\u00a0<\/span><\/strong><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe maloletne N. P, koju je podneo njen otac J. P, protiv op\u0161tine S. P. U pritu\u017ebi je navedeno da je N. P. u\u010denica O\u0160 \u201eH. I. M.” iz S. P, da je slepa, da joj nije obezbe\u0111en prevoz do \u0161kole, kao ni prilago\u0111ena nastavna sredstva i pomagala za rad u \u0161koli i podr\u0161ka pedago\u0161kog asistenta. Njen otac se obra\u0107ao predsedniku op\u0161tine S. P, ali ga je on u usmenom razgovoru informisao da ne\u0107e da mu pomogne, a O\u0160 \u201eH. I. M.” iz S. P. obra\u0107ala se op\u0161tini nekoliko puta, sa istim zahtevom. U toku postupka je utvr\u0111eno da je Komisija za procenu potreba za pru\u017eanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr\u0161ke detetu i u\u010deniku procenila da je N. P, izme\u0111u ostalog, potrebno obezbediti prevoz od mesta stanovanja do obrazovne ustanove ili sme\u0161taj u internat, a kao odgovornu osobu\/slu\u017ebu za pru\u017eanje ove podr\u0161ke odredila je op\u0161tinu S. P. Poverenica je konstatovala da je obezbe\u0111ivanje prevoza za u\u010denike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zakonska obaveza lokalne samouprave. To zna\u010di da je lokalna samouprava bila du\u017ena da obezbedi prevoz N. P. do \u0161kole, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od obrazovne ustanove. U odnosu na navode iz pritu\u017ebe da je op\u0161tina S. P. diskriminisala N. P. tako \u0161to joj nije obezbedila podr\u0161ku pedagogo\u0161kog asistenta, adekvatne ud\u017ebenike i brajevu ma\u0161inu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da op\u0161tina S. P. nije u obavezi da obezbe\u0111uje pedago\u0161ke asistente za \u0161kole i nastavne materijale, ve\u0107 to treba da u\u010dini \u0161kola i nadle\u017eno ministarstvo. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da propu\u0161tanjem da obezbedi pravo na besplatan prevoz do \u0161kole za N. P, u\u010denicu sa invaliditetom, op\u0161tina S. P. ote\u017eala N. P. ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uklju\u010divanje u obrazovni sistem, \u010dime je prekr\u0161ila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Op\u0161tina S. P. nije u obavezi da obezbe\u0111uje pedago\u0161ke asistente za \u0161kole i nastavne materijale, te u ovom pogledu op\u0161tina S. P. nije prekr\u0161ila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. R. M. K, predsedniku op\u0161tine S. P, preporu\u010deno da preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadle\u017enosti kojima \u0107e obezbediti sredstva za prevoz do \u0161kole za N. P, te da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da u okviru poslova iz svoje nadle\u017enosti, ne kr\u0161i propise o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti primila je 4. februara 2015. godine pritu\u017ebu maloletne N. P, koju je podneo njen otac J. P, protiv op\u0161tine S. P. U dopuni pritu\u017ebe od 31. marta 2015. godine, nevladina organizacija P. obavestila je Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti da \u0107e uz saglasnost J. P. nastaviti da vodi postupak pred Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n – da je N. P. slepa i da poha\u0111a O\u0160 \u201eH. I. M.” iz S. P,<\/p>\n – da joj nije obezbe\u0111en prevoz do i od \u0161kole, prilago\u0111ena nastavna sredstva i pomagala za rad u \u0161koli i podr\u0161ka pedago\u0161kog asistenta,<\/p>\n – da se obra\u0107ao predsedniku op\u0161tine S. P. za pomo\u0107, ali da ga je on u usmenom razgovoru informisao da ne\u0107e da mu pomogne,<\/p>\n – da se O\u0160 \u201eH. I. M.” iz S. P. obra\u0107ala op\u0161tini S. P. nekoliko puta sa zahtevom da se za N. P. obezbede prilago\u0111ena nastavna sredstva i pomagala (prilago\u0111eni ud\u017ebenici i ra\u010dunar sa prilago\u0111enom tastaturom i mi\u0161em), podr\u0161ka pedago\u0161kog asistenta, kao i prevoz od ku\u0107e do \u0161kole.<\/p>\n 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu i dopunu pritu\u017ebe dostavljena su slede\u0107a dokumenta: 1) mi\u0161ljenje Komisije za procenu potreba za pru\u017eanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr\u0161ke detetu\/u\u010deniku br. 17\/2011 od 12. oktobra 2011. godine; 2) odgovor Centra za socijalni rad S. P. br. 561-03-1583\/I-12; 3) dopis Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja od 14. februara 2013. godine; 4) dopis Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja, Sektora za razvoj i me\u0111unarodnu prosvetnu i nau\u010dnu saradnju br. 451-02-00722\/2013-06 od 3. marta 2013. godine; 5) dopis Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja, Sektora za pred\u0161kolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih, br. 451-02-00367\/2013-07 od 15. marta 2013. godine; 6) dopis Op\u0161tinskog ve\u0107a op\u0161tine S. P. br. 61-156\/2013-02\/1 od 22. marta 2013. godine; 7) preporuka Za\u0161titnika gra\u0111ana op\u0161tine S. P. br. 8-0304\/13-1 od 3. aprila 2013. godine; 9) dopis Kabineta predsednika RS br. 07-00-02817\/2013-01 od 28. maja 2013. godine; 10) dopis Ministarstva rada, zapo\u0161ljavanja i socijalne politike, Sektor za za\u0161titu osoba sa invaliditetom, br. 401-00-0136\/2013-15 od 3. juna 2013. godine; 11) \u00a0dopis Generalnog sekretarijata predsednika Republike br. 07-2-1553\/2013 od 5. juna 2013. godine; 12) dopis O\u0160 \u201eH. I. M.” predsedniku op\u0161tine S. P. br. 584. od 5. juna 2013. godine; 13) dopis O\u0160 \u201eH. I. M.” predsedniku Skup\u0161tine op\u0161tine S. P. br. 585. od 5. juna 2013. godine; 13) dopis \u00a0Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja, Odeljenje za inspekcijske poslove ustanovama pred\u0161kolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja br. 424-614-100\/2013-12 od 6. juna 2013. godine; 14) dopis Kancelarije za Kosovo i Metohiju br. 553-0000215\/2013-06 od 26. septembra 2013. godine i 15) dopis dopis O\u0160 \u201eH. I. M.” Op\u0161tinskom ve\u0107u S. P. br. 266. od 10. oktobra 2013. godine<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Predsedniku op\u0161tine S. P. R. M. K., upu\u0107en je zahtev 26. februara 2015. godine da se u roku od 15 dana izjasni o osnovanosti i navodima iz pritu\u017ebe. Kako se predsednik op\u0161tine S. P. u ostavljenom roku nije izjasnio, a zahtev je primio 27. februara 2015. godine, Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti bili su dostupni navodi iz pritu\u017ebe i dokazi koje je dostavio J. P.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u pritu\u017ebu i priloge, utvr\u0111eno je da je N. P. dete sa invaliditetom i u\u010denica O\u0160 \u201eH. I. M.” iz S. P. Komisija za procenu potreba za pru\u017eanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr\u0161ke detetu i u\u010deniku dala je 12. oktobra 2011. godine mi\u0161ljenje br. 17\/2011 u kojem je navedeno da je N, u oblasti obrazovanja, kulture, sporta i rekreacije, potrebno obrazovanje u redovnoj \u0161koli koja ima adekvatne kadrovske i materijalne resurse ili specijalnoj \u0161koli za slepu i slabovidu decu; upotreba prilago\u0111enih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije; podr\u0161ka li\u010dnog asistenta; obezbe\u0111ivanje prevoza od mesta stanovanja do obrazovne ustanove ili sme\u0161taj u internatu; obezbe\u0111ivanje podr\u0161ke radi prilago\u0111avanja uslova i okru\u017eenja u cilju otklanjanja komunikacijskih prepreka i nabavka nastavnih sredstava neophodnih za rad sa detetom; obavezno stru\u010dno usavr\u0161avanje nastavnika i stru\u010dnih saradnika neposredno anga\u017eovanih u vaspitno-obrazovnom radu; organizovanje obrazovne podr\u0161ke u slu\u010daju du\u017eeg izostajanja iz \u0161kole zbog bolesti radi ostvarivanja kontinuiteta u obrazovanju u vidu poja\u010dane dopunske nastave, individualnog rada i anga\u017eovanja stru\u010dnjaka, te savetodavni rad sa roditeljima. U delu mi\u0161ljenja pod nazivom Individualni plan podr\u0161ke detetu, Komisija je odredila da je za nabavku sredstava i asistivne tehnologije odgovoran direktor \u0161kolske ustanove, dok sredstva za prevoz od mesta stanovanja do obrazovne ustanove treba da obezbedi op\u0161tina S. P.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u zaklju\u010dak Op\u0161tinskog ve\u0107a op\u0161tine S. P. br. 61-156\/2013-02\/1 od 22. marta 2013. godine utvr\u0111eno je da je Op\u0161tinsko ve\u0107e odobrilo anga\u017eovanje personalne asistentkinje za N. P.<\/p>\n 2.3.<\/strong> U dopisima Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja 451-02-00722\/2013-06 od 3. marta 2013. godine i br. 451-02-00367\/2013-07 od 15. marta 2013. godine, navedeno je da svaki u\u010denik sa smetnjama u razvoju ima pravo na prevoz ili naknadu prevoza od ku\u0107e do \u0161kole i nazad, bez obzira na udaljenost. Ukazano je da ministarstvo nije nadle\u017eno da donosi odluke ili postupa u predmetima koji je u nadle\u017enosti Komisija za procenu potreba za pru\u017eanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr\u0161ke detetu i u\u010deniku.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Uvidom u dopis Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja, Odeljenja za inspekcijske poslove ustanovama pred\u0161kolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja br. 424-614-100\/2013-12 od 6. juna 2013. godine, utvr\u0111eno je da je prosvetna inspektorka V. D. izvr\u0161ila inspekcijski nadzor nad zakonito\u0161\u0107u rada i akata O\u0160 \u201eH. I. M.” u S. P. Prosvetna inspektorka utvrdila je da je \u0161kola preduzimala odre\u0111ene aktivnosti kako bi za u\u010denicu N. P. obezbedila uslove za obrazovanje u skladu sa njenim potrebama, ali da se \u201eu ve\u0107ini slu\u010dajeva obra\u0107ala institucijama koje nisu nadle\u017ene za odre\u0111ena pitanja”. Prosvetna inspektorka nalo\u017eila je \u0161koli odre\u0111ene mere, i to: 1) da se odmah obrati \u0160kolskoj upravi radi obezbe\u0111ivanja adekvatnih besplatnih ud\u017ebenika za N. P. i da u roku od 10 dana formira Stru\u010dni tim za inkluzivno obrazovanje; 2) da odmah donese IOP za N. i da se obrati lokalnoj samoupravi sa zahtevom da se obezbedi stru\u010dno usavr\u0161avanje nastavnika radi unapre\u0111ivanja obrazovanja u\u010denika sa smetnjama u razvoju; 3) da se obrati \u0160kolskoj upravi kako bi lak\u0161e ostvarila kontakt sa \u0161kolama koje su odre\u0111ene za resurs centre, koje imaju kapacitete i mobilne timove kao podr\u0161ka inkluzivnom obrazovanju; 4) da se obrati Mre\u017ei podr\u0161ke inkluzivnom obrazovanju radi dobijanja stru\u010dne podr\u0161ke; 5) da se obrati lokalnoj samoupravi sa zahtevom da se za N. P. i za druge u\u010denike sa smetnjama u razvoju obezbedi prevoz, imaju\u0107i u vidu da se u bud\u017eetu lokalne samouprave obezbe\u0111uju sredstva za prevoz i ishranu u\u010denika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od \u0161kole.<\/p>\n 2.5.<\/strong> Uvidom u dopis koji je O\u0160 \u201eH. I. M.” uputila predsedniku op\u0161tine S. P, utvr\u0111eno je da je \u0161kola tra\u017eila da predsednik op\u0161tine obezbedi neophodna sredstva za N. P, odnosno, prilago\u0111ena nastavna sredstva i pomagala, pedago\u0161kog asistenta\/kinju i prevoz od ku\u0107e do \u0161kole.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, dokaze koji su prilo\u017eeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, koja u \u010dl. 28. propisuje da dete ima pravo na obrazovanje i da je dr\u017eava du\u017ena da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogu\u0107i da obrazovne i stru\u010dne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno poha\u0111anje \u0161kole i smanjenje stope napu\u0161tanja \u0161kole. Odrebama \u010dlana 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja, pa je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje po\u0161tovanja ljudskih prava, poja\u010dan ose\u0107aj identiteta i pripadnosti i njegovu\/njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okru\u017eenjem.<\/p>\n Ove odredbe su poja\u0161njene Op\u0161tim komentarom br. 1. iz 2001. godine, u kojem je navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilago\u0111eno detetu i da omogu\u0107ava njegovo\/njeno osna\u017eivanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmi\u0161ljeno tako da razvije kod deteta \u017eivotne ve\u0161tine, da oja\u010da detetovu sposobnost da u\u017eiva \u010ditav niz ljudskih prava i da uti\u010de na stvaranje kulture pro\u017eete odgovaraju\u0107im vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode razli\u010ditim potrebama razli\u010dite dece. Obrazovanje treba da te\u017ei tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne \u017eivotne ve\u0161tine i da nijedno dete ne iza\u0111e iz \u0161kole, a da nije opremljeno za suo\u010davanje sa izazovima sa kojima se mo\u017ee o\u010dekivati da \u0107e se suo\u010diti u \u017eivotu. Komitet za prava deteta naveo je da diskriminacija, po bilo kom osnovu, bilo da je otvorena ili skrivena, vre\u0111a ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili \u010dak uni\u0161ti sposobnost deteta da ima koristi od mogu\u0107nosti koje mu pru\u017ea obrazovanje.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Komitet za prava deteta doneo je i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem posebnu pa\u017enju poklanja inkluzivnom obrazovanju, te navodi da ono treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. Na\u010din i oblik uklju\u010divanja treba da budu diktirani individualnim obrazovnim potrebama deteta, jer obrazovanje neke dece sa smetnjama u razvoju zahteva vrstu podr\u0161ke koju nije lako prona\u0107i u redovnom \u0161kolskom sistemu. Propisano je da nemogu\u0107nost fizi\u010dkog pristupa javnom prevozu predstavlja bitan faktor marginalizacije i isklju\u010divanja dece sa smetnjama u razvoju i drasti\u010dno umanjuje njihove mogu\u0107nosti pristupa uslugama, uklju\u010duju\u0107i zdravstvo i obrazovanje. Komitet je pozvao sve dr\u017eave ugovornice da sprovedu politi\u010dke mera i procedure kako bi javni prevoz postao bezbedan, lako dostupan deci sa smetnjama u razvoju i besplatan, kad god je to mogu\u0107e, imaju\u0107i u vidu finansijska sredstva kojim raspola\u017eu roditelji ili drugi koji se brinu o detetu.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u \u010dl. 7. propisuje da \u0107e dr\u017eave preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, u\u017eivaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Odredbama \u010dlana 24. propisano je da dr\u017eave priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, te da im u ostvarivanju ovog prava, bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogu\u0107nosti, dr\u017eave obezbe\u0111uju inkluzivni sistem obrazovanja. Inkluzivni sistem obrazovanja i do\u017eivotno u\u010denje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i ose\u0107anja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i ja\u010danje po\u0161tovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i razli\u010ditosti me\u0111u ljudima, u cilju razvoja li\u010dnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizi\u010dkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilju omogu\u0107avanja osobama sa invaliditetom da efikasno u\u010destvuju u slobodnom dru\u0161tvu. Istim \u010dlanom je propisano da \u0107e\u00a0 dr\u017eave, u ostvarivanju prava na obrazovanje, obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isklju\u010dene iz sistema op\u0161teg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isklju\u010dena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj \u017eive. Pored toga, propisano je da osobe sa invaliditetom treba da dobiju posebnu podr\u0161ku u okviru sistema op\u0161teg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja. \u010clan 9. konvencije odnosi se na pristupa\u010dnost, te je izme\u0111u ostalog, propisano da \u0107e u cilju omogu\u0107avanja samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a osoba sa invaliditetom u svim sferama \u017eivota, dr\u017eave ugovornice preduzeti odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Te mere, koje uklju\u010duju identifikovanje i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, odnosi\u0107e se, izme\u0111u ostalog, i na zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uklju\u010duju\u0107i \u0161kole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustav Republike Srbije, u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dl. 19. st. 1. i 2. propisano je da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili ih isklju\u010diti iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja\u00a0 definisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, kao i na\u010dini za uklju\u010divanje dece sa smetnjama u razvoju u obrazovni sistem. Odredbama \u010dlana 6. propisano je da svako ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, kao i da lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uva\u017eava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedina\u010dnu, odnosno grupnu dodatnu podr\u0161ku ili u posebnoj grupi u \u0161koli. Odredbom \u010dlana 44. stav 1. propisana je zabrana diskriminacije, te je odre\u0111eno da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke, verske ili polne pripadnosti, fizi\u010dkih i psihi\u010dkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politi\u010dkog opredeljenja i podsticanje ili nespre\u010davanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvr\u0111enim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Odredbama \u010dlana 159. stav 2. ta\u010dka 4. propisano je da se u bud\u017eetu jedinice lokalne samouprave obezbe\u0111uju sredstva za prevoz dece i njihovih pratilaca radi poha\u0111anja pripremnog pred\u0161kolskog programa na udaljenosti ve\u0107oj od dva kilometra, u\u010denika osnovne \u0161kole na udaljenosti ve\u0107oj od \u010detiri kilometra od sedi\u0161ta \u0161kole; prevoz, sme\u0161taj i ishrana dece i u\u010denika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od \u0161kole. kao i prevoz u\u010denika na republi\u010dka i me\u0111unarodna takmi\u010denja.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je da za u\u010denika kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifi\u010dnih te\u0161ko\u0107a u u\u010denju, socijalne uskra\u0107enosti i drugih razloga potrebna dodatna podr\u0161ka u obrazovanju i vaspitanju, \u0161kola obezbe\u0111uje otklanjanje fizi\u010dkih i komunikacijskih prepreka i zavisno od potreba, donosi i individualni obrazovni plan u skladu sa zakonom. Cilj dodatne podr\u0161ke u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog uklju\u010divanja u\u010denika u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vr\u0161nja\u010dkom kolektivu i njegovo napredovanje. Za ostvarivanje dodatne podr\u0161ke u obrazovanju i vaspitanju, direktor \u0161kole, nastavnik, stru\u010dni saradnik, vaspita\u010d, pedago\u0161ki asistent i roditelj, odnosno staratelj mo\u017ee da dobije posebnu stru\u010dnu pomo\u0107 u pogledu sprovo\u0111enja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja. Radi ostvarivanja dodatne podr\u0161ke u obrazovanju i vaspitanju, \u0161kola ostvaruje saradnju sa organima lokalne samouprave, kao i drugim organizacijama, ustanovama i institucijama na lokalnom i \u0161irem nivou. Odredbama \u010dlana 69. stav 3. propisano je da u\u010denik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na besplatan prevoz, bez obzira na udaljenost njegovog prebivali\u0161ta od \u0161kole.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podr\u0161ci detetu i u\u010deniku propisano je da se dodatna podr\u0161ka obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom detetu, odnosno u\u010deniku iz dru\u0161tveno osetljivih grupa, kome je usled socijalne uskra\u0107enosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, te\u0161ko\u0107a u u\u010denju i drugih razloga potrebna dodatna podr\u0161ka u obrazovanju, zdravstvu ili socijalnoj za\u0161titi. Odredbama \u010dlana 4. ure\u0111ena je procena potreba koja se vr\u0161i radi sagledavanja potreba deteta i mogu\u0107nosti da se u porodici, u redovnom sistemu obrazovanja, u posebnoj pred\u0161kolskoj grupi ili \u0161koli, u ustanovi socijalne ili zdravstvene za\u0161tite, u skladu sa zakonom i drugim propisima obezbede mere podr\u0161ke, odnosno, neposredna i posredna dodatna podr\u0161ka koje zahtevaju dodatna finansijska sredstva, a stavom 1. ta\u010dka 2. ovog \u010dlana propisana je kao posredna dodatna podr\u0161ka koja zahteva dodatna finansijska sredstva obezbe\u0111ivanje prevoza od mesta stanovanja do obrazovne ustanove, odnosno od obrazovne ustanove do dnevnog boravka.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine konstatovano je da postoje brojni problemi sa uvo\u0111enjem inkluzivnog pristupa u \u0161kolama: lokalne samouprave se retko bave planiranjem i uklju\u010divanjem dece sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom u osnovne \u0161kole; kapaciteti \u0161kola za prepoznavanje unutra\u0161njih prepreka i pravljenje inkluzivnog \u0161kolskog razvojnog plana su slabi; primetan je veliki otpor inkluziji. Konstatovano je, tako\u0111e, da smo od prethodne dr\u017eave (Savezne Republike Jugoslavije) nasledili dobru mre\u017eu osnovnih \u0161kola, oko 60% mesta sa preko 100 stanovnika u Republici Srbiji ima \u0161kolu. Me\u0111utim, mre\u017ea \u0161kola nije prilago\u0111avana brojnim dru\u0161tvenim promenama (demografskim, privrednim, ekonomskim, socijalnim) koje su se de\u0161avale u sredini. Korektivni mehanizmi mre\u017ee su slabo razvijeni: domovi za u\u010denike osnovne \u0161kole ne postoje (\u010dak i tamo gde bi bilo opravdano postojanje stalnih ili povremenih domova), prevoz u\u010denika nije adekvatno ure\u0111en, a nisu razvijeni mehanizmi i mere posebne podr\u0161ke deci iz osetljivih grupa da ne prekidaju \u0161kolovanje (stipendije, domovi, pla\u0107anje putnih tro\u0161kova do \u0161kole, obezbe\u0111ivanje uslova za ve\u017ebanje i rad u \u0161koli, npr. obezbe\u0111ivanje muzi\u010dkih instrumenata i sl). Stoga, klju\u010dna politika u pravcu potpunog obuhvata dece osnovnim obrazovanjem jeste pove\u0107ani obuhvat dece sa sela, romske dece i dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i smanjivanje njihovog osipanja u toku osnovne \u0161kole, tj. obezbe\u0111ivanje da zavr\u0161e osnovno obrazovanje, za \u0161ta je izme\u0111u ostalog potrebno razvijanje korektivnih mehanizama mre\u017ee kao \u0161to su organizovanje \u0111a\u010dkog sme\u0161taja, tj. postojanje stalnih, povremenih ili privremenih domova za u\u010denike osnovne \u0161kole, obezbe\u0111ivanje posebnog ili uskla\u0111ivanje javnog prevoza ili obezbe\u0111ivanje tro\u0161kova prevoza (pla\u0107anje ili subvencionisanje karata) za decu iz udaljenih mesta i siroma\u0161nih porodica.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/span><\/p>\n 3.12.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li je op\u0161tina S. P. diskriminisala N. P, u\u010denicu sa invaliditetom, u pogledu mogu\u0107nosti da ostvari pravo na besplatan prevoz od \u0161kole do ku\u0107e.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je Komisija za procenu potreba za pru\u017eanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr\u0161ke detetu i u\u010deniku sprovela procenu potreba N. P. na osnovu pregleda, primenjenih tehnika, metoda procene, kao i na osnovu nalaza, mi\u0161ljenja i izve\u0161taja stru\u010dnjaka i nadle\u017enih organa i institucija. Komisija je ustanovila da je N, izme\u0111u ostalog, potrebno obezbediti prevoz od mesta stanovanja do obrazovne ustanove ili sme\u0161taj u internat, a kao odgovornu osobu\/slu\u017ebu za pru\u017eanje ove podr\u0161ke odredila je op\u0161tinu S. P. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da bi op\u0161tina S. P. bila du\u017ena da obezbedi prevoz za u\u010denicu sa invaliditetom i bez mi\u0161ljenja Komisije za procenu potreba za pru\u017eanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr\u0161ke detetu i u\u010deniku, s obzirom da je to zakonska obaveza op\u0161tine. Naime, odredbama \u010dlana 159. stav 2. ta\u010dka 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano da se u bud\u017eetu jedinice lokalne samouprave obezbe\u0111uju sredstva za prevoz dece i u\u010denika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja. Imaju\u0107i u vidu ovu zakonsku odredbu, Poverenica konstatuje da je u nadle\u017enosti op\u0161tine S. P. da svoj deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom obezbedi prevoz do \u0161kole, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od \u0161kole.<\/p>\n Tome u prilog govori i \u010dinjenica da je prosvetna inspektorka, prilikom inspekcijskog nadzora nad O\u0160 \u201eH. I. M.” u S. P. 6. juna 2013. godine, \u00a0nalo\u017eila \u0161koli da se obrati lokalnoj samoupravi sa zahtevom da se N. P. obezbedi prevoz do \u0161kole, imaju\u0107i u vidu da se u bud\u017eetu jedinice lokalne samouprave obezbe\u0111uju sredstva za prevoz i ishranu u\u010denika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od \u0161kole. O\u0160 \u201eH. I. M.” postupila je po ovom nalogu i obratila se predsedniku op\u0161tine da zahtevom za obezbe\u0111enje sredstava za N. prevoz od ku\u0107e do \u0161kole. Prema navodima iz pritu\u017ebe, J. P. li\u010dno se obratio R. M. K., predsedniku op\u0161tine S. P, kako bi zatra\u017eio pomo\u0107 i podr\u0161ku za svoju k\u0107erku. U pritu\u017ebi je naveo da ga je \u00a0predsednik op\u0161tine \u201ena krajnje nekorektan na\u010din” obavestio da ne \u017eeli da mu pomogne. Iz navoda iz pritu\u017ebe, kao i dokaza koji su bili na raspolaganju, utvr\u0111eno je da op\u0161tina S. P. nije odgovorila na zahtev O\u0160 \u201eH. I. M.”, odnosno, da N. P. i dalje nije obezbe\u0111en prevoz do \u0161kole.<\/p>\n 3.14.<\/strong> U odnosu na navode iz pritu\u017ebe da je op\u0161tina S.P. diskriminisala N. P. tako \u0161to joj nije obezbedila podr\u0161ku pedagogo\u0161kog asistenta, adekvatne ud\u017ebenike i brajevu ma\u0161inu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da \u0161kola treba da iskoristi sve raspolo\u017eive mogu\u0107nosti i sredstva kako bi uspostavila saradnju sa \u0160kolskom upravom radi obezbe\u0111ivanja adekvatnih ud\u017ebenika i drugih nastavnih sredstava koja su N. potrebni, kao i da ostvari kontakt i saradnju sa drugim \u0161kolama koje bi joj pru\u017eile stru\u010dnu podr\u0161ku u radu. Po pitanju anga\u017eovanja pedago\u0161kog asistenta\/kinje, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti nagla\u0161ava da je prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u nadle\u017enosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja da obezbedi \u0161koli podr\u0161ku pedago\u0161kog asistenta\/kinje, ukoliko je takva podr\u0161ka potrebna. Stoga, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da op\u0161tina S. P. nije u obavezi da obezbe\u0111uje pedago\u0161ke asistente za \u0161kole i nastavne materijale, ve\u0107 to treba da u\u010dini \u0161kola i nadle\u017eno ministarstvo.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje na rezultate istra\u017eivanja o ulozi lokalne samouprave u uklju\u010divanju dece sa smetnjama u razvoju u sistem obrazovanja u lokalnoj zajednici. Naime, obezbe\u0111ivanje prevoza dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju je najzastupljeniji servis koji postoji u lokalnim zajednicama i o njemu predstavnici jedinica lokalne samouprave imaju najvi\u0161e informacija. Ovaj vid podr\u0161ke zakonski je regulisan ve\u0107 dugi niz godina i odnosi se na razli\u010dite kategorije dece iz lokalnih zajednica. Imaju\u0107i to u vidu, jo\u0161 vi\u0161e zabrinjava \u010dinjenica da op\u0161tina S. P. ne ispunjava svoje zakonske obaveze i ne omogu\u0107ava elementarni vid podr\u0161ke detetu sa invaliditetom, te takvim postupanjem ote\u017eava deci sa invaliditetom uklju\u010divanje u redovan sistem obrazovanja.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Iako se stavovi prema osobama sa invaliditetom menjaju i preispituju poslednjih godina, oni i dalje predstavljaju jednu od prepreka za puno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u \u017eivotu zajednice. Za osobe sa invaliditetom \u010desto se vezuju negativni stavovi i predrasude koji su posledica nedostatka informacija i neznanja, a prisutni su i netolerancija, ignorisanje i socijalna distanciranost, kao i sa\u017ealjenje, strah i nelagodnost. S tim u vezi, negativni stavovi prema deci sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom predstavljaju jednu od velikih prepreka pristupu dece redovnom obrazovanju. Ovakvi stavovi postoje me\u0111u roditeljima, \u010dlanovima zajednice, \u0161kolama i nastavnicima, dr\u017eavnim slu\u017ebenicima i sl. Nedostatak znanja i nedovoljna informisanost o potrebama i mogu\u0107nostima dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju izazivaju strah i podsti\u010du negativne stavove. Jedna od naj\u010de\u0161\u0107ih predrasuda prema deci sa invaliditetom jeste da su manje sposobna i da zbog svog invaliditeta ne mogu da se obrazuju u redovnim \u0161kolama, samostalno kre\u0107u i \u017eive, putuju i dru\u017ee sa vr\u0161njacima. Najbolji na\u010din da se promene negativni stavovi je pove\u0107anje kontakata sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, njihova puna socijalna inkluzija, uz informisanje i edukaciju \u0161ire javnosti o njihovim pravima, potrebama i mogu\u0107nostima.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Sagledavaju\u0107i sve okolnosti ovog slu\u010daja, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da je op\u0161tina S. P, propu\u0161taju\u0107i da obezbedi prevoz do \u0161kole u\u010denici sa invaliditetom, ote\u017eala N. P. ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uklju\u010divanje u obrazovni sistem, \u010dime je izvr\u0161ila akt diskriminacije na osnovu njenog invaliditeta.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n 4.1.<\/strong> Propu\u0161tanjem da obezbedi pravo na besplatan prevoz do \u0161kole za N. P, u\u010denicu sa invaliditetom, op\u0161tina S. P. ote\u017eala je N. P. ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uklju\u010divanje u obrazovni sistem, \u010dime je prekr\u0161ila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba N.P. protiv O\u0160 zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n