<\/p>\n
Re\u0161enjem o kategorijama invalida koji mogu da koriste javna parkirali\u0161ta (\u201eSl. list grada Beograda”, br. 28\/2003) i Pravilnikom o kategorijama vojnih invalida, civilnih invalida rata i osoba sa invaliditetom koji mogu besplatno da koriste posebno odre\u0111ena parking mesta na javnim parkirali\u0161tima (\u201eSl. list grada Beograda”, br. 27\/2006), povre\u0111eno je na\u010delo jednakosti.<\/p>\n
Ovim dokumentima, kojima su propisane kategorije lica koja mogu da koriste parking mesta za parkiranje vozila osoba sa invaliditetom, izvr\u0161ena je diskriminacija pojedinih kategorija gra\u0111anki i gra\u0111ana Beograda, i to roditelja i staratelja dece sa smetnjama u razvoju koja se nalaze u redovnom obrazovnom sistemu ili nisu uklju\u010dena u obrazovni sistem, u odnosu na roditelje i staratelje dece sa smetnjama u razvoju koja poha\u0111aju specijalne \u0161kole.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dka 1. i \u010dlanu 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje gradu Beogradu,<\/p>\n
<\/p>\n
PREPORUKU<\/strong><\/span><\/h2>\n <\/p>\n
1.<\/strong> Skup\u0161tina grada Beograda i Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu grada Beograda ukloni\u0107e iz Re\u0161enja o kategorijama invalida koji mogu da koriste javna parkirali\u0161ta i Pravilnika o kategorijama vojnih invalida, civilnih invalida rata i osoba sa invaliditetom koji mogu besplatno da koriste posebno odre\u0111ena parking mesta na javnim parkirali\u0161tima uslove kojima je povre\u0111eno na\u010delo jednakosti u odnosu na pojedine kategorije gra\u0111ana i gra\u0111anki Beograda na osnovu njihovih li\u010dnih svojstava.<\/p>\n2.<\/strong> Skup\u0161tina grada Beograda i Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu grada Beograda ispravi\u0107e nekorektnu, zastarelu i diskriminatornu terminologiju u Re\u0161enju o kategorijama invalida koji mogu da koriste javna parkirali\u0161ta i Pravilniku o kategorijama vojnih invalida, civilnih invalida rata i osoba sa invaliditetom koji mogu besplatno da koriste posebno odre\u0111ena parking mesta na javnim parkirali\u0161tima.<\/p>\n3.<\/strong> Skup\u0161tina grada Beograda i Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu grada Beograda \u0107e ubudu\u0107e voditi ra\u010duna da svojim odlukama ne kr\u0161e odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da se suzdr\u017ee od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propu\u0161tanja (isklju\u010divanja, ograni\u010davanja ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom li\u010dnom svojstvu.<\/p>\n4.<\/strong> Skup\u0161tina grada Beograda i Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu grada Beograda \u0107e obavestiti Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja i preporuke, o merama koje \u0107e sprovesti u cilju postupanja po preporuci.<\/p>\nO b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\nPoverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je 4. marta 2011. godine primila pritu\u017ebu I. p. o. s. m. i., u kojoj se navodi da su Re\u0161enjem o kategorijama invalida koji mogu da koriste javna parkirali\u0161ta diskriminisana deca sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom \u2013 deca i odrasli sa intelektualnim invaliditetom, deca koja su uklju\u010dena u redovno obrazovanje, deca i mladi koji nisu korisnici dnevnih boravaka, kao i deca sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom koje su izvan obrazovnog sistema i sistema socijalne za\u0161tite.<\/p>\n
Re\u0161enje o kategorijama invalida koji mogu da koriste javna parkirali\u0161ta (Sl. list grada Beograda br. 28\/2003), propisuje:<\/p>\n
1.<\/strong> Na javnim parkirali\u0161tima na teritoriji gradskih op\u0161tina grada Beograda parking mesta za parkiranje vozila invalida mogu da koriste invalidi slede\u0107ih kategorija:<\/p>\n– invalidi sa 80%, 90% i 100% invalidnosti, odnosno I, II i III stepen telesnog o\u0161te\u0107enja donjih ekstremiteta, karlice i slepa lica sa 90% ili 100% o\u0161te\u0107enja vida;
\n– lica na dijalizi – koja svojim vozilom odlaze na dijalizu;
\n– roditelji, odnosno staraoci invalidne dece sa o\u0161te\u0107enjima donjih ekstremiteta i karlice, kao i slepe dece, pod uslovom da poha\u0111aju specijalnu \u0161kolu, fakultet, ili da su sme\u0161tena u ustanovu za dnevni boravak, ili da idu na rehabilitaciju ili redovan lekarski tretman.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dlanom 35. stav 4. i \u010dlanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
Poverenica je uputila dopis 15. marta 2011. godine, sekretaru Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu grada Beograda, sa zahtevom da se izjasni o slede\u0107im okolnostima: iz kojih razloga je napravljena razlika u re\u017eimu prava na besplatno parkiranje izme\u0111u dece i osoba sa fizi\u010dkim invaliditetom u odnosu na decu i osobe sa intelektualnim invaliditetom; i koji su razlozi za postavljanje uslova da pravo na besplatno parkiranje imaju roditelji i staratelji dece sa invaliditetom koja poha\u0111aju specijalnu \u0161kolu ili dnevni boravak.<\/p>\n
Poverenica je primila tra\u017eeno izja\u0161njenje 14. aprila 2011. godine, u kome su obja\u0161njeni ciljevi i motivi za dono\u0161enje pomenutog Re\u0161enja:<\/p>\n
– da je osnov dono\u0161enja Re\u0161enja o kategorijama invalida koji mogu da koriste javna parkirali\u0161ta, Re\u0161enja o kategorijama vojnih invalida i civilnih invalida rata koji mogu besplatno da koriste posebno odre\u0111ena parking mesta na javnim parkirali\u0161tima i Pravilnika o kategorijama vojnih invalida, civilnih invalida rata i osoba sa invaliditetom koji mogu besplatno da koriste posebno odre\u0111ena parking mesta na javnim parkirali\u0161tima, sadr\u017ean u \u010dl. 10. st. 4. Odluke o javnim parkirali\u0161tima (\u201eSl. list grada Beograda”, br. 18\/2003 i 3\/2006), \u010dl. 39. i \u010dl. 14. u vezi sa \u010dl. 22. st. 2. Odluke o gradskoj upravi (\u201eSl. list grada Beograda”, br. 22\/2001 i 18\/2006);
\n– da je u uslovima ograni\u010denog kapaciteta op\u0161tih parkirali\u0161ta, cilj bio da se dono\u0161enjem Re\u0161enja i Pravilnika odre\u0111enim kategorijama obezbedi besplatno parkiranje vozila na odre\u0111enim javnim parkirali\u0161tima;
\n– da je usled ograni\u010denog kapaciteta javnih parkirali\u0161ta, cilj bio da se ova mogu\u0107nost obezbedi za \u0161to ve\u0107i broj osoba, ali isklju\u010divo sa pojedinim telesnim o\u0161te\u0107enjima i bolestima koje usled visokog zdravstvenog rizika ne mogu koristiti svakodnevno javni gradski prevoz, odnosno kojima je neophodno kori\u0161\u0107enje sopstvenog vozila kao i parkiranje na op\u0161tim parking mestima;
\n– da Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu grada, odre\u0111uje kategorije osoba sa invaliditetom koje mogu besplatno koristiti parking mesta obele\u017eena za vozila osoba sa invaliditetom na op\u0161tim i posebnim parkirali\u0161tima i da su uslovi jednaki za sve utvr\u0111ene kategorije u cilju ravnopravnog polo\u017eaja osoba sa odre\u0111enim pojedinim telesnim o\u0161te\u0107enjima i bolestima;
\n– da je izra\u0111en nacrt novog Pravilnika o kategorijama lica koja mogu besplatno koristiti odre\u0111ena parking mesta na teritoriji grada Beograda i op\u0161tim uslovima za ostvarivanje parking karte;
\n– da nacrt novog Pravilnika ne uslovljava decu poha\u0111anjem specijalne \u0161kole, fakulteta, sme\u0161tajem u dnevni boravak ili odlaskom na rehabilitaciju ili redovnim lekarskim tretmanom, ukoliko imaju trajno o\u0161te\u0107enje donjih ekstremiteta najmanje 75% ili oboljenje bubrega koje zahteva trajnu dijalizu.<\/p>\n
Ustav Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 98\/2006) u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu. Zakon o zabrani diskriminacije u \u010dlanu 4. propisuje op\u0161tu zabranu diskriminacije tako \u0161to propisuje da su svi jednaki i da u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti.<\/p>\n
Me\u0111utim, treba imati u vidu da propisana zabrana diskriminacije ne mo\u017ee sama po sebi da obezbedi ostvarivanje principa jednakih mogu\u0107nosti za sve \u010dlanove dru\u0161tva. Pojedine kategorije gra\u0111ana i gra\u0111anki se nalaze u mnogo nepovoljnijoj poziciji u odnosu na op\u0161tu populaciju, te je nu\u017eno preduzimanje konkretnih mera kako bi se njihov polo\u017eaj izjedna\u010dio. Ustav RS, kao i Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisuju da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje se mogu uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su u su\u0161tinski nejednakom polo\u017eaju u odnosu na ostale gra\u0111ane.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da nije sporno da se u ovom slu\u010daju radi o jednoj posebnoj meri kojom se omogu\u0107ava besplatno kori\u0161\u0107enje odre\u0111enih parking mesta za vozila osoba sa invaliditetom na javnim parkirali\u0161tima i ovakva mera, sama po sebi, ne predstavlja diskriminaciju.<\/p>\n
Odredbom \u010dlana 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da do povrede ovog na\u010dela dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.<\/p>\n
Da bi se ispitalo da li je ovim aktima povre\u0111eno na\u010delo jednakosti, potrebno je razmotriti: 1) da li je cilj koji se posti\u017ee ovom merom dopu\u0161ten i opravdan, 2) da li se cilj mo\u017ee posti\u0107i propisanom merom, odnosno da li postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju, i 3) da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se pojedinim kategorijama gra\u0111ana i gra\u0111anki uskrate prava predvi\u0111ena ovom merom.<\/p>\n
U izja\u0161njenju koje je Poverenici dostavljeno navedeni su razlozi za dono\u0161enje ova dva akta \u2013 cilj njihovog dono\u0161enja je da se odre\u0111enim kategorijama lica obezbedi besplatno parkiranje vozila na javnim parkirali\u0161tima, kao i da se ova mogu\u0107nost obezbedi za \u0161to ve\u0107i broj onih kojima je zaista neophodno da svakodnevno koriste sopstvena vozila, odnosno da se ovo pravo obezbedi \u201eisklju\u010divo licima sa pojedinim telesnim o\u0161te\u0107enjima i bolestima koje usled visokog zdravstvenog rizika ne mogu koristiti svakodnevno javni gradski prevoz, licima kojima je neophodno kori\u0161\u0107enje sopstvenog vozila kao i parkiranje na op\u0161tim parking mestima”.<\/p>\n
Sasvim je izvesno da je u nadle\u017enosti grada Beograda da donosi odluke kojima se reguli\u0161e kori\u0161\u0107enje javnih parkirali\u0161ta, da utvr\u0111uje pravila za raspodelu parking mesta, kao i da odlu\u010duje koja \u0107e lica mo\u0107i da ih besplatno koriste. Ta prava grada Beograda se ni na koji na\u010din ne dovode u pitanje. Grad Beograd, ne samo da ima pravo ve\u0107 ima i obavezu da podsti\u010de po\u0161tovanje prava osoba sa invaliditetom, kao i da pru\u017ea podr\u0161ku osobama sa invaliditetom i organizacijama osoba sa invaliditetom u po\u0161tovanju i ostvarivanju \u0161to vi\u0161eg nivoa prava koja su ovim licima garantovana kako doma\u0107im tako i me\u0111unarodnim propisima. Ovo je posebno va\u017eno ako se ima u vidu da je Beograd glavni grad i da mo\u017ee da podsti\u010de pozitivne politike i prakse, koje manjim lokalnim samoupravama mogu da budu primer. Imaju\u0107i sve ovo u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je cilj koji se ovim merama \u017eeli posti\u0107i, dopu\u0161ten i opravdan.<\/p>\n
Nesporno je da Re\u0161enje i Pravilnik sadr\u017ee posebnu meru namenjenu osobama sa invaliditetom, kao i roditeljima, odnosno, starateljima dece sa smetnjama u razvoju, ali su iz ove mere odre\u0111ene kategorije isklju\u010dene. Poverenica je, imaju\u0107i u vidu navode iz pritu\u017ebe i iz izja\u0161njenja, analizirala da li postoji razumno i objektivno opravdanje za pravljenje razlike u pogledu ostvarivanja prava na besplatno parkiranje.<\/p>\n
Iz analize postoje\u0107ih dokaza se mo\u017ee zaklju\u010diti da je ova posebna mera namenjena isklju\u010divo onim kategorijama dece i osoba sa invaliditetom, koje imaju takvu vrstu invaliditeta koja prouzrokuje nemogu\u0107nost kretanja ili ote\u017eano kretanje. Iako su poslednjih godina na\u010dinjeni izvesni pomaci, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da Beograd jo\u0161 uvek spada u red gradova koji nisu pristupa\u010dni osobama sa invaliditetom, stoga je uvo\u0111enje ovakve mere razumljivo.<\/p>\n
S druge strane, kako je u pritu\u017ebi navedeno da su merom diskriminisana: a) deca koja su uklju\u010dena u redovno obrazovanje, b) deca i mladi koji nisu korisnici dnevnih boravaka, c) deca sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom koje su izvan obrazovnog sistema i sistema socijalne za\u0161tite i d) deca i odrasli sa intelektualnim invaliditetom, detaljna analiza je pokazala da sve navedene grupe dece mo\u017eemo da svrstamo u dve \u2013 deca koja su u redovnom obrazovanju i deca koja uop\u0161te nisu u obrazovanju. Deca koja uop\u0161te nisu uklju\u010dena u obrazovni sistem se nalaze u dnevnim boravcima (sistem socijalne za\u0161tite), a neka nisu uklju\u010dena ni u dnevne boravke.<\/p>\n
Poverenica je imala u vidu da je ova posebna mera uvedena kako bi se olak\u0161alo kretanje deci i osobama sa invaliditetom koji, usled visokog zdravstvenog rizika, ne mogu svakodnevno da koriste javni gradski prevoz. Dakle, da bi uop\u0161te postojala potreba za svakodnevnim kori\u0161\u0107enjem javnog prevoza, potrebno je da je dete sa smetnjama u razvoju uklju\u010deno u obrazovanje ili da koristi dnevni boravak. Za odrasle osobe sa invaliditetom va\u017ei sli\u010dan princip, neophodno je da imaju potrebu za svakodnevnim kori\u0161\u0107enjem javnog prevoza \u2013 odlasci lekarima i sli\u010dno. U odnosu na decu i odrasle sa intelektualnim smetnjama, Poverenica smatra da uvo\u0111enje ove mere ne predstavlja diskriminaciju, jer je mera, kao \u0161to je ve\u0107 obrazlo\u017eeno, namenjena osobama koje se ote\u017eano kre\u0107u. Iako mera nije posebno namenjena osobama sa intelektualnim invaliditetom, nema smetnje da ovo pravo ostvare osobe sa intelektualnim invaliditetom ili roditelji\/staratelji dece sa intelektualnim smetnjama, ukoliko ispunjavaju druge uslove.<\/p>\n
Imaju\u0107i sve ovo u vidu, postavlja se pitanje da li postavljeni uslov \u201eda dete poha\u0111a specijalnu \u0161kolu”, ima razumno i objektivno opravdanje. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (\u201eSl. glasnik RS”, br. 72\/2009 i 52\/2011) tako\u0111e izri\u010dito zabranjuje diskriminaciju i propisuje da lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uva\u017eava njihove obrazovne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja (\u010dl. 3. stav 1. ta\u010dka 1. i 6. stav 3.). Inkluzivno obrazovanje predstavlja obrazovni koncept koji proisti\u010de i koji se razvija iz stava o potrebi uklju\u010divanja sve dece u redovne \u0161kole. Pravo je svakog deteta, da bez obzira na njegovo fizi\u010dko, intelektualno, emocionalno, socijalno, jezi\u010dko ili drugo stanje bude uklju\u010deno u obrazovni sistem, odnosno u redovne \u0161kole i razrede. Usvajanje inkluzivnog pristupa je neophodno i opravdano, te je ovakav pristup obrazovanju potrebno da podr\u017ee svi dr\u017eavni organi, pri \u010demu je lokalna samouprava jedan od klju\u010dnih faktora.<\/p>\n
Iako je Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti imala u vidu navode da su javna parkirali\u0161ta ograni\u010denih kapaciteta, smatra da ne postoji objektivno i razumno opravdanje da se roditelji i staratelji dece sa smetnjama u razvoju (koja ispunjavaju druge uslove propisane ovim aktima) koja su u redovnom obrazovnom sistemu ili uop\u0161te nisu u njemu, tretiraju razli\u010dito u odnosu na roditelje i staratelje dece koja poha\u0111aju specijalne \u0161kole ili \u010dija su deca u dnevnim boravcima. Ova posebna mera nikako ne mo\u017ee da bude uslovljena vrstom \u0161kole koju dete poha\u0111a, odnosno, ne poha\u0111a. Naime, u Republici Srbiji postoje jo\u0161 uvek redovne i tzv. specijalne \u0161kole, koje su deo obrazovnog sistema. Sva deca imaju pravo na obrazovanje, a od odluke roditelja zavisi u koju vrstu \u0161kole \u0107e dete biti upisano. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da ne postoji razumno i objektivno opravdanje da se mera odnosi samo na roditelje i staratelje dece koja poha\u0111aju specijalne \u0161kole, a da istu privilegiju (besplatno parkiranje) ne mogu da ostvare roditelji i staratelji dece koja su uklju\u010dena u redovan obrazovni sistem. Poverenica je imala u vidu da je osnovno obrazovanje obavezno za sve, i da bi sva deca trebalo da budu uklju\u010dena u obrazovno-vaspitni sistem, ali je tako\u0111e svesna i \u010dinjenice da jo\u0161 uvek ima dece koja su potpuno isklju\u010dena iz obrazovanja (posebno deca sa smetnjama u razvoju i romska deca), te je mi\u0161ljenja da nema razumnog i objektivnog opravdanja zbog kojeg se ova posebna mera ne bi odnosila i na grupu dece koja nisu uklju\u010dena u obrazovni sistem, odnosno, na njihove roditelje i staratelje.<\/p>\n
Dakle, analiza Re\u0161enja i Pravilnika je pokazala da su ovim dokumentima, s obzirom na propisane uslove, o\u010digledno u nejednak polo\u017eaj stavljeni roditelji i staratelji dece sa smetnjama u razvoju: koja su u uklju\u010dena u redovan obrazovni sistem, kao i oni \u010dija deca nisu uklju\u010dena u obrazovni sistem, u odnosu na roditelje i staratelje dece sa smetnjama u razvoju koja poha\u0111aju specijalne \u0161kole.<\/p>\n
Na kraju, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je sam tekst Re\u0161enja i Pravilnika diskriminatoran jer su njihove odredbe formulisane uz upotrebu nekorektne, zastarele i diskriminatorne terminologije, koja se ne sme koristiti u aktima organa javne vlasti. Termini kao \u0161to su \u201einvalidi”, \u201einvalidna lica”, i drugi sli\u010dni stigmatiziraju\u0107i izrazi moraju se eliminisati, odnosno zameniti u skladu sa op\u0161teprihva\u0107enim jezi\u010dkim i terminolo\u0161kim standardima. Korektni termini su npr. osobe sa invaliditetom, deca sa smetnjama u razvoju, parking mesto za vozila osoba sa invaliditetom i dr.<\/p>\n
Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dke 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mi\u0161ljenje i preporuku Skup\u0161tini grada Beograda i Sekretarijatu za socijalnu za\u0161titu grada Beograda radi preduzimanja radnji kojima \u0107e se otkloniti povreda na\u010dela jednakosti pojedinih kategorija gra\u0111ana i gra\u0111anki Beograda.<\/p>\n
<\/p>\n
2.<\/strong> Skup\u0161tina grada Beograda i Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu grada Beograda ispravi\u0107e nekorektnu, zastarelu i diskriminatornu terminologiju u Re\u0161enju o kategorijama invalida koji mogu da koriste javna parkirali\u0161ta i Pravilniku o kategorijama vojnih invalida, civilnih invalida rata i osoba sa invaliditetom koji mogu besplatno da koriste posebno odre\u0111ena parking mesta na javnim parkirali\u0161tima.<\/p>\n 3.<\/strong> Skup\u0161tina grada Beograda i Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu grada Beograda \u0107e ubudu\u0107e voditi ra\u010duna da svojim odlukama ne kr\u0161e odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da se suzdr\u017ee od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propu\u0161tanja (isklju\u010divanja, ograni\u010davanja ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom li\u010dnom svojstvu.<\/p>\n 4.<\/strong> Skup\u0161tina grada Beograda i Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu grada Beograda \u0107e obavestiti Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja i preporuke, o merama koje \u0107e sprovesti u cilju postupanja po preporuci.<\/p>\n O b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je 4. marta 2011. godine primila pritu\u017ebu I. p. o. s. m. i., u kojoj se navodi da su Re\u0161enjem o kategorijama invalida koji mogu da koriste javna parkirali\u0161ta diskriminisana deca sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom \u2013 deca i odrasli sa intelektualnim invaliditetom, deca koja su uklju\u010dena u redovno obrazovanje, deca i mladi koji nisu korisnici dnevnih boravaka, kao i deca sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom koje su izvan obrazovnog sistema i sistema socijalne za\u0161tite.<\/p>\n Re\u0161enje o kategorijama invalida koji mogu da koriste javna parkirali\u0161ta (Sl. list grada Beograda br. 28\/2003), propisuje:<\/p>\n 1.<\/strong> Na javnim parkirali\u0161tima na teritoriji gradskih op\u0161tina grada Beograda parking mesta za parkiranje vozila invalida mogu da koriste invalidi slede\u0107ih kategorija:<\/p>\n – invalidi sa 80%, 90% i 100% invalidnosti, odnosno I, II i III stepen telesnog o\u0161te\u0107enja donjih ekstremiteta, karlice i slepa lica sa 90% ili 100% o\u0161te\u0107enja vida; Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dlanom 35. stav 4. i \u010dlanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Poverenica je uputila dopis 15. marta 2011. godine, sekretaru Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu grada Beograda, sa zahtevom da se izjasni o slede\u0107im okolnostima: iz kojih razloga je napravljena razlika u re\u017eimu prava na besplatno parkiranje izme\u0111u dece i osoba sa fizi\u010dkim invaliditetom u odnosu na decu i osobe sa intelektualnim invaliditetom; i koji su razlozi za postavljanje uslova da pravo na besplatno parkiranje imaju roditelji i staratelji dece sa invaliditetom koja poha\u0111aju specijalnu \u0161kolu ili dnevni boravak.<\/p>\n Poverenica je primila tra\u017eeno izja\u0161njenje 14. aprila 2011. godine, u kome su obja\u0161njeni ciljevi i motivi za dono\u0161enje pomenutog Re\u0161enja:<\/p>\n – da je osnov dono\u0161enja Re\u0161enja o kategorijama invalida koji mogu da koriste javna parkirali\u0161ta, Re\u0161enja o kategorijama vojnih invalida i civilnih invalida rata koji mogu besplatno da koriste posebno odre\u0111ena parking mesta na javnim parkirali\u0161tima i Pravilnika o kategorijama vojnih invalida, civilnih invalida rata i osoba sa invaliditetom koji mogu besplatno da koriste posebno odre\u0111ena parking mesta na javnim parkirali\u0161tima, sadr\u017ean u \u010dl. 10. st. 4. Odluke o javnim parkirali\u0161tima (\u201eSl. list grada Beograda”, br. 18\/2003 i 3\/2006), \u010dl. 39. i \u010dl. 14. u vezi sa \u010dl. 22. st. 2. Odluke o gradskoj upravi (\u201eSl. list grada Beograda”, br. 22\/2001 i 18\/2006); Ustav Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 98\/2006) u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu. Zakon o zabrani diskriminacije u \u010dlanu 4. propisuje op\u0161tu zabranu diskriminacije tako \u0161to propisuje da su svi jednaki i da u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti.<\/p>\n Me\u0111utim, treba imati u vidu da propisana zabrana diskriminacije ne mo\u017ee sama po sebi da obezbedi ostvarivanje principa jednakih mogu\u0107nosti za sve \u010dlanove dru\u0161tva. Pojedine kategorije gra\u0111ana i gra\u0111anki se nalaze u mnogo nepovoljnijoj poziciji u odnosu na op\u0161tu populaciju, te je nu\u017eno preduzimanje konkretnih mera kako bi se njihov polo\u017eaj izjedna\u010dio. Ustav RS, kao i Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisuju da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje se mogu uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su u su\u0161tinski nejednakom polo\u017eaju u odnosu na ostale gra\u0111ane.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da nije sporno da se u ovom slu\u010daju radi o jednoj posebnoj meri kojom se omogu\u0107ava besplatno kori\u0161\u0107enje odre\u0111enih parking mesta za vozila osoba sa invaliditetom na javnim parkirali\u0161tima i ovakva mera, sama po sebi, ne predstavlja diskriminaciju.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da do povrede ovog na\u010dela dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.<\/p>\n Da bi se ispitalo da li je ovim aktima povre\u0111eno na\u010delo jednakosti, potrebno je razmotriti: 1) da li je cilj koji se posti\u017ee ovom merom dopu\u0161ten i opravdan, 2) da li se cilj mo\u017ee posti\u0107i propisanom merom, odnosno da li postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju, i 3) da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se pojedinim kategorijama gra\u0111ana i gra\u0111anki uskrate prava predvi\u0111ena ovom merom.<\/p>\n U izja\u0161njenju koje je Poverenici dostavljeno navedeni su razlozi za dono\u0161enje ova dva akta \u2013 cilj njihovog dono\u0161enja je da se odre\u0111enim kategorijama lica obezbedi besplatno parkiranje vozila na javnim parkirali\u0161tima, kao i da se ova mogu\u0107nost obezbedi za \u0161to ve\u0107i broj onih kojima je zaista neophodno da svakodnevno koriste sopstvena vozila, odnosno da se ovo pravo obezbedi \u201eisklju\u010divo licima sa pojedinim telesnim o\u0161te\u0107enjima i bolestima koje usled visokog zdravstvenog rizika ne mogu koristiti svakodnevno javni gradski prevoz, licima kojima je neophodno kori\u0161\u0107enje sopstvenog vozila kao i parkiranje na op\u0161tim parking mestima”.<\/p>\n Sasvim je izvesno da je u nadle\u017enosti grada Beograda da donosi odluke kojima se reguli\u0161e kori\u0161\u0107enje javnih parkirali\u0161ta, da utvr\u0111uje pravila za raspodelu parking mesta, kao i da odlu\u010duje koja \u0107e lica mo\u0107i da ih besplatno koriste. Ta prava grada Beograda se ni na koji na\u010din ne dovode u pitanje. Grad Beograd, ne samo da ima pravo ve\u0107 ima i obavezu da podsti\u010de po\u0161tovanje prava osoba sa invaliditetom, kao i da pru\u017ea podr\u0161ku osobama sa invaliditetom i organizacijama osoba sa invaliditetom u po\u0161tovanju i ostvarivanju \u0161to vi\u0161eg nivoa prava koja su ovim licima garantovana kako doma\u0107im tako i me\u0111unarodnim propisima. Ovo je posebno va\u017eno ako se ima u vidu da je Beograd glavni grad i da mo\u017ee da podsti\u010de pozitivne politike i prakse, koje manjim lokalnim samoupravama mogu da budu primer. Imaju\u0107i sve ovo u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je cilj koji se ovim merama \u017eeli posti\u0107i, dopu\u0161ten i opravdan.<\/p>\n Nesporno je da Re\u0161enje i Pravilnik sadr\u017ee posebnu meru namenjenu osobama sa invaliditetom, kao i roditeljima, odnosno, starateljima dece sa smetnjama u razvoju, ali su iz ove mere odre\u0111ene kategorije isklju\u010dene. Poverenica je, imaju\u0107i u vidu navode iz pritu\u017ebe i iz izja\u0161njenja, analizirala da li postoji razumno i objektivno opravdanje za pravljenje razlike u pogledu ostvarivanja prava na besplatno parkiranje.<\/p>\n Iz analize postoje\u0107ih dokaza se mo\u017ee zaklju\u010diti da je ova posebna mera namenjena isklju\u010divo onim kategorijama dece i osoba sa invaliditetom, koje imaju takvu vrstu invaliditeta koja prouzrokuje nemogu\u0107nost kretanja ili ote\u017eano kretanje. Iako su poslednjih godina na\u010dinjeni izvesni pomaci, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da Beograd jo\u0161 uvek spada u red gradova koji nisu pristupa\u010dni osobama sa invaliditetom, stoga je uvo\u0111enje ovakve mere razumljivo.<\/p>\n S druge strane, kako je u pritu\u017ebi navedeno da su merom diskriminisana: a) deca koja su uklju\u010dena u redovno obrazovanje, b) deca i mladi koji nisu korisnici dnevnih boravaka, c) deca sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom koje su izvan obrazovnog sistema i sistema socijalne za\u0161tite i d) deca i odrasli sa intelektualnim invaliditetom, detaljna analiza je pokazala da sve navedene grupe dece mo\u017eemo da svrstamo u dve \u2013 deca koja su u redovnom obrazovanju i deca koja uop\u0161te nisu u obrazovanju. Deca koja uop\u0161te nisu uklju\u010dena u obrazovni sistem se nalaze u dnevnim boravcima (sistem socijalne za\u0161tite), a neka nisu uklju\u010dena ni u dnevne boravke.<\/p>\n Poverenica je imala u vidu da je ova posebna mera uvedena kako bi se olak\u0161alo kretanje deci i osobama sa invaliditetom koji, usled visokog zdravstvenog rizika, ne mogu svakodnevno da koriste javni gradski prevoz. Dakle, da bi uop\u0161te postojala potreba za svakodnevnim kori\u0161\u0107enjem javnog prevoza, potrebno je da je dete sa smetnjama u razvoju uklju\u010deno u obrazovanje ili da koristi dnevni boravak. Za odrasle osobe sa invaliditetom va\u017ei sli\u010dan princip, neophodno je da imaju potrebu za svakodnevnim kori\u0161\u0107enjem javnog prevoza \u2013 odlasci lekarima i sli\u010dno. U odnosu na decu i odrasle sa intelektualnim smetnjama, Poverenica smatra da uvo\u0111enje ove mere ne predstavlja diskriminaciju, jer je mera, kao \u0161to je ve\u0107 obrazlo\u017eeno, namenjena osobama koje se ote\u017eano kre\u0107u. Iako mera nije posebno namenjena osobama sa intelektualnim invaliditetom, nema smetnje da ovo pravo ostvare osobe sa intelektualnim invaliditetom ili roditelji\/staratelji dece sa intelektualnim smetnjama, ukoliko ispunjavaju druge uslove.<\/p>\n Imaju\u0107i sve ovo u vidu, postavlja se pitanje da li postavljeni uslov \u201eda dete poha\u0111a specijalnu \u0161kolu”, ima razumno i objektivno opravdanje. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (\u201eSl. glasnik RS”, br. 72\/2009 i 52\/2011) tako\u0111e izri\u010dito zabranjuje diskriminaciju i propisuje da lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uva\u017eava njihove obrazovne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja (\u010dl. 3. stav 1. ta\u010dka 1. i 6. stav 3.). Inkluzivno obrazovanje predstavlja obrazovni koncept koji proisti\u010de i koji se razvija iz stava o potrebi uklju\u010divanja sve dece u redovne \u0161kole. Pravo je svakog deteta, da bez obzira na njegovo fizi\u010dko, intelektualno, emocionalno, socijalno, jezi\u010dko ili drugo stanje bude uklju\u010deno u obrazovni sistem, odnosno u redovne \u0161kole i razrede. Usvajanje inkluzivnog pristupa je neophodno i opravdano, te je ovakav pristup obrazovanju potrebno da podr\u017ee svi dr\u017eavni organi, pri \u010demu je lokalna samouprava jedan od klju\u010dnih faktora.<\/p>\n Iako je Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti imala u vidu navode da su javna parkirali\u0161ta ograni\u010denih kapaciteta, smatra da ne postoji objektivno i razumno opravdanje da se roditelji i staratelji dece sa smetnjama u razvoju (koja ispunjavaju druge uslove propisane ovim aktima) koja su u redovnom obrazovnom sistemu ili uop\u0161te nisu u njemu, tretiraju razli\u010dito u odnosu na roditelje i staratelje dece koja poha\u0111aju specijalne \u0161kole ili \u010dija su deca u dnevnim boravcima. Ova posebna mera nikako ne mo\u017ee da bude uslovljena vrstom \u0161kole koju dete poha\u0111a, odnosno, ne poha\u0111a. Naime, u Republici Srbiji postoje jo\u0161 uvek redovne i tzv. specijalne \u0161kole, koje su deo obrazovnog sistema. Sva deca imaju pravo na obrazovanje, a od odluke roditelja zavisi u koju vrstu \u0161kole \u0107e dete biti upisano. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da ne postoji razumno i objektivno opravdanje da se mera odnosi samo na roditelje i staratelje dece koja poha\u0111aju specijalne \u0161kole, a da istu privilegiju (besplatno parkiranje) ne mogu da ostvare roditelji i staratelji dece koja su uklju\u010dena u redovan obrazovni sistem. Poverenica je imala u vidu da je osnovno obrazovanje obavezno za sve, i da bi sva deca trebalo da budu uklju\u010dena u obrazovno-vaspitni sistem, ali je tako\u0111e svesna i \u010dinjenice da jo\u0161 uvek ima dece koja su potpuno isklju\u010dena iz obrazovanja (posebno deca sa smetnjama u razvoju i romska deca), te je mi\u0161ljenja da nema razumnog i objektivnog opravdanja zbog kojeg se ova posebna mera ne bi odnosila i na grupu dece koja nisu uklju\u010dena u obrazovni sistem, odnosno, na njihove roditelje i staratelje.<\/p>\n Dakle, analiza Re\u0161enja i Pravilnika je pokazala da su ovim dokumentima, s obzirom na propisane uslove, o\u010digledno u nejednak polo\u017eaj stavljeni roditelji i staratelji dece sa smetnjama u razvoju: koja su u uklju\u010dena u redovan obrazovni sistem, kao i oni \u010dija deca nisu uklju\u010dena u obrazovni sistem, u odnosu na roditelje i staratelje dece sa smetnjama u razvoju koja poha\u0111aju specijalne \u0161kole.<\/p>\n Na kraju, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je sam tekst Re\u0161enja i Pravilnika diskriminatoran jer su njihove odredbe formulisane uz upotrebu nekorektne, zastarele i diskriminatorne terminologije, koja se ne sme koristiti u aktima organa javne vlasti. Termini kao \u0161to su \u201einvalidi”, \u201einvalidna lica”, i drugi sli\u010dni stigmatiziraju\u0107i izrazi moraju se eliminisati, odnosno zameniti u skladu sa op\u0161teprihva\u0107enim jezi\u010dkim i terminolo\u0161kim standardima. Korektni termini su npr. osobe sa invaliditetom, deca sa smetnjama u razvoju, parking mesto za vozila osoba sa invaliditetom i dr.<\/p>\n Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dke 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mi\u0161ljenje i preporuku Skup\u0161tini grada Beograda i Sekretarijatu za socijalnu za\u0161titu grada Beograda radi preduzimanja radnji kojima \u0107e se otkloniti povreda na\u010dela jednakosti pojedinih kategorija gra\u0111ana i gra\u0111anki Beograda.<\/p>\n <\/p>\n
\n– lica na dijalizi – koja svojim vozilom odlaze na dijalizu;
\n– roditelji, odnosno staraoci invalidne dece sa o\u0161te\u0107enjima donjih ekstremiteta i karlice, kao i slepe dece, pod uslovom da poha\u0111aju specijalnu \u0161kolu, fakultet, ili da su sme\u0161tena u ustanovu za dnevni boravak, ili da idu na rehabilitaciju ili redovan lekarski tretman.<\/p>\n
\n– da je u uslovima ograni\u010denog kapaciteta op\u0161tih parkirali\u0161ta, cilj bio da se dono\u0161enjem Re\u0161enja i Pravilnika odre\u0111enim kategorijama obezbedi besplatno parkiranje vozila na odre\u0111enim javnim parkirali\u0161tima;
\n– da je usled ograni\u010denog kapaciteta javnih parkirali\u0161ta, cilj bio da se ova mogu\u0107nost obezbedi za \u0161to ve\u0107i broj osoba, ali isklju\u010divo sa pojedinim telesnim o\u0161te\u0107enjima i bolestima koje usled visokog zdravstvenog rizika ne mogu koristiti svakodnevno javni gradski prevoz, odnosno kojima je neophodno kori\u0161\u0107enje sopstvenog vozila kao i parkiranje na op\u0161tim parking mestima;
\n– da Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu grada, odre\u0111uje kategorije osoba sa invaliditetom koje mogu besplatno koristiti parking mesta obele\u017eena za vozila osoba sa invaliditetom na op\u0161tim i posebnim parkirali\u0161tima i da su uslovi jednaki za sve utvr\u0111ene kategorije u cilju ravnopravnog polo\u017eaja osoba sa odre\u0111enim pojedinim telesnim o\u0161te\u0107enjima i bolestima;
\n– da je izra\u0111en nacrt novog Pravilnika o kategorijama lica koja mogu besplatno koristiti odre\u0111ena parking mesta na teritoriji grada Beograda i op\u0161tim uslovima za ostvarivanje parking karte;
\n– da nacrt novog Pravilnika ne uslovljava decu poha\u0111anjem specijalne \u0161kole, fakulteta, sme\u0161tajem u dnevni boravak ili odlaskom na rehabilitaciju ili redovnim lekarskim tretmanom, ukoliko imaju trajno o\u0161te\u0107enje donjih ekstremiteta najmanje 75% ili oboljenje bubrega koje zahteva trajnu dijalizu.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
\u041f\u0440\u0435\u043f\u043e\u0440\u0443\u043a\u0430 \u0421\u043a\u0443\u043f\u0448\u0442\u0438\u043d\u0438 \u0433\u0440\u0430\u0434\u0430 \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434\u0430 \u0438 \u0421\u0435\u043a\u0440\u0435\u0442\u0430\u0440\u0438\u0458\u0430\u0442\u0443 \u0437\u0430 \u0441\u043e\u0446\u0438\u0458\u0430\u043b\u043d\u0443 \u0437\u0430\u0448\u0442\u0438\u0442\u0443 \u0433\u0440\u0430\u0434\u0430 \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434\u0430 \u0437\u0430 \u0443\u043a\u043b\u0430\u045a\u0430\u045a\u0435 \u0434\u0438\u0441\u043a\u0440\u0438\u043c\u0438\u043d\u0430\u0442\u043e\u0440\u043d\u0438\u0445 \u043e\u0434\u0440\u0435\u0434\u0431\u0438 \u0438\u0437 \u0420\u0435\u0448\u0435\u045a\u0430 \u043e \u043a\u0430\u0442\u0435\u0433\u043e\u0440\u0438\u0458\u0430\u043c\u0430 \u0438\u043d\u0432\u0430\u043b\u0438\u0434\u0430 \u043a\u043e\u0458\u0438 \u043c\u043e\u0433\u0443 \u0434\u0430 \u043a\u043e\u0440\u0438\u0441\u0442\u0435 \u0458\u0430\u0432\u043d\u0430 \u043f\u0430\u0440\u043a\u0438\u0440\u0430\u043b\u0438\u0448\u0442\u0430 \u0438 \u041f\u0440\u0430\u0432\u0438\u043b\u043d\u0438\u043a\u0430 \u043e \u043a\u0430\u0442\u0435\u0433\u043e\u0440\u0438\u0458\u0430\u043c\u0430 \u0432\u043e\u0458\u043d\u0438\u0445 \u0438\u043d\u0432\u0430\u043b\u0438\u0434\u0430, \u0446\u0438\u0432\u0438\u043b\u043d\u0438\u0445 \u0438\u043d\u0432<\/strong> ![\"\u041f\u0440\u0435\u0443\u0437\u043c\u0438\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"\u041f\u0440\u0435\u0443\u0437\u043c\u0438\u0442\u0435"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n