u0161titu punoletnog lica, s obzirom da je prijemni radnik primetio da A. deluje kao lice sa pote\u0161ko\u0107ama u funkcionisanju. Na zahtev Centra za socijalni rad, A. je dostavila i medicinsku dokumentaciju kojom je raspolagala, a koja se odnosi na period ranog detinjstva i to: nalaze neuropsihijatra od 3. decembra 1993. godine i 25. marta 1994. godine, kao i nalaz i mi\u0161ljenje psihologa od 27. decembra 2012. godine, u kojem je navedeno da A. ima intelektualno funkcionisanje u okvirima \u201elake mentalne retardacije”. Tako\u0111e, centru je dostavila i re\u0161enje Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kojim je odbijen njen zahtev za ostvarivanje prava na porodi\u010dnu penziju, s obzirom da je prema nalazu organa ve\u0161ta\u010denja \u201esposobna da u okviru svojih intelektualnih sposobnosti adekvatno odgovori zahtevima radne zajednice.” Centar za socijalni rad Rakovica, na osnovu saznanja da A. nema prihode i na osnovu dostavljenih dokaza, priznao joj je februara 2014. godine, pravo na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 u iznosu od 10.000,00 dinara. Tom prilikom, stru\u010dni tim GCSR zauzeo je stav da treba pokrenuti \u201epostupak za procenu poslovne sposobnosti” A. B. i odrediti joj privremenog staratelja, koji \u0107e zastupati njena prava i interese. Nakon toga je nadle\u017enom sudu podnet predlog za li\u0161enje poslovne sposobnosti A. B.<\/p>\n U izja\u0161njenju je navedeno da je ovakva odluka doneta \u201enakon sprovedenog stru\u010dnog postupka, dostupne medicinske dokumentacije, nalaza psihologa iz 2012. godine, koji je ra\u0111en za potrebe ostvarivanja prava na penziju, opservacije stru\u010dnog tima Odeljenja Rakovica koji procenjuju da A. \u201ene mo\u017ee samostalno da \u0161titi svoja prava i interese, da A, kao i njen suprug ne pru\u017eaju adekvatnu saradnju, zatim \u010dinjenice da A. postupa kako G. ka\u017ee i da je manipulacija njome mogu\u0107a, s obzirom da G. njeno zdravstveno stanje prepoznaje, pa minimalizuje u zavisnosti od situacije i njegove procene socijalne i sekundarne dobiti u datom trenutku, s obzirom da A. nema adekvatnu podr\u0161ku \u010dlanova svoje primarne porodice i s obzirom na bojazan da bi se A. mogla na\u0107i i u poziciji zloupotrebe njenih ose\u0107anja zbog podre\u0111enog, pasivnog i zavisnog polo\u017eaja u partnerskoj vezi”.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da su u izja\u0161njenju upotrebljavani pojmovi i formulacije, koje ne omogu\u0107avaju da se utvrde stvarni razlozi zbog kojih je GCSR zauzeo stav da treba pokrenuti \u201epostupak za procenu poslovne sposobnosti”. Od GCSR o\u010dekuje se da u svom izja\u0161njenju iznese ne samo svoje stru\u010dne ocene i kvalifikacije, ve\u0107 da navede konkretne \u010dinjenice na osnovu kojih svako mo\u017ee sa izvesno\u0161\u0107u zaklju\u010diti da je stav koji je GCSR zauzeo zaista osnovan i utemeljen. Zbog toga se kvalifikacije pre mogu shvatiti kao svojevrsno etiketiranje, a ne stru\u010dna ocena koja je zasnovana na \u010dinjenicama.<\/p>\n Iz izja\u0161njenja se ne mo\u017ee zaklju\u010diti \u0161ta zna\u010di navod da je \u201emanipulacija njome mogu\u0107a”, odnosno, o kakvoj je manipulaciji re\u010d i iz kog razloga bi se A. manipulisalo. Okolnost da “A. postupa kako G. ka\u017ee”, potpuno je irelevantna jer se u patrijarhalnoj kulturi, koja je u Srbiji jo\u0161 uvek dominantna, najve\u0107i broj \u017eena, nezavisno od intelektualnih ili drugih kapaciteta, znanja i sposobnosti, povinuje \u017eeljama svojih partnera, \u0161to je stru\u010dnim licima GCSR sigurno poznato. Nadalje, nejasno je na \u0161ta se ta\u010dno odnosi bojazan GCSR \u201eda bi se A. mogla na\u0107i u poziciji zloupotrebe njenih ose\u0107anja”, posebno ako se ima u vidu da ne postoji adekvatna za\u0161tita od \u201ezloupotrebe ose\u0107anja”, odnosno, da oni koje volimo uvek mogu \u201ezloupotrebiti” na\u0161a ose\u0107anja. Pri tome, treba imati u vidu da u postupku pred GCSR nije utvr\u0111eno da se suprug A. B. ne pona\u0161a adekvatno prema njoj, a mogu\u0107nost \u201ezloupotrebe ose\u0107anja” nije ni u kakvoj vezi sa intelektualnim kapacitetima osobe. Iz izja\u0161njenja se ne mo\u017ee saznati i koje su to “socijalne i sekundarne dobiti” koje, G, navodno, ostvaruje prepoznavanjem, odnosno, minimiziranjem zdravstvenog stanja A. Nejasno je, tako\u0111e, i \u0161ta ta\u010dno zna\u010di konstatacija iz izja\u0161njenja da “A. i njen suprug ne pru\u017eaju adekvatnu saradnju”. Nije navedeno kakva se “saradnja” od njih o\u010dekivala, \u0161ta su oni to konkretno u\u010dinili, odnosno propustili da u\u010dine, \u0161ta su rekli, odnosno pre\u0107utali i sl. na osnovu \u010dega je zaklju\u010deno da je izostala “adekvatna saradnja”. S druge strane, potpuno je nejasno za\u0161to je “adekvatna saradnja” uop\u0161te od zna\u010daja za odlu\u010divanje o tome da li treba pokrenuti “postupak za procenu poslovne sposobnosti”.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu zakonske razloge za li\u0161enje poslovne sposobnosti, sagledavaju\u0107i argumente koje je GCSR izneo u izja\u0161njenju na pritu\u017ebu, kao i navoda iz obrazlo\u017eenja re\u0161enja od 20. februara 2014. godine, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da je odluku o pokretanju postupka li\u0161enja poslovne sposobnosti organ starateljstva doneo prvenstveno uzimaju\u0107i u obzir \u010dinjenicu da je \u201eA. osoba \u010dije je intelektualno funkcionisanje na nivou lake mentalne retardacije”, odnosno, na osnovu \u010dinjenice da je osoba sa invaliditetom.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Poverenica napominje da je osnovno ovla\u0161\u0107enje centara za socijalni rad aktivno pru\u017eanje pomo\u0107i i podr\u0161ke pojedincu i porodici, radi pobolj\u0161anja, odnosno o\u010duvanja kvaliteta \u017eivota, stvaranje mogu\u0107nosti da samostalno \u017eive u dru\u0161tvu, kao i omogu\u0107avanje dostupnosti usluga svima onima kojima su potrebne, sa posebnom pa\u017enjom usmerenom na ranjive grupe (deca, stariji, osobe sa invaliditetom, pripadnici manjinskih grupa). Me\u0111utim, GCSR, Odeljenje u Rakovici procenio je da je A, zbog \u201enesposobnosti samostalnog funkcionisanja”, potrebno pru\u017eiti za\u0161titu, ali je u konkretnom slu\u010daju izostala svaka vrste podr\u0161ke. Prilikom zauzimanja ovakvog stava, Poverenica je imala u vidu da je poslovna sposobnost pravo svih ljudi, uklju\u010duju\u0107i i osobe sa invaliditetom. Ona obuhvata sposobnost da se bude nosilac prava i u\u010desnik u pravnom sistemu i klju\u010d je pune participacije osoba sa invaliditetom u dru\u0161tvu. Odredbama \u010dlana 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, potvr\u0111eno je pravo osoba sa invaliditetom da budu priznate kao li\u010dnosti pred zakonom i da u\u017eivaju poslovnu sposobnost na jednakim osnovama sa drugima, u svim oblastima \u017eivota. Odredbama stava 3. ovog \u010dlana propisano je da sve dr\u017eave ugovornice imaju obavezu da obezbede pristup podr\u0161ci u ostvarivanju poslovne sposobnosti. Dr\u017eave se moraju uzdr\u017eavati od li\u0161avanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom i umesto toga moraju omogu\u0107iti osobama sa invaliditetom pristup podr\u0161ci, koja mo\u017ee biti neophodna za dono\u0161enje odluka koje imaju pravno dejstvo. Podr\u0161ka u ostvarivanju poslovne sposobnosti mora po\u0161tovati prava, volju i \u017eelje osoba sa invaliditetom i nikada ne sme dovesti do zamenskog odlu\u010divanja, odnosno do toga da staratelj donosi odluku umesto osobe sa invaliditetom. Vrsta i obim podr\u0161ke mogu zna\u010dajno da variraju od jedne osobe do druge, usled raznolikosti osoba sa invaliditetom, \u0161to je u skladu sa odredbama \u010dl. 3. Konvencije kojim se uspostavlja \u201epo\u0161tovanje razlika i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske razli\u010ditosti i \u010dove\u010danstva”, \u0161to je jedan od osnovnih principa ove konvencije. U svako doba, uklju\u010duju\u0107i i krizne situacije, mora se po\u0161tovati li\u010dna autonomija i sposobnost osobe sa invaliditetom da donese odluke.<\/p>\n Za razumevanje zna\u010daja poslovne sposobnosti od va\u017enosti je ukazati na Op\u0161ti komentar br. 1 na \u010dl. 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom Komiteta za prava osoba sa invaliditetom, u kojem je izri\u010dito navedeno da status osobe sa invaliditetom ili postojanje neke te\u0161ko\u0107e (uklju\u010duju\u0107i i fizi\u010dke i senzorne probleme) ne sme nikada biti osnov za li\u0161avanje poslovne sposobnosti ili drugog prava. Zbog toga Komitet zahteva od dr\u017eava ugovornica Konvencije da iskorene sve prakse kojima se kr\u0161e odredbe \u010dl. 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, radi obezbe\u0111ivanja pune poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom na jednakim osnovama sa drugima. Pru\u017eaju\u0107i detaljna obja\u0161njenja prava i obaveza propisanih \u010dl. 12, Komitet isti\u010de da su poslovna sposobnost i mentalna sposobnost razli\u010diti koncepti. Poslovna sposobnost je sposobnost da se imaju prava i du\u017enosti i da se ova prava i du\u017enosti ostvaruju. Sa druge strane, mentalna sposobnost odnosi se na ve\u0161tine osobe da donosi odluke, koje prirodno variraju od osobe do osobe i mogu biti razli\u010dite u zavisnosti od brojnih faktora, uklju\u010duju\u0107i faktor iz okoline i dru\u0161tva. S tim u vezi, odredbama \u010dlana 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom jasno je propisano da \u201enerazumnost uma” i druge diskrimini\u0161u\u0107e etikete nisu opravdani razlog za li\u0161avanje poslovne sposobnosti, jer pretpostavljeni ili stvarni nedostatak u mentalnoj sposobnosti ne sme biti kori\u0161\u0107en kao opravdanje za uskra\u0107ivanje poslovne sposobnosti.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je odredbama \u010dl. 5. ove Konvencije zabranjena svaka vrsta diskriminacije na osnovu invaliditeta, koja je odredbama \u010dl. 2. definisana kao svaka razlika, isklju\u010divanje ili uskra\u0107ivanje na osnovu invaliditeta sa svrhom ili efektom umanjivanja ili negiranja priznanja, u\u017eivanja i realizacije svih ljudskih prava i osnovnih sloboda na jednakoj osnovi sa drugima. Prema eksplicitnom stavu koji je Komitet zauzeo, dr\u017eava ugovornica ima mogu\u0107nost da osobi ograni\u010di poslovnu sposobnost u odre\u0111enim okolnostima, ali pravo na jednako priznanje pred zakonom i sloboda od diskriminacije zahtevaju da kada dr\u017eava ograni\u010dava poslovnu sposobnost, to mora biti na jednakoj osnovi za sve osobe. Ograni\u010davanje poslovne sposobnosti ne sme biti zasnovano na li\u010dnim svojstvima kao \u0161to su rod, rasa ili invaliditet, a potreba za podr\u0161kom i razumnim prilago\u0111avanjem u dono\u0161enju odluka ne sme biti razlog za ograni\u010davanje poslovne sposobnosti.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je GCSR, Odeljenje u Rakovici, dono\u0161enjem odluke o pokretanju postupka za li\u0161enje poslovne sposobnosti, u trenutku kada je A. priznato pravo na materijalno obezbe\u0111enje u februaru 2014. godine, postupio i suprotno na\u010delu zabrane diskriminacije iz \u010dl. 7. Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad . Naime, u skladu sa odredbama ovog pravilnika, centar je du\u017ean da zastupa interese i prava korisnika i da obezbedi jednak pristup uslugama za koje je nadle\u017ean svim gra\u0111anima, nezavisno od etni\u010dkih, kulturnih, verskih, rodnih ili socio-ekonomskih razlika, invaliditeta i seksualne orijentacije. U radu sa korisnicima, neposredno ili preko ugovora sa drugim slu\u017ebama, centar ne\u0107e, na osnovu pripadnosti iz stava 1. ovog \u010dlana: ograni\u010diti osobu na bilo koji na\u010din u kori\u0161\u0107enju usluga, informacija, pomo\u0107i i pravne za\u0161tite koje pru\u017ea centar za socijalni rad; odnositi se na druga\u010diji na\u010din prema osobi u odre\u0111ivanju da li ispunjava kriterijume za kori\u0161\u0107enje usluge ili prava; ograni\u010diti bilo kog pojedinca u mogu\u0107nosti da u\u010destvuje u programima centra ili mu omogu\u0107iti da u\u010destvuje na druga\u010diji na\u010din nego drugim osobama. Suprotno svemu navedenom, stru\u010dni tim GCSR procenio je da \u0107e A, zbog sni\u017eenih intelektualnih kapaciteta, za\u0161tita biti pru\u017eena ukoliko joj bude oduzeta poslovna sposobnost.<\/p>\n Prema odredbama \u010dlana 146. stav 1. Porodi\u010dnog zakona, punoletna osoba koja zbog bolesti ili smetnji u psihofizi\u010dkom razvoju nije sposobna za normalno rasu\u0111ivanje te zbog toga nije u stanju da se sama stara o sebi i za\u0161titi svojih prava i interesa mo\u017ee biti potpuno li\u0161ena poslovne sposobnosti. Iako je ova odredba u suprotnosti sa me\u0111unarodnim dokumentima koje je Republika Srbija potpisala i ratifikovala, ona je kao deo pozitivnog prava obavezuju\u0107a. Treba, me\u0111utim, imati u vidu da GCSR, Odeljenje u Rakovici, ve\u0107 prilikom dono\u0161enja odluke o pokretanju postupka za li\u0161enje poslovne sposobnosti, bio du\u017ean da ispita da li postoje zakonski razlozi za li\u0161enje poslovne sposobnosti i da ih, ako postoje, na valjan na\u010din obrazlo\u017ei. Iako o li\u0161enju poslovne sposobnosti odlu\u010duje sud, ne treba izgubiti iz vida da i samo pokretanje i vo\u0111enje postupka mo\u017ee dovesti do stigmatizacije osobe o \u010dijoj se poslovnoj sposobnosti odlu\u010duje. GCSR, Odeljenje u Rakovici nije se, u su\u0161tini, ni bavio procenom sposobnosti A. B. za \u201enormalno rasu\u0111ivanje”, odnosno, procenom da li njena (ne)sposobnost za \u201enormalno rasu\u0111ivanje” uti\u010de na sposobnost da se sama stara o sebi i za\u0161titi svojih prava i interesa.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu okolnosti konkretnog slu\u010daja i vremenski sled doga\u0111aja i radnji koje su sukcesivno preduzimane, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti zauzela je stav da je potrebno ispitati da li je odluka GCSR, Odeljenje u Rakovici da podnese predlog za li\u0161enje poslovne sposobnosti A. B, bila od uticaja na dalje postupanje GCSR prema A. i njenoj porodici.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Na osnovu utvr\u0111enog \u010dinjeni\u010dnog stanja, GCSR, Odeljenje Rakovica anga\u017eovao se u radu sa A. B. i G. A. H, na zahtev KBZ Zemun od 17. juna 2014. godine da se uklju\u010di u postupak zbrinjavanja maloletnog deteta A. i G, ro\u0111enog … godine. Prema navodima iz izja\u0161njenja KBC Zemun i izjave socijalne radnice, do ovog zahteva je do\u0161lo na osnovu razgovora sa A. i G, kada je socijalna radnica saznala da je pokrenut postupak za li\u0161enje poslovne sposobnosti i da je A. stavljena pod privremeno starateljstvo i izve\u0161taja neurologa od 11. juna 2014. godine. U izja\u0161njenju KBC Zemun navedeno je da je radi procene psihi\u010dkog stanja A. B. nakon poro\u0111aja, organ starateljstva zahtevao od KBC Zemun obavljanje psihijatrijskog pregleda A. B, jer, kako je navedeno, nije postojao nijedan izve\u0161taj lekara u kojem je definisana njena dijagnoza. Prema tvr\u0111enju socijalne radnice bolnice, s obzirom na \u010dinjenicu da se jedini neuropsihijatar bolnice u tom periodu nalazio na godi\u0161njem odmoru, a da je izve\u0161taj neuropsihijatra bio neophodan organu starateljstva, pregled A. B. obavljen je u ustanovi \u201eDr Laza Lazarevi\u0107”. U izve\u0161taju neuropsihijatra od 20. juna 2014. godine, konstatovana je dijagnoza F 70 (\u201elaka mentalna retardacija”), uz savet da A. B. nastavi dalju kontrolu kod neuropsihijatra u Domu zdravlja Vo\u017edovac (gde se do tada le\u010dila), uz obaveznu kontrolu i brigu nadle\u017enog centra za socijalni rad, ali u ovom izve\u0161taju nije preporu\u010deno li\u0161enje poslovne sposobnosti, niti je na bilo koji na\u010din ukazano da A. B. nije u stanju da se brine o sebi ili detetu.<\/p>\n 3.16.<\/strong> U izja\u0161njenju GCSR navedeno je da je rukovodilac Slu\u017ebe za za\u0161titu dece i mladih Odeljenja Rakovica formirao stru\u010dni tim u sastavu: socijalni radnik, psiholog, pedagog i pravnik. Tako\u0111e, iznete su tvrdnje da su tokom maj\u010dinog boravka u porodili\u0161tu sa njom obavljeni razgovori 19. i 24. juna, u cilju procene njenih sposobnosti da kao primarni roditelj odgovori na potrebe deteta, ocenjuju\u0107i da \u201ebrzo prelazi sa teme na temu i nepovezane sadr\u017eaje”.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je potpuno nejasno koji je roditelj \u201eprimaran”, a koji \u201esekundaran”, kao i na \u010dinjenicu da stru\u010dni tim GCSR nije uzeo u obzir \u010dinjenicu da mnoge \u017eene posle poro\u0111aja imaju izmenjena pona\u0161anja, \u0161to je i razumljivo, imaju\u0107i u vidu \u017eivotnu promenu kojoj su izlo\u017eene. Stru\u010dno uverenje organa starateljstva je da je majka izrazito detinjasta (infantilna u pona\u0161anju), da njen kalendarski uzrast nije pra\u0107en za taj uzrast o\u010dekivanim nivoom ukupnog psihi\u010dkog razvoja i da majka ne poseduje kapacitete za samostalnu brigu o detetu. Poverenica ukazuje da je nejasno na osnovu kojih \u010dinjenica je stru\u010dni tim procenio roditeljske kapacitete za brigu o detetu, s obzirom da A. B. nije ni bila u prilici da ostvari svoju ulogu majke, niti da razvije roditeljske kompetencije.<\/p>\n GCSR navodi i da je prilikom razmatranja sposobnosti roditelja da odgovore na podr\u017eavaju\u0107i savetodavno-terapeutski rad prevagnulo stanovi\u0161te prema kojem majka ne raspola\u017ee intelektualnim preduslovima potrebnim za uspe\u0161an tretman kod porodi\u010dnog terapeuta ili savetnika. Iako su se vi\u0111enja organa starateljstva i roditelja u pogledu organizovanja brige o detetu razlikovala, s obzirom da su roditelji smatrali da mogu da brinu o detetu, a zaklju\u010dak stru\u010dnog tima je bio da postoji ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost deteta ukoliko bi se roditeljima omogu\u0107ilo da vr\u0161e svoje roditeljske uloge, GCSR doneo je 26. juna 2014. godine privremeni zaklju\u010dak o obezbe\u0111enju sme\u0161taja, a dete je iz porodili\u0161ta preme\u0161teno u Centar za za\u0161titu odoj\u010dadi, dece i mladih u Beogradu. Analizom argumenata koje je Centar za socijalni rad, Odeljenje Rakovica naveo u izja\u0161njenju, koji se odnose na kapacitete A. B. da se samostalno brine o detetu, mo\u017ee se zaklju\u010diti da je stru\u010dni tim organa starateljstva ovakav stav zasnovao isklju\u010divo na li\u010dnom svojstvu A. B, invaliditetu, zbog \u010dega je ovakav zaklju\u010dak i postupanje organa starateljstva suprotan na\u010delu zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom. Poverenica ocenjuje da je ovakvo postupanje CSR posledica predrasuda da A. B, zbog intelektualnih pote\u0161ko\u0107a, nije u mogu\u0107nosti da se stara o detetu. Tako\u0111e, povodom tvr\u0111enja da se A. \u201ezbog intelektualnih preduslova ne mo\u017ee pru\u017eiti podr\u017eavaju\u0107i savetodavno-terapeutski rad”, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je ovaj argument diskriminatoran, zasnovan na predrasudama, a njime se nikako ne mo\u017ee opravdati ovakav zaklju\u010dak organa starateljstva. Da je invaliditet A. B. bio razlog druga\u010dijeg tretmana, odnosno, osnov hitnog oduzimanja deteta iz porodili\u0161ta i sme\u0161tanja u ustanovu socijalne za\u0161tite, potvr\u0111uje i \u010dinjenica da CSR ovakvu radikalnu meru sprovodi prvenstveno u slu\u010dajevima nasilja u porodici i zlostavljanja dece, u skladu sa odredbama Porodi\u010dnog zakona i Op\u0161teg protokola za za\u0161titu dece od zlostavljanja i zanemarivanja , \u010dega u konkretnom slu\u010daju nije bilo.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Sagledavaju\u0107i sve \u010dinjenice i okolnosti, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da Centar za socijalni rad, Odeljenje Rakovica nije ponudio \u010dinjenice i dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaklju\u010diti da su postojali objektivni razlozi i ozbiljni rizici po bezbednost i zdravlje deteta i sprovo\u0111enja hitne mere sme\u0161taja u ustanovu socijalne za\u0161tite.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Izja\u0161njavaju\u0107i se na procenu sposobnosti staranja o detetu za G. A. H, CSR navodi da je procena sprovedena na osnovu tri razgovora koja su sa njim obavljena u organu starateljstva i terenske posete u njegovom stanu za vreme boravka majke i bebe u porodili\u0161tu. Na osnovu prikupljenih podataka: “da je otac pribavio krevetac, posteljinu i neke osnovne stvari za bebu, da je stan prenatrpan koferima, a higijena na ni\u017eem nivou (neokre\u010deno, mra\u010dno), da otac u iskustvu nema brigu o detetu niskog kalendarskog uzrasta i pokazuje sni\u017eenu senzitivnost na zna\u010denje rutina nege u svakodnevnoj brizi o detetu” zaklju\u010deno je da \u201eotac nema realisti\u010dne predstave o nezi bebe, nekriti\u010dno govori o intelektualnom i emotivnom funkcionisanju majke”. Tako\u0111e, u izja\u0161njenju je navedeno da prema mi\u0161ljenju psihologa \u201eotac nema kapaciteta da se samostalno stara o novoro\u0111en\u010detu i ispoljava ozbiljan nedostatak empatije i odgovornosti u odnosu na suprugu i dete”. Centar za socijalni rad, Odeljenje Rakovica navodi da je osnovni razlog nemogu\u0107nosti pru\u017eanja podr\u0161ke kroz savetodavno-terapeutski rad G. A. H. \u201eignorisanje maj\u010dinih te\u0161ko\u0107a u njenom ukupnom psihi\u010dkom i socijalnom funkcionisanju, te\u017ei socijalno po\u017eeljnim odgovorima, u test situaciji naginje disimulativnim odbrambenim manevrima, ne ispoljava stav motivacije za promenom koji je potreban za u\u010de\u0161\u0107e u procesu terapijskog tretmana”.<\/p>\n Cene\u0107i navedene argumente zbog kojih otac nema kapacitete da se stara o detetu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da su pau\u0161alni i da nisu utemeljeni na objektivnim \u010dinjenicama. Tokom postupka nije dostavljen ni jedan dokaz o postojanju objektivnih razloga na osnovu kojih je CSR procenio da postoji ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost deteta, ukoliko se poveri ocu na staranje. Analizom argumenata koje je izneo CSR mo\u017ee se zaklju\u010diti da je stru\u010dni stav organa starateljstva o o\u010devim sposobnostima brige i staranja o detetu zasnovan na \u010dinjenici da je A. B. ni\u017eih intelektualnih sposobnosti, te da zbog njenog li\u010dnog svojstva – invaliditeta, ni G. A. H. nema kapaciteta da se stara o detetu, navode\u0107i da je \u201epred organom starateljstva ispoljio stavove i pona\u0161anja koji ukazuju da je njegovo poverenje u maj\u010dine roditeljske sposobnosti subjektivno i sa kvalitetom ignorisanja njenih te\u0161ko\u0107a u u\u010denju”. Na ovaj na\u010din CSR je diskriminatorno postupio prema G. A. H. i isklju\u010dio ga iz vr\u0161enja roditeljskog prava, na osnovu invaliditeta njegove supruge A. B. Pored toga, na osnovu navoda iz izja\u0161njenja, mo\u017ee se zaklju\u010diti da je organ starateljstva pri proceni o vr\u0161enju roditeljskog prava oca negativno cenio \u010dinjenicu \u0161to G. A. H. nema \u201eve\u0161tine i iskustvo da se brine o detetu niskog kalendarskog uzrasta.” Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da su ovakve kvalifikacije u potpunosti neprihvatljive, neutemeljene i nejasne, imaju\u0107i u vidu da je dete odvojeno od roditelja nakon 15 dana od ro\u0111enja, da nije \u017eivelo sa roditeljima u zajedni\u010dkom doma\u0107instvu, te da nije bilo mogu\u0107e utvrditi ve\u0161tine roditelja da se o detetu brinu jer nisu imali priliku da se brinu o detetu. Zaista je zabrinjavaju\u0107e da se od nekoga ko prvi put postaje otac o\u010dekuje da ima \u201eve\u0161tine i iskustvo da se brine o detetu niskog kalendarskog uzrasta”. Te ve\u0161tine i iskustvo mogu se ste\u0107i brigom o detetu, uz adekvatnu podr\u0161ku, ako je ona potrebna. Zabrinutost izaziva i to \u0161to se, prilikom dono\u0161enja odluke u pogledu mogu\u0107nosti G. A. H. da se stara o svom detetu, uzela u obzir i \u010dinjenica “da je stan prenatrpan koferima, a higijena na ni\u017eem nivou (neokre\u010deno, mra\u010dno)”. Kao \u0161to je poznato, hiljade dece danas u Srbiji odrasta u porodicama koje \u017eive u nehigijenskim naseljima, \u010desto bez struje i vode, u podrumskim stanovima bez tra\u010dka svetlosti, ali to nije razlog da se deca odvajaju od svojih roditelja. Tvr\u0111enje iz izja\u0161njenja da G. A. H. ima “sni\u017eenu senzitivnost na zna\u010denje rutina nege u svakodnevnoj brizi o detetu” ne treba posebno komentarisati jer se ono mo\u017ee smatrati obi\u010dnom frazom, s obzirom da mu je sadr\u017eina nejasna i da nije potkrepljeno konkretnim \u010dinjenicama.<\/p>\n U zahtevu za izja\u0161njenje, pored ostalog, zatra\u017eeno je od Centra za socijalni rad Rakovica da se izjasni da li je prilikom dono\u0161enja odluke o postavljanju privremenog staratelja detetu, bila od uticaja \u010dinjenica da je G. A. H. ro\u0111en u Siriji, odnosno, da nije dr\u017eavljanin Srbije. Povodom ovog zahteva CSR Odeljenje Rakovica, navodi u izja\u0161njenju: \u201ePrijava boravka i regulisan status stalno nastanjenog stranca uzeti su kao relevantni podaci u procenjivanju o\u010devih roditeljskih sposobnosti. Iako \u010dinjenica da je strani dr\u017eavljanin nije bila od uticaja na odluku organa starateljstva u odnosu na vr\u0161enje roditeljskog prava, bila je uzeta u obzir pri proceni mre\u017ea podr\u0161ke za oba roditelja, \u010dija je porodi\u010dna zajednica procenjena kao rizi\u010dna za poziciju izolovanosti u familijarnoj i \u0161iroj dru\u0161tvenoj sredini i sa slabom izgra\u0111enom podr\u0161kom neposrednog socijalnog miljea”. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da su ovi navodi kontradiktorni, neutemeljeni i nejasni, i ujedno ukazuje da \u010dinjenica da je G. A. H. strani dr\u017eavljanin sa stalnim boravkom u Republici Srbiji ne sme da bude od uticaja prilikom dono\u0161enja odluke o njegovim roditeljskim kompetencijama.<\/p>\n 3.19.<\/strong> Sagledavaju\u0107i sve \u010dinjenice i okolnosti, GCSR, Odeljenje Rakovica nije ponudio \u010dinjenice i dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaklju\u010diti da su postojali objektivni razlozi koji bi potkrepili navode o postojanju ozbiljnih rizika po bezbednost i zdravlje deteta.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n 4.1.<\/strong> Dono\u0161enjem odluke o odre\u0111ivanju privremenog staratelja A. u postupku li\u0161enja poslovne sposobnosti, Centar za socijalni rad, Odeljenje u Rakovici prekr\u0161io je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
\n\u2013 da su se slu\u017ebenice Centra za socijalni rad uvredljivo ophodile prema A. i da je S. N. prilikom oduzimanja deteta udarila po ruci;
\n\u2013 da je na inicijativu Centra za socijalni rad Rakovica izvr\u0161ena opservacija A. B. na Klinici za psihijatrijske bolesti \u201eDr Laza Lazarevi\u0107”, za vreme njenog boravka u bolnici, kao i da je utvr\u0111eno da je A. sposobna da se stara o svom detetu;
\n\u2013 da A. B. \u017eivi u zajednici sa suprugom, u stanu koji je njegovo vlasni\u0161tvo, a da joj je re\u0161enjem br. 02-57101-552\/14 od 20. februara 2014. godine odre\u0111en privremeni staratelj u postupku li\u0161enja poslovne sposobnosti i to zbog, kako je navedeno, \u201elake mentalne retardacije”;
\n\u2013 da je re\u0161enjem br. 01-57100-2513\/14 od 26. juna 2014. godine maloletnoj k\u0107erki G. A. H. i A. B. postavljen privremeni staratelj, uz obrazlo\u017eenje da je dete bez adekvatnog roditeljskog staranja, s obzirom da je kod A. B. utvr\u0111ena dijagnoza F70 (\u201elaka mentalna retardacija”) i konstatovano je da je upadljivog izgleda i pona\u0161anja, dok je otac \u201enekriti\u010dan u odnosu na zdravstveno stanje i op\u0161te sposobnosti i mogu\u0107nosti supruge, kao i njihove mogu\u0107nosti u domenu roditeljskog funkcionisanja.”;
\n\u2013 da je privremenim zaklju\u010dkom Centra za socijalni rad R. od 26. juna 2014. godine, maloletnom detetu A. B. i G. A. H. obezbe\u0111en hitan sme\u0161taj u Centar za za\u0161titu odoj\u010dadi, dece i omladine u Beogradu;
\n\u2013 da je A. B. diskriminisana na osnovu invaliditeta, a da je G. A. H. diskriminisan na osnovu nacionalne pripadnosti i dr\u017eavljanstva.<\/p>\n
\n\u2013 da je i Ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja u mi\u0161ljenju od 4. jula 2014. godine konstatovalo da je opravdan privremeni sme\u0161taj maloletnog deteta A. B. i G. A. H.;
\n\u2013 da je u periodu od 1. januara 2011. godine do 1. avgusta 2014. Centar za socijalni rad u Rakovici pokrenuo postupak za li\u0161enje poslovne sposobnosti prema 58 lica, iz brojnih razloga, a naj\u010de\u0161\u0107e zbog davanja predloga lekara neuropsihijatra o postojanju potrebe za pokretanjem postupka procene poslovne sposobnosti;
\n\u2013 da je ovo odeljenje u periodu od 1. januara 2011. godine do 1. avgusta 2014. godine smestilo 34 dece u Centar za za\u0161titu odoj\u010dadi, dece i omladine Beograd, a da su razlozi za sme\u0161taj dece definisani Porodi\u010dnim zakonom i odredbama koje se odnose na nasilje u porodici, zlostavljanje dece i grubo zanemarivanje maloletne dece, spre\u010denosti u vr\u0161enju roditeljskog prava itd.
\n\u2013 da se A. B. nalazi na evidenciji odeljenja od aprila 2013. godine, po A. usmenom zahtevu za materijalnu pomo\u0107, te kako je prijemni radnik tom prilikom primetio da A. deluje kao lice sa pote\u0161ko\u0107ama u funkcionisanju, na prijemu je otvoren zahtev za za\u0161titu punoletnog lica;
\n\u2013 da je razgovor najpre obavljen sa A. tada\u0161njim verenikom, G, koji je svoje izlaganje fokusirao na pitanje A. stana na Vo\u017edovcu (…), gde je ona \u017eivela pre nego \u0161to se preselila kod njega;
\n\u2013 da je tokom razgovora sa A. uo\u010deno da je u izlaganju preop\u0161irna, da nije fokusirana, da ne odr\u017eava pa\u017enju, ne odvaja bitno od nebitnog, a celokupna verbalizacija upu\u0107uje na sni\u017eene intelektualne kapacitete;
\n\u2013 da je u odeljenje do\u0161ao M. D, A. te\u010da, koji je naveo da je A. \u017eivela sama u stanu, da je stan bio izuzetno higijenski zapu\u0161ten, bez struje, te kako nije imala nikakvih prihoda on je, zajedno sa svojom suprugom, A. tetkom, pomagao u hrani. Istakao je, tako\u0111e, da je A. naglo prekinula kontakt sa njima i ponovo se javila nakon godinu dana, kada su uspostavili kontakt i upoznali G;
\n\u2013 da je Centar za socijalni rad Rakovica tra\u017eio od A. i G. da dostave dokumentaciju za materijalnu podr\u0161ku, te je na taj na\u010din od A. i pribavljena medicinska dokumentacija koja se odnosi na period ranog detinjstva, iz 1993. i 1994. godine;
\n\u2013 da je radi procene A. potreba obavljen razgovor i sa A. sestrom M, koja je objasnila da su roditelji negirali postojanje problema kod A, obustavili postupak za njenu kategorizaciju i insistirali da A. ide u redovnu \u0161kolu;
\n\u2013 da se dalja saradnja i komunikacija izme\u0111u A. i G. i organa starateljstva odvija uz te\u0161ko\u0107e, da je sa oboma obavljeno nekoliko motivacionih razgovora u cilju pobolj\u0161anja saradnje, kako bi se za A. prikupila potrebna dokumentacija na osnovu koje mo\u017ee da ostvari prava iz domena socijalne za\u0161tite;
\n\u2013 da je obavljena i nenajavljena terenska poseta, prilikom koje je A. bila prenagla\u0161enog pozitivnog raspolo\u017eenja i grlila se sa stru\u010dnim radnicima (\u201elepljivo pona\u0161anje”). Supru\u017enici su informisani da je potrebno da nastave saradnju sa centrom kompletiranjem ranije tra\u017eene dokumentacije, iz koje \u0107e se ceniti mogu\u0107nost sa ostvarivanje prava za nov\u010danu socijalnu pomo\u0107;
\n\u2013 da su G. i A. dostavili re\u0161enje kojim je A. odbijena za porodi\u010dnu penziju, da je organ starateljstva saznao da je A. trudna, a s obzirom da nema prihode, u februaru 2014. godine priznato joj je pravo na NSP i jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 od 10.000 dinara;
\n\u2013 da je u februaru 2014. godine stru\u010dni tim Odeljenja u Rakovici sa\u010dinio nalaz i mi\u0161ljenje na osnovu celokupnih A. aktuelnih socijalnih i porodi\u010dnih okolnosti, nakon \u010dega je zauzeo stru\u010dni stav da se za A. B. pokrene postupak procene poslovne sposobnosti i da joj se odredi privremeni staratelj. Predlog za li\u0161enje poslovne sposobnosti podnet je Drugom osnovnom sudu u Beogradu, 20. februara 2014. godine;
\n\u2013 da je A. podnela \u017ealbu na re\u0161enje o postavljanju privremenog staratelja, ali je ministarstvo odbilo \u017ealbu kao neosnovanu;
\n\u2013 da se u toku prenatalnog \u017eivota novoro\u0111en\u010deta, u sklopu sprovo\u0111enja starateljske za\u0161tite majke deteta, Slu\u017eba za za\u0161titu odraslih i starih obratila pisanim putem i lekaru ginekologu, koji je u Dispanzeru za \u017eene DZ Vo\u017edovac vodio A. trudno\u0107u. Tako\u0111e je obavljen i telefonski razgovor sa doktorkom koja je navela da je A. savetovan i prekid trudno\u0107e, ali da \u0107e se o ovoj potrebi znati tek nakon kordocenteze;
\n\u2013 da je A. organu starateljstva pokazala uput za pregled radi utvr\u0111ivanja eventualnih anomalija kod bebe, da je tada dogovoreno da im dostavi nalaz, me\u0111utim, nakon dogovora, A. i G. se vi\u0161e nisu javljali;
\n\u2013 da 9. maja 2014. godine, prilikom terenske posete privremenog staratelja i voditelja slu\u010daja, niko nije otvorio vrata, iako se po \u0161umovima i glasovima iz stana stekao utisak da u njemu neko boravi;
\n\u2013 da se po obave\u0161tenju KBC Zemun od 17. juna 2014. godine u rad na ovom predmetu uklju\u010dila i Slu\u017eba za za\u0161titu dece i mladih, jer je socijalna radnica KBC Zemun obavestila Centar za socijalni rad da se u njihovom porodili\u0161tu porodila A. B. i da su tokom razgovora sa njom do\u0161li do informacija da je lice pod starateljstvom, da je na poro\u0111aju bila vidno uznemirena i izmenjenog psihi\u010dkog stanja, o \u010demu su dostavili izve\u0161taj neurologa;
\n\u2013 da je nakon ovog obave\u0161tenja stru\u010dni tim Odeljenja Rakovica, u sastavu socijalni radnik, psiholog, pedagog i pravnik, zapo\u010deo stru\u010dni postupak i proces procene statusa i potreba novoro\u0111en\u010deta, kao i sposobnost roditelja, kako ponaosob, tako i kao para, za vr\u0161enje roditeljskog prava;
\n\u2013 da je zbog potrebe procene psihi\u010dkog stanja u kojem se majka nalazila, zatra\u017een i pregled psihijatra koji je i obavljen kod neuropsihijatra na Klinici za neuropsihijatrijske bolesti \u201eDr Laza Lazarevi\u0107”;
\n\u2013 da je prilikom ovog pregleda, 20. juna 2014. godine ubele\u017eena dijagnoza F70 (\u201elaka mentalna retardacija”) i konstatovano da majka i dalje treba da ide na kontrolne preglede u DZ Vo\u017edovac, uz nadzor i kontrolu centra za socijalni rad, a da se prema vi\u0111enju lekara kod A. \u201ene registruje produktivna simptomatologija”;
\n\u2013 da su tokom A. boravka u porodili\u0161tu sa njom obavljeni razgovori 19. juna i 26. juna 2014. godine, a da su podaci o A. sakupljeni i od medicinskog osoblja, koje je imalo prilike da posmatra A. dr\u017eanje prema bebi. Njihovo je zapa\u017eanje da je majka ne\u017ena prema detetu, ali da se odnosi prema bebi \u201ekao da je lutka” i da lako pomera pa\u017enju sa bebe na druge sadr\u017eaje;
\n\u2013 da je procena o\u010devih sposobnosti da odgovori na potrebe novoro\u0111en\u010deta, da uspe\u0161no podr\u017ei i nadzire majku o njenoj brizi o detetu i da sara\u0111uje sa organom starateljstva sprovedena prilikom tri razgovora sa G, koja su obavljena u centru, prilikom terenske posete u njegovom stanu i za vreme boravka majke i bebe u porodili\u0161tu;
\n\u2013 da su tokom ovog stru\u010dnog postupka za\u0161tite deteta, od G. pribavljene slede\u0107e informacije: iskazi o tome da je: \u201emajka pametna i zdrava, da ne treba da ide kod lekara, da razmi\u0161lja o svemu, da on mo\u017ee da brine o A. i bebi”, da je u drugom momentu navodio da je on taj koji se brine o A, da u ku\u0107i sve sam radi, \u010disti, odr\u017eava doma\u0107instvo, da su ve\u0107ina ljudi kao i A. sni\u017eenih potencijala \u201esvi smo mi laka mentalna i ponekad i vi i ja” (pokazuju\u0107i na \u010dlanove tima). Terenskom posetom je konstatovano da je otac pribavio krevetac, posteljinu i neke osnovne stvari za bebu, dok je stan prenatrpan koferima naslaganim na ormanima do plafona, da je higijena na ni\u017eem nivou-slaba svetlost (mra\u010dno), neokre\u010deno;
\n\u2013 da otac nema iskustvo za brigu o detetu niskog kalendarskog uzrasta i pokazuje sni\u017eenu senzitivnost na zna\u010denje rutina nege u svakodnevnoj brizi o detetu (bezbedan kreveti\u0107, hranjenje, kupanje, presvla\u010denje, emotivna sigurnost, uspe\u0161no \u010ditanje bebinih signala);
\n\u2013 da je iz ovakvih nalaza zaklju\u010deno da otac nema realisti\u010dne predstave o nezi bebe, da nekriti\u010dno govori o intelektualnom i emotivnom funkcionisanju majke, jer je o\u010digledno utvr\u0111eno da je ona ni\u017eih intelektualnih sposobnosti, te da prema mi\u0161ljenju psihologa centra, nakon izvr\u0161enog testiranja \u201eotac nema kapacitete da se samostalno stara o novoro\u0111en\u010detu, da ispoljava manipulativne tendencije u pona\u0161anju i da ispoljava ozbiljan nedostatak empatije i odgovornosti u odnosu na suprugu i dete, posebno imaju\u0107i u vidu zdravstveni status deteta”;
\n\u2013 da su prijava boravka i regulisan status stalno nastanjenog stranca uzeti kao relevantni podaci u procenjivanju o\u010devih roditeljskih sposobnosti;
\n\u2013 da to \u0161to je otac strani dr\u017eavljanin nije bilo od uticaja na odluku organa starateljstva u odnosu na vr\u0161enje roditeljskog prava, ali je ova \u010dinjenica uzeta u obzir pri proceni mre\u017ea podr\u0161ke za oba roditelja, \u010dija je porodi\u010dna zajednica procenjena kao rizi\u010dna za poziciju izolovanosti u familijarnoj i \u0161iroj dru\u0161tvenoj sredini i sa slabo izgra\u0111enom podr\u0161kom neposrednog socijalnog miljea;
\n\u2013 da je sumarna procena tima Odeljenja Rakovica bila da se vi\u0111enje organa starateljstva i roditelja u pogledu organizovanja brige o detetu razlikuju, s obzirom da su roditelji smatrali da mogu da se brinu o novoro\u0111en\u010detu, dok je zaklju\u010dak i mi\u0161ljenje stru\u010dnog tima bio \u201eda postoji ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost deteta ukoliko bi se roditeljima omogu\u0107ilo da vr\u0161e svoje roditeljske uloge i da ne poseduju adekvatne roditeljske ve\u0161tine i sposobnosti za negu novoro\u0111en\u010deta”;
\n\u2013 da je prilikom razmatranja sposobnosti roditelja da odgovore na podr\u017eavaju\u0107i savetodavno-terapeutski rad prevagnulo stanovi\u0161te prema kojem majka ne raspola\u017ee intelektualnim preduslovima potrebnim za uspe\u0161an tretman kod porodi\u010dnog terapeuta, a da otac, time \u0161to u kontaktu sa stru\u010dnim radnicima centra ispoljava pona\u0161anje koje je procenjeno kao ignorisanje maj\u010dinih te\u0161ko\u0107a u njenom ukupnom psihi\u010dkom i socijalnom funkcionisanju i time \u0161to te\u017ei socijalno po\u017eeljnim odgovorima i u test situaciji naginje disimulativnim odbrambenim manevrima, ne ispoljava stav motivacije za promenom, koji je potreban za u\u010de\u0161\u0107e u procesu terapijskog tretmana;
\n\u2013 da je stru\u010dno uverenje organa starateljstva da je majka izrazito detinjasta (infantilna u pona\u0161anju), da njen kalendarski uzrast nije pra\u0107en za taj uzrast o\u010dekivanim nivoom ukupnog psihi\u010dkog razvoja i da majka ne poseduje kapacitete za samostalnu brigu o novoro\u0111en\u010detu, dok je otac ispoljio stavove i pona\u0161anje koji ukazuju da je njegovo poverenje u maj\u010dine roditeljske sposobnosti subjektivno i sa kvalitetom ignorisanja njenih te\u0161ko\u0107a u u\u010denju;
\n\u2013 da je bojazan da bi zbog ovakvog o\u010devog nekriti\u010dkog pouzdanja u sposobnosti majke bio prisutan rizik od izostanka kontinuiteta i odgovaraju\u0107eg kvaliteta u njegovom nadzoru nad maj\u010dinom brigom o novoro\u0111en\u010detu \u0161to bi u nekom kriti\u010dnom momentu moglo da ugrozi bezbednost, zdravlje, sigurnost, a u krajnjem slu\u010daju i \u017eivot posebno ranjivog, neurolo\u0161ki izmenjenog novoro\u0111en\u010deta;
\n\u2013 da je A, prilikom otpusta iz bolnice, organ starateljstva saop\u0161tio odluku u vezi zbrinjavanja deteta, da je A. najpre odreagovala negiranjem: \u201eNe, ne, pa G. je krenuo od ku\u0107e sa nosiljkom i mi vodimo dete ku\u0107i”, da bi se potom rasplakala, a zatim iz takvog emotivnog stanja posle par minuta kada je ugledala supruga razdragano sko\u010dila njemu u zagrljaj i pitala ga gde je do sada, \u0161ta joj je doneo da obu\u010de i predlagala da idu kod tetke;
\n\u2013 da su pri otpustu deteta iz porodili\u0161ta 26. juna 2014. godine, stru\u010dni radnici preuzeli dete od medicinskog osoblja, te su navodi u pritu\u017ebi \u201eda su oteli dete iz naru\u010dja” u celosti neosnovani;
\n\u2013 da je otpustu A. iz porodili\u0161ta prisustvovala i S. K, privremena starateljka, koja se saglasila sa otpustom majke iz bolnice i imala potpuni uvid u tok doga\u0111aja;
\n\u2013 da su se roditelji \u017ealili na re\u0161enje o privremenom starateljstvu nad njihovom \u0107erkom S. i na privremeni zaklju\u010dak o obezbe\u0111enju sme\u0161taja, ali je ove \u017ealbe drugostepeni organ odbio kao neosnovane;
\n\u2013 da su u re\u0161enjima od 20. februara i 26. juna 2014. godine navedene dijagnoze iz medicinske dokumentacije kojom raspola\u017ee organ starateljstva, a koju je G. dostavio Slu\u017ebi za za\u0161titu odraslih lica u prethodno vo\u0111enim postupcima, i to: A. na medicinska dokumentacija koja se odnosi na period ranog detinjstva iz 1993. i 1994. godine, izve\u0161taj psihologa od 27. decembra 2012. godine, dok je prilikom pregleda A. B. 20. juna 2014. godine, u dispanzeru klinike za psihijatrijske bolesti ubele\u017eena dijagnoza F70;
\n\u2013 da nije praksa Centra za socijalni rad da ukoliko je jedan roditelj osoba sa invaliditetom, dete stavlja pod privremeno starateljstvo, odnosno, dete se ne stavlja se pod privremeno starateljstvo po automatizmu, ukoliko je roditelj osoba sa invaliditetom.<\/p>\n
\n\u2013 da prilikom kontakta sa A. B. nikada nije bila sama u prostoriji, ve\u0107 su tu bili i drugi stru\u010dni radnici i medicinsko osoblje, a da su pre preuzimanja deteta obavili razgovor sa A. B. u prostorijama bolnice i upoznali je sa planom za\u0161tite i mi\u0161ljenjem;
\n\u2013 da je G. A. H. bio upoznat sa odlukom organa starateljstva i daljim planom za\u0161tite deteta, te je neta\u010dno da nije znao gde odvode dete.<\/p>\n
\n\u2013 da nikada prilikom kontakta sa A. B. nije bila neljubazna, niti je vre\u0111ala po bilo kom osnovu;
\n\u2013 da je saradnja sa A. bila korektna, kako za vreme njenog boravka u porodili\u0161tu, tako i nakon izlaska iz bolnice, kada je A. oti\u0161la u pratnji supruga;
\n\u2013 da su sve pritu\u017ebe A. B. neistinite i u suprotnosti sa njenom profesionalnom orijentacijom i li\u010dno\u0161\u0107u.<\/p>\n
\n\u2013 da nije vre\u0111ala, omalova\u017eavala, niti na bilo koji na\u010din potcenila A, ve\u0107 je zajedno sa ostalim \u010dlanovima tima nastojala da na najbolji na\u010din sprovede postupak i za\u0161titi interes maloletnog deteta, te su pritu\u017ebe A. B. neistinite.<\/p>\n
\n\u2013 da je zajedno sa socijalnom radnicom obavila razgovor sa A. B. i upoznala je sa mi\u0161ljenjem organa starateljstva i planom za\u0161tite;
\n\u2013 da je prilikom odno\u0161enja deteta do slu\u017ebenog vozila, ispred bolnice bio otac G. A. H, koji ih je zamolio da se pozdravi sa detetom, \u0161to su mu i dopustile;
\n\u2013 da tokom rada sa roditeljima nikada ih nije vre\u0111ala niti omalova\u017eavala njihovo dostojanstvo;
\n\u2013 da u radu sa ljudima kontinuirano neguje tolerantan pristup i po\u0161tovanje li\u010dnosti sagovornika, nezavisno od uzrasta, rase, pola, invaliditeta ili nacionalne pripadnosti.<\/p>\n
\n\u2013 da je 16. juna 2014. godine obavila informativni razgovor sa A. B. i da je stekla utisak da je sni\u017eenih kognitivnih sposobnosti koje uslovljavaju pote\u0161ko\u0107e u samostalnom funkcionisanju;
\n\u2013 da joj je A. B. saop\u0161tila da je pod starateljstvom Centra za socijalni rad u Rakovici i izrazila negativno iskustvo sa socijalnim radnicama;
\n\u2013 da joj je u telefonskom razgovoru S. K. potvrdila da je re\u0161enjem Centra za socijalni rad u Rakovici postavljena za privremenu starateljku A. B. u postupku li\u0161enja poslovne sposobnosti i da zastupa njene interese;
\n\u2013 da je S. K. konstatovala da je rizi\u010dna briga majke za bebu i da treba za\u0161tititi interes A. i njene bebe, naglasiv\u0161i da se A. predmet nalazi u ministarstvu i da je to ote\u017eavaju\u0107a okolnost, zbog odsustva relevantne stru\u010dne dokumentacije;
\n\u2013 da je istog dana razgovarala sa G. A. H, koji ju je po saznanju da je socijalna radnica, pani\u010dno upitao ko joj je rekao za A. problem, da je odbio da prihvati da je A. sni\u017eenih kognitivnih kapaciteta i odbio dalju saradnju uz verbalnu agresiju;
\n\u2013 da je na osnovu razgovora sa A. i G, izve\u0161taja neurologa od 11. juna 2014. godine i u dogovoru sa S. K. uputila Centru za socijalni rad u Rakovici molbu za hitno zbrinjavanje A. B. i njene bebe, u cilju pokretanja dijagnosti\u010dkog postupka stru\u010dnog tima, radi procene roditeljskih kapaciteta i o\u010duvanja najboljeg interesa A. i njenog deteta;
\n\u2013 da su 19. juna 2014. godine u KBC Zemun do\u0161li predstavnici stru\u010dnog tima Centra za socijalni rad Rakovica, S. K, V. M. i S. B. i da je obavljen razgovor sa dr \u0110. i glavnom sestrom bolnice za ginekologiju i aku\u0161erstvo, S. \u0160;
\n\u2013 da je doktor saop\u0161tio da je beba A. B. nezadovoljavaju\u0107eg zdravstvenog stanja, da ima lo\u0161u neurolo\u0161ku prognozu i klini\u010dki podse\u0107a na majku i izrazio sumnju da A. mo\u017ee samostalno da se brine o bebi, jer nije u stanju samostalno da vodi ra\u010duna o li\u010dnoj higijeni;
\n\u2013 da su razgovor sa A. B. obavile i slu\u017ebenice Centra za socijalni rad Rakovica, da je ona prisustvovala ovom razgovoru, kao i dr P. \u0110. i da slu\u017ebenice ni u jednom trenutku nisu bile neprijatne i neprofesionalne prema A;
\n\u2013 da je stru\u010dni tim Centra za socijalni rad Rakovica, dopisom od 20. juna 2014. godine obavestio bolnicu da su zapo\u010deli stru\u010dni i dijagnosti\u010dni postupak u cilju procene najboljeg interesa deteta i najadekvatnijeg oblika za\u0161tite za majku i dete, u kojem su sugerisali da se obavi psihijatrijski pregled A. B;
\n\u2013 da je izve\u0161taj neuropsihijatra bio neophodan stru\u010dnom timu Centra za socijalni rad, da su se i A. i G. saglasili da se obavi pregled, pa je psihijatrijski pregled A. B. obavljen u Klinici \u201edr Laza Lazarevi\u0107”,
\n\u2013 da slu\u017ebenici Centra za socijalni rad nisu bili prisutni na ovom pregledu, da na pregledu nije bilo re\u010di o utvr\u0111ivanju opasnosti majke po dete, ve\u0107 o proceni psihi\u010dkog stanja A. B, s obzirom na \u010dinjenicu da nije postojao ni jedan izve\u0161taj lekara u kojem je definisana dijagnoza A. B;
\n\u2013 da je G. doneo na uvid izve\u0161taje sa prethodnih pregleda A, i to: izve\u0161taj neuropsihijatra od 3. decembra 1993. godine, izve\u0161taj neuropsihijatra od 25. marta 1994. godine i nalaz i mi\u0161ljenje psihologa od 27. decembra 2012. godine;
\n\u2013 da je dr D. R, neuropsihijatar, u izve\u0161taju konstatovao dijagnozu F70 i savetovao da se nastavi dalja kontrola kod neuropsihijatra uz obaveznu kontrolu i brigu nadle\u017enog centra za socijalni rad;
\n\u2013 da su 26. juna 2014. godine do\u0161le voditeljke slu\u010daja S. N. i O. V. iz Centra za socijalni rad Rakovica i razgovarale sa A;
\n\u2013 da tokom ovog razgovora ni u jednom trenutku nisu bile neprofesionalne i da O. V. nije rekla A. da je opasna za dete, kao \u0161to je navedeno u pritu\u017ebi;
\n\u2013 da je 25. juna 2014. godine iz Centra za socijalni rad Rakovica stiglo obave\u0161tenje da \u0107e u toku sutra\u0161njeg dana preuzeti dete A. B. i zbrinuti ga u okviru sistema socijalne za\u0161tite i dati saglasnost za izlazak majke iz porodili\u0161ta;
\n\u2013 da su 26. juna 2014. godine u KBC Zemun do\u0161le slu\u017ebenice Centra za socijalni rad Rakovica, a re\u0161enja na osnovu kojih su izveli A. B. i njeno dete, pregledala je diplomirana pravnica bolnice i dala saglasnost da se postupi po njemu;
\n\u2013 da je S. \u0160, glavna sestra, povela O. V. i S. N. na odeljenje da A. saop\u0161te odluku Centra za socijalni rad Rakovica i da je sprovedu;
\n\u2013 da je maloletno dete A. B. iz bolnice izvela privremena starateljka O. V, koja je sa bebom u pratnji S. N. i policije oti\u0161la do automobila;
\n\u2013 da je po odlasku O. V. sa bebom, A. B. izvela privremena starateljka S. K, u prisustvu supruga G. A. H;
\n\u2013 da je otpust A. B. i njenog deteta protekao bez incidenta, dok se slu\u017ebenice Centra za socijalni rad Rakovica nisu pona\u0161ale uvredljivo i poni\u017eavaju\u0107e prema A.<\/p>\n
\n\u2013 da nisu uo\u010dili da je prilikom razgovora izme\u0111u A. i socijalnih radnika bilo vre\u0111anja ili poni\u017eavanja;
\n\u2013 da su procenu sposobnosti da li A. mo\u017ee da brine o detetu tra\u017eili socijalni radnici;
\n\u2013 da su bili prisutni prilikom preuzimanja deteta od organa starateljsta, na osnovu odgovaraju\u0107ih re\u0161enja.<\/p>\n
\n\u2013 da je pregled neuropsihijatra tra\u017eio Centar za socijalni rad Rakovica, u cilju procene najboljeg interesa deteta i najadekvatnijeg oblika za\u0161tite za majku i dete;
\n\u2013 da su 26. juna 2014. godine do\u0161li zaposleni iz Centra za socijalni rad Rakovica i na osnovu re\u0161enja od 26. juna 2014. godine, kojim je O. V. postavljena za privremenu starateljku maloletnog deteta, glavna sestra Slu\u017ebe za neonatologiju i na\u010delnica ove slu\u017ebe predale su dete organu starateljstva;
\n\u2013 da je nakon otpusta deteta otpu\u0161tena i majka A. B, koju je ona izvela, a koju su preuzeli suprug G. A. H. i starateljka Centra za socijalni rad Rakovica;
\n\u2013 da nije bilo nikakvih incidenata prilikom otpusta, niti je videla da su se radnice Centra za socijalni rad Rakovica uvredljivo ophodile prema A.<\/p>\n
\nU vezi sa tim, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre ukazuje da je A. B. “samostalno funkcionisala” pre nego \u0161to se obratila GCSR zbog dobijanja materijalne pomo\u0107i, a sama procena centra da A. nije sposobna da “samostalno funkcioni\u0161e” potpuno je neutemeljena i neobrazlo\u017eena. Tako\u0111e, osim tvrdnje GCSR da je zbog \u201eizostanka saradnje sa A, odnosno njenim suprugom, izostanka adekvatne podr\u0161ke \u010dlanova njene primarne porodice, uo\u010denog rizika od visoke patronizacije u partnerskoj vezi…”, potrebno pokrenuti \u201eprocenu poslovne sposobnosti” A. B, izostalo je bilo kakvo obrazlo\u017eenje stru\u010dnog rada tima GCSR, odnosno, preduzetih mera. Na kraju, stru\u010dni tim GCSR, Odeljenja u Rakovici procenjuje da je zbog ograni\u010denih intelektualnih kapaciteta A. B, u njenom najboljem interesu da joj se oduzme poslovna sposobnost. S aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, mo\u017ee se konstatovati da je ovakvo postupanje GCSR, Odeljenja Rakovica, suprotno principu zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom.<\/p>\n
\nImaju\u0107i u vidu stavove koje je centar izneo u prilog tvr\u0111enju da A. B. nije u mogu\u0107nosti da vr\u0161i roditeljsko pravo i brine o detetu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ocenjuje da ovi stavovi nisu utemeljeni. Naime, u izja\u0161njenju na pritu\u017ebu a ni tokom postupka, nije dostavljen ni jedan dokaz koji bi pokazao na osnovu kojih \u010dinjenica je GCSR procenio da postoji ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost deteta, zbog \u010dega je do\u0161lo do hitnog odvajanja deteta od porodice. U konkretnom slu\u010daju, Centar za socijalni rad Rakovica, izme\u0111u ostalog, bio je du\u017ean da izvr\u0161i procenu rizika kome je dete izlo\u017eeno, primenom odgovaraju\u0107e matrice rizika ili identifikuje mere i usluge koje mogu biti primenjene kako bi se dete za\u0161titilo u porodici, \u0161to u ovom postupku nije u\u010dinjeno. Pored toga, iako se u izja\u0161njenju navodi da je stru\u010dni tim Slu\u017ebe za za\u0161titu dece i mladih Odeljenja Rakovica vodio proces procene statusa i potreba deteta, tokom postupka nije dostavljen nalaz ili stru\u010dno mi\u0161ljenje ovog tima, koji bi potkrepilo navode da postoje objektivne okolnosti zbog kojih dete treba da bude izme\u0161teno, odnosno, da postoji rizik po zdravlje i bezbednost deteta. Tako\u0111e, u pisanim iskazima zaposlenih u CSR, koje su dostavljene uz izja\u0161njenje, i to: S. B. A, pedago\u0161kinje, S. K, privremene starateljke A. B, S. N, socijalne radnice i O. V, privremene starateljke deteta, nije navedena ni jedna \u010dinjenica ili okolnosti koje dovode ili bi mogle da dovedu do ugro\u017eavanja bezbednosti i zdravlja maloletnog deteta. U svim ovim iskazima zaposlene su jedino negirale navode iz pritu\u017ebe da su prema A. postupile poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo. Tako\u0111e, ni u nalazu neuropsihijatra od 20. juna 2014. godine nije konstatovana bilo kakva opasnost majke po dete. Pri tome, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti izra\u017eava duboku zabrinutost zbog \u010dinjenice da je dete odvojeno od svojih roditelja, nakon samo 15 dana po ro\u0111enju, te da je to previ\u0161e kratak rok da bi mogle da se adekvatno procene roditeljske kompetencije dve osobe, koje prvi put postaju roditelji.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba A. B. i G. A. H. protiv Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti socijalne za\u0161tite<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n