<\/p>\n
Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije, zajedno sa Nacionalnim prosvetnim savetom i Zavodom za unapre\u0111enje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja, u skladu sa zakonskim ovla\u0161\u0107enjima, preduze\u0107e sve neophodne mere iz svoje nadle\u017enosti kako bi se obezbedilo:<\/p>\n
1.<\/strong> da nastavni materijali svojim sadr\u017eajem, a nastavnici\/ce svojom nastavnom praksom i na\u010dinom rada sa u\u010denicima\/cama neguju svest o razli\u010ditostima, promovi\u0161u nenasilnu kulturu, ravnopravnost i nediskriminatornu praksu, kao postulate demokratskog dru\u0161tva zasnovanog na po\u0161tovanju ljudskih prava,<\/p>\n 2.<\/strong> razvijanje svesti o razli\u010ditosti, interkulturalnosti i zajedni\u010dkim vrednostima kroz predstavljanje znamenitih li\u010dnosti razli\u010ditih etni\u010dkih, verskih grupa i kultura i sl.,<\/p>\n 3.<\/strong> da nastavni sadr\u017eaji i nastavni materijali predstave mladima razli\u010dite modele porodice u savremenom dru\u0161tvu (samohrani roditelji, starateljske porodice, porodice bez dece, pravo istopolnih partnera na porodicu i sl),<\/p>\n 4.<\/strong> uklanjanje stereotipnih prikaza rodnih uloga\/profesija i podsticanje varijeteta; insistirati na mnogostrukosti i vi\u0161eslojnosti ljudskih identiteta, vrednovati individualnost, solidarnost i kreativnost bez obzira na pol,<\/p>\n 5.<\/strong> unapre\u0111enje plana i programa Gra\u0111anskog vaspitanja tako da uklju\u010duje konkretne radionice o spre\u010davanju diskriminacije i ubla\u017eavanju predrasuda prema deci iz osetljivih i marginalizovanih grupa (deca sa smetnjama u razvoju, te\u0161ko\u0107ama u u\u010denju, deca koja su socijalno uskra\u0107ena) u svim razredima, ali u skladu sa principima inkluzivnog obrazovanja uz kori\u0161\u0107enje savremene i adekvatne terminologije,<\/p>\n 6.<\/strong> uklju\u010divanje sadr\u017eaja i programa iz Gra\u0111anskog vaspitanja i u druge predmete,<\/p>\n 7.<\/strong> ve\u0107a vidljivost dece iz marginalizovanih grupa u ud\u017ebenicima, planovima i programima (tekstovi, radionice, fotografije), u skladu sa principima inkluzivnog obrazovanja,<\/p>\n 8.<\/strong> uvo\u0111enje afirmativnih i ta\u010dnih prikaza istopolne seksualno-emotivne orijentacije, transrodnosti, transpolnosti i interseksualnosti u sve ud\u017ebenike (kako prirodnih, tako i dru\u0161tvenih nauka), uklju\u010duju\u0107i i primere LGBTTIAQ pojedinaca\/pojedinki kao deo istorijskih, ali i savremenih demokratskih dru\u0161tava,<\/p>\n 9.<\/strong> izbacivanje iz ud\u017ebenika, planova i programa terminologije koja je zastarela, prevazi\u0111ena i uvredljiva, a posebno izbacivanje sadr\u017eaja koji obiluju medicinskim pristupom, navo\u0111enjem dijagnoza i predrasudama u odnosu na kapacitete dece, posebno dece sa smetnjama u razvoju,<\/p>\n 10.<\/strong> upotrebljavanje i insistiranje na standardizovanju i zakonskom regulisanju rodno osetljivog jezika i jezika nediskriminacije (deca i mladi sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, a ne sa posebnim potrebama; osoba koja trpi\/vr\u0161i nasilje, a ne \u017ertva\/nasilnik, osoba koja koristi psihoaktivne supstance, a ne narkoman\/ka i dr.),<\/p>\n 11.<\/strong> da kroz odgovaraju\u0107e programe profesionalnog usavr\u0161avanja nastavnici\/ce unaprede znanja i sposobnosti u oblasti de\u010dijih i ljudskih prava, ravnopravnosti i nediskriminacije, rodne ravnopravnosti, nenasilja, prevazi\u0111u sopstvene predrasude i stereotipe i pove\u0107aju osetljivost za rodni sadr\u017eaj nastavnog materijala i nastavne prakse.<\/p>\n O b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\n Povodom inicijative za usagla\u0161avanje nastavnih materijala i nastavne prakse sa principima obrazovanja za ljudska prava i inkluzivno dru\u0161tvo, odr\u017ean je 21. decembra 2010. godine sastanak kome su prisustvovali ministar prosvete sa saradnicima i Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sa predstavnicima nevladinih organizacija. Tom prilikom razgovarano je o operacionalizaciji rada na integrisanju relevantnih tema u obrazovne programe, kao i o na\u010dinu eliminisanja diskriminatornih praksi.<\/p>\n Nakon ovog sastanka, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti formirala je u decembru 2010. godine radnu grupu za analizu nastavnih planova i programa i nastavnih materijala s aspekta njihove usagla\u0161enosti sa principima obrazovanja za ljudska prava i inkluzivno dru\u0161tvo. Radna grupa imala je zadatak da prikupi, analizira i sumira rezultate istra\u017eivanja nastavnih planova i programa, ud\u017ebenika i drugog nastavnog materijala za osnovnu i srednju \u0161kolu i na osnovu toga izradi predlog preporuka o na\u010dinu na koji se relevantne teme vezane za ljudska prava, nediskriminaciju, toleranciju, nenasilje, ravnopravnost, prihvatanje razli\u010ditosti i sl. mogu integrisati u nastavne planove i programe i obraditi u ud\u017ebenicima, u skladu sa principima obrazovanja za ljudska prava i inkluzivno dru\u0161tvo. Radna grupa je sastavljena od \u010dlanova i \u010dlanica relevantnih organizacija civilnog dru\u0161tva koje se bave promocijom i za\u0161titom prava dece i odraslih iz osetljivih dru\u0161tvenih grupa i razvojem obrazovanja u Srbiji. \u010clanovi\/ce radne grupe su Kosana Beker, pomo\u0107nica Poverenice za za\u0161titu ravnopravnosti i koordinatorka Radne grupe, Adriana Zaharijevi\u0107, Biljana Janji\u0107, Ivana Pra\u017ei\u0107, Zoran Zlatkovi\u0107 i \u0110ur\u0111ica Ergi\u0107.<\/p>\n U periodu od januara do marta 2011. godine, radna grupa je radila na pripremi dokumenta i preporuka za Ministarstvo prosvete i nauke i drugih relevantnih obrazovnih institucija, a metodologija je podrazumevala sumiranje podataka iz postoje\u0107ih nacionalnih istra\u017eivanja o polo\u017eaju marginalizovanih grupa gra\u0111ana\/ki; pregled studija, analiza i stru\u010dnih tekstova o prepoznavanju diskriminacije i reagovanju na nju, de\u010dijim pravima, nasilju i u\u010denju o ljudskim pravima u okviru redovnog obrazovno-vaspitnog sistema; analizu pojedinih ud\u017ebenika za osnovnu i srednju \u0161kolu i pregled kataloga stru\u010dnog usavr\u0161avanja nastavnika i standarde obaveznog osnovnog obrazovanja.<\/p>\n Radna grupa je dala pregled polo\u017eaja i vidljivosti pojedinih najugro\u017eenijih dru\u0161tvenih grupa, ali se dati primeri i preporuke mogu povezati i sa drugim grupama koje ovim istra\u017eivanjem nisu obuhva\u0107ene, s obzirom da je ovde predstavljena op\u0161ta slika o potrebama daljeg razvoja u\u010denja o ljudskim pravima i za\u0161titi od diskriminacije kako bi obrazovanje zaista i predstavljalo izvor i osnovu razvoja i u\u010denja o toleranciji i demokratskom dru\u0161tvu. Analiza obuhvata i predstavlja polo\u017eaj i vidljivost nekoliko osetljivih grupa u na\u0161em dru\u0161tvu: deca\/odrasli sa invaliditetom, \u017eene i pripadnici\/ce seksualnih manjina, a obra\u0111ene su teme nasilja, vidljivosti u obrazovno-vaspitnom sistemu, upotreba terminologije, pristupa u cilju isticanja va\u017enosti principa i vrednosti obrazovno-vaspitnog sistema u promociji i razvijanju sistema za\u0161tite ljudskih prava, tolerancije, nediskriminacije i solidarnosti.<\/p>\n Kvalitetno obrazovanje za svako dete podrazumeva razvoj i primenu inkluzivnog obrazovanja \u010diji je jedan od principa i u\u010denje o ljudskim pravima i u\u010denje za ljudska prava, odnosno ono ne podrazumeva samo uklju\u010divanje sve dece u obrazovno-vaspitni sistem, ve\u0107 i stvaranje takvog obrazovnog sistema koji \u0107e razvijati principe demokratskog dru\u0161tva, podu\u010davati o nediskriminaciji i jednakosti i stvarati tolerantne, nenasilne i demokratski osve\u0161\u0107ene generacije gra\u0111ana i gra\u0111anki. Cilj preporuka nadle\u017enim organima je unapre\u0111enje obrazovnih sadr\u017eaja, programa i materijala kako bi kod u\u010denika\/ca razvijali uva\u017eavanje razli\u010ditosti i po\u0161tovanje ljudskih prava i osposobljavali ih da u svom svakodnevnom \u017eivotu doprinose razvoju inkluzivnog dru\u0161tva.<\/p>\n Ciljevi obrazovanja \u2013 Re\u010d inkluzija zna\u010di \u201euklju\u010divanje” i koristi se, u \u0161irem smislu, da ozna\u010di procese demokratizacije dru\u0161tva i prepoznavanje i podr\u0161ku grupama koje su marginalizovane i osetljive. Ovim grupama je potrebna dru\u0161tvena podr\u0161ka da bi se \u201euklju\u010dile” u \u017eivot zajednice. Cilj obrazovnih politika i inkluzivne prakse je stvaranje uslova u kojima je \u0161kola mesto gde sva deca u\u010destvuju i tretirana su ravnopravno. Nije dovoljno samo obezbediti uklju\u010divanje dece iz dru\u0161tveno osetljivih grupa u redovan obrazovni sistem, ve\u0107 je potrebno razvijati i unapre\u0111ivati metodologiju, obezbediti fleksibilnost i prohodnost u okviru obrazovnog sistema, stvoriti resurse i dr. Jedan od osnova je i u\u010denje o ljudskim pravima i u\u010denje za ljudska prava kako bi se u\u010denici\/ce osvestili i osposobili za prepoznavanje i spre\u010davanje diskriminacije, nasilja, usvojili stavove i pona\u0161anja koja su bazirana na po\u0161tovanju ljudskih prava, uva\u017eavanju razli\u010ditosti i toleranciji i na taj na\u010din doprinosili stvaranju otvorenog, demokratskog i inkluzivnog dru\u0161tva. Vrlo je va\u017eno da deca iz osetljivih grupa koja su uklju\u010dena u obrazovanje kroz ud\u017ebenike i nastavne programe tako\u0111e vide da tu pripadaju, da se obra\u0111uju teme koje su njima bitne, da u ud\u017ebenicima ima slika dece koja su njima sli\u010dna, da postoje deca koja koriste kolica, deca \u010dija je boja ko\u017ee tamnija, porodice koje se razlikuju od tipi\u010dnih i sli\u010dno.<\/p>\n Najve\u0107i broj dece iz dru\u0161tveno osetljivih grupa u Srbiji je ili isklju\u010den iz obrazovnog sistema ili im je pristup obrazovanju ote\u017ean, a neretko trpe izolaciju, isklju\u010divanje, diskriminaciju i nasilje . Istra\u017eivanja i analize razli\u010ditih obrazovnih aktera pokazuju sveprisutnost nasilja u \u0161kolama u Srbiji, koje dodatno u\u010dvr\u0161\u0107uje i odr\u017eava diskriminatorno pona\u0161anje i postupanje .<\/p>\n Kriza dru\u0161tva u periodu tranzicije uti\u010de na krizu \u0161kole, \u010diji su simptomi ne samo pad kvaliteta nastave nego sve ve\u0107a u\u010destalost razli\u010ditih oblika \u0161kolskog nasilja. U navedenom dru\u0161tvenom kontekstu, sama \u0161kola sa autoritarnim oblicima nastave, zastarelim ud\u017ebenicima i na\u010dinom organizacije i rukovo\u0111enja, predstavlja izvor nasilja nad u\u010denicima. Problem nasilja se ne javlja samo me\u0111u u\u010denicima\/cama, nego tako\u0111e trpe nasilje od nastavnika\/ca i ostalog zaposlenog osoblja . Usled nedostatka interakcije sa vr\u0161njacima\/kinjama koji\/e su na bilo koji na\u010din \u201edruga\u010diji”, ali i usled sveop\u0161teg dru\u0161tvenog nerazumevanja razli\u010ditosti a samim tim i odbacivanja, produbljuje se diskriminatorno pona\u0161anje, nasilje i isklju\u010divanje .<\/p>\n Razvoj i primena inkluzivnog obrazovanja smanjuje diskriminaciju i doprinosi uklanjanju barijera, od \u010dega \u0107e svaka zajednica imati vi\u0161estruku dobrobit i \u010dime \u0107e se omogu\u0107iti prisustvo, u\u010de\u0161\u0107e i postignu\u0107a svakog \u010dlana i \u010dlanice zajednice.<\/p>\n Me\u0111u osnovnim principima obrazovanja su i jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etni\u010dke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivali\u0161ta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, te\u0161ko\u0107a i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovima, kao i obrazovanje i vaspitanje u demokratski ure\u0111enoj i socijalno odgovornoj ustanovi u kojoj se neguje otvorenost, saradnja, tolerancija, svest o kulturnoj i civilizacijskoj povezanosti u svetu, posve\u0107enost osnovnim moralnim vrednostima, vrednostima pravde, istine, solidarnosti, slobode, po\u0161tenja i odgovornosti i u kojoj je osigurano puno po\u0161tovanje prava deteta, u\u010denika i odraslog ;<\/p>\n Zakonom o osnovama sistema obrazovanja su utvr\u0111eni i slede\u0107i ciljevi: pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizi\u010dki razvoj svakog deteta i u\u010denika, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima;razvoj sposobnosti komuniciranja, dijaloga, ose\u0107anja solidarnosti, kvalitetne i efikasne saradnje sa drugima i sposobnosti za timski rad i negovanje drugarstva i prijateljstva; razvijanje sposobnosti za ulogu odgovornog gra\u0111anina, za \u017eivot u demokratski ure\u0111enom i humanom dru\u0161tvu zasnovanom na po\u0161tovanju ljudskih i gra\u0111anskih prava, prava na razli\u010ditost i brizi za druge, kao i osnovnih vrednosti pravde, istine, slobode, po\u0161tenja i li\u010dne odgovornosti;razvoj i po\u0161tovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezi\u010dke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uva\u017eavanje razli\u010ditosti.<\/p>\n Iako je zapo\u010deta reforma obrazovnog sistema u Srbiji veoma va\u017ena i ve\u0107 pokazuje prve rezultate u pogledu obezbe\u0111ivanja pristupa obrazovanju deci iz osetljivih i marginalizovanih dru\u0161tvenih grupa, veliki izazovi stoje pred akterima obrazovnog sistema, i to ne samo da obezbede ravnopravnost i pristup obrazovanju svoj deci, ve\u0107 i da stvore sistem koji \u0107e u\u010diti o ljudskim pravima i nediskriminaciji u demokratskom dru\u0161tvu i razvijati atmosferu prihva\u0107enosti i uva\u017eavanja svakog gra\u0111ana\/gra\u0111anke.<\/p>\n Da bi ovo bilo ostvareno, neophodno je da nadle\u017eni akteri u obrazovnom sistemu:<\/p>\n a)<\/strong> razvijaju i unapre\u0111uju nastavne sadr\u017eaje kako bi teme koje kod u\u010denika\/ca razvijaju toleranciju, uva\u017eavanje razli\u010ditosti i po\u0161tovanja ljudskih prava bile adekvatno zastupljene i kvalitetno prezentovane u\u010denicima\/cama,<\/p>\n b)<\/strong> razvijaju i unapre\u0111uju nastavne materijale kako bi teme tolerancije, uva\u017eavanja razli\u010ditosti i po\u0161tovanja ljudskih prava bile zastupljene i doprinosile smanjenju predrasuda i eliminaciji stereotipa o razli\u010ditim dru\u0161tvenim pojavama,<\/p>\n v)<\/strong> razvijaju adekvatne programe profesionalnog usavr\u0161avanja za nastavnike\/ce koji \u0107e im omogu\u0107iti da unaprede znanja i sposobnosti u oblasti de\u010dijih i ljudskih prava, nediskriminacije, rodne ravnopravnosti, nenasilja.<\/p>\n Analizom nastavnih sadr\u017eaja i ud\u017ebenika i pregledom rezultata postoje\u0107ih istra\u017eivanja u oblasti antidiskriminacije i po\u0161tovanja ljudskih prava, dolazi se do slede\u0107ih zaklju\u010daka:<\/p>\n Mnogi nastavni sadr\u017eaji i ud\u017ebenici za osnovnu i srednju \u0161kolu u Srbiji obiluju upotrebom nekorektnog jezika i terminologije kada se govori o pojedinim dru\u0161tveno osetljivim grupama (npr. invalidi, deca sa posebnim potrebama, idioti kada govorimo o deci\/osobama sa invaliditetom) i kori\u0161\u0107enjem rodno neosetljivog jezika; a tako\u0111e i generalizacijama ili interpretacijama pojedinih dru\u0161tvenih pojava (rodna ravnopravnost, seksualna orijentacija, uklju\u010divanje i ravnopravan polo\u017eaj dece\/odraslih sa invaliditetom, nacionalna ravnopravnost) koji dodatno produbljuju postoje\u0107e predrasude i stereotipe;<\/p>\n Pripadnici\/ce pojedinih dru\u0161tveno osetljivih grupa su potpuno \u201enevidljivi” (npr. osobe sa invaliditetom, Romi, osobe druga\u010dije seksualne orijentacije od heteroseksualne), uop\u0161te se ne pominju, nema tekstova\/sadr\u017eaja o njihovom polo\u017eaju, nema fotografija, a i kada se pominju – to su uglavnom negativne konotacije, uop\u0161teni ili diskriminatorni zaklju\u010dci i interpretacije koji dodatno u\u010dvr\u0161\u0107uju postoje\u0107e stereotipe i predrasude.<\/p>\n Nedovoljno je sadr\u017eaja i tema o ljudskim pravima, de\u010dijim pravima, nediskriminaciji, po\u0161tovanju i uva\u017eavanju razli\u010ditosti (osim u predmetu Gra\u0111ansko vaspitanje).<\/p>\n Primeri:<\/strong><\/p>\n Gra\u0111ansko vaspitanje \u2013 predmet Gra\u0111ansko vaspitanje je jedan od osnovnih na\u010dina sticanja znanja i ve\u0161tina o nenasilnoj komunikaciji, re\u0161avanju konflikata, toleranciji, solidarnosti, de\u010dijim i ljudskim pravima i demokratiji u okviru obrazovno-vaspitne ustanove. Iako je Gra\u0111ansko vaspitanje jedan od dva obavezna izborna predmeta u osnovnoj i srednjoj \u0161koli, katalog ud\u017ebenika odobrenih za upotrebu u osnovnoj \u0161koli pokazuje zabrinjavaju\u0107e odsustvo ud\u017ebenika iz gra\u0111anskog vaspitanja – postoje samo priru\u010dnici za Gra\u0111ansko vaspitanje za nastavnike\/ce. Pregledom priru\u010dnika za nastavnike\/ce, pronalazimo da ovaj predmet obuhvata sve va\u017ene teme – de\u010dija prava i upoznavanje sa Konvencijom o pravima deteta, nenasilnu komunikaciju, solidarnost i saradnju, u\u010denje o ljudskim pravima, demokratiju i demokratsko gra\u0111ansko dru\u0161tvo, participaciju i aktivizam.<\/p>\n Priru\u010dnici daju jasan i detaljan pregled metoda, pristupa u radu, prilago\u0111avanja, komunikacije na relaciji nastavni\/ca-u\u010denici\/ce, u\u010denici\/ce-u\u010denici\/ce, ciljeva u\u010denje i podu\u010davanja, procenu i samoprocenu, kao i radionice za svaku temu u okviru plana i programa za odre\u0111eni razred. Me\u0111utim, primetno je da se svi ovi koncepti podu\u010davaju i obra\u0111uju u odnosu na op\u0161tu populaciju sa veoma malim osvrtom na osetljive i marginalizovane grupe dece. Ne postoje konkretni primeri i radionice o u\u010denju o i razumevanju razli\u010ditosti u odnosu na konkretno dete i\/ili grupu dece koja su marginalizovana (na primer, dete sa invaliditetom ili dete romske nacionalnosti). Naime, na koji na\u010din nastavnici\/ce obja\u0161njavaju pojedina\u010dne karakteristike dece iz osetljivih grupa, koju terminologiju i pristup koriste ostaje nejasno, odnosno ostaje na slobodnom izboru i izvo\u0111enju nastavnika\/ce. Ne postoje radionice o razumevanju inkluzivnog obrazovanja i inkluzivnog dru\u0161tva, polo\u017eaja dece i osoba iz osetljivih grupa, karakteristi\u010dnih te\u0161ko\u0107a ili izazova sa kojima se suo\u010davaju odre\u0111ene dru\u0161tvene grupe. Ako uzmemo u obzir da nastavnici\/ce isti\u010du potrebu za vi\u0161e obuka u ovoj oblasti, da katalog stru\u010dnog usavr\u0161avanja ne daje programe sa ovim temama, kao i op\u0161te nepoznavanje koncepta ljudskih prava i nediskriminacije u Srbiji dolazimo do zaklju\u010dka da su odre\u0111ene dru\u0161tvene grupe ili potpuno nevidljive u obrazovnom procesu ili je predstavljanje ovih tema prepu\u0161teno li\u010dnoj interpretaciji nastavnika\/ca \u0161to predstavlja realan rizik. Na primer, osim veoma retkih primera pominjanja dece sa smetnjama u razvoju (uz kori\u0161\u0107enje neadekvatne terminologije \u2013 fizi\u010dki i\/ili mentalno ometen\/a, posebne potrebe; pominjanje samo u kontekstu volonterskog anga\u017eovanja u organizacijama koje rade sa ovom dru\u0161tvenom grupom), ono \u0161to najvi\u0161e zabrinjava je odsustvo i nevidljivost dece sa smetnjama u razvoju u ud\u017ebenicima, planovima i programima Gra\u0111anskog vaspitanja. Ovaj zaklju\u010dak se jednako odnosi i na decu\/osobe iz drugih osetljivih grupa.<\/p>\n Tako\u0111e je va\u017eno imati u vidu da predmet Gra\u0111ansko vaspitanje ne poha\u0111aju svi\/e u\u010denici\/ce. \u010cak 70,72% ispitanih nastavnika\/ca smatra da bi status predmeta Gra\u0111ansko vaspitanje mogao biti unapre\u0111en organizovanjem obuka za izvo\u0111enje nastave i navode da im je potrebno dodatno profesionalno usavr\u0161avanje za odre\u0111ene oblasti, dostupna literatura, priru\u010dnici. Zabrinjavaju\u0107i podatak je da nastavnici\/ce smatraju da bi predmet mogao biti unapre\u0111en i izbacivanjem nekih tema iz plana i programa, a teme koje navode se odnose na organizaciju i strukturu vlasti, de\u010dija prava, participaciju . Potrebno je u sadr\u017eaj Gra\u0111anskog vaspitanja uklju\u010diti radionice koje se direktno bave oblicima diskriminacije, nasilju kao ekstremnom vidu diskriminacije i posledicama nasilja.<\/p>\n Tako\u0111e, neophodno je uvrstiti radionice o seksualnim, verskim i nacionalnim manjinama, deci sa smetnjama u razvoju, deci iz socijalno nestimulativnih sredina, ali i predstaviti u\u010denicima\/cama antidiskriminacione zakone i druga zakonska akta koja \u0161tite manjine.<\/p>\n Neadekvatna i diskriminatorna terminologija i pristup deci i odraslima sa invaliditetom \u2013 Izvodi iz ud\u017ebenika Psihologija za drugi razred Gimnazije, Nikola Rot, Slavoljub Radonji\u0107, Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva, 1992:<\/p>\n \u201eOd osobe koja je du\u0161evno zaostala, od idiota, nije mogu\u0107e ni u najboljim uslovima stvoriti inteligentnu osobu” \u201eKada se neko suvi\u0161e povu\u010de u \u201esvet ma\u0161te” za njega se ka\u017ee da je postao autisti\u010dan, okrenut sebi i bez kontakta sa realno\u0161\u0107u” – Neretko se \u010duju sli\u010dne izjave od strane donosilaca odluka, politi\u010dara\/ politi\u010darki, stru\u010dne javnosti koji uvode novu terminologiju povezuju\u0107i stanja i\/ili invaliditet (naj\u010de\u0161\u0107e autizam) sa op\u0161tim dru\u0161tvenim pojavama, \u017eele\u0107i da ih predstave kao ne\u0161to \u0161to je hermeti\u010dki zatvoreno, bez emocija, socijalnog kontakta, razumevanja. Na taj na\u010din se deca i odrasli sa autizmom negativno predstavljaju u javnosti, a predrasude postaju jo\u0161 izra\u017eenije.<\/p>\n \u201eOsobe sa umnim koli\u010dnikom ispod 70 smatraju se umno zaostalim”; \u201eDakle, 5% ljudi je ili umno zaostalo ili umno nadareno”, Podnaslov lekcije Umna zaostalost: \u201ePo ustaljenim normama ra\u010duna se da su umno zaostala deca ona \u010diji je umni koli\u010dnik ispod 70. Umna zaostalost mo\u017ee biti razli\u010ditog stepena. Obi\u010dno se razlikuju tri grupe umno zaostalih osoba: debili ili moroni, imbecili i idioti. Umni koli\u010dnik debila kre\u0107e se izme\u0111u 50 i 70. Odrasli debili imaju umni uzrast od 8 do 12 godina. Ovaj vid umne zaostalosti je naj\u010de\u0161\u0107i. Iako imaju inteligenciju ispod proseka, debili se, uz poseban napor i posebnom obukom, mogu nau\u010diti da pi\u0161u, pa i da zavr\u0161e osnovnu \u0161kolu. Oni se mogu osposobiti i za jednostavnija zanimanja, koja veoma \u010desto uspe\u0161no obavljaju. Umni koli\u010dnik imbecila je izme\u0111u 20 i 50. Odrasli imbecili imaju umni uzrast izme\u0111u 3 i 7 godina. Mogu da nau\u010de da govore, ali ne i da pi\u0161u i \u010ditaju. Idioti su najte\u017ee umno zaostale osobe. Njihov umni koli\u010dnik je ispod 20, a umni uzrast odraslih idiota je ispod 3 godine. Oni ne uspevaju da dobro nau\u010de da govore, ne mogu se osposobiti da samostalno obavljaju neke poslove, a \u010desto nisu ni u stanju da odr\u017eavaju li\u010dnu higijenu ili da se sami hrane. “.<\/p>\n Ova terminologija, kao i \u201ekategorizacija” dece i odraslih sa intelektualnim te\u0161ko\u0107ama je davno prevazi\u0111ena i zastarela i u stru\u010dnoj javnosti, obiluje predrasudama i unapred postavljenim (i pretpostavljenim) kapacitetima i mogu\u0107nostima ovih osoba. Osim \u0161to je terminologija potpuno nekorektna (vremenom su izrazi \u201edebil”, \u201eimbecil”, \u201eidiot” postali deo slenga, odnosno terminologije koja osobe omalova\u017eava i vre\u0111a ), najve\u0107i problem sa ovom lekcijom je pristup deci\/osobama sa intelektualnim te\u0161ko\u0107ama, koji je medicinski, zasnovan na segregaciji i odre\u0111ivanju onoga \u0161to jedna osoba ne mo\u017ee, a samim tim su i odba\u010deni kao ravnopravni u\u010desnici\/ce u \u017eivotu. Kako je inkluzivno obrazovanje po\u010delo da se razvija i primenjuje u na\u0161em obrazovnom sistemu, ovakva klasifikacija mora biti potpuno izba\u010dena (zamislimo da ovaj razred poha\u0111a u\u010denik\/ca sa intelektualnim te\u0161ko\u0107ama i kakav je odnos nastavnika\/ce i vr\u0161njaka prema njemu\/njoj).<\/p>\n Rodni stereotipi (inkluzivno obrazovanje u oblasti roda) \u2013 Nacionalna strategija za pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena i unapre\u0111enje rodne ravnopravnosti kao jedan od svojih bitnih ciljeva prepoznaje ostvarivanje rodne ravnopravnosti u obrazovanju. Iako se s pravom isti\u010de da na\u0161e zakonodavstvo nema diskriminatornih rodnih odredbi u zakonima koji ure\u0111uju oblast obrazovanja, tako\u0111e se nagla\u0161ava odsustvo posebne rodne osetljivosti, kako u pogledu sadr\u017eaja \u0161kolskih programa, tako i u pogledu jezika. Nacionalna strategija insistira na neophodnosti promene tradicionalisti\u010dko-patrijarhalnog modela i na oja\u010danju kapaciteta samog obrazovnog sistema, koje je mogu\u0107e sprovesti promenom nastavnih programa i sadr\u017eaja, te obukom nastavnog kadra na svim nivoima.<\/p>\n Postoje\u0107e studije i analize o zastupljenosti rodne ravnopravnosti u nastavi potvr\u0111uju potrebu kontinuiranog i sistemati\u010dnog rada na promeni postoje\u0107eg modela u obrazovanju.<\/p>\n Iako je broj \u017eenske i mu\u0161ke dece koja poha\u0111aju osnovnu \u0161kolu pribli\u017eno jednak, u ud\u017ebenicima koji bi trebalo da na rodno osetljiv i nediskriminativan na\u010din predstavljaju svu decu, dakle, i \u017eensku i mu\u0161ku, kvantitativna analiza pokazuje broj\u010danu nesrazmeru.<\/p>\n Primera radi, u ud\u017ebeniku za Prirodu i dru\u0161tvo za tre\u0107i razred , \u017eenski likovi se javljaju u 48, mu\u0161ki u 80 slu\u010dajeva . Kada je re\u010d o zastupljenosti porodi\u010dnih i profesionalnih uloga likova u ud\u017ebeniku Zavoda, zasebnih \u017eena je ukupno 48, mu\u0161karaca pak 91. Pored broj\u010dane nesrazmere, njihov prikaz zahteva daleko ve\u0107u pa\u017enju: ukoliko se prikazuje zanimanje, \u017eene su kvantitativno najzastupljenije u stereotipnim ulogama \u2013 vaspita\u010dice, u\u010diteljice i medicinske sestre (\u0161to, koliko god da odgovara stvarnosti, nisu jedine profesije kojima se \u017eene danas bave, niti one ekskluzivno [treba da] pripadaju \u017eenama); poljoprivrednici i predstavnici drugih profesija su po pravilu mu\u0161karci (0\/18 i 2\/7, Zavod; 2\/25, Kreativni centar). Nesrazmera u broju vidljivo raste kako se ide ka vi\u0161im razredima osnovne \u0161kole. Kvalitativna analiza podrazumeva \u201e\u0161ire” \u010ditanje ud\u017ebeni\u010dkih materijala i tu spada razmatranje osobina\/karaktera\/sposobnosti prikazanih likova, da bi se razumelo kako ud\u017ebenici pozicioniraju polove u odnosu na dru\u0161tvena o\u010dekivanja, i preneseno, kako sami u\u010denici\/e treba da se pozicioniraju u dru\u0161tvu da bi ta o\u010dekivanja ispunili\/e. Ud\u017ebenik za Sociologiju za \u010detvrti razred srednje \u0161kole to pokazuje: li\u010dne osobine prikazane su u 62 slu\u010daja, od \u010dega su mu\u0161karcima pripisane agresivnost, odgovornost, snaga i preduzimljivost, a \u017eenama slabost\/pasivnost, emotivnost, koketnost itd. Analiza jezika treba da prika\u017ee na koji se na\u010din \u2013 neutralno, rodno odre\u0111eno i stereotipno rodno odre\u0111eno \u2013 koriste imenice\/zamenice u nastavnim materijalima. Iako se ne mo\u017ee o\u010dekivati da se knji\u017eevna dela koja se obra\u0111uju u \u010ditankama za srpski jezik \u201eprevode” na rodno osetljiv jezik, neophodno je, u skladu s mogu\u0107nostima srpskog jezika, voditi ra\u010duna o neseksisti\u010dkoj upotrebi govora. Primera radi, svaki ud\u017ebenik koji se obra\u0107a u\u010deniku\/ci mora to u\u010diniti na adekvatan na\u010din, odnosno uzimaju\u0107i u obzir njegov\/njen pol.<\/p>\n Analiza \u010citanke za srpski jezik za osmi razred osnovne \u0161kole prevashodno otvara pitanja rodne neravnopravnosti u oblasti obrazovanja i potvr\u0111uje dominantni patrijarhalni diskurs na vi\u0161e nivoa:<\/p>\n – od ukupno 77 tekstova, koje su napisali ili priredili 61 autor i autorka, odnos izme\u0111u autora i autorki tekstova je 97,56% : 2,44%, Ova analiza nedvosmisleno pokazuje niz stereotipa o porodi\u010dnim obrascima, rodnim i polnim ulogama koji se prenose putem obrazovnog procesa. Rezultati potvr\u0111uju ranije teze da obrazovni materijal za nastavne jedinice nije rodno osetljiv, ni u jeziku kojim se obra\u0107a \u0111acima, niti u porukama koje su sastavni deo korpusa znanja koji \u0111aci zavr\u0161ne godine osnovne \u0161kole treba da usvoje. Samim tim, ciljevi i zadaci programa obrazovanja i vaspitanja nisu ispunjeni u oblasti ukidanja rodnih stereotipa i tradicionalnog prikazivanja uloge \u017eena u dru\u0161tvu.<\/p>\n Vidljivost i po\u0161tovanje ljudskih prava seksualnih manjina – Homofobija je prepoznata kao instrument isklju\u010denja, diskriminacije i\/ili nasilja nad LGBTTIAQ gra\u0111anima i gra\u0111ankama pre svega, a potom i nad svim gra\u0111ankama\/gra\u0111anima koje\/i se prema ovoj manjinskoj grupi afirmativno odnose. Homofobija nije uro\u0111ena niti nu\u017ena ljudska odlika, ve\u0107 predstavlja vrednosnu, odnosno ideolo\u0161ku poziciju koja se usvaja kako primarnom (porodica), tako i sekundarnom (\u0161kola) socijalizacijom, a (re)produkuje se kroz diskurzivne prakse utemeljene na neznanju, zamagljivanju i\/ili utaji \u010dinjenica, empirijskih istra\u017eivanja i nau\u010dnih zaklju\u010daka.<\/p>\n Da bi obrazovni sistem bio u funkciji stvaranja otvorenog i tolerantnog dru\u0161tva, deo njegovog sadr\u017eaja mora se u potpunosti izmeniti (i\/ili ukloniti). Time bi se zaustavilo dalje ukorenjivanje homofobije, predrasuda i stereotipa, ali i reprodukovanje neta\u010dnosti i neznanja uperenih protiv neheteroseksualnih (LGBTTIAQ) pojedinaca\/pojedinki, \u010dime se LGBTTIAQ populacija diskrimini\u0161e, a sve maloletne osobe koje se \u0161koluju li\u0161avaju prava na ta\u010dnost informacija i znanja koja se obrazovanjem sti\u010du.<\/p>\n Niz otvoreno diskriminativnih primera sadr\u017eaja pojedinih srednjo\u0161kolskih u\u010dila koji su navedeni poti\u010du iz bro\u0161ure Ka nehomofobi\u010dnoj srednjoj \u0161koli , koja sadr\u017ei kvalitativnu i kvantitativnu analizu ud\u017ebenika iz sociologije, istorije umetnosti, filozofije, biologije, psihologije i Ustava i prava gra\u0111ana u upotrebi tokom 2007. godine. U razmatranju tematike roda, seksualnosti i homoseksualnosti u ud\u017ebeniku iz sociologije, nalazimo da se \u201ehomoseksualnost (i druge manjinske prakse i identiteti), kao tema, pitanje i pojava ne pominje nigde, ni u kom obliku, ni u najimplicitnijem sadr\u017eaju. \u010citaoci ove knjige ne mogu iz nje ste\u0107i nikakvu ideju da ne\u0161to takvo postoji, niti u dru\u0161tvenoj stvarnosti, niti u sociologiji, kao predmet istra\u017eivanja i promi\u0161ljanja. Celokupna oblast roda i seksualnosti jedva da je predstavljena.” U ud\u017ebeniku za predmet Ustav i prava gra\u0111ana autor analize izme\u0111u ostalog nalazi da iako je \u201eproblematici ljudskih prava posve\u0107eno \u010ditavo tre\u0107e poglavlje ovog ud\u017ebenika”, i uprkos tome \u0161to su prava seksualnih manjina \u201esastavni deo ljudskih prava u mnogim dr\u017eavama sveta”, \u201eu samom ud\u017ebeniku se ona nigde ne pominju”. Ud\u017ebenik iz filozofije je potpuno rodno nesenzibilan i neosetljiv na seksualne razlike, \u201epoliti\u010dki nereflektovan (a opet konzervativno pozicioniran)”, da \u201enigde ne dekonstrui\u0161e stereotipe kao izvore netolerancije, niti poziva na njihovo preispitivanje, tako da ne slu\u017ei dominantnom trendu vaspitanja za demokratiju, niti doprinosi vrednostima tzv. otvorenog dru\u0161tva. Nevidljivost homoseksualnosti kao dru\u0161tvenog fenomena doprinosi njenom ostanku \u201eu sferi prohibitovane sklonosti, sa svim sapripadaju\u0107im predrasudama”.<\/p>\n Autorka analize ud\u017ebenika za predmet istorija umetnosti uz zaklju\u010dak da je (homo)seksualnost \u201epotpuno nezastupljena u ud\u017ebeniku”, u kom je predstavljena \u201eistorija likovnih umetnosti koju su stvarali ne nu\u017eno aseksualni koliko pre svega heteroseksualni (implicitno: ne-homo i ne-biseksualni, kamoli transrodni) ljudi i tek poneka \u017eena”. Dakle, ud\u017ebenik je napisan \u201eu skladu s patrijarhalnim vrednosnim sistemom koji na jasan na\u010din normira seksualno pona\u0161anje” i da je zbog toga \u201eseksualnost koja prelazi okvire takvog pona\u0161anja shva\u0107ena kao socijalna pretnja”.<\/p>\n Analiza razli\u010ditih srednjo\u0161kolskih ud\u017ebenika iz psihologije pokazuje da se homoseksualnost spominje na svega dva mesta od kojih se na jednom otvoreno patologizuje svo\u0111enjem na \u201eporeme\u0107en odnos hormona”. U ud\u017ebeniku psihologije za turisti\u010dke, ugostiteljske i \u0161kole za li\u010dne usluge nalazimo da se \u201ehomoseksualnost pominje na samo dva mesta i to u odeljku posve\u0107enom prostituciji!”, i to u problemati\u010dnom kontekstu gde se istopolna seksualno-emotivna orijentacija pominje posle \u201ezoofilije i nekrofilije (oblike pona\u0161anja koji su u svim klasifikacijama svrstani u psihi\u010dke poreme\u0107aje) i to u okviru dela o prostituciji koji se tretira kao patolo\u0161ki dru\u0161tveni fenomen”.<\/p>\n Unapre\u0111enje programa profesionalnog usavr\u0161avanja nastavni-ka\/ca \u2013 U izve\u0161taju “Kako su najuspe\u0161niji obrazovni sistemi na svetu postali uspe\u0161ni” navodi se da je \u010dinilac koji najvi\u0161e uti\u010de na razlike u u\u010denju kvalitet nastavnog osoblja, odnosno kvalitet podu\u010davanja. Kontinuirano u\u010denje i profesionalno napredovanje zaposlenih u obrazovanju je jedan od osnovnih faktora razvoja i unapre\u0111enja obrazovno-vaspitnog sistema u jednoj zemlji kao i obrazovnih postignu\u0107a u\u010denika\/ca i celokupnog razvoja dru\u0161tva. a)<\/strong> Prevencija nasilja, zlostavljanje i zanemarivanje,<\/p>\n b)<\/strong> Prevencija diskriminacije,<\/p>\n v)<\/strong> Inkluzija dece i u\u010denika sa smetnjama u razvoju i dece i u\u010denika iz dru\u0161tveno marginalizovanih grupa, kao i individualni obrazovni plan.<\/p>\n I pored prioriteta analizom sadr\u017eaja programa za stru\u010dno usavr\u0161avanje mo\u017ee se zaklju\u010diti da postoji manjak programa koji unapre\u0111uju senzibilizaciju zaposlenih u obrazovanju za antidiskriminativno i nenasilni\u010dko pona\u0161anje u \u0161koli. U odeljku za srpski jezik nema ni jednog programa vezanog za rodno osetljiv jezik, nenasilnu komunikaciju i sl. Programi koji se odnose na oblast bibliotekarstva trebalo bi da sadr\u017ee programe koji su usmereni na dostupnost ud\u017ebenika za u\u010denike\/ce sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom. Od 24 programa koji se odnose na dru\u0161tvene nauke samo jedan se bavi senzibilizacijom pitanja identiteta i diskriminacije. Programi biologije za osnovnu, a pre svih programi u odeljku Medicina za srednju \u0161kolu treba da se odnose i na pitanja seksualnog identiteta, seksualne orijentacije, pola, roda i rodnih uloga, kao i programe vezane za reproduktivno zdravlje mladih. Posebno je mali broj programa za usavr\u0161avanje u oblasti metodike nastave (svega pet programa), od kojih nijedan nije senzibilisan na pitanja diskriminacije. Primetna je upotreba termina \u201eposebne potrebe” u samom Katalogu, a pritom je inkluzija tako\u0111e jedan od prioriteta. U odeljku zdravstveno vaspitanje samo jedan program je posve\u0107en vr\u0161nja\u010dkom nasilju i samo jedan inkluziji. Neophodno je da u ovom odeljku budu programi koji se odnose na posledice nasilja i ulogu zdravstvenih radnika i antidiskriminacije. Najve\u0107i broj programa nalazi se u delu Vaspitni rad i op\u0161ta pitanja nastave (199) od kojih su samo 12 direktno usmereni na nasilje, dva na inkluziju i dva na rodnu ravnopravnost. Primetan je izostanak programa koji se odnose na upoznavanje nacionalnih i verskih manjina, a programi za usavr\u0161avanje nastavnika\/ca za izvo\u0111enje verske nastave ne postoje. Op\u0161ta preporuka je da se pove\u0107a broj programa za stru\u010dno usavr\u0161avanje koji se odnose na konkretne oblike diskriminacije – ksenofobiju, \u0161ovinizam, seksizam, homofobiju, antisemitizam i dr. Tako\u0111e, potreban je ve\u0107i broj programa koji se odnose na za\u0161titu ljudskih i manjinskih prava, prevenciju nasilja, ali i pove\u0107anja svesti o posledicama nasilja. Potrebno je da se u obavezne programe za usavr\u0161avanje nastavnika\/ca uvrste oni koji se odnose na prihvatanje razli\u010ditosti i to pre svega mladih sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i osoba druga\u010dije seksualne orijentacije od heteroseksualne, kao i onih koji se odnose na nacionalne manjine, ali obezbediti i programe profesionalnog usavr\u0161avanja koji vode promeni metodologije rada i nastavnih sredstava – grupni, multimedijalni, timski rad nastavnika\/ca i stru\u010dnih saradnika\/ca uz upotrebu interaktivnih metoda i tehnika i savremenih nastavnih sredstava, kao i podizanju svesti nastavnika\/ca da svojom interpretacijom i pristupom nastavnom sadr\u017eaju mogu da diskrimini\u0161u i podstaknu nasilni\u010dka pona\u0161anja. Nadalje, neophodno je obezbediti mehanizme pra\u0107enja primene znanja i ve\u0161tina ste\u010denih na obukama, kao i mehanizme za spre\u010davanje diskriminatornog govora ili pona\u0161anja prema u\u010denicima\/cama, kao i reagovanje na takve situacije. Posebna preporuka je da nadle\u017ene obrazovne institucije obezbede da svi fakulteti koji \u0161koluju nastavnike\/ce uklju\u010de u svoje akademske programe odgovaraju\u0107e predmete\/kurseve i u\u010de ih o tipovima diskriminacije, uzrocima i posledicama nasilja ali i na\u010dinima prevencije.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dl. 33. t. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upu\u0107uje preporuku Ministarstvu prosvete i nauke Republike Srbije radi preduzimanja mera iz svoje nadle\u017enosti kojima \u0107e obezbediti da nastavni planovi i programi i nastavnih materijala budu usagla\u0161eni sa principima obrazovanja za ljudska prava i inkluzivno dru\u0161tvo.<\/p>\n Poverenica je slobodna da Ministarstvu prosvete i nauke uka\u017ee da se u prvom Godi\u0161njem izve\u0161taju za 2010. godinu, upu\u0107enom Narodnoj skup\u0161tini Republike Srbije, jedna od ukupno sedam preporuka za unapre\u0111ivanje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije odnosi na oblast obrazovanja. U Izve\u0161taju je preporu\u010deno da se u nastavne i studijske programe, kao i u ud\u017ebenike i druge nastavne materijale, integri\u0161u teme koje kod u\u010denika\/ca studenata\/ studentkinja razvijaju kulturu mira, tolerancije, razumevanja razli\u010ditosti i nediskriminacije.<\/p>\n Prilozi \u010dlanova i \u010dlanica radne grupe:<\/p>\n
\n– ni jedan od romana koji su predlo\u017eeni u \u010citanci nije napisala \u017eena,
\n– svetska knji\u017eevnost predstavljena je sa ukupno 8 knji\u017eevnika, a ni jedna knji\u017eevnica me\u0111u njima,
\n– polarizacija tema knji\u017eevnih tekstova: sa jedne strane su junaci koji se bore za slobodu i pravdu a pojavljuju se u 12 knji\u017eevnih tekstova, a nasuprot njima, 28 tekstova govore o \u017eeni: one su predmet \u017eudnje, slavi se njihova lepota, tajanstvenost, nedostupnost
\n– prepoznaje se vi\u0161e nego jasna podela na javnu i privatnu sferu,
\n– dru\u0161tvene uloge likova tekstova i knji\u017eevnih dela \u0161alju jasnu stereotipnu sliku \u017eene, njena najva\u017enija uloga je da bude ukras dru\u0161tva, predmet ljubavi i \u017eudnje,
\n– \u017eene su na ilustracijama zauzele 4,48% prostora, a samo jedna ilustracija prikazuje \u017eenu-istorijsku li\u010dnost, bez upu\u0107ivanja \u0111aka na njenu profesiju i uspehe koje je postigla.<\/p>\n
\nKatalog programa stalnog stru\u010dnog usavr\u0161avanja nastavnika\/ca, vaspita\u010da\/ica, stru\u010dnih saradnika\/ca i direktora\/ki za \u0161kolsku 2010\/2011. godinu sadr\u017ei 826 programa. Komisije Zavoda za unapre\u0111ivanje obrazovanja i vaspitanja odobrile su 808, a Pedago\u0161ki zavod Vojvodine 18 programa. Ministar prosvete RS propisao je listu prioritetnih oblasti za period od tri godine, i to:<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka Ministarstvu prosvete i nauke Republike Srbije Skup\u0161tini, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapre\u0111enje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja za uklanjanje diskriminatornih sadr\u017eaja iz nastavnih materijala i nastavne prakse i promovisanje toleran<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n