\u00a0<\/span><\/strong><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe M. B.iz L, koju je podnela protiv autobuske stanice \u201eL.” L. U pritu\u017ebi je navedela da je osoba sa invaliditetom i da koristi kolica, ali da ne mo\u017ee da kupi peronsku kartu na autobuskoj stanici \u201eL.” jer je prodajno mesto nepristupa\u010dno. U izja\u0161njenju je navedeno da se do mesta prodaje peronskih karata ne dolazi stepenicama, ve\u0107 se karte prodaju u delu autobuske stanice koji je pristupa\u010dan, ali da zbog polo\u017eaja terena od mesta prodaje karata do perona autobuske stanice postoje stepenice, me\u0111utim, osobe sa invaliditetom mogu da koriste obilazni put kojim na perone ulaze kod \u201erampe”. Imaju\u0107i u vidu da se navodi iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja razlikuju, a da ni jedna ni druga strana nisu dostavile dokaze u prilog svojim tvrdnjama, u cilju pravilnog utvr\u0111ivanja \u010dinjeni\u010dnog stanja predstavnica Stru\u010dne slu\u017ebe Poverenika posetila je 28. jula 2015. godine autobusku stanicu SP \u201eL”, zajedno sa M. P, predsednikom udru\u017eenja M. P, koji je korisnik invalidskih kolica ispitivao je da li mo\u017ee da do\u0111e do mesta prodaje peronskih karata, kao i da li mo\u017ee da u\u0111e na perone autobuske stanice SP \u201eL.”. Utvr\u0111eno je da se iz ulice K. T. mo\u017ee se u\u0107i u \u0161alter salu u kojoj se prodaju peronske karte, preko pe\u0161a\u010dkog prelaza koji je u ravni sa ulazom u \u0161alter salu, odnosno, da osoba sa invaliditetom mo\u017ee bez ikakvih te\u0161ko\u0107a da kupi peronsku kartu. Me\u0111utim, nakon kupovine karte, od izlaza iz \u0161alter sale do ulaska na perone postoji veliki broj stepenica. Nakon kupovine peronske karte, da bi osoba koja koristi kolica do\u0161la do perona, mora da se vrati na ulicu K. T, koja je veoma strma i osoba sa invaliditetom te\u0161ko mo\u017ee da se spusti ovom ulicom bez podr\u0161ke asistenta i u\u0111e na perone kod ulaza koji koriste autobusi \u2013 ulaz \u201ekod rampe”. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je SP \u201eL” L. propustila da preduzme mere kako bi obezbedila odgovaraju\u0107i prilaz peronima autobuske stanice \u201eL”, nakon kupovine peronske karte, kao i nesmetano kori\u0161\u0107enje svih usluga koje ovaj objekat pru\u017ea, \u010dime je diskriminisala M. B. i sve osobe sa invaliditetom, posebno one koje koriste kolica ili se ote\u017eano kre\u0107u. SP \u201eL” L. preporu\u010deno je da preduzme sve neophodne mere u cilju sprovo\u0111enja radova i obezbe\u0111ivanja adekvatnog i bezbednog pristupa celom objektu autobuske stanice \u201eL”, uklju\u010duju\u0107i prodajno mesto za kupovinu peronskih karata, ulaz na perone i stajali\u0161te za putnike na peronima, kako bi osobe sa invaliditetom mogle da pod jednakim uslovima koriste usluge autobuske stanice.<\/em><\/p>\n 1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> \u00a0Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti primila je pritu\u017ebu M. B. iz L, koju je podnela protiv autobuske stanice \u201eL” L. U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navela:<\/p>\n – da je osoba sa invaliditetom i da ima markicu za autobus, ali da bi koristila usluge prevoza u obavezi je da na autobuskoj stanici kupi peronsku kartu,<\/p>\n – da joj kupovina ove karte predstavlja veliki problem, jer do mesta prodaje peronskih karata ima veliki broj stepenica uz koje ne mo\u017ee da se popne, a bez peronske karte joj nije dozvoljeno da u\u0111e na autobusku stanicu,<\/p>\n – da bi \u017eelela da ima mogu\u0107nost da peronsku kartu kupuje \u201ena rampi”, jer tom mestu mo\u017ee da pristupi invalidskim kolicima.<\/p>\n 1.2.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatra\u017eeno izja\u0161njenje SP \u201eL.” d.o.o. L. (u daljem tekstu SP L.).<\/p>\n 1.3.<\/strong> U izja\u0161njenju S. R, direktora SP L, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n – da se do mesta prodaje peronskih karata ne dolazi stepenicama, ve\u0107 se karte prodaju u delu autobuske stanice koji je u ravni sa trotoarom ulice K. P,<\/p>\n – da ne postoje prepreke za dolazak invalidskim kolicima na mesto prodaje karata,<\/p>\n – da zbog polo\u017eaja terena od mesta prodaje karata do perona autobuske stanice postoje stepenice, dok osobe sa invaliditetom mogu da koriste obilazni put kojim na perone ulaze kod \u201erampe”,<\/p>\n – da razumeju da bi putnicima koji dolaze iz ulice K. T. bilo lak\u0161e kada bi mogli da kupe peronsku kartu kod \u201erampe” i odmah u\u0111u na perone, ali da trenutno ne postoje tehni\u010dki uslovi kako bi se otvorilo dodatno prodajno mesto na ovoj lokaciji.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Na osnovu navoda iz pritu\u017ebe utvr\u0111eno je da je M. B. osoba sa invaliditetom i korisnica kolica, te da poseduje mese\u010dnu kartu za autobus koju koristi na autobuskoj stanici SP L. Da bi mogla da u\u0111e na peron autobuske stanice podnositeljka pritu\u017ebe mora da kupi peronsku kartu na prodajnom mestu autobuske stanice SP L.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu da se navodi iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja razlikuju, a da ni jedna ni druga strana nisu dostavile dokaze u prilog svojim tvrdnjama, predstavnica Stru\u010dne slu\u017ebe Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, u cilju pravilnog i potpunog utvr\u0111ivanja \u010dinjeni\u010dnog stanja, posetila je 28. jula 2015. godine autobusku stanicu SP L. Uvi\u0111aju je prisustvovao M. P, predsednik U. P. i K. S. i korisnik invalidskih kolica, koji je poku\u0161ao da do\u0111e do mesta prodaje peronskih karata, te da nakon toga u\u0111e na perone autobuske stanice SP L.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvi\u0111ajem na autobuskoj stanici SP L. utvr\u0111eno je da se na autobusku stanicu mo\u017ee u\u0107i iz ulice K. T. i ulice K. P. Iz ulice K. T. mo\u017ee se u\u0107i u \u0161alter salu u kojoj se prodaju peronske karte, preko pe\u0161a\u010dkog prelaza koji je u ravni sa ulazom u \u0161alter salu, te osoba sa invaliditetom, koriste\u0107i ovu putanju, mo\u017ee bez ikakvih te\u0161ko\u0107a da kupi autobusku ili peronsku kartu. Me\u0111utim, nakon kupovine karte, od izlaza iz \u0161alter sale do ulaska na perone postoji veliki broj stepenica. Stoga, osoba sa invaliditetom, nakon kupovine peronske karte, da bi do\u0161la do perona, ima na\u00a0 raspolaganju samo jednu mogu\u0107nost, odnosno, mora da se vrati na ulicu K. T. i u\u0111e na perone kod ulaza i izlaza za autobuse \u2013 ulaza \u201ekod rampe”. Utvr\u0111eno je da je ulica K. T, od izlaza iz \u0161alter sale do ulaska u prostor autobuske stanice \u201ekod rampe”, veoma strma i osoba sa invaliditetom ne mo\u017ee da se spusti ovom ulicom bez podr\u0161ke asistenta. Ta\u010dnije, po izjavi korisnika kolica koji je prisustvovao uvi\u0111aju i kretao se ovom ulicom, osobi sa invaliditetom je potrebna izuzetna fizi\u010dka snaga ili asistencija kako bi savladala nagib ulice. \u0160to se ti\u010de navoda iz izja\u0161njenja da se ulaz na perone za osobe sa invaliditetom nalazi \u201ekod rampe”, utvr\u0111eno je da je u pitanju prostor autobuske stanice kojim manevri\u0161u autobusi, odnosno, ulaze i izlaze iz autobuske stanice direktno na kolovoz, te da ne postoji nikakav ogra\u0111eni prostor za putnike koji razdvaja ulaz za osobe sa invaliditetom od ulaza za autobuse. Osim toga, utvr\u0111eno je da kada osoba sa invaliditetom na ovaj na\u010din u\u0111e na perone, ona ne mo\u017ee da sa\u010deka autobus na stajali\u0161tu za putnike, jer izme\u0111u ovog stajali\u0161ta i perona za autobuse postoji ivi\u010dnjak. Osoba sa invaliditetom mora da sedi u kolicima na peronu koji je predvi\u0111en za autobuse, \u0161to je veoma nebezbedno.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Drugi na\u010din za ulazak u \u0161alter salu autobuske stanice je iz ulice K. P, gde do ulaza u autobusku stanicu postoji nekoliko stepenica, kraj kojih se nalazi rampa. Korisnik invalidskih kolica, prisutan na uvi\u0111aju, ocenio je da ne mo\u017ee da se spusti tom rampom bez asistencije, jer ima strm nagib. Na kraju, utvr\u0111eno je da i kada bi se osoba sa invaliditetom spustila ovom rampom, u\u0161la u \u0161alter salu i kupila peronsku kartu, ne bi mogla da u\u0111e na perone zbog velikog broja stepenica koje se nalaze izme\u0111u \u0161alter sale i perona, te bi opet, kao u prethodnom slu\u010daju, morala da iza\u0111e iz \u0161alter sale, spusti se uz velike te\u0161ko\u0107e ili podr\u0161ku asistenta niz ulicu K. T. i u\u0111e na ulaz \u201ekod rampe” kroz koji se kre\u0107u autobusi.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode sadr\u017eane u pritu\u017ebi i izja\u0161njenju, kao i \u010dinjeni\u010dno stanje utvr\u0111eno na osnovu uvi\u0111aja izvr\u0161enog na autobuskoj stanici SP L. u L.<\/p>\n Pravni okvir<\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, \u010diji je cilj da se unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva. Ratifikacijom ove konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupa\u010dnost fizi\u010dkog okru\u017eenja, ravnopravno sa drugima, u cilju samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a osoba sa invaliditetom u svim sferama \u017eivota. Te mere, izme\u0111u ostalog, uklju\u010duju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili ote\u017eavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru. Republika Srbija se, tako\u0111e, obavezala da \u0107e preduzeti odgovaraju\u0107e mere da utvrdi, promovi\u0161e i prati minimalne standarde i smernice za pristupa\u010dnost objekata i usluga koje su otvorene, odnosno, koje stoje na raspolaganju javnosti.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Od posebnog zna\u010daja za prava osoba sa invaliditetom jesu Standardna pravila UN o izjedna\u010davanju mogu\u0107nosti za osobe sa invaliditetom iz 1993. godine, koje je Republika Srbija prihvatila 1995. godine. Iako ova pravila nisu pravno obavezuju\u0107a, postoji moralna i politi\u010dka obaveza dr\u017eava \u010dlanica UN da ih sprovode. Svrha standardnih pravila jeste da obezbede da osobe sa invaliditetom u\u017eivaju ista prava i obaveze kao i ostali \u010dlanovi dru\u0161tva, u \u010demu poseban zna\u010daj ima i pristupa\u010dnost fizi\u010dkog okru\u017eenja. Naime, da bi se postigla pristupa\u010dnost, potrebno je da se projektovanje i izgradnja fizi\u010dkog okru\u017eenja planiraju od po\u010detka samog procesa, uz konsultacije organizacija osoba sa invaliditetom u inicijalnoj fazi planiranja, odnosno, u fazi planiranja i izgradnje javnih objekata u lokalnim zajednicama.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije, dok \u010dl. 6. propisuje da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj. Odredbom \u010dl. 17. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi, kao i javnim povr\u0161inama (parkovi, trgovi, ulice, pe\u0161a\u010dki prelazi i druge javne saobra\u0107ajnice i sl), u skladu sa zakonom. Odredbom \u010dl. 26. st. 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota, dok je st. 2. odre\u0111eno da se na\u010din ostvarivanja i za\u0161tita prava osoba sa invaliditetom ure\u0111uje posebnim zakonom.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, pored toga \u0161to ure\u0111uje op\u0161ti re\u017eim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slu\u010daj diskriminacije u vezi sa pru\u017eanjem usluga i kori\u0161\u0107enjem objekata i povr\u0161ina. Naime, odredbom \u010dl. 13. st. 1. izri\u010dito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama. Pored toga, odredbom \u010dl. 16. ovog zakona propisano je da su vlasnik objekta u javnoj upotrebi, kao i javno preduze\u0107e nadle\u017eno za odr\u017eavanje javnih povr\u0161ina, du\u017eni da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno, javnoj povr\u0161ini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Strategijom unapre\u0111enja polo\u017eaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji ustanovljeni su planovi aktivnosti svih dru\u0161tvenih aktera u Republici Srbiji. Ciljevi Strategije ustanovljeni su za period od 2007-2015 godine, te je posebnim ciljem 14. nalo\u017eena, izme\u0111u ostalog, postepena i kontinuirana adaptacija postoje\u0107ih javnih objekata kako bi postali pristupa\u010dni za osobe sa invaliditetom.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Propis koji bli\u017ee ure\u0111uje standarde pristupa\u010dnosti za nesmetano kretanje i pristup osoba sa invaliditetom, deci i starima jeste Pravilnik o tehni\u010dkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Odredbom \u010dl. 5. st. 1. ovog pravilnika, propisano je, izme\u0111u ostalog, da su obavezni elementi pristupa\u010dnosti: elementi pristupa\u010dnosti za savladavanje visinskih razlika, elementi pristupa\u010dnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene zgrade i objekti za javno kori\u0161\u0107enje, kao i elementi pristupa\u010dnosti javnog saobra\u0107aja. Stavom 2. istog \u010dlana propisano da se obavezni elementi pristupa\u010dnosti primenjuju odabirom najpovoljnijeg re\u0161enja u odnosu na namenu.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja i rezultata uvi\u0111aja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/span><\/p>\n 3.10.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je nezavisni dr\u017eavni organ u \u010dijoj je nadle\u017enosti, izme\u0111u ostalog, da sprovodi postupak po pritu\u017ebama koje se odnose na akte diskriminacije. Predmet analize u ovom postupku ograni\u010den je isklju\u010divo na utvr\u0111ivanje \u010dinjenice da li osobe sa invaliditetom mogu nesmetano i bezbedno da koriste usluge autobuske stanice SP L, bez upu\u0161tanja u proveru ispunjenosti tehni\u010dkih standarda pristupa\u010dnosti u ovom objektu, za \u010diju kontrolu su nadle\u017eni drugi dr\u017eavni organi i institucije.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slu\u010daju potrebno utvrditi da li je SP L. L. obezbedila pristup autobuskoj stanici i nesmetano kori\u0161\u0107enje svih usluga koje ovo saobra\u0107ajno preduze\u0107e pru\u017ea podnositeljki pritu\u017ebe, kao i svim osobama sa invaliditetom, posebno onima koje su korisnici kolica.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, mo\u017ee se konstatovati da podnositeljka pritu\u017ebe koristi ulaz na autobusku stanicu \u201ekod rampe”, odakle ima pristup peronima, ali da zbog stepenica izme\u0111u perona i prodajnog mesta za kupovinu karata ne mo\u017ee da do\u0111e do prodajnog mesta i kupi peronsku kartu. Zbog toga je izrazila \u017eelju da peronsku kartu kupuje na ulazu \u201ekod rampe”. S druge strane, direktor SP L. naveo je da je prodajno mesto autobuske stanice pristupa\u010dno osobama sa invaliditetom iz ulice K. P, ali da se od prodajnog mesta do perona mo\u017ee do\u0107i samo stepenicama. Istakao je da osobe sa invaliditetom, nakon kupovine peronske karte, mogu do\u0107i do perona zaobilaznim putem i u\u0107i na perone na ulazu \u201ekod rampe”, koji koristi i podnositeljka pritu\u017ebe. Zbog toga je u ovom slu\u010daju potrebno odgovoriti na dva pitanja: da li osobe sa invaliditetom imaju pristup \u0161alter sali autobuske stanice, odnosno, prodajnom mestu za kupovinu peronskih karata i da li, nakon kupovine peronske karte, mogu do\u0107i do perona.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Poznato je da ve\u0107ina autobuskih stanica u Srbiji, putem prodaje peronskih karata, napla\u0107uje ulaz na perone korisnicima koji imaju mese\u010dne autobuske karte. Stoga, autobuske stanice koje napla\u0107uju ovu uslugu, ne dozvoljavaju ulaz na perone bez pokazivanja peronske karte osobi koja je zaposlena na autobuskoj stanici. Ukoliko putnik\/ca ima mese\u010dnu autobusku kartu, on\/ona mora da kupi i peronsku kartu na prodajnom mestu, da je poka\u017ee licu koje je zadu\u017eeno za proveru karata i tek nakon toga mo\u017ee u\u0107i na peron. Tokom uvi\u0111aja na autobuskoj stanici SP L. utvr\u0111eno je da se do prodajnog mesta za kupovinu peronskih karata mo\u017ee do\u0107i iz ulice K. T, preko pe\u0161a\u010dkog prelaza ili iz ulice K. P. Po izlasku iz \u0161alter sale, putnik se spu\u0161ta stepenicama do kontrole peronskih karata, nakon \u010dega dolazi do stajali\u0161ta za putnike i \u010deka autobus na odre\u0111enom peronu.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Zaposlena u Stru\u010dnoj slu\u017ebi i M. P. zapo\u010deli su uvi\u0111aj u \u0161alter sali autobuske stanice kako bi proverili da li osoba sa invaliditetom mo\u017ee da u\u0111e u ovaj prostor i kupi peronsku kartu. Utvr\u0111eno je da je to mogu\u0107e iz ulice K. T., preko pe\u0161a\u010dkog prelaza, koji je u ravni sa ulazom u \u0161alter salu. Nakon uspe\u0161nog dolaska do prodajnog mesta poku\u0161ali su da u\u0111u na perone. Me\u0111utim, od izlaza iz \u0161alter sale do ulaza na perone nalazi se veliki broj stepenica, koje osoba sa invaliditetom ne mo\u017ee da savlada. Imaju\u0107i u vidu navode iz izja\u0161njenja da osobe sa invaliditetom mogu da u\u0111u na perone na ulazu \u201ekod rampe”, prisutni na uvi\u0111aju iza\u0161li su iz \u0161alter sale istom putanjom kojom su do\u0161li, te su se ulicom K. T. spustili do ovog ulaza. Utvr\u0111eno je da je ulica K. ., od izlaza iz \u0161alter sale do ulaska u prostor autobuske stanice \u201ekod rampe”, veoma strma i osoba sa invaliditetom ne mo\u017ee da se spusti ovom ulicom samostalno, bez rizika od povre\u0111ivanja. Ta\u010dnije, prema izjavi M. P, korisnika kolica koji se kretao ovom ulicom, osobi sa invaliditetom je potrebna izuzetna fizi\u010dka snaga (uz stalnu upotrebu ko\u010dnice) ili podr\u0161ka asistenta kako bi savladala nagib ulice. Dolaskom do ulaza \u201ekod rampe”, utvr\u0111eno je da ovaj prostor koriste autobusi za ulazak i izlazak iz stanice. Naime, ovaj prostor ni u jednom delu nije ogra\u0111en trotoarom koji bi koristili samo putnici – osobe sa invaliditetom, ve\u0107 su prinu\u0111eni da se kre\u0107u istim prostorom kojim prolaze autobusi, \u010dime rizikuju da ih autobus u pokretu povredi. Na kraju uvi\u0111aja, utvr\u0111eno je da osobe sa invaliditetom ne mogu da sa\u010dekaju autobus na stajali\u0161tu za putnike, imaju\u0107i u vidu da se izme\u0111u stajali\u0161ta i perona na koje se postavljaju autobusi, nalazi ivi\u010dnjak, koji osoba sa invaliditetom ne mo\u017ee da savlada. Stoga je osoba sa invaliditetom prinu\u0111ena da sa\u010deka prevoz na peronu za autobuse, \u010dime opet rizikuje povre\u0111ivanje.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je navod SP L. da je ovo preduze\u0107e, imaju\u0107i u vidu konfiguraciju terena na kojem se nalazi autobuska stanica, obezbedilo osobama sa invaliditetom pristupa\u010dan ulaz u \u0161alter salu stanice, kao i mogu\u0107nost da koriste ulaz \u201ekod rampe” da bi do\u0161li do perona. Me\u0111utim, obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti objekata za javno kori\u0161\u0107enje izuzetno je ozbiljan i va\u017ean zadatak, koji nije samo tehni\u010dki problem, ve\u0107 i na\u010din za ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom. Poverenica ukazuje da je nedopustivo da ulaz na perone, na koji se upu\u0107uju osobe sa invaliditetom, ne bude bezbedan, imaju\u0107i u vidu da isti prostor koriste autobusi za ulazak i izlazak iz stanice, \u0161to mo\u017ee dovesti do ozbiljne povrede osobe sa invaliditetom koja je prinu\u0111ena da se kre\u0107e pored autobusa u pokretu. Tako\u0111e, nedopustivo je da osoba koja koristi kolica ili se ote\u017eano kre\u0107e, nakon \u0161to je kupila kartu, za razliku od ostalih putnika koji stepenicama odmah silaze na perone, mora da se vra\u0107a nazad i kre\u0107e izuzetno strmom ulicom, kako bi do\u0161la do uslovno re\u010deno pristupa\u010dnog ulaza na perone. Osim toga, veoma je zabrinjavaju\u0107e da osobe sa invaliditetom, pored svih te\u0161ko\u0107a koje moraju da savladaju kako bi kupile kartu i u\u0161le na peron, ne mogu da \u010dekaju autobus na stajali\u0161tu za putnike, ve\u0107 su prinu\u0111eni da \u010dekaju autobus na peronu za postavljanje autobusa.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu navode iz pritu\u017ebe, M. B. ulazi na autobusku stanicu na ulazu \u201ekod rampe”, verovatno da bi izbegla penjanje ulicom K. T. radi kupovine peronske karte na prodajnom mestu (\u0161to je za osobu koja koristi kolica, prema rezultatima uvi\u0111aja, nemogu\u0107e bez podr\u0161ke asistenta). Nakon ulaska na stanicu na ovaj na\u010din, ona nema mogu\u0107nost da kupi peronsku kartu, jer bi morala da se popne stepenicama do \u0161alter sale. Ukoliko bi postupila kao i ostali putnici, odnosno, najpre kupila peronsku kartu, pa potom krenula ka peronima, opet bi se na\u0161la u situaciji da ne mo\u017ee da se spusti od \u0161alter sale do ulaska na perone na bezbedan na\u010din ili bez asistencije, imaju\u0107i u vidu da se do perona dolazi stepenicama, a da je ulica K. T, kojom zaobilaznim putem mo\u017ee do\u0107i do ulaska na perone izrazito strma. Tako\u0111e, u svakoj navedenoj varijanti, M. B. je prinu\u0111ena da na perone ulazi \u201ekod rampe”, \u0161to mo\u017ee biti veoma rizi\u010dno, jer se kre\u0107e istim prostorom kao i autobusi koji ulaze i izlaze sa stanice. Za razliku od osoba sa invaliditetom, ostali putnici ulaze u prostor autobuske stanice preko \u0161alter sale u kojoj kupuju kartu, zatim se stepenicama spu\u0161taju do perona i na stajali\u0161tu za putnike bezbedno \u010dekaju dolazak autobusa.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je svesna da poseban problem u adaptaciji autobuske stanice SP L. u cilju obezbe\u0111ivanja pristupa\u010dnosti, predstavlja konfiguracija terena na kojem se stanica nalazi, a tako\u0111e je uzela u obzir i navod iz izja\u0161njenja da trenutno ne postoje \u201etehni\u010dki uslovi” za otvaranje jo\u0161 jednog prodajnog mesta za prodaju peronskih karata na drugoj lokaciji koje bi olak\u0161alo kupovinu ove karte osobama sa invaliditetom. Me\u0111utim, bez obzira na navedene te\u0161ko\u0107e, pristupa\u010dnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za jednako u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, te se mora prona\u0107i na\u010din za prevazila\u017eenje ovih te\u0161ko\u0107a. SP L. nije obezbedila osobama sa invaliditetom nesmetan i bezbedan pristup, kretanje, kori\u0161\u0107enje usluga i boravak na svojoj autobuskoj stanici, \u010dime je dovela osobe sa invaliditetom u situaciju nemo\u0107i, bez prava na samostalno i bezbedno kori\u0161\u0107enje usluga autobuske stanice.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da upu\u0107ivanje osoba sa invaliditetom da nakon kupovine peronske karte, koriste strmu ulicu kako bi u\u0161li na ulaz na perone \u201ekod rampe” koji je namenjen kretanju autobusa a ne putnika, te \u010dinjenica da postoje ivi\u010dnjaci izme\u0111u stajali\u0161ta za putnike i autobuskih perona, pored diskriminacije osoba sa invaliditetom, predstavlja i rizik od povre\u0111ivanja ovih lica. Stoga je od velike va\u017enosti da se prilikom radova na obezbe\u0111ivanju pristupa\u010dnosti objekata za javno kori\u0161\u0107enje uvek postupa u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o tehni\u010dkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.<\/p>\n 3.19.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu navedene \u010dinjenice, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da je propu\u0161tanje SP L. da obezbedi pristupa\u010dnost autobuske stanice \u201eL.” u L, dovelo do neposredne diskriminacije M. B., kao i svih osoba sa invaliditetom, posebno onih koje koriste kolica ili se ote\u017eano kre\u0107u. Posledice ovog propu\u0161tanja ogledaju se u ograni\u010davanju mogu\u0107nosti osobama sa invaliditetom da pod jednakim uslovima imaju pristup autobuskoj stanici i koriste njene usluge. Time se osobe sa invaliditetom dovode u u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na sve ostale osobe koje su korisnici usluga autobuske stanice, jer nisu u mogu\u0107nosti da pod istim uslovima koriste sve njene usluge.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba M.B. protiv SP L zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pru\u017eanja usluga<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n